Српски инжињер створио криптовалуту друге генерације

Радован Бајић, инжењер организационих наука из Београда, учествовао је у пројектовању нове свjетске валуте, с тим да је разрадио дио системске архитектуре за провјеру аутентичности ове валуте.

четвртак, јул 13, 2017 / 15:31

У разради „Клаудкоин“ примјењује се револуционарна технологија која замјењујуе „блокчејн“ који се користи у другим криптовалутама. Нова технологија се зове „RAIDA“ (Redundаnt Arrаy of Independent Detection Agents). Ово је друга технологија (Block Chаin је прва) која помаже ријешити проблем физичке цјеловитости која је карактеристична за дигиталне валуте.

Радован је разрадио компоненте овог система које су неопходне за рад „нодова клаудкоина“, укључујући подјелу сервера по контејнерима и принципе за њихову интеракцију. Оснивач пројекта стварања нове валуте Шон Вортингтон, професор информатике из Калифорније, сматра веома значајним и вриједним допринос српског стручњака: „Сигурност, односно поузданост је темељни услов за карактеристику било које валуте, и управо у томе је основна заслуга Радована“.

Инжињер организационих наука Радован Бајић прича да је окупиран идејом електронског новца, чак је замолио да му се његова плата исплаћује у „клаудкоинима“.

– Будућност је у електронском новцу – убијеђен је инжињер организационих наука из Београда, –  јер је једноставан у управљању, мобилан, ви можете платити било коју услугу или робу у било којој земљи и да не сносите додатне трошкове што се дешава приликом трансфера националних валута. За годину-двије клаудкоин коштаће 20-30 пута више него данас“.

Зато, по мишљењу Радована, неопходно је информисати људе, причати њима шта је то у ствари, у чему је предност криптованог новца у односу на националну валуту. У ту сврху Радован жели да самостално лансира верзију веб-странице на српском језику. Београђанин планира да реализује свој план до децембра.

У најближе планове пројекта „Клаудкоин“ спада излаз на децентрализовану берзу криптовалута „Декстрејд“ која омогућује откуп и продају, без икаквих потешкоћа, криптовалуте и фидуцијарног новца. Концем маја је лансирана поједностављена верзија берзе на којој власници нове валуте могу вршити продају и куповину клаудкоина.

Подсјетимо да сходно информацији Николаса Квиџовица из „МСМ“, у Србији око 3000 људи посједује криптовалуте, претежно биткоин. У децембру ове године у главном граду Републике постваљен је први банкомат (АТМ) преко којег Срби могу набављати биткоин.

Клаудкоин, у односу на биткоин, свог најважнијег конкурента,  не претпоставља формирање јавног регистра  или рачуна што чини ову валуту потпуно анонимном, а биткоин може бити упраћен ако је број рачуна повезан с власником. Клаудкоину, за разлику од биткоина, ниједан савремени  квантни рачунар не предстаља никакву пријетњу. Није изводљив „мининг“ клаудкоина, јер увијек има  16.777.216 клаудкоинова што и чини клаудкоин првом валутом која се не може ни фалсификовати нити изгубити. Али главна предност код клаудкоина  је  једноставност и брзина у употреби.  Уведене јпег слике чини клаудкоин визуелно сличним новцу. Трансакција траје мање од 2 секунда, а када радите с биткоин,  за потврду операције треба чекати 84 минуте. Купоивина клаудкоина  траје пар минута, а рад с биткоином траје данима.

Подсјетимо да су корисници Интернета широм цијелог свијета добили приступ новој криптовалути клаудкоин 15.марта. Већ су отворена продајна мјеста за виртуални новац у неколико земаља, укључујући и Индију. По ријечима учесника пројекта, клаудкоин мора да постане још модернијом и удобнијом у употреби  виртуалном валутом у односу на постојећи биткоин. Тако, за разлику од већ  широм свијета  познате валуте разрађене  на основу криптографије, клаудкоин користи облачне (Клауд) технологије. Провјера аутентичности  клаудкоина  узима 1-2 секунда (провјера биткоина –  од 10 до 40 минута), при чему се поступак као такав врши преко обичне веб-странице или апликације. Код операција с новом валутом кориснику не требају ни регистрација нити електронски новчаник.

Клаудкоин  је  прва валута у историји човјечанства  која се не мозе фалсификовати нити изгубити. „Мининг“ биткоина је у ствари фалсифицирање, те чак монетарни систем базиран на  металу може имати монете које су додане услед мининга.



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *