24 године од злочина у Оџаку и Чардаку

Данас ће бити обиљежено 24 године страдања Срба у оџачким логорима, те исто толико година од убиства српских цивила од стране регуларне Војске Хрватске у селу Чардак код Дервенте. У Вукосављу ће данас бити служен парастос поводом 24 године од страдања Срба са подручја општине Оџак који су били заробљени и затворени у логоре. Парастос […]

недеља, мај 8, 2016 / 13:36

Данас ће бити обиљежено 24 године страдања Срба у оџачким логорима, те исто толико година од убиства српских цивила од стране регуларне Војске Хрватске у селу Чардак код Дервенте.

У Вукосављу ће данас бити служен парастос поводом 24 године од страдања Срба са подручја општине Оџак који су били заробљени и затворени у логоре.

Парастос ће бити служен у 15.00 часова код централног спомен-обиљежја у Вукосављу, најављено је из Удружења логораша "Оџак `92".

Овај датум обиљежава се као знак сјећања на дан када је 1.300 Срба са оџачког подручја заробљено и затворено у логоре у основној школи и фабрици "Стролит" у Оџаку.

Срби са подручја Оџака одведени су на превару у логоре у основну школу и у фабрику "Стролит" јер није испоштован договор између посматрача тадашње европске заједнице, кризних штабова Оџак и српских села да Срби буду пропуштени на слободну српску територију.

Над српским заточеницима у оџачким логорима примијењене 132 методе мучења, а 62 људи је убијено.

Српске жене, дјевојке и дјевојчице биле су силоване. Најмлађа жртва силовања имала је 10, а најстарија 60 година.

Логори у Оџаку били су под командом 102. оџачке бригаде Хрватског вијећа одбране.

Срби са подручја општине Оџак, након што је њену територију 15. јула 1992. године ослободила Војска Републике Српске, премјештени су у друге логоре. Били су заточени у укупно 16 логора – 11 у БиХ и пет на територији Хрватске, међу којима су Лора, затвор у Пули, Керестинац код Загреба.

Посљедњи логораш са подручја оџачке општине размијењен је 26. маја 1993. године у Љубушком.

За злочине над недужним српским цивилима у оџачким логорима до сада су правоснажно осуђени Ферид Халиловић на 15 година затвора, Албина Терзић на три године и шест мјесеци, а потврђена је и првостепена пресуда Јосипу Толићу на затворску казну од 10 година.

Против Ибрахима Ахметовића Ибета, који је недавно преминуо, вођен је поступак пред Кантоналним судом у Тузли. Пред овим судом води се поступак и против стражара у логору у основној школи у Оџаку Решада Мујкића.

Пред Судом БиХ суди се бившим припадницима јединице "Ватрени коњи". Овим предметом обухваћено је седам лица.

Дервентско село Чардак: Злочин војске из Хрватске

У насељу Чардак код Дервенте данас ће бити обиљежене 24 године од страдања 39 српских цивила, од којих су већину на Васкрс 1992. године убили припадници регуларне војске Хрватске потпомогнути паравнојним хрватско-бошњачким јединицама из Дервенте.

Предсједник општинског Удружења заробљеника Драго Кнежевић рекао је да је већина Срба убијена на кућном прагу, те да су у том злочину страдале цијеле породице.

"Убијена је породица Лазаревић – Вељко, његова супруга Мирјана и син Душко, затим породица Милошевић – Саво, негова супруга Јелена и син Горан. Убијени су Раде Бокур и син Жељко, као и Мирко и Вукица који су запаљени у кући", испричао је Срни Кнежевић.

Према његовим ријечима, многи Срби су заробљени и одведени у логоре, гдје су над њима примијењена разна мучења. "Умирали су од посљедица батинања или су свирепо убијени", каже Кнежевић.

Он је напоменуо да су тијела 19 Срба пронађена у масовној гробници поред магистралног пута, која је откривена након ослобађања Дервенте.

"Били су набацани на једно мјесто а преко лешева је навучена земља. То је био најстрашнији призор који је освануо након ослобађања Дервенте који људски ум није могао смислити", навео је Кнежевић.

Он је истакао да за злочин над недужним цивилима из Чардака нико није одговарао.

"Овдје није ријеч о појединачном страдању цивила него о убијању свих чланова породица, што говори да је цијели сценарио био смишљен", каже Кнежевић.

На мјесту масовне гробнице у току је градња спомен-комплекса који ће се простирати на површини од око 4.500 метара квадратних. На том мјесту саграђен је споменик, а у току је градња мање цркве за коју је из општинског буџета издвојено 25.000 КМ.

У овом спомен-комплексу данас ће у 14.00 часова бити обиљежене 24 године од страдања Срба из Чардака.

Планом обиљежавања предвиђено је да буде служен парастос, полагање цвијећа и вијенаца, те обраћање предсједника Удружења заробљеника општине Дервента Драге Кнежевића и начелника општине Милорада Симића. 



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *