Стручна Србија: Кодификација "црногорског језика" је политичка, не научна
Српски академик Миро Вуксановић и предсједник Одбора за стандардизацију српског језика Срето Танасић оцијенили су да је одлука о признању црногорског језика ствар политике.
Како су рекли, не постоји лингвистичка основа за то.
"Овдје је ријеч о политици, није ријеч о лингвистици, није ријеч о науци ни о логици, већ о нечему што бисмо могли назвати насиљем над чињеницама. Ја не знам како ће они сада, када су дали себи тако лијеп задатак, преводити са истог језика на исти и како ће утврдити шта је написано на српском, а шта на црногорском језику", рекао је Вуксановић Тањугу.
Танасић, са друге стране, подсјећа да је Комитет за кодификацију језика у више наврата истицао да нема лингвистичких основа да се региструје црногорски као посебан језик, те да може евентуално да се говори о некој варијанти српског језика и претпоставља да су разлози за промјену одлуке политичке природе.
"У Црној Гори нема никаквих лингвистичких, па ни социолингвистичких основа да се говори о посебном језику – црногорском и тврдим да они који се залажу за црногорски језик никада неће проговорити црногорским језиком. То ће увијек бити српски језик са извјесним карактеристикама. Не праве се језици тако лако и етикета не мијења ништа", рекао је Танасић.
Он указује на то да све дијалекатске појединости којима су "закитили тај такозвани црногорски језик", нијесу ништа друго него појединости српских народних говора који постоје у Црној Гори, али да ниједна од тих појединости није карактеристика само за говоре у Црној Гори.
Танасић наглашава да све што су Црногорци "створили и на мачу постигли", све је запамћено и записано на српском језику, те да признавање црногорског језика не представља насиље само над српским народом и српским језиком у Црној Гори, већ и насиље над историјом и културом Црне Горе.
Предсједник Одбора за стандардизацију каже да се, имајући у виду прилике у Босни и Херцеговини, Хрватској, Црној Гори, мора размишљати о стандардизацији српског језика.
"Неће ту бити неких револуционарних одступања од овога што данас имамо, али стандардни језик се с времена на вријеме обнавља, дограђује, дорађује, његова норма се коригује, допуњује", појаснио је Танасић, позивајући се на социолингвистичке прилике у региону.
Он је поменуо тежњу у БиХ за стварањем језика који називају босанским, затим вишедеценијску системску језичку асимилацију српскога народа у Хрватској, па се само половина становника који се изјашњавају као Срби изјашњава да им је српски језик матерњи.
Комитет Конгресне библиотеке из Вашингтона 8. децембра признао је црногорски језик и Црна Гора је у оквиру ИСО међународног стандарда добила међународни кôд за језик, послије девет година, колико је прошло од како је библиотека "Ђурђе Црнојевић" први пут затражила кодификацију црногорског језика.