Абдић: Заговарао сам непрекидну сједницу Предсједништва, али…

У првом овосезонском издању емисије Некад било Телевизије Републике Српске Фикрет Абдић тврди да је у центру свих проблема, које је доживио у посљедњих 25 година Агрокомерц, а не он. “Свима је сметао велики систем, али ја своје ставове не желим да мијењам. Агрокомерц морамо преузети и тако елиминисати биједу и сиромаштво”, рекао је Абдић. […]

петак, октобар 19, 2012 / 22:03

У првом овосезонском издању емисије Некад било Телевизије Републике Српске Фикрет Абдић тврди да је у центру свих проблема, које је доживио у посљедњих 25 година Агрокомерц, а не он.

“Свима је сметао велики систем, али ја своје ставове не желим да мијењам. Агрокомерц морамо преузети и тако елиминисати биједу и сиромаштво”, рекао је Абдић.

Абдић сматра да би се ствари у БиХ сигурно другачије одвијале да није предао мјесто предсједавајућег Предсједништва БиХ Алији Изетбеговићу.

“Ја сам заговарао трајно засједање сједнице Предсједиштва, само да не буде рата, и био сам спреман да разговарам до бесвијести, али то некима није одговарало”, каже Абдић и додаје да на конгресу СДА, 1991. године у Скендерији једини од присутних делегата није устао када је ушао Алија Изетбеговић, иако га је Ејуб Ганић гурао да то уради.

“Мој приједлог да на конгрес изађемо са предизборним обећањима није подржан. Они су издали бираче, а не мене. Да су ме послушали тада, све би било другачије”, истакао је Абдић.

“Од тада, а нарочито од оснивања странке у Великој Кладуши, постајем непријатељ, чак и када сам обезбједио проток робе и помоћи из Хрватске до Велике Кладуше и Бихаћа, и то преко територије коју су контролисали хрватски Срби”, каже Абдић и додаје да је тада било важно да се прогласи четником, иако је од 12500Т робе, чак 7000Т завршило баш у Бихаћу.

“Нека Атиф Дудаковић објасни шта је с том робом, ко је шверцао и зарађивао новац, нека објасни и ко му је наредио да нападне људе у Јоховцу, који су ишли на предизборни скуп моје странке. Тог тренутка је почео међумуслимански рат”, тврди Абдић и додаје да је сигуран да Предсједништво тадашње РБиХ није издало наредбу.



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *