23.03.2016.

zona 1, 31.03.2016. 02:52:22 [162388]

На Дубу Рогатичка општина у кући је запаљена сестра моје бабе и њених петоро дјеце. Припадају првим жртвама Францетићеве црне легије, јер су закаснили да се повлаче према Старом Броду. А при бјежанији у селу Милошевићи звјерски је заклана мајка моје бабе. Породица мога оца боравила је мјесец дана у Старом Броду у окружењу и гладни и жедни. Причао ми је мој отац да је видио све страхоте и ужасе несретног народа који је претрпио од усташа. И што је парадоксално од тоталног покоља народ су спасила два патролна чамца који са су ушли у Стари Брод и зауставили покољ.
prijedor, 31.03.2016. 11:31:07 [162394]

Francetić?
Je li to ujak onoga kome je naš OkupacioniNamjesnik odradjivao predizborne kampanje?
zona 1, 03.04.2016. 00:12:30 [162487]

У задњој реченици сам испустила Ниијемце, требало је писати"Два патролна чамца Нијемаца". Извињавам се читаоцима на грешци.

Приједоре,
а да ли је стварно истина за Францетића и Окупационог Намјесника, или је пропаганда.
Заиста бих вољела знати.
prijedor, 03.04.2016. 00:31:06 [162488]


Istina.
Симо П. Ороз, 03.04.2016. 07:18:03 [162490]
Не могу вјеровати како је талелук глуп?!

На посту о пресуди Радовану Караџићу постаих питање како је могуће да нема аман баш ни једне реакције са бошњачке стране гледе судски утврђене чињенице да је бошњачка страна гранатирала свој народ, а хаџи-Лојо вјешто (користећи и Јассета) окрену да се прича о давно сажваканој теми о почетку рата у Приједору.

Тако је и овдје.

Умјесто да се расправа води о одличном Крабајином тексту и да се покуша са више страна расвијетлити дрински покољ који су у већини урадиле муслиманске усташе, хаџи-Лојо покреће причу о удбашкој измишљотини да је Францетић даиџа Борису Тадићу.

Ето расправљајте о томе, па се онда упитајте зашто нормални коментатори неће да у томе учествују.

Редакцији Фронтала опомена да јој се спрема сличан сценарио када су имали 2-3 коментара седмично. Укупно.
zona 1, 03.04.2016. 19:29:16 [162502]

О Дринском покољу се може доста научити из књиге Миломира Крсмановића Тече крвава Дрина, мада ја баратам са доста чинњеница о којима ми је мој отац причао који је срећом као дијете избјегао покољ у Милошевићима, али је мјесец дана био окружен усташама са породицом у Старом Броду. Међутим ти догађаји нису довољно ни расвјетљени ни описани, јер се за вријеме Броза о томе ћутало, проносило се шапатом у кругу породица, а данас је већина актера помрла. Веома мало их је живих.

Приједор о покољима у Источном дијлу Босне не може много знати, као ни то што је у Источном дијелу био примарнији четнички покрет у односу на западни. И не видим ништа лоше што је поменуо чији је Францетић ујак. Мени је веома битна истина ради спознаје који су профили владара у датим периодима владали српским народом као и њихова генеза. И то је битно разјаснити и расвијетлити да нам се лоши историјски догађаји не би понављали.
Karabaja, 03.04.2016. 20:21:53 [162505]

PRIČA MOG ŽIVOTA

Moja pokojna baka Radojka Janković, Bog da joj dušu prosti i pomiluje, došla je na Stari Brod sa četvoro djece. Najmlađi od njih bio je moj pokojni otac Jovo - 1939. godište. Baveći se njime u naručju, jer više odavno nije mogao hodati, rizikovala je da izgubi ostalo troje djece. Đed je bio invalid, bez jedne noge, nije joj bio od pomoći.

Morala je da donese najtežu odluku koju jedna majka može donijeti: da joj, sasvim sigurno, izginu sva djeca i ona, ili da ona usmrti jedno i pokuša da sačuva ostalo troje starije djece; hvatajući se za repove krava ili konja, bježeći ili... kako li već.

Ustaše su već silazile niz strmine Stare Gore i prilazile im, a ona je stajala sa ocem u naručju iznad nabujale Drine, omišljajući se da li da ga baci u podivljalu vodu. Prije ustaša stigla je neka improvizovana skela sa srbijanske strane, ukrcali su se svi u posljednji trenutak, i sačuvali živote u Majci Srbiji.

Moja kćerka Jovana, tatino prvo radovanje, rođena je u izbjeglištvu u Srbiji 1992. godine, a meni je sami Gospod Bog sačuvao život da je vidim, jer sam u glavu ranjen samo nekoliko dana prije njenog rođenja.

Priča o nadiranju ustaša na Drinu i jedinom spasu u bijegu u Majku Srbiju, priča je moga života: moga đeda i babe, moga pokojnog oca, moje djece... hoće li to biti životna priča i njihove djece!?!?!?

Babinu priču o seoskim ljepoticama koje oblače djevojačku spremu, hvataju se za ruke, i skaču u nabujalu Drinu, da ne bi bile obešćene, o djevojački kosama i pletenicama koje zamiču u ledenu, nabujalu vodu, o ljudima koji pokušavaju da pređu Drinu idući sa tijela na tijelo ubijenih... čuo sam mnogo puta. Pričala nam ju je krijući, u zimskim noćima, a uvijek se "obazirala" oko sebe kao da se boji da je neko ne čuje.

Ko će mu znati... ako je tačna teorija da svako od nas na ovom svijetu ima neku misiju možda moj otac i nije bačen u Dinu zato da bih se ja mogao roditi i jednog dana, makar sijede kose, otvoreno pisati o ustaškom zločinu na Starom Brodu 1942. godine.
zona 1, 03.04.2016. 21:34:03 [162511]
Поштовани,
господине Јанковићу и породица мога оца и моје мајке уточиште су нашле у Србији. И мој дјед очев отац као и Ваш дјед је био инвалид. У Србији су тешко преживљвли, али су ипак остали живи. Мајчина породица да би избјегла глад дала је двоје дјеце у дом, мог покојног ујака и моју мајку. На који начин су дјеца раздвојена и одакле се мајка нашла у дому у Бугарској, није знала никада да исприча, али углавном су се обоје живи и здрави вратили у Рогатицу. Мој покојни отац је увијек говорио није важна кућа и иметак, све се то надокнади, али мртва глава никад. Покојног дједа дјеца су изашла из Другог свјетског рата жива и здрава, али на жалост у последњем отаџбинском рату придружило му се троје унучади бранећи српски народ. Захваљујући тим мученицима и херојима и преживјелим борцима, као и онима који су организовали војску и народ цивилно становништво је сачувано од погрома јасеновачких, пребиловачких, старобродских и др. размјера.

Остајте ми у здрављу и да што више чланака напишете са што више чињеница о погромима над Српским народом у свим ратовим, а посебно у последњем да нам се не би десило да након 50 година откопавамо гробнице, или да наша покољења не знају гдје су им очеви, ујаци и стричеви сахрањени.


Напомена: остављања коментара је омогућено само регистрованим корисницима!
Уколико нисте регистровани - региструјте се.