Фестивал Егзит се ставио у службу борбе против српског језика

Трибина "Чији је наш језик?” одржана на музичком фестивалу Еxит у Новом Саду, на којој су говорили заговорници тезе да се на простору бивше Југославије говори један језик. Али упорно одбијају да кажу да се он зове српски!

понедељак, јул 10, 2017 / 12:07

Опскурна дружина међу којима је било најмање стручњака који се баве питањем језика отишли су толико далеко да су за своју декларацију о заједничком језику рекли да "ставља тачку на насилно националистичко распарчавање једног заједничког језика, којим говоре грађани Србије, Хрватске Босне и Херцеговине, Црне Горе".

Није то била једина претенциозна тврдња, па је досољено са тиме да декларација "промовише здрав разум насупрот националистичком искривљавању стварности".

Занимљиво је да се нико од оних који промовишу "заједнички језик" који јесте један, али му они не помињу име, чак ни оно компромисно "српскохрватски" нису бунили када су измишљани нови језици, односно када је српском језику мијењано име у Хрватској и БиХ. У Црној Гори су чак измишљена два нова слова, али све је то пропраћено без икакве страсти. Као, није то озбиљно, и најважније је да се разумијемо.

Будући да се и даље разумијемо, није јасно зашто се опскурна дружина заинатила да укине имена, и то баш сад. Зашто је добила прилику да то уради у Новом Саду, потпуно је јасно: Будући да су најурени из осталих држава, остаје им само Србија, у којој је потребно додатно мутити воду. И у којој ће се наћи довољно оних којима ће бити логично да прихвате оно што нико од њихових сусједа не жели да прихвати, а све са идејом да ће им се приближити.

На егзитовској трибини учествовали су: Владимир Арсенијевић, Миња Богавац, Марко Шелић (Марчело) Влатко Секуловић (активиста покрета Нови Оптимизам), Сњежана Кордић (једина Хрватица на панелу) и Драган Бјелогрлић (према извјештајима медија, једини рекао да је проблем именовање језика).



1 КОМЕНТАР

  1. I taj Arsenijević se najeo seminarskog, antifašističkog kruva, svaka mu čast. Valjda zato nikako ne stari. Ovo je prvi put da u nekom članku pročitam njegovo ime, a da ispred ne piše MLADI pisac, (nešto poput „proslavljeni srpski režiser“). Godine i desetljeća prolaze, ljudi stare i umiru, a toj mladosti vrijeme ništa ne može. Samo su mu obrazi porasli, pa mu je glava poprimila kruškoliki oblik.

Оставите одговор