Климатске промјене у Азији би могле изазвати ратове
Азијска развојна банка упозорила је да ће равнодушан приступ према климатским промјенама бити катастрофалан за Азију, јер ће поништити велики дио феноменалног економског раста који је континенту помогао да оствари огроман напредак у борби против сиромаштва.
Наставак ослањања на фосилна горива довешће до тога да се најмногољуднији регион свијета суочи са дужим таласима врућина, порастом нивоа мора и промјеном устаљеног шаблона кишних сезона, што ће пореметити екосистем, угрозити егзистенцију, и можда чак изазвати ратове, наводи се у извјештају АДБ-а, преноси Франце пресс.
"Климатске промјене које се дешавају несмањеном жестином пријете да пониште многе напретке остварене у развоју у посљедњих неколико деценија, а нарочито да изазову велике економске губитке", оцјењује банка са сједиштем у Манили.
До краја вијека, у појединим дијеловима азијског континента просјечна температура ваздуха могла би да скочи за осам степени Целзијуса изнад прединдустријског нивоа, додаје се у документу.
"Сценарио равнодушног приступа према овом проблему довешће до катастрофалних климатских утицаја на људе у Азији и Пацифику, посебно на сиромашну и рањиву популацију", наводи се у саопштењу.
АДБ истиче да би регион могао да спријечи катастрофу преласком на обновљиве изворе енергије.
Раст нивоа мора
Паришки споразум о климатским промјенама из 2015. године обавезује земље да раст глобалне температуре одрже знатно испод два степена Целзијуса изнад прединдустријског времена.
Мада ће бити тешко држати под контролом повећање температуре за два степена, "сматра се да би раст за четири степена Целзијуса довео до хуманитарних катастрофа у многим земљама, а резултат би био неконтролисани талас миграција или заробљено становништво у појединим дијеловима свијета", пише у извјештају.
Без озбиљног приступа овом питању, Азију ће у цјелини "запљуснути" раст нивоа мора од 1,4 метра у овом вијеку, што је скоро двоструко више од пројектованог пораста према Париском споразуму и суочиће се са све разорнијим циклонима, додаје се даље.
Према овом алармирајућем сценарију, како се упозорава, системи коралних гребена у региону ће се урушити због бијељења, што ће имати тешке посљедице по рибарство и туризам.
Топљење азијских ледника изазвало би поплаве и несташицу воде, нарушавање пољопривреде и раст овисности од падавина како би се задовољиле потребе за водом.
Утицај таквих промјена на приступ енергији и природним ресурсима био би "буре барута" за потенцијалне сукобе, указује АДБ.
Увећана средства
У студији се процјењује да би се број смртних случајева од топлоте повећао годишње за скоро 52.000 међу старијом популацијом до 2050. године, да би било готово 8.000 додатних смрти због дијареје у Јужној Азији и око 10.000 више смртних исхода од маларије и денга грознице у Азији.
Упркос запањујућем економском расту, гдје је приход по становнику у Азији повећан 10 пута у посљедњих 25 година, овај континент је и даље дом већини сиромашне популације свијета, наводи АДБ.
То, заједно са чињеницом да велики дио становништва насељава ниске приобалне области, чини највећи свјетски континент "посебно рањивим" на климатске промјене.
Мјанмар, Филипини, Бангладеш, Вијетнам, Пакистан и Тајланд спадају међу првих 10 земаља свијета које су најизложеније екстремним временских приликама.
АДБ је 2015. године обећала да ће до 2020. удвостручити средства за инвестиције у пројекте намијењене ублажавање климатских промјена на 6 милијарди долара, укључујући и 2 милијарде долара помоћи земљама како би прешле на обновљиве изворе енергије, наводи француска агенција.