Никола Маловић

Никола Маловић: Јерусалим

Имаће томе таман кварат вијека како пратим сваку вијест из Јерусалима.

недеља, децембар 10, 2017 / 12:10

Увјерен сам да се кључеви свјетског рата и мира налазе у овом древном граду, у пупку медитеранских цивилизација које су линијама промисли спојене и са древном Кином, и са Индијом, црном Африком, домородачким Америкама, Аустралијом и Океанијом.

Дункве, Јерусалим је централни град свијета, не Лондон, не Њујорк, не Брисел, јер је мјесто живог ходочашћа за хришћане, град Соломоновог храма за јудаисте, мјесто одакле се по вјеровању муслимана Мухамед узнио у џенет… То је мјесто гдје чиста вјера извире с једне, а са друге се стране у чвор везују езотеричне змије високе политике и дипломатије.

И сад, немогуће је о насловној теми писати на мало простора без опасности од тумачења, али је интригантно, јер се о закучастости Јерусалима не зна много.

Године 70. Римљани кажњавају устале Јевреје, руше Јерусалим, и Храм. Од тада до средине 20. вијека Јевреји су расијани, и до данас, скоро 2000 година (са синагогама више школама неголи богомољама) лишени су храмовног живота. Да узносе жртву Богу могу само на брду Морија, у Јерусалиму.

Авај. Да би се нови Храм подигао, и у њему зацарио пророковани месија, мора да нестане џамија Ал Акса, трећа по важности муслиманска светиња (након Меке и Медине), са све Куполом на стијени, свом од злата – јер су у историјском међувремену подигнуте на једином мјесту на коме може да буде Храм. Што се свих муслимана свијета тиче – то не може бити. Што се свих Јевреја свијета тиче – то мора бити. Што се свих хришћана тиче, почетак градње Храма значи почетак апокалипсе.

Има индиција да је Ал Акса одавно поткопана. ЈуТјуб нуди снимке подземних ходника, јер је тај дио Града, у нивоу Зида молитве илити Плача под јурисдикцијом Јевреја.

Оно што није у домену спекулације тиче се чињенице да је камен-темељац за нови Храм, у дијелу града гдје муслимани држе да су своји на своме – ударен 2001. под окриљем ноћи. Муслимани су скочили, а вијест о скрнављењу земље (једних), те о ритуаној радњи (других) није видјело много очију. Јавност готово и не зна да је након 1500 (!) година поново оформљен јудејски Синедрион, који је прошле године изабрао првосвештеника. Ни њега, гле, није било. 2000 година…

Не само да се вријеме убрзало, него се на наше очи дебото дешава оно што се може гледати само кроз 5Д наочаре. Избори, кризе, афере, генерисане болештине, цивилне трагедије, локални и регионални ратови… само су коске што их медији бацају за замајавање ворлд-вајд јавности. Модерном технологијом Храм може бити изграђен за три дана, како је и пророковано. Тим прије ће ићи лакше јер је камење већ исклесано. Свака од речених ставки провјерљиве је природе…

Но. Наше су појединачне будућности мање у рукама оних којима пучина на улицама виче Мило, лопове!, или Вучићу, педеру!, јер док ја ово пишем а ви читате, можда у прах и пепео тоне Ал Акса. Ако кажем не дај Боже!, замјерићу се Јеврејима. Ако не кажем куку нама!, замјерићу се и хришћанима кад и осталој браћи по праоцу Авраму, муслиманима. Шта рећи исправно у вези са Јерусалимом врло је метафизична питалица. Светосавска ми обавеза налаже да се ипак више молим за мир неголи да будем брижан, али откако сам научио да распознајем слова, ја да читам стварност не могу да престанем. Рат у Сирији прераста у Трећи.

Да сам коју деценију млађи никад не бих вјеровао да се сваке Велике суботе у јерусалимској цркви Св. Гроба самозапале свијеће у рукама јерусалимског патријарха. Данас о фенемену постоји море књига и читав живот да се одгледа ЈуТјуб материјал: чудо се дешава вјековима, на исти дан, без изузетка. Благодатни огањ ће изостати само када се у јерусалимском Храму зацари антихрист. Али ни тада неће изостати радосни поздрав презрене и непоткупиве мањине: Христос воскресе!

(објављено 15.04.2017. у Недељнику)



Оставите одговор