Ако је до медија: Уистину ускрсе!

Фронталов Марко Шикуљак каже: Православни Срби данас никако не могу бити начисто који празник празнују, ни како се он тачно зове. Док им из Српске православне цркве свештеници честитају Васкрс, медији данас, а они из Србије листом, празнују Ускрс. Пише: Марко Шикуљак Тек што су су водитељи научили да гледаоце поздраве а да из реченичног […]

недеља, април 24, 2011 / 17:27

Фронталов Марко Шикуљак каже: Православни Срби данас никако не могу бити начисто који празник празнују, ни како се он тачно зове.

Док им из Српске православне цркве свештеници честитају Васкрс, медији данас, а они из Србије листом, празнују Ускрс.

Пише: Марко Шикуљак

Тек што су су водитељи научили да гледаоце поздраве а да из реченичног склопа избаце "традиционалним хришћанским поздравом", поново се прави нова збрка.

Сјећате се времена кад са телевизије нисте могли чути да неко каже нормално Христос се Роди или Христос Васкрсе, већ је ишло све у пакету: "Поздрављамо вас традиционалним хришћанским поздравом, Мир Божији, Христос се роди, ваистину се роди."

Ол инклузив!

Није што је то мени ближе уху и изговору, али никад нисам чуо ниједно свештено лице да каже Ускрс. Зашто се медији труде да буду независни, секуларни, одвојени од цркве и логике, нико не може дати одговор.

Пара ли икомe уши кад чује "Честитамо Ускрс, Христос васкрсе ". Како тек звучи: Поводом Ускрса, патријарх Иринеј је упутио традиционалну Васкршњу посланицу.

Лингвитички, нико није у праву. У идентичним случајевима, старословенско В је прелазило у У. Вкус је постао укус. Ваистину – уистину.

Кад нема правила, онда може свако како му воља. Вук Караџић је баш тако описивао језичку анархију свога доба. Нико код надлежних да се сјети да окупи лингвисте и натјера их да написмено саставе нешто у стилу, каже се тако, а не тако.  И да се тако и примијени.

Почело је све од онога "Ја баш хоћу да пишем латиницом, ко ми може наредити другачије", а за коју деценију ако се тако настави, биће: Ја баш кажем мафни, ко ми може наредити да га зовем хљеб?

Замислите, али само покушајте да замислите, тако нешто у Енглеској, Њемачкој или Шпанији: Да неко каже, ја баш нећу да пишем латинским алфабетом, писаћу грчким алфабетом.

Ништа, дакле, није проблем ако постоје правила за све. Али ако ћемо славити Ускрс (мада је најпрече да питамо пројект менаџера самог ивента, СПЦ, како се зове хепенинг који организују на данашњи дан), онда узрочно морамо промијенити поздрав.

Христос ускрсе, уистину ускрсе!



0 КОМЕНТАРА

  1. Јој каква су ти ово босанскохерцеговачка јаја…
    Ако је криза донјела бих ја права јаја умјесто ових куглица за јелку =)

  2. а, може ли неко објаснити шта симболише ускршње јаје? знам за старе египћане, перзијанце, римљане и многе друге је то био и још увијек је симбол плодности.. Шта тачно она симболизују у хришћанству?

  3. Текст из Политике.

    Ускрс, Васкрс и Воскресеније

    Сачувано је старо српско црквено (српскословенско) Христос васкрсе и данашње црквено (рускословенско) Христос воскресе

    Приближава се највећи хришћански празник. Пре нешто више од две године објавили смо на овом месту чланак о поздраву Христос васкрсе или Христос воскресе, који хришћани упућују једни другима поводом Ускрса, односно Васкрса. Скренули смо пажњу и на то да се не би требало поздрављати са Христос васкресе, Христос воскрсе, Христос васкрс и сл. Како се ови облици и даље чују (чак се по новинама налазе и погрешна упутства читаоцима), решили смо да поводом управо актуелних ускршњих празника (хришћани се васкршњим поздравом обраћају једни другима све до Спасовдана), поново напишемо нешто о томе.

    Облици Васкрс, Васкрсеније, васкрснути, васкрсе (у значењу ускрсну) припадају старом српском црквеном и књижевном језику, који се до средине XVIII века употребљавао у српској средини, односно у свим крајевима под управом Српске православне цркве. То је тзв. српскословенски језик – српска редакција старословенског језика (језика превода богослужбених књига са грчког на језик солунских Словена, средином IX века). Српска редакција старословенског језика (изговор старословенског у духу српског језика, тј. на српски начин) настала је у време када су Срби у својој средини примили словенско богослужење и словенску писменост (током X, а најкасније до првих деценијаXI века). Од тада па до првих деценија XV века Срби су поменуте речи изговарали са полугласником иза почетног в, а од XV века па надаље изговарају их са а.

    Српскословенски језик као званични црквени језик Срби су средином XVIII века заменили руским црквеним језиком (тзв. рускословенским). Од средине XVIII века до данас рускословенски језик се употребљава у Српској православној цркви као званичан црквени језик. У том црквеном језику речи о којима говоримо изговарају се на руски начин (са о у првом слогу): Воскресеније, воскреснути, воскресе.

    Срби нису заборавили ни свој стари назив за овај празник, па се данас може чути и Васкрс(еније), васкрснути, поред Воскресеније, воскреснути и сл.

    Реч Ускрс припада српском народном језику, у којем је у веома давно време почетно у добијено од старог почетног в (иза кога је следио тврди полуглас). Тако данас имамо Ускрс (српско народно), Васкрс (старо српско књижевно и црквено) и Воскресеније (данашње српско црквено). У поздраву се није уобичајио народни изговор Христос ускрсну. Сачувано је старо српско црквено (српскословенско) Христос васкрсе и данашње црквено (рускословенско) Христос воскресе.

    Остали облици који се чују, а које смо помињали (Христос воскрсе/васкресе/васкрс) не припадају ни старом ни данашњем српском црквеном језику.

  4. Зашто се медији труде да буду независни, секуларни, одвојени од цркве и логике, нико не може дати одговор.

    Evo, mogu ja da pokusam, za vecinu recenice. Zato sto mediji i trebaju da budu nezavisni, sekularni i odvojeni od crkve.

    Ova paralela izmedju nas i Spanaca koji pocinju da pisu grckim alfabetom je fenomenalna, takvu paralelu ne bi ni Nadal odigrao. (Inace Spanac, pise latinicom).

    I da, ja bas hocu da pisem latinicom ovde, a kad mi padne na pamet cirilicom, a hljeb ipak necu zvati mafin, jer se zna sta je mafin i da isti nema veze sa hljebom.

  5. Најлакше је бити хејтер. Рецимо ти горане бл ниси сконтао да не можеш црквени празник звати како ти хоћеш, већ онако како га је црква назвала и установила. Можеш? Добро, можемо и ми тебе звати Горан, ај ми забрани. Јел ти боља паралела?

  6. Медији су главни кривци, посебно ови у Србији. Сви, од електронских до писаних. Ускрс па Ускрс.

    Али и претјерано конзумирање хрватских медија довело је до тога да не обиљежавамо Христово васкрсење већ васкрснуће, да не идемо на причешће већ на причест… Неко мора озбиљно да се позабави језиком!

  7. Ma, skontao sam ja sve, ne brini. Mozes me zvati Goran, nema problema.

    Inace ne mrzim nikoga, samo nekad reagujem na ono sto je napisano. Ali, kad me vec zoves hejterom, napisi lepo h8ter, da te ceo svet razume.

  8. Најбоље би било укинути све моралне норме, правопис и остале непотрепштине, па нека се понаша како ко хоће. Укинути границе и владаре… И шта би онда било? Опет би се успоставио сличан систем постојећем, јер људима не одговара да буду потпуно слободни. Воле да припадају и да имају своју територију. Од два човјека настану четири, од 4 – 8 итд. Њима треба заједнички простор, а нико са стране. И ту долази до стагнације слободе, а стварања морала.
    Мени не одговара да ми неко честита ускрс, јер га ја не славим. И поред тога што сам свјестан да сам заробљен у правила своје нације, нећу допустити да правила друге нације владају мојим народом и мојим начином живота, јер та друга нација сигурно исто неће допустити. Треба бити предан свом тиму, до сржи.
    Пошто је Христос васкрсао још прије 4 дана, ја само могу да додам: нека му је са срећом.

  9. milanko, 25.04.2011. 13:43:43
    Jaje u raznim kulturama simbolise mnogo toga ali u Hriscanstvu simbolise dusu.
    Na taj dan je Hrist vaskrsao/uskrsao iz mrtvih i to se simbolicno obiljezava kuhanjem,ukrasavanjem i guljenjem jaja.Da bi se potom jezgro(dusa)simbolicno oslobodila ”iluzije kojom se puni ljudski ego” ili ukrasene ljusture(ljudskog tijela).

    фајтер, 28.04.2011. 10:30:53
    Ne razumijem sta smatras pod ”pravilima druge nacije”.
    Podrzavam te djelomicno u tokme stavu da treba cuvati tradiciju itd.Sto se tice samog naziva,pogledaj onaj tekst iz politike gore.Uskrs nije niposto Hrvatski naziv ili nesto slicno jer Hrvatska nacija niti ne postoji,nego je to sistematsko pokatoliceno Srpsko-Vlasko stanovnistvo.
    Prema tome rijec uskrs je takodje Srpski narodni izraz.

  10. Ријеч ”djelomicno” никако није српског поријекла, па из тога могу закључити да си Хрват или превише гледаш хрватску телевизију.

    Хрватска нација постоји и она је чињенично стање, а историја је историја. Мислим да треба живјети сада и овдје, јер не можемо да ратујемо вјечно и одмјеравамо снаге. Они имају своје принципе и воде се за њима, зато су и успјешнији, док ми листамо књиге (х)исто(е)рије.

    Ми увијек глумимо толеранцију, одобравамо два писма, користимо дупле ријечи и дупла значења, враћамо се старим ријечима, прекрајамо па крпимо…
    Све је то за људе, али нама је потребна језичка реформа гдје ће се поставити одређена правила, која се ријеч користи за шта, које су то нове ријечи и јесу ли примјерене за свакодневну употребу, које су боље ријечи од постојећих, а послије нека пише како ко хоће.

    Тренутно нико није сигуран шта је исправно, а шта не, па се кријемо под велом лингвистичке мултиетичности.

  11. фајтер, 28.04.2011. 11:59:26
    Dobro Lektore Sprskog jezika i knjizevnosti.
    Ako si vec zakljucio da sam Hrvat,zasto kazes da ”oni imaju svoje principe”.Trebao si u tom duhu reci ”vase principe”.
    Usput rijec ”princip”takodje nije Srpskog porijekla,pa po tome zakljucujem da si ili Engleski spijun ili previse gledas Holivudske filmove.
    Hrvatsku a ni Srpsku televiziju nisam vidio skoro 4 godine.
    Sto se tice tzv ”Hrvatske nacije”i Hrvatskog jezika,mozda si u pravu da postoji tako nesto od vremena najvece greske Pasiceve politike.Znaci u svakom slucaju Srpsko cedo.
    Pod Njemackom okupacijom se nije smjelo glasno ni govoriti o tome(cak ni u sali),jer su se vjesala mogla lako zaraditi.
    Iz tog razloga je i nastao ”Ilirski pokret”,pod cijim je plastom Katolicka crkva isposlovala Hrvatstvo kod Habsburga jer je uvidjela da Habsburzi nemaju puno uspjeha sa Rascijanima(kako su tada zvali Srbe),te da se cak desava da su ljudi u nekim slucajevima prelazili na pravoslavlje.Treba se sjetiti da su pravoslavci tada uzivali veca prava od Katolika.
    Naravno Habsburzi su dali zeleno svjetlo tek kad se vojno politicka situacija na granicama Osmanskog carstva stabilizovala i bili su im tada potrebni ”dobri katolici”koji ce raditi,slusati i klanjati dvoru Marije Terezije.

  12. Духовито, али ријеч ”принцип” се користи и у читанкама српског језика за основну школу (друга је ствар што ми конзумирамо стране ријечи и изразе због небриге о језику…). Ријеч ”djelomicno” користе само Хрвати, као и ријечи: испразница, особница, успорник, осјећајник, паркомат, жлица, точка.

    Колико год ми били озлојађен и покраден народ, не можемо се вјечно враћати уназад. Умјесто да очувамо ово што имамо, ми хоћемо да вратимо старо. Историју треба памтити, а у садашњости живјети и срећу градити САДА. Отето је проклето.

  13. фајтер, 28.04.2011. 13:37:47
    Hmmmm,ko je pisao tu citanku Srpskog jezika?
    Sta kaze ta citanka za ”djelomicno” na Srpskom?Da nije mozda Partially?
    Ja imam staru citanku Srpskog jezika iz 1937 u licnom vlasnistvu i prijatelju,tamo ne postoji rijec princip ali postoji rijec nacelo ,ali necemo sad.
    Niko ne trazi nazad zabludjele Srbe ili ako vise volis Hrvate i neka ih tamo nek trunu u Vatikanskoj tvorevini zvanoj kroatia,ali meni ne pada na pamet da ucim vlastiti jezik,koji je usput bio jedini priznati zvanicni jezik jos u 19 vijeku na prostorima zapadnog Balkana,samo zato sto neko misli da mu odredjena rijec zvuci kao ovaj novohravtski.
    Znaci ako Hrvati u svoje rijecnike stave rijeci iz naseg jezika,mi to nebi smjeli koristiti?Sta treba da koristimo Staroslavenski ili Crkveno slavenski?
    Ili cemo poput sokaca izmisljati nove rijeci?
    Ali moze i ovako,kako hoces pa da nastavimo sa arhaizmima i da okoncam ovo moje pisanije,vo vjeki vjekov rab boziji sve dok ovaj polk ne dozivja vjecnaja voznesenija ize jeste pravda.Vo imja oca i sina….i svjatago….razuma……

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *