Акција помоћи за Слободана Милетића

У периоду 01-30.06.2013. биће активан м:тел хуманитарни број 1415, намијењен за прикупљање новчаних средстава за лијечење Слободана Милетића.

Слободан Милетић из Чечаве код Теслића се након тешке саобраћајне несреће доживљене у Бањој Луци налази на лијечењу у Италији.

Слободан је позитивна и вриједна особа и уредник портала, спортиста и особа која је друштвено ангажована.

Писмо Слободана Милетића

Прошли су мјесеци а никако да напишем нешто о свом стању а ни да се захвалим свима вама који сте били уз мене од првог дана.

Па ево, зовем се Слободан Милетић, рођен сам 21. новембра 1985. године у Теслићу. Дјетињство сам провео у Чечави, мом родном селу гдје сам похађао основну школу и гдје ће моја душа вјечно бити. Завршио сам средњу Саобраћајну и електрошколу у Добоју 2003. године и Саобраћајни факултет смјер Програмирање 2008. године.
Читаво школовање сам уједно провео и у спорту. Многе медаље сам освајао, у таекwон-до-у, кицкбоxинг-у и јиу јитсу, на републичким и државним такмичењима.

Учествовао сам у једном великом пројекту 2006. године „Пут мира и духовности Добој-Јерусалем“ прешавши 10 000 км носећи часни крст Цркве у Подновљу на освећење у Свету земљу. Вративши се као Хаџи-Слободан, наставио сам са својим духовним радом; израдио и одржавам неколико сајтова цркви и манастира, помажем рад СПЦ Чечава и других православних црквених заједница.

Посебно се поносим Информативним порталом Чечаве (www.cecava.org), који сам креирао и одржавам од 2006. године, а који је према истраживањима медија први портал села у РС.

Од 2005. године до 2008. године радио сам у ДОО "Мако" Добој, а 2009. године добијам посао у Пореској управи РС у Бањалуци гдје и данас радим.

Дошавши у Бањалуку наставио сам старе и започео нове активности. Свакако једна од мени најдражих је прикључење МК "Маршал" чије смо постојање законски озваничили и у чијем сам Управном одбору, гдје на све начине покушавамо промовисати спортски мотоциклизам.

У Бањалуци сам наставио са својим стручним усавршавањем: одслушао сам дестак Мајкрософт цертификованих курсева, велики број разних курсева из других научно-истраживачких области, присуствовао на стручним конференцијама у земљи и иностранству, члан сам Мајкрософт УГ БиХ.

22. августа 2012. године доживио сам тешку саобраћајну несрећу са мотоциклом код Приједорске петље у Бањалуци. Примљен сам у КЦ Бањалука гдје ми је установљен излив крви у мозак, повреда 5, 6 и 7 вратног пршљења и кичмене мождине, а доктори су били увјерени да нећу преживјети ноћ.

Након два дана пребачен сам у Београд на Институт за ортопедско-хируршке болести Бањица гдје сам оперисан, а из дана у дан моје здравствено стање је бивало све горе.

После три седмице проведене на Бањици са тешком упалом плућа и високом температуром вратили су ме за Бањалуку. Пошто ми у Бањалуци нису пружили адекватну помоћ моја породица ме је приватним амбулантним колима одвезла за Италију, гдје сам примљен у једну болницу у Модени.

Ту сам провео мјесец и по дана на одјељењу Интензивне његе. Уз велики труд доктора који су 24 часа дневно били уз мене успио сам изаћи из животне опасности. Када ми се стање стабилизовало пребачен сам на одјељење за рехабилитацију у истој болници. Сада после три мјесеца на том одјељењу доста сам напредовао, али дијагноза је квадриплегија.

Једини дијелови тијела које тренутно помјерам су врат, рамена у ограниченим правцима, лактови, обадва бицепса, отварање лијевог риста. Од 29. јануара добио сам шестомјесечни боравак у Рехабилитационом институту Монтекатоне у Имоли… Испред мене је напоран рад и велика очекивања.

Лијек за моје стање тренутно не постоји, али можда за побољшање мога стања могу бити третмани матичним ћелијама које се раде у неколицини земаља свијета. Према мојим истраживањима и уз помоћ доктора ступио сам у контакт са ЕмСелл клиником у Кијеву. Они су једина клиника у свијету која ради са ембрионим матичним ћелијама. Њихов одговор је био да сам подобан за имплементацију а када ће доћи до мога пута у Кијев још ништа не знам јер зависи од много фактора.

Што се тиче тошкова мога лијечења, цифре су огромне. Невјероватно звучи 1000 евра/дан али живот у свијету може коштати много више. Имам и предрачуне до мога преласка у рехабилитациони центар, јер до овог тренутка овде још нисам добио предрачун. Али угрубо моји досадашњи трошкови лијечења су досегли цифру од око 100.000,00 евра, укључујући мита по БЛ и Београду, операције, транспорт и све до сада. У Италији морам остати још најмање 6 мјесеци што ће знатно увећати моје трошкове, такође један третман матичним ћелијама кошта 7.500,00 евра, а раде се свака три мјесеца до њиховог максималног учинка ( може их бити преко 10).

Како све ово исфинансирати – немам појма, али ћу покушати прикупити што више средстава јер од њих ће зависити мој даљи опоравак. До сада су ми много помогли моји пријатељи и поједини клубови, као и колеге из фирме. У плану су ми разне активности, до тада сви нестрпљиви који желе помоћи могу то урадити на следећем жиро рачуну… наравно они који мисле да сам то заслужио и који имају вјеру у мене.

У досадашњим акцијама прикупљено је око 7000КМ, рачунајући акције спортских клубова, Цркве и појединачне уплате.

Уплате у БиХj:
4255 0310 0185 7050
и трансакцијски број рачуна: 1613000023207887
Raiffeisen BANK

Уплате у Италији, на име Весна Милетић, на рачун броj:
c/c br. 2213 CIN H ABI 06115 CAB 66890

За све остале државе::
IBAN IT53H06 11566890 00000000 2213 Miletic Vesna, CODICE SWIFT CRCEIT2C
(Ако је потребно, навести: Помоћ за Слободана)

Контак телефон у Италији:
+39 320 753 5708