На минималцу 11.883 радника, број смањен због рада на црно

На најнижу плату у Републици Српској пријављено је 11.883 запослених, што је за 3.186 мање него лани, а главни разлог смањења броја радника пријављених на минималац је њихов одлазак у иностранство и то што су их послодавци одјавили, па сада раде на црно.

четвртак, јул 27, 2017 / 13:39

Минимална плата која је загарантована законом тренутно износи 395 марака, и она је, како подсјећају у Пореској управи РС, крајем прошле године увећана за 25 марака.

– Лани је у априлу било 15.069 радника који су били пријављени на најнижу плату од 370 марака – наводе у Пореској управи.

Директор Занатско-предузетничке коморе РС Јовица Братић каже да су кроз повећање најниже плате, порасле обавезе послодаваца, који сада морају више новца уплаћивати за доприносе, а које су и раније веома тешко измиривали.

– Послодавац је принуђен да добро плати радника, а не може. Са друге стране, све је теже доћи до доброг радника, нарочито до доброг занатлије који би хтио радити за 400 КМ, јер их послодавац не може више платити – објашњава Братић.

Додаје да је највише људи "на минималцу" у предузетничким радњама, угоститељству, трговини и грађевини.

– Многи одлазе у иностранство или раде на црно, јер тако боље зарађују него да су пријављени на минималац – истиче Братић.

Наглашава да надлежни у идућем периоду морају направити озбиљне промјене у овој области.

– Мораће се пронаћи начин да се смање обавезе послодаваца на плату, које износе 63 одсто. То је неиздрживо. Дошли смо у позицију да послодавци не могу дати веће плате, а радници за ове садашње не желе радити – истакао је Братић, додавши да ће због тога бити настављен одлив радне снаге.

Предсједник Удружења трговаца РС Богдан Марјановић подсјећа да је донесен закон да је обавезни минималац за власнике самосталних предузетничких радњи 510 марака, што је директно утицало да мањи број пријављених радника.

– Код нас се све више осјећа проблем при проналажењу радника. Многи одлазе у иностранство. А ако се и пронађе добар радник, он ће да преговара са послодавцем за већу плату од минималца – објашњава Марјановић.

Извршни директор Удружења економиста РС "SWOT" Саша Грабовац" каже да у многим фирмама радници обављају сложене послове, за које би требали бити много више плаћени.

– Прерађивачка индустрија у посљедњем периоду биљежи одређени раст, тако да је могуће да су у том дијелу донекле повећали плате радницима – рекао је Грабовац.

Предсједник Савеза синдиката РС Ранка Мишић сматра да је у РС далеко више радника на минималцу, него што показују евиденције Пореске управе. Примјер за то, наводи и податак, да су порези и доприноси за ПИО за близу 70.000 радника, како каже, уплаћени на најниже плате.

– Уз све то, имамо и значајан број радника којима касне плате мјесецима, а има и оних који их током цијеле године примају из претходне године. Ту је посебан проблем реални сектор, гдје су плате срамно ниске – поручује Мишићева.

Према евиденцији Фонда пензијско-инвалидског осигурања РС (Фонд ПИО),  послодавци за 15.000 радника уплаћују доприносе на најнижу плату од 395 марака.

– За готово исти број послодавци уплаћују доприносе и на износ мањи од најниже плате, при чему се најчешће ради о пријавама на пола радног времена – рекли су у Фонду ПИО.

(Глас Српске)



1 КОМЕНТАР

  1. Текст је из „Глас Српске“ а позива се на , између осталих извора , „Пореску управу РС“ , „Фонд ПИО“ и „несаломиву“ Ранку Мишић. Једино је Ранка Мишић (а то би некако требало и бити нормално и очекивано од ње) поменула да је „загарантована минимална плата“ намјењена радницима у „реалном сектору“. И то би била истина! Пореска управа (са нпр. својим „порезом на капиталну добит којим погодује само „грађевинској мафији“ а пљачка сиротињу за разлику од уређених држава) се понаша као и влада и сви потези везани за економску политику проистичу из преовладајућег менталитета власти. Тај менталитет је кокошарско , рекеташко – разбојнички (и то као друмски разбојници , отимање на брзину уз пријетњу силом). Проблема са платама (овдје ћу га први тако назвати па мислим да би се то могло сматрати за „интелектуалну својину“) нема са „ИМАГИНАРНИМ СЕКТОРОМ“. Шта би био „имагинарни сектор“? То је „сектор“ у коме су плате и привилегије такве да о њима сви остали могу само сањати. А ко припада том „сектору“? По мени , то би било све оно што је у народу познато као „државне јасле“. Ту је загарантовано ама баш све! Понекад се оној ситнијој боранији покуша малчице отети али то је углавном фингирање за јавност јер се послије дизања буке и укључивања Ранке и синдиката све врати у „нормалу“. Наравно ту су „баја“ и ракија „крушка“ како би медијска прича била „питкија“. Они , поред загарантованог на „јаслама“ имају и многе друге привилегије у животу. Као на примјер куповину , свега и свачега , на рате управо због тога што за њихове плате гарантују „државне јасле“ у које трговци имају пуно повјерење. Сви остали једино могу дисати на рате ако се ускоро и на то не уведе порез , прирез или „такса“ као она за РТРС. Кажу да је то у ствари порез на посједовање ТВ-апарата па тако нпр. Неко ко посједује један стари апарат вриједности пар десетина КМ плаћа исти износ пореза као неко ко посједује ТВ-апарат у свакој саоби (а много је соба у вилама) и укупна вриједност им је можда и више од десетак хиљада КМ (вјероватно и више). Још један и више него поштен намет којим се гарантује једнакост пред законом.
    На крају , а далеко је ово од краја и у стварности би требао бити тек почетак нечега (ко зна чега , можда „устанка усраних мотки“) , није ми јасно због чега народ ћути? Народ , то смо сви ми који нисмо нигдје и они из „реалног сектора“. Они из „имагинарног сектора“ нису народ иако се воле тако представљати и прије бих рекао да су гмазови (као што тврди Дејвид Ајк). Зашто ћуте интелектулци и економисти? Зашто се опозиција стиди па тако стидљивио тек нешто мало прозбори као да јој је , негдје на неком скупу међу припадницима елите , „ утек’о прдеж“?
    Рјешење би могло бити једноставно али се бојим да ни опозицији до њега није стало. Можда се надају да ће , када освоје власт , и они а и њихови (као и ови и њихови) навалити на „државне јасле“ па ће и они једном постати „имагинарни сектор“ свима нама који смо и сада нигдје или „реални сектор“. Рјешење и јесте једноставно само их се треба хтјети ријешити!

Оставите одговор