Казахстанску престоницу грије прстен од стабала

Казахстански предсједник је 1997. године направио план за заштиту града Астане од хладних вјетрова тако што ће изградити прстен од дрвећа. Двадесет година касније, његови научници се још увијек боре да формирају шуме тамо гдје стабла никада нису постојала.

уторак, октобар 24, 2017 / 08:24

Зима у Астани обично почиње у новембру, а становници топлину осјете само у мају. Температуре се обично крећу око -20 степени. Астана се по хладноћи налази само иза Уланбатора у Монголији.

По наредби Нурсултана Назарбајева, градске власти су 1997. године почеле да раде на пројекту формирања прстена састављеног од милион дрвећа вјерујући да ће на такав начин барем дјелимично заштити град од ледених вјетрова. Двадесет година касније мега зелени прстен се још увијек сади.

"Бизнисмени нису били заинтересовани за то. Њихов циљ је био да дизајнирају импресивне зграде, брзо их изграде и продају", казала је дизајнерица и архитектица Диана Хегаи.

Изазов за локалне грађевинаре је постизање равнотеже између опште визије града и суочавања с климатским условима.

"Покушали смо да схватимо које врсте зграда имају ефикаснији дизајн с обзиром на удобност и сигурност", казао је Серик Токболат, истраживач на Назарбајевом универзитету у Астани.

Углавном су то луксузни апартмани који се граде у затвореним комплексима, које штите станаре од вјетра. У њима се обично налазе продавнице, апотеке и фризерски салони како станари не би морали да излазе вани.

"Не треба завидјети никоме ко мора шетати Астаном зими", казао је Вадим Ни, шеф Еколошког форума јавних организација у Казахстану.

Након Назарбајеве декларације из 1997. године којом је статус главног града одузет Алматију, а додијељен Астани, научници су радили на проучавању колико је тло око Астане погодно за стварање шума на мјестима гдје стабла никада нису постојала. У првих неколико година услове је преживјело само неколико стабала. Научници су се зато фокусирали на истраживање која стабла би могла издржати климу у Астани. Због високог удјела отопљених соли у земљи, закључили су да су најпогодније чврсте вишегодишње биљке. Оне смањују сланост земље и привлаче инсекте те на тај начин обогаћују екосистем.

"Током посљедњих 10 година температуре у главном граду су повећане за 0,3 степена управо захваљујући зеленом појасу због којег се спуштају у просјечне брзине вјетра, а број снијежњих олуја се смањио", казала је Гулмира Акишева из Националног метеоролошког центра.

Око 5.000 нових стабала, која су мјешавина црногоричних и листопадних сорти, посади се сваке године и то кошта 4,5 милиона фунти. План је да се зелени појас до 2020. године прошири за 200.000 до 250.000 хектара.



Оставите одговор