48 минута за академски напредак функционера

ЦИН је саставио нови текст о томе како функционери у Дејтонској Долини Плача формално и даље раде на универзитетима, подешавајући своје политичке и просвјетне дужности.

субота, септембар 2, 2017 / 10:09

Објављујемо га у нади да ће ЦИН једном написати и истраживачки текст о, рецимо, недопустивом мјешању амбасаде САД у унутрашња питања тзв. БиХ:

Функционери формално скраћују своје радно вријеме у институцијама како би могли предавати на факултетима. Такав ангажман им омогућава додатну зараду, напредовање у академским звањима те могућност да задрже посао предавача и након истека мандата.

Пише: Центар за истраживачко новинарство (ЦИН)

Бивши министар вањских послова Босне и Херцеговине (БиХ) Златко Лагумџија је истовремено успијевао бити на различитим мјестима – на службеном путу у Љубљани и у учионици Економског факултета у Сарајеву, показују званични документи.

Иако је, према извјештајима, шеф бх. дипломатије 22. октобра 2013. године био у Љубљани у посјети предсједнику Словеније Боруту Пахору, сатнице Економског факултета у Сарајеву показују да је професор Лагумџија истог дана студентима одржао четири часа. Оба посла није могао обављати истовремено, али накнаде и за министарски и професорски ангажман је добивао редовно.

Он је искористио законске прописе који дозвољавају истовремено обављање функције и рад у јавној установи у оквиру редовног осмосатног радног времена. Министарство и Факултет су договорили да ће Лагумџија као министар дневно радити седам сати и 12 минута, док ће преосталих 48 минута посветити студентима.

Према документацији коју су прикупили новинари Центра за истраживачко новинарство (ЦИН), најмање још четверица функционера су истовремено радили у државним институцијама или јавним предузећима и предавали на факултетима.

Кемал Козарић је предавао на факултету док је био гувернер Централне банке БиХ. Елведин Грабовица је руководио Електропривредом БиХ и истовремено био Лагумџијин асистент на факултету. Каријеру професора и функционера годинама граде и члан Предсједништва БиХ Младен Иванић и посланик у Парламентарној скупштини БиХ Никола Шпирић. Обојица предају на Економском факултету у Бањој Луци, неријетко у току времена предвиђеног за рад у институцијама.

Рад на факултетима функционерима користи за академско напредовање, али и да би се вратили пословима на којима су били прије мандата. Они сами господаре својим радним временом на јавној функцији и не могу сносити санкције када га не поштују.

„Вјерујте ми, ја сам у Министарству био присутнији много више него што је седам, или осам, или девет сати, а на овом факултету сам био онолико колико сам могао“, рекао је Лагумџија.

Новинари ЦИН-а су пронашли да нико у овим институцијама и јавним предузећима не провјерава колико времена њихови руководиоци посвете пословима за које су плаћени. Службе увијек евидентирају да они раде по осам сати, па чак и онда кад имају уговорено краће радно вријеме.

Споразум о министру

Лагумџија је именован за министра вањских послова у фебруару 2012. године. Годину и шест мјесеци послије затражио је од предсједавајућег Вијећа министара БиХ Вјекослава Беванде сагласност да паралелно буде ангажован као предавач на Економском факултету у Сарајеву. Убрзо му је то и одобрено.

Он је новинарима ЦИН-а рекао да није желио бити осуђен на политику: „Јер сам сматрао да, када ми истекне мандат, хоћу прије свега да будем професор“.
Министарство вањских послова БиХ и Факултет су у септембру 2013. године закључили Споразум о регулисању радно-правног статуса професора Златка Лагумџије. Споразумом је прецизирано његово радно вријеме: седам сати и 12 минута у Министарству, 48 минута на Факултету.

Према подацима до којих је дошао ЦИН, он није могао испоштовати овај договор. У академској 2013/2014. години био је предавач на пет предмета. Тако је током три мјесеца зимског семестра предавао у просјеку четири часа дневно. Предавања су, према евиденцији, одржавана током радног времена, најчешће од 12 до 14:15 сати – у вријеме када је он требао радити у Министарству.

То нису биле све његове академске обавезе. Захваљујући уговору о радном времену од 48 минута, он је добијао и друге ангажмане – био је члан комисија за одбрану завршних радова те предавао у оквиру сарадње са факултетима у Загребу и Даблину.

Тако је, према подацима из Записника о контроли коју је извршила Финансијска полиција, Лагумџија у 2014. години на Економском факултету зарадио 68.419 КМ. У Министарству је исте године зарадио 52.780 КМ.

„Знате шта би било кршење Закона: да сам по Закону имао 48 минута, а био осам минута. А ако сам имао 48 минута, а био 240 минута, онда то није проблем“, рекао је Лагумџија новинарима ЦИН-а.

Међутим, новинари су утврдили да је, према евиденцијама, Лагумџија плаћан и за предавања на часовима на којима није био због дипломатских путовања. Тако је 28. октобра 2013. године Лагумџија био у Неw Yорку гдје је одржао предавање на Институту „Харриман“ на Универзитету Цолумбиа. Према евиденцији Економског факултета, тог дана је имао четири часа. Исти број предавања је имао и шест дана раније када је у Љубљани разговарао са предсједником Словеније Борутом Пахором.

„Не сумњам да је било времена када сам био на генералној скупштини или на неком званичном путу вани, а да сам овдје требао евентуално одржати по неком распореду наставу и природно је да је неко то требао да уради за мене, а да ја надокнадим“, објашњава Лагумџија.

Жељко Шаин је у то вријеме био декан Економског факултета у Сарајеву. Он каже да је Лагумџија увијек добро координирао са својим сарадницима: „(…) рецимо, на тој катедри има више професора, више доцената, више асистената и онда професор са њима договори ко ће коју материју да уради, али он одговара за комплетан садржај. Разумијете? И он својим потписом гарантује”.

Лагумџијин мандат у Вијећу министара је истекао крајем марта 2015. године. У априлу га је декан Шаин вратио на пуно радно вријеме на Факултету.

И његов бивши колега посланик у Парламентарној скупштини Босне и Херцеговине Никола Шпирић има два посла. Посљедњих 25 година, колико ради на Економском факултету у Бањој Луци, напредовао је до звања редовног професора.

Шпирић је био државни министар финансија од 2012. до 2015. године. Као министар финансија у 2013. имао је просјечна мјесечна примања од 5.162 КМ. У исто вријеме је на Економском факултету имао мјесечну брутоплаћу од 415 КМ, држећи четири часа седмично у току радног времена у Вијећу министара БиХ.

За разлику од Лагумџије, Шпирић нема никакав формални документ којим би тадашњи послодавци – Вијеће министара БиХ и Економски факултет – договорили подјелу његовог радног времена. Он сам распоређује своје радно вријеме. Шпирић је у Министарству био пријављен на радно вријеме од осам сати дневно, али се не зна када је тачно био на послу јер не постоји евиденција о његовим доласцима и одласцима. Са друге стране, евиденција на Факултету за 2013/2014. годину говори да су његова предавања била заказана петком од 9 сати.
Шпирић је новинарима ЦИН-а рекао да он није особа коју треба питати зашто је током министарског радног времена радио као професор.
„То питајте институције како су регулисале, не питајте мене, не прописујем ја себи ништа”, рекао је Шпирић.
Он је 2014. године изабран у Парламентарну скупштину БиХ гдје мјесечно зарађује око 5.600 КМ. Наставио је радити и на Економском факултету у Бањој Луци.

Конкурс за гувернера на истеку мандата

Послије реизбора на други мандат за гувернера Централне банке БиХ Кемал Козарић је одлучио наставити каријеру на Економском факултету у Сарајеву. То му је предложио тадашњи декан Вељко Тривун.

„Па, не сјећам се ја више… То је било можда више неформално. Отприлике, што не би дошао на Факултет”, препричава Тривун разговор са тадашњим гувернером.

Козарић се припремао за конкурс за мјесто наставника предмета Маркетинг финансијских институција пола године прије његовог расписивања. Како је конкурс расписан на непуно радно вријеме, Козарић је од Централне банке БиХ уз потврду о радном искуству тражио и скраћено радно вријеме. Није се могао сјетити да ли је знао за конкурс прије него је објављен: „Не знам, не могу сада тога да се сјетим. Можда сам и знао“.

Он каже да је његова плаћа у Банци била већа него на Факултету, али је стратешки хтио да се егзистенцијално осигура: “Јер, шта ћу ја када завршим мандат? Не могу отићи за стручног сарадника у банку и сјести за шалтер!”

Док је био гувернер 2014. године, он је предавао четири предмета. До истека другог мандата на челу Централне банке стекао је звање ванредног професора. Током 2014. године на Факултету је зарадио 27.534 КМ. Новинарима ЦИН-а је рекао да је у Централној банци имао мјесечну плаћу од 7.200 КМ.

Када му је истекао мандат 2015. године, Козарић се обратио декану Економског факултета Жељку Шаину са молбом за однос на пуно радно вријеме. Годину дана након што је примљен за професора, замијенио је Шаина и постао декан.

Овај факултет међу својим професорима, осим бивших функционера, има и бивше руководиоце јавних предузећа. Елведин Грабовица је од 2010. године био виши асистент, али је позицију замрзнуо када је 2011. постао генерални директор Електропривреде (ЕП) БиХ. Двије године касније, у вријеме када је исто учинио и Златко Лагумџија, Грабовица је од свог предузећа тражио скраћивање радног времена на седам сати и 12 минута како би 48 минута дневно могао радити на факултету. То му је одобрено.

Новинарима ЦИН-а је рекао да не мисли како би се требао одрећи академске каријере због позиције генералног директора: „ Је л’ Ви мислите да директор Електропривреде треба да има ону картицу и да ради од осам до четири?“

Од новембра 2013. године он ради и као секретар комисијских испита. Док је радио непуно радно вријеме, Грабовица је напредовао у звање доцента и задужио наставу из предмета Е-говернмент. У 2014. години је на Економском факултету зарадио око 9.000 КМ, а као директор ЕПБиХ око 55.300 КМ.

На факултету умјесто у предсједништву

Младена Иванића, члана Предсједништва БиХ, су 21. априла 2017. године новинари ЦИН-а затекли у кабинету на Економском факултету у Бањој Луци гдје је од 11 до 16 сати имао заказан испит из предмета Основе економије.

На основу уговора о допунском раду Иванић студентима предаје четири часа седмично. С обзиром да се у Предсједништву БиХ не води евиденција о томе колико времена он проведе на радном мјесту нити је Иванић обавезан да их о томе обавјештава, он сам располаже својим временом. Према распореду са Економског факултета у Бањој Луци, настава и испити код Иванића углавном се одржавају између осам и 16 сати.

“Ја нисам човјек који станује у Сарајеву, већ сам човјек који има сједиште у Бањалуци и потпуно је природно да имам канцеларију у Бањалуци. Ту проводим један, евентуално два дана седмично, већину у Сарајеву и прилагођавам свој план настави“, објаснио је Иванић.

На Економском факултету у Бањој Луци гдје предаје од 1985. године Иванић мјесечно заради око 360 КМ. Минимална плаћа коју Иванић заради у Предсједништву БиХ износи 4.757 КМ. То је износ основне плаће без обрачунатог радног стажа. Наиме, Предсједништво БиХ је одбило доставити ЦИН-у податке о његовим примањима.

Главни управни инспектор Министарства правде БиХ Емир Мехмедовић каже да би најбоље рјешење било донијети посебан закон који би уредио права именованих и изабраних особа.

„У нормалном режиму запосленик има послодавца који између осталога прати то и санкционише га. Именована и изабрана лица немају свог послодавца у класичном смислу ријечи“, каже Мехмедовић, додајући како се примјена Закона сада своди на моралне стандарде функционера.



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *