Дани(ј)ел Симић: Како сам 1995. отишао у четнике

Предање о монархистима и комунистима код нас, једнако као и о злочинима хрватских усташа, почиње готово обавезно говорниковим породичним приликама.

понедељак, јул 10, 2017 / 18:46

Мог су дједа одвели у Јасеновац, бабу су ми маљем у главу на Јадовну, преклаше ми стрица у Дракулићу, истријебише ми сво племе у Пребиловцима…

Тиме излагач истовремено жели показати своју личну и дугогодишњу упућеност у те историјске догађаје, односно нагласити публици да буде опрезна у случају неслагања са његовим ставовима, јер на изговорено може врло емотивно и нецивилизовано реаговати.

Ово потоње је психологија, ово прво је систем.

Систем лажи

Бранило се и кажњавало за причу о томе. Послије Другог свјетског рата створени систем је стрељањем, затвором и другим питомим методама; фалсификовао читаву историју тог глобалног сукоба код нас. Рођени након 1945. године немају благе везе шта се стварно дешавало. Чак ни данас. Или данас још и мање.

Уз силне Приче о Титу под пионирском капом, Прилога за биографију Јосипа Броза под ма(х)рамом социјалистичке омладине, комунистички систем је избрисао све трагове историјских чињеница, које их нијесу представљале онако како су свим самоуправним пролетерима сервиране кроз „партизанске филмове“.

Коријенито и свирепо су ударали на ројалистичке неистомишљенике до те мјере, да је настала изрека како је неко: „Отишао 1945. у четнике“. То, ако има толико младих да не разумију наслов, значи да се неко, уз тајминг, дебело зезнуо у избору школе, политичке партије, занимања, друштва, ставова; ако је хтио гањати каријеру и богатство. Узалуд му труд читачи, дукати се другом жуте.

Усташе су биле бољи избор чак и тада.

Младићеви партизани опет око Сребренице

Имам (не)срећу да ми ни један ђед није био у четницима. То, ако се не рачуна овај по мајчиној страни. Заробљен на граници у данашњој Словенији, одмах по почетку рата, четири године је био роб Нијемцима. Прије да је био Југословенска војска у емиграцији. Највише четник-гастарбајтер. Фрај цален. Овај са ћаћине стране се око Сребренице смуцао са некаквим српским устаницима, за које смо учили да су били партизани.

Ништа, даклем, од дуалистичке патетике. Породично стабло, за разлику од већине говорника са почетка приче, помињем управо како бих нагласио да немам благе везе о том дијелу наше повијести. Баба ми је пред смрт исприповједила да се забављала са неким четничким војводом, Данилом Шарабом, али то што су њу збајбочили док га послије рата нијесу нашли и убили, те јој га довукли пред затвор, ваљда требам рачунати у плус. Не би ме ни било да је остао жив.

Четником сам се почео осјећати тек 1991. године. Пасивно. Кроз дјеловање медијско-пропагандистичке новопавелићке струје из Загреба и Сарајева. Тако су ме они звали, а ја се љутио. И не само ја.

То, да су четници нешто баш лошији од партизана по васколико човјечанство, осим мене су имали усађено и многи други Срби. Рецимо Ратко Младић. ВРС читав рат није за знамење имала двоглавог орла, већ само тробојку у кругу. Намјерно, да му уз „кокарду“ нико војску не би звао четницима…

Борба до посљедњег унука

Трагикомично и пресимболично, послије рата уставни судови окупационих војски у Сарајеву и Бањој Луци, нашли су да та Младићева тробојка није увредљива за друга два конститутивна народа Дејтонске Долине Плача. А Боже правде и двоглавац са 4С јесте… Осим што није јасно зашто сад тробојка није застава те „државе БиХ“, јер је најстарије и данас „законито“ државно знамење након 1992. године, ту је ваљда требало коначно ставити тачку и на српске подјеле?

Но, унуци партизана и четника се још јалово гложе. И данас, када је јасно да су и једни и други били српски побуњеници против власти Независне Државе Хрватске. Након почетних војних успјеха, сукобили су се око начина даље борбе. Комунистичко вођство је отворено ишло на што веће жртве српског цивилног становништва, што је погодовало расту њиховог покрета, а четници за очување демографије и чекање да савезници побиједе Нијемце.

У СФР Југославији, а и данас, замијерано им је да су четници, посебно на локалу, склапали споразуме са Нијемцима, Италијанима и хрватским усташама. То знамо, јер нас је школство Тито-Кардељ-Шувар осовине, таквим подацима затрпавало.

Данас, када несумњиво знамо да су такве споразуме склапали и партизани, чак на највишем нивоу и искључиво да би се успјешније борили против четника, зашто се допушта медијско дивљање када се потомци и поштоваоци скупе да подигну споменик неком као Лазар Тешановић?

Откуд ја у четницима?

У четнике сам отишао и прије но што сам скинуо униформу ВРС и одложио М-53 који сам дужио на пјешадијској обуци. Са све кокардом. У четнике вам се послије Отаџбинског рата одлазило, поготово ако вас је генерацијски болила брига за сукоб четника и партизана, просто јер нијесте хтјели међу усташе. Ако нећете с усташама, одмах сте четник. И тако сам ја отишао у четнике.

Пратим усташе и њихове домаће слуге већ ево деценијама. Поготово јер су само усташе имале паре да вам дају да нешто пишете, штампате, снимите, емитујете, да будете млади и дружите се, образујете у иноземству, путујете… Највише ваљда ово све пишем јер сам 01.07.2017. био на Јадовну, па нијесам стигао ни да примјетим харангу око војводе Тешановића, а нагваждао сам се успут као партизански унук са једним загриженим четничким. Али то је све крајње повезано. Као дан и ноћ.

Вијест о скупу поводом сјећања на то што су прије 76. година радиле усташе на Јадовну не објави нико у Хрватској и безмало нико у Ефбиху, али зато листом објаве да је скандал јер је Тешановић побогу четник и прогонио је „антифашисте“. Можда се омакло у Тамном вилајету и његовим медијима у Српској, да је неко пустио агенцијску вијест за Јадовно 2017. од саопштења из кабинета Предсједавајућег БиХ. Сутра ћете видјети како код истих за Поточаре 2017. неће бити изостанака са часова…

Запјевај нам Мићо Петровићу…

Надаље, усташе и њихови слугани и слушкиње, који под кринком људских права лапрдају о антифашизму; немају никакав проблем што величају лик и дјело Јосипа Броза Тита. Човјека који је склапао споразуме са нацистима, фашистима и усташама. Послије рата био велики поштовалац људских права оличених у Голом отоку и сакривању усташког геноцида, те најтјешњим пријатељским везама са Ким Ил Сунгом. У Сјеверној Кореји су му приређивани тако грандиозни слетови, да је Дан младости у поређењу личио на приредбу хора састављеног од дјеце из вртића. Зашто онда усташки медији данас пишу тако грозно о Ким Џонг Уну, кад је његов деда био партизан, а не четник из Јужне Кореје?

Но, ја ево као самодекларисани четник у овим околностима, никако не могу да допустим да се усташе и овог јула пресвлаче у партизане. Какви год да су били партизани, до 1944. су 90 одсто били Срби и са четницима им је заједничко што су заједно кренули против усташа и нијесу правили концентрационе логоре. Дакле нијесу усташе – већ су наши! Знате оно са почетка – мој деда био међу њима, борио се против Павелића? Знам то барем сигурно. Ако је ко кога убијао у међусобним обрачунима, убијали су Срби Србе.

И, тако. Ја сам се сад коначно помирио са собом и прецима ми, који су ми оба дошли на заклетву и навијали цијели рат да Војска Републике Српске разбије њушке усташама. Овај што није славио славу почео је. Овај што се бојао причати против партизана престао је и рекао ми да су га заробили Словенци, класићи из спаваонице, а не Нијемци.

Зато понављам: Ако је ко кога убијао у обрачунима партизана и четника, убијали су Срби Србе. И ту тачка!

Не три тачке.



11 КОМЕНТАРА

  1. Одлично „Дане“ (лакше је овако него размишљати да ли је Данијел или Даниел).
    Нешта је слично и код мене тј. мојих предака. Било би много за причу јер сам поријеклом са Баније која је страдала у рату од усташа а послије рата од партизана иако је имала „7. Банијску дивизију“.
    Једина разлика је била што је мој пок. ђед по оцу одмах послије рата псовао дјецу : “ .ебо вас ТиТо јели вас он томе научио“!

  2. Двоглави орао са круном је грб Њемањића, уједно и знак на капи краљеве војске.
    Кокар- на француском знак на капи
    Тај назив кокарда је изведен из те ријечи, све то у доба великог српско-француског пријатељства, прије и после првог свјетског рата.

    Значи,кокарда је знак на капи.
    По томе није само грб Њемањића кокарда, то су и петокрака, полумјесец,шаховница, па ако хоћете и она несрећна тробојка на капама Војске Републике Српске.

    Мало подсјећање.
    Једне прилике моју војску на Требевићу јула 1992 године је обишао Ратко Младић.
    Неки од војника су имали кокарду- грб Њемањића на капама, напао их је само како је он бахато знао да се понаша, вриштећи на њих да скину КОКАРДЕ, чак их је и привео у Пале, а онда као стари комунистички бомбаш, кад је видио да је усрао, звао их да попију са њим пиће.

    Лично мислим све најбоље о способности и патриотизму Младића, али он никад није дао да га ословљавамо са ђенерале, без обзира што је на основу одлуке НСРС 1993 године носио у то доба чин ђенерал-потпуковника, а не генерал-потпуковника.
    Није био једини у главном штабу који то није дозвољавао.

    Ово само пишем као наравоученије, ретерирајући се константацију Данијела о српској дјеци и њиховом одгајану после 1945 године.
    Као дијете, жртва те антисрпске фашистичке идеологије и испирања мозга је наш ђенерал-генерал Ратко.

    Сличан фашизам и убијање српског индентитета се већ двије деценије ради у Србији, наравно, преко жутих,црвених, жутих радикала, разних пинкова, грандова и осталих гована.
    Данас под жутим расдикалима можда горе, него под Јозефом, зар не Симо?

    П.С.Нека се нико не нађе увријеђен овим писањем, поготово не партизанска дјеца, један сам од таквих.
    Проблем није у партизанима, симболом герилске борбе за слободу,(предсједник капиталистичке Италије Сандро Пертини је био партизан-борац за слободу), проблем је у фашистичко-комунистичкој злоупотреби нашег партизанског слободарског покрета, јебања у мозак тих несретника од стране Јозефове банде и гажења стотина хиљада припадника краљеве војске која је носила КОКАРДУ- СВЕТОСАВСКИ ГРБ ЊЕМАЊИЋА и њихових породица.

    Морам да на крају цитирам владику Амфилохија, бар што се тиче овог садашњег стања у српском народу: „БОЖЕ МИЛИ, ШТА ЛИ ЋЕ СА СРСКОГ НАРОДА УЧИНИТИ НЕКРШТЕНА ДЈЕЦА, КРШТЕНИХ КОМУНИСТА?“

  3. ПАРТИЗАНЧИНО,

    мој је отац био партизан, додуше, као млад седамнаестогодишњак од краја 1943, значи са учешћем нешто мање од двије године, али ти тврдим до краја рата није упознао ни једног комунисту, а био је уз команданта војске и народног хероја са Романије Митра Минића.

    Ја сам значи, партизанско дијете, како си ти партизан, или можда твоји, не знам?

    Знам за моје партизане који су у његовој бригади били само партизани Срби и ништа више.
    Знам такође и за краљеву војску које да није било, ни једно српско ухо на истоку не би остало, какви партизани овамо, па и мој отац са њима?

    Слаби су они за чувеног Саву Дерикоњу, или краљеве официре Радомира Нешковића и Радивоја Косорића, који су дословце спасили српски народ на Сарајевскораманијској и Горњоподрињској регији.

    Да кокар-кокарда, знак на капи
    Рецимо галски пијетао на капи француске војске, назива се кокар-кокарда.

  4. Vrli pisac ovijeh redova je odrastao na mrskoj komunistickoj sisi i to kao dijete vojnog lica prilicno bezbrizno, mnogo bezbriznije nego djeca radnika Cajaveca, Unisa, Incela …
    Od mrskih komunista ostade stan, vikendica …
    Zalosno.

  5. партизанчино,

    бабо ти био војно лице, па зарадио стан и викендицу, значи поштено, све по прописима и привилегијама тадашњим војним лицима и полицији- тадашњој милицији,плус нарочите привилегије припадницима УДБЕ и КОС-а.
    Зашто су заслужили привилегије?
    Зато што чувају државу, ако треба силом и својим животом.

    Ипак ми није јасно како онда те комуњаре,ти сви побројани и привилеговани дозволише да им из затвора изађу живи и здрави провјерене усташе и државни непријатељи?
    Хајде што изађоше живи?

    Него, како без метка преузеше власт поред твог бабе и осталих партизана и уништише државу?
    Државу која им је дала станове и викендице, не само станове и викендице, него најбоља радна мјеста дјеци и највеће поштовање у друштву, плус скоро бесплатно љетовање, зимовање и продужене викенде на елитним туристичким дестинацијама бивше државе?

    Ето, твој је тата партизан и војно лице, теби све оставио што му је држава дала., а дозволио да му битанге униште државу за коју се борио?

    Шта мислиш да ли би мом тати „партизану“, уништили државу за коју се борио као и твој, без обзира што никад ништа није добио од ње, или би их можда појели црви већ прије 30 година, да говна не добију прилику да је униште,наравно, да је он био задужен да је чува, као што је био задужен твој и тате и бабе друге партизанске дјеце?

    Нема демократије и милости са провјереним државним непријатељима, боље партизанчино 20-30 битанги и шизофрених ликова са фикс идејама разних вјера, да поједу црви прије три деценије, него да их доведе твој бабо и остале бабе и тате на власт, да се посљедично распадне најљепша држава на свијету и погине око 120.000 људи на њеној територији, зар не?

    Уживај у стану и викендици коју је добио твој бабо,уживај на рушевинама државе за коју је живот дало преко милион Срба, нека ти је што рекли твоји, халал.

  6. нема ништа од нас док се не порокамо између себе, као украјинци.
    фали нам та степеница у еволуцији.

  7. Молим да објавите мој предходни коментар на ову тему,не видим разлога да не објавите мој одговор подкрепљен чињеницама, ономе ко је написао да сам за Сокоца.

  8. Поздрав и једнима и другима, то је све дио наше историје и не треба пјенити због тога. Наши дједови-ђедови су завршили на различитим странама из класних, политичких…разлога и на то треба ставити тачку. Мени је најбитније да 1991-1995 није било таквих подјела иначе би нас пуно више страдало. Био је онај покушај (да ли си за Ратка или Радована) али су се људи између њих двојице опредјелили за Републику Српску. Историју оставити и изучавати без емоција а добро размислити за будућност. Све нас је мање и поприлично смо сиромашни и каскамо за свијетом. Сиромашни и малобројни смо лака мета, тако да ова расправа о другом свјетском рату је бескорисна.

  9. И све би ово било лијепо да синови и унуци партизана и „UDBA“-ша нису послије 1995. г. поново преузели власт па тим и привилегије , станове , викендице , радна мјеста , итд.. „Заједништво“ од 1991.-1995.г. је у ствари био „фол“ горе наведених а већ од краја рата (помало и у рату) су , као што рекох , радили на повратку на власт уз помоћ западних служби па и оне најближе „западне“ службе преко Саве.
    Мислим да је Дани(ј)ел поштено изнио свој став и није се окористио заслугама свог пок. оца за остваривање властитог просперитета (у овом у шта се претворила Р. С.) што је његова људска врлина.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *