60. рођендан ДНК: Ко да се игра Бога, ако нећемо ми?

Научни часопис ”Нејчр” је прије 60 година објавио текст о једном од највећих научних открића – структури дезоксирибонуклеинске киселине. ДНК је први издвојио Швајцарац Фридрих Мишер, у њемачком граду Тибингену, из гнојем натопљених завоја рањеника, нагађајући да је ово кључ насљеђа и да би ДНК могла преносити насљедну информацију. Текст под називом ”Структура дезоксирибонуклеинске киселине” […]

недеља, април 28, 2013 / 16:23

Научни часопис ”Нејчр” је прије 60 година објавио текст о једном од највећих научних открића – структури дезоксирибонуклеинске киселине.

ДНК је први издвојио Швајцарац Фридрих Мишер, у њемачком граду Тибингену, из гнојем натопљених завоја рањеника, нагађајући да је ово кључ насљеђа и да би ДНК могла преносити насљедну информацију.

Текст под називом ”Структура дезоксирибонуклеинске киселине” појавио се 25. априла 1953. године, а 900 ријечи овог чланка написали су и ту структуру описали британски физичар Френсис Крик и амерички биолог Џејмс Вотсон уз два пропратна тумачења Мориса Вилинса и Розалинде Френклин. Прва тројица су добила Нобелову награду 1962. године.

Да ли је отркивена тајна живота и да ли је то највећа научно откриће у посљедњих хиљаду годину?

Крик и Вотсон су откривши структуру ДНК одгонетнули тзв ”насљедну лозинку” живота на планети.

Молекулски кончић, дугачак два метра (у свакој ћелији стиснутом у један пикограм или у хиљадумилијардити дјелић грама), уткане су двије нити у којима је ”насљедни запис” живе твари – од најпростијих микроорганизама до најсложенијег човјека.

Двије траке се савијају око замишљене осе, састоје се од 3,2 милијарде појединица – нуклеотида (аденин, цитозин, гуанин и тимин) заувијек исписаних с четири слова абеседе А,C,G и Т. Све ријечи су трословне а у овом ”језику” постоји их 64, а различит распоред одговоран је за разлике у свим живим облицима материје. И постоји само – да ствара нову ДНК. Број могућих комбинација исписује се као 103.480.000.000

Изглед молекула ДНК који се види тек под микроскопом и подсјећа на спиралне мердевине. Постоје три основа састојка од којих је изграђен: први је шећер (рибоза), други је је фосфатна група и трећи су базе (A,C,G и Т). ДНК се може раставити на састојке од којих сваки садржи један молекул шећера, једну фосфатну групу и једну базу. Гени су упутства за стварање протеина, а наликују диркама на клавиру. Ако их саставите, добићете симфонију звану људски геном (збирка свих гена).

Списак примјене овог открића непрегледан је – он почиње с генетски измијењеним житарицама и брзорастућим животињама, наставља се лијечењем генима и пресађивањем органа који се гаје у лабораторијским посудама, а завршава суперкомпјутерима и микроскопски сићушним машинама начињеним од ДНК.
Кажу да је Салвадор Дали био опчињен двоструком завојницом ДНК, невидљива голом оку, и да је у томе желио да спозна доказ за постојање Бога.

Вотсон, један од заслужних за отркиће, рекао је: ”Дуго смо вјеровали да је наша судбина уписана у звијездама, а сада знамо да је она у генима”. Кад је речено да се генетичари играју Бога, Вотсон је одговорио: ”Ко онда да се игра Бога, ако то не чинимо ми”.

Наравно, разумијевање ДНК донијело је и добре и лоше вијести

На једну страну сврставају се чињенице да је, рецимо задат смртни ударац тумачењу да је расизам насљедан (биолошки одређен). Збирка свих гена човјека показује да између више од шест милијарди људи постоје мале разлике.

На другу страну поставља се бојазан од страха (чињенице?) да ће научници створити првог људског клона и тако остварити идеале еугенике. Лако се, такође, може направити и билошко супер-оружје.



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *