Како је Република Српска анектирала Јадовно

Да је тако, свједочи чињеница да о јучерашњем збитију на том светом мјесту, није било ни једне ријечи у медијима Неовисне Републике Хрватске!

недеља, јул 2, 2017 / 11:08

Пише: Дани(ј)ел Симић

Удружење грађана Фронтал је своју борбу почело таман негдје у вријеме када и Удружење Јадовно 1941. Оба из Бање Луке. Упознали смо се тамо, и сваке године од тада смо заједно на Велебиту. Али и другдје. Но, тек јуче смо испред Шаранове јаме, коначно, постигли оно за шта смо се борили осам година.

Да нас признају наши, а презру и одрекну непријатељи. Настављачи или колаборационисти са идејама Независне Државе Хрватске. Које ми такође презиремо. Мало је рећи.

Присуство предсједника Српске из једног политичког блока, раме уз раме са предсједавајућим Предсједништва БиХ из супротстављеног страначког савеза, забило је колац у срце свим онима који су нам ограничавали или чак бранили право да се сјећамо 40.000 људи, углавном Срба, које су Павелићеви сљедбеници мучки побили за 132 дана.

Новинари и „новинари“ – обратите пажњу!

Позивам свјетске, регионалне, а посебно медијске посленике из Српске и Србије, да ми по професионалним стандардима објасне нешто. Како је могуће да о јучерашњем догађају, одржаном уз присуство највиших демократски изабраних представника које Срби западно од Дрине имају, тако кардиналним историјским поводом, не буде ни једне једине ријечи у медијима Неовисне Републике Хрватске?!

Питање је, дакако, реторско.

Онај који би то покушао окарактерисати другачије него МАСМЕДИЈСКИ ФАШИЗАМ, није заслужио ништа друго до пљувачку у очи.

У Хрватској влада потпуно једноумље и страховлада када је у питању српско питање. Не само да неће у програм зовнути саговорника који по том мрском вопрашанију не подржава у свему званичну државну и црквену политику, или да ће некога ко је неподобну изјаву успио пробити до јавности облатити и етикетирати; већ иду до оног најгорег што се у заглупљивању и залуђивањуз сопственог народа може десити – убиством истине њеним потпуним испуштањем из објективне стварности.

Тако се то ради. Прво вас нема у медијима и институцијама. Онда вас нема одистински. Физички вас искоријене. Тако је радио Павелић. Тако је радио и Туђман. Тако наставља и Колинда.

Ако узмете у обзир да је Младен Иванић ове године дошао са међудржавног скупа у Дубровнику, гдје га медији нијесу игнорисали, односно да је прошле године такође био на Јадовну и привукао неколико кључних хрватских микрофона, нема никакве сумње да је овогодишње игнорисање Дана сјећања на страдале у системима усташких логора смрти Јадовно – Госпић – Паг, једна смишљена и општенационална политика Неовисне Републике Хрватске (у даљем тексту НРХ).

На крају овог поднаслова позивам исте оне са његовог почетка, да ми кажу шта они намјеравају урадити по том питању, јер је то прворазредни скандал, достојан једне награђене истраживачке приче?

Шта је било у НРХ јуче?

Хрватски медији су сви као један извјестили да је у Новаљи на Пагу дошло до покушаја убиства тинејџера, на којег су друга два шипара пуцали из пиштоља. Није им пало на памет да подсјете како је у атару те општине 1941. побијено и у море бачено 8.000 Срба, Јевреја и других непријатеља НДХ. Још мање да се тај дан код Шаранове јаме сјећамо истих. Да је неконкретно-латинична спомен плоча постављена у ували Слана тек 1975. године, уништена одмах по васпостави НРХ, а чак два пута ломљена и три пута поново обнављана средствима удружења Јадовно 1941.

Извијестили су у таблоидном жару медији НРХ јуче, како је у свега неколико километара удаљеном Оточцу одржан скуп који је имао за циљ сјећање на лик и дјело истакнутог усташког лидера из доба НДХ, Јуре Францетића. Двије спомен плоче неоусташи нијесу успјели поставити, али је зато дон Анђелко Каћунко одржао мису за покој његове душе. И о ријечима његове апологетске проповиједи су медији НРХ детаљно обавјештавали плебс.

 

Стигли су, уједињени у неиспуштању и ове вијести, новинари из НРХ обавијестити васколико хрватство, како је на поменутом скупу у Дубровнику Колинда Грабар-Китаровић са Александром Вучићем договорила да „хрватски логораши“ посјете Стајићево надомак Зрењанина. Посебно су нагласили да се Предсједник Србије либерално, демократски и еуропски обавезао да ће о трошку Србије бити обновљена кућа бана Јосипа Јелачића…

За Дан сјећања на Јадовно 1941. и 40.000 жртава у 132 дана, усљед ових важних догађаја није било мјеста.

Снимале су камере, али није емитовано

Да су институције НРХ знале за овај догађај, могли смо доказати само присуством полиције. Чини се да су они тачно знали ко смо и куда смо се упутили.

Прво на граничном прелазу Личко Петрово Село. Ту су нас, за разлику од прошле године, безмало истресли из гаћа. На излазак из аутобуса и маратонску провјеру пасоша смо навикли, али да нам догурају столић на точковима и прегледају торбу по торбу, као да смо каква шверц-тура, или да у аутобуском пртљажнику прегледају и провјеравају заставе, какве су и да ли су код њих законите, нијесмо тим жаром доживјели још од самих почетака послијератне комеморације.

Надомак саме Шаранове јаме, добили смо још један новитет. Заустављају нам аутобус и у њега улази полицајка са камером у руци. Једно вријеме нас без питања снима и онда излази до наредног аутобуса. Изнад спомен-обзида око саме јаме, примјећујем још једног у плаво униформисаног који снима камером. Све ће то касније код безбједњака на детаљну анализу, а не у медије. Дакако, ако не буде каквог инцидента.

А није га било.

Зашто Јадовна јуче није било у Хрватској?

На Јадовну је јуче коначно завладао мир. Не примирје, већ потпун мир. Нико нам није скрнавио скуп код споменика пред Шарановом јамом. Није нам потурана шаховница под којом су злочини чињени, није нам довођен усташолики заставни вод, нико нам није наметао за говорнике освједочене зликовце, агресивне србомрсце, да нам се својим ријечима пишају на јаме пуне несахрањених костију предака.

А све се то дешавало до три године уназад.

Тада су нам за говорника неки Хрби, Колиндини чанколизи, довели Стипу Месића. То је без расправе била кап која је прелила чашу. Но, испоставило се да је и њима засметао нечији говор. Душана Басташића. Човјека који је ово све и започео прије осам година.

Од тог тренутка институције НРХ у сарадњи са Хрбима, уз дјелимичан бојкот Јеврејске заједнице, покушали су да дезавуишу Дан сјећања на Јадовно 1941.

Како?

Исто онако како су Фронтал.СРБ, када је постао превелик трн у оку сличним снагама, покушали да пољуљају прављењем латиничне копије, на којој ће писати искључиво дупелисци и говнождери, празних мозгова и тјелесних шупљина пуних чврсте валуте, какве искључиво за саговорнике зову медији НРХ и Ефбиха.

Да нам збуне посјетиоце, да нам симпатизере згаде и сараднике са нама посвађају; да убаце сјеме зла и сумње, по којем једини ћирилични портал западно од Дрине може постати слугањерски памфлетић, среброљубних полуумника. Е, исто то су пробали и на Јадовну.

Како није прошло на Фронталу, није прошло ни на Јадовну!

Уз помоћ СПЦ и оног дијела политичке заједнице Срба у Хрватској која није уз Туђмановог Србина Милорада Пуповца, почели смо да обиљежавамо и подсјећамо на страдање наших сународника и предака онако како доликује. Како нас није срамота и стид.

Очекивали су из вођства НРХ да ће помијерањем датума збунити високе дужноснике из Србије и Српске. Нијесу успјели. Рачунали су да је Младен Иванић прошле године погријешио, па су му у медијима уступили мјесто какво његов ранг као предсједника сусједне земље минимално изискује. Ко зна чему су се надали. Пословичној српској неслози, произвођењем политизације Јадовна у Српској и Србији? Умјесто тога, освијестили су дио руководећих политичких умова у Хрватској и произвели опозицију Пуповцу.

Доласком Милорада Додика на спомен обиљежје код Шаранове јаме, и поред тога што је ту Младен Иванић, њихови планови су трајно пропали. Нама су ојачали вјеру да ћемо након 76 година од геноцида на потезу Јадовно – Госпић – Паг коначно ожалити и упамтити претке како ваља и требује.

Мир и нада

Ове године су оба предсједника исказала неподијељено српско јединство. У свом обраћању окупљенима из Бање Луке, Београда, Новог Сада, НРХ, Словеније, Шведске… показали су да врло добро знају шта је Јадовно. То је свима умирило душу и дало наду.

Наду да огроман посао који је пред нама, у истраживању и објелодањивању прапочела усташког индустријског злочина против српског народа, за који данас дјеца у основним школама не знају, а обавјештенији појединци углавном га образлажу као „претечу Јасеновца“, можемо довести до краја. Мир, да су наши уз нас. Уз своје претке. Уз своје жртве. Уз њихове сјени и несахрањене кости.

Младен Иванић је обзнанио да је ту поново и из личних разлога, јер су и његови преци из тог краја, те му се, без обзира што сам то учинио уживо, захваљујем и овај пут на истицању значаја који је рад удружења имао у васкрсавању сјећања на геноцид под Велебитом.

Милорад Додик, којем сам се такође лично захвалио и намјерно понављам, отишао је корак даље. Не само да је одржао један од најбољих и најжешћих говора које је ико икада изрекао на Јадовну, поздравио је намјеру да се након скоро осам деценија на локацији Шаранове јаме, коју смо прошле године обиљежили дрвеним крстом, подигне спомен-капелица. Од НРХ је затражио да изда потребне дозволе, а Републику Српску обавезао да обезбиједи средства.

Чекамо сада још само Александра Вучића догодине. Онда, уз буџет много веће и богатије Србије, можемо се надати и покушају вађења, ДНК анализе, и достојног сахрањивања костију побијених мученика.

Небеска Српска

Зато, пошто су се Јадовна, изузев полицијски, институције Неовисне Републике Хрватске одрекле, у медијима направиле непостојећим, и говорим да је Српска јуче неповратно анектирала Јадовно. Јаче и неповратније него што би икада било какав међудравни споразум о граници могао учинити. Нити нам он треба.

Гранични камен којим смо ми данас обиљежили међу између нормалности и ревизионизма усташтва, човјекомрштва као таквог, нови је крст који смо поболи крај јаме под Гргиним бријегом. То је обични, дрвени крст, каквих смо већ до сада усправили пет. Ако будемо сваке године овако обиљежавали по једну јаму, само овим симболичним, ходочасничкичким послом, усамљеним и до сада слабо помогнутим од српских државних творевина, завршићемо далеко иза стогодишњице злочина. Толико их има.

Јадовно је за мене већ одавно престало бити сазнање, колико скроман, лични завјет. Сваке године спазим нека иста и нека нова лица. Невјероватно ми је драго било када сам видио како моји стари знанци и саборци воде своју дјецу. Уче их што њих нијесу научили. Да се чувају. Да не буду глупи. Да памте своје претке, како би сачували и потомке.

Стичем нове пријатеље и изнова себе изненађујем посједовањем физичке форме. Коју иначе немам. Али имам некако тај дан. Када пјешачим по Велебиту носећи крст километрима шумским путем, па онда још копамо крш и усправљамо знамење. И пјешке назад. Не могу описати тај понос када замолим присутне да се не нагињу над јаму да не би упали, али да нам помогну скупљајући камен, којим крст на крају учврстимо. А оно док се окренем, крај крста гомила.

Кад већ почињем крај лично, да тако и завршим:

У име читавог слободног човјечанства хвала свима који су нас у ових осам година подржавали и молим вас да, ако нијесте до сада, издвојите један дан у години и дођете на Јадовно. Јако је битно да барем једном годишње неко дође и сјети се 40.000 убијених.

Само тако можемо доказати да усташама план није успио.



12 КОМЕНТАРА

  1. Пошто је Додик био у Јадовну надам се да ће сада представници његовог режима престати скрнавити гроб моје покојне мајке која је сахрањена на „Градском гробљу“ у Бања Луци? То скрнављење траје већ четрнаесту годину а отац и ја смо изложени порузи и шиканирању од стране режима.
    Што се мене тиче не „пушим“ Додиково срПовање. Како њега тако и његових режимлија. Додик смије нападати (а то се из његових изјава јасно види) само усташе из „другог“ рата , ново-усташе и њихове злочине „деведесетих“ нити не помиње и још им се додворава изјавама у којима каже да су :“СРБИ ТРАЈНО ПРОТЈЕРАНИ СА ТИХ ПРОСТОРА“. Рекох „додворава“ или можда само извршава задатак? А што се тиче поменутог скрнављења , пошто сам поријеклом са Баније и тамо се дуго одржавала традиција заснована на „Душановом законику“ , скрнављење се сматра за „СМРТНУ УВРЕДУ“ и дозвољава ми и даје за право на „ОСВЕТУ“. Прецизније на „КРВНУ ОСВЕТУ“.

    1. Распућин,

      Фронтал није мјесто са којег се било коме може пријетити крвном осветом.
      Не скрнавите Фронтал. Имате Кликс, тамо је то дозвољено и уобичајено.

      А ја вама, ако баш желите да упознате јавност са вашим проблемом, савјетујем да позовете БН.
      То вам гарантује двије ствари:

      1. Са вијешћу о вашем проблему ће започети централни дневник, а наслов вијести ће бити:“Додик, скрнавитељ гробова.“

      2. Уколико успијете доказати да вам Додиков режим скрнави мајчин гроб, даћете велики допринос рушењу његове диктатуре.

      1. „Орозу“ нисам тражио Ваш савјет па ни лекцију. Ви као припадник Додиковог кокошарског клана дајете себи за право да свима дјелите лекције. Што се доказивања тиче , овдје се режиму јако тешко шта може доказати. Само овдје суд може донијети пресуду да „оштећени“ има „тешке менталне проблеме“ а да при том судија не да налог да се истоме бар одузме возачка дозвола. Веома радо ћу дати сваки допринос рушењу Додикове диктатуре али и склањању свих (али баш свих) припадника тог режима.
        Шта ћу ја радити и коме ћу пријетити и пријетње остварити , то је мој проблем. Лекције слободно дјелите својим укућанима и ближој па и даљој родбини , Додику и коме год желите али оваквим „тоном“ се мени не обраћајте јер само показујете своје „UDBA“-шко-кокошарско поријекло.

  2. “Шта ћу ја радити и коме ћу пријетити и пријетње остварити , то је мој проблем.“

    То је проблем следећих:
    1. Оних којима пријетиш
    2. Полиције
    3. Фронтала који то дозвољава на својим страницама.

    До сада је на Фронталу било свашта, вријеђања, лагања, пљувања, али никад није било пријетњи крвљу.

    Толико од мене по овом питању.

    1. за „мушки кокош“ :

      1. Па могу ја то изрећи и као Додик директору БН-а пошто је по Вама тако изречена пријетња легитимна? Свима одговорнома и онима који их штите ћу „….ти мајку“? Да ли овако може јер се нико од вас режимлија није пјенио на ово и још сте се поносили како га је „баја“ средио и како му је… мајку?
      2. Ви не напуштате „UDBA“-шку маниру да некога прогласите реметилачким фактором и забраните слободу говора и изјашњавања.
      3. Имам огромно искуство са вама „UDBA“-шима па тако ништа не износим а да немам писани доказ за изнесено.
      4. Можда да пажљивије прочитате и покушате схватити поенту? Да ли сте чули за „Душанов Законик“? Пред тим су законом сви били једнаки па је због тога дозвољена „пријетња“ које сте се Ви уплашили а она се остварује у крајњем случају када се насилник(ци) , попут режима не обазире на закон. Али по свему судећи , припадници овог режима су изнад закона и могу проводити насиље. На жалост , народ на насиље ћути па испада да је добровољно „силован“.
      5. Како сте могли примјетити , читаво вријеме Вас персирам јер сам тако васпитан а Ви нисте криви што су вас убједили да сте „виша „UDBA“-шка раса“ и да су сви који нису за вас мање вриједни и да им се можете обраћати с висока.
      6. На крају , можете се Ви обратити РТРС-у , ангажовати Мату Ђаковића , Џевада Галијашевића , Мирослава Лажањ – пардон Лазанског и Предрага Ћеранића па са Вањом Фуртулом одрадити један „специјал“ о мени као „рушитељу Р. С“.
      7. Мислим да Вам је тек сада доста а од мене толико.

  3. Одлична репортажа! Свака част аутору. Међутима, ако смијем примјетити једну нелогичност. Аутор заснива своју наду да ће се напокон на српском стратишту Јадовно подићи капелица те да ће се есхумирати кости наших мученика и напокон достојно и по закону сахранити, ожалити и опојати. Аутор заснива своју наду на чињеници да су Јадовно овај пут коначно ходочастили и два Предсјеника, Иванић и Додок. Јадовно је на територији на којој, нажалост, јесте и преперека ка реализацији ове идеје ће бити безброј. По броју невино побијених Срба и осталих који су били одређени за уништење, Јевреја и Рома, далеко већа масовна гробница се налази у Доњој Градини. Доња Градина се налази под јурисдикцијом, де јуре и де факто, Републике Српске. Моје питање је сљедеће: Какве препреке постоје да се послије двадесет и двије године од кад се 160 гробних поља налазе на територији Републике Српске не изврши есхумација те се напокон јасно и гласно утвди број невино побијених Срба, Јевреја и Рома у Неовисној Држави Хрватској у периоду од септембра 1941. до априла 1945. године у систему концентрационих логора Јасеновац? Да се, напокон, не зачепе уста разним неоусташким ревизионистима и да се напокон по закону сахране, ожале и опоју наше жртве, у крипти цркве која би се подигла у Доњој Градини. То смо урадили у Пребиловцима, који су на територији Федерације БиХ, дакле може се кад се хоће.

  4. Није у реду да такве бљувотине пишеш испод поста о Јадовном.

    Није у реду да пријетиш смрћу било коме.

    Није у реду да користиш поштење Фронтала који једини од свих портала објављује коментаре у реалном времену.

    Није у реду што ме вријеђаш само зато што сам ти упутио замјерку на културан начин и што сам те насавјетовао шта треба да чиниш.

  5. Ево зашто говорим да рубрика “Коментари“ није прегледна.

    Довољно је да ме једна будалетина испровоцира и да са мном уђе у клинч. Ја 5-6 коментара, будалетина 5-6 коментара и свих 10 мјеста на листи је заузето и испадне да се коментарише само једна вијест, а и ти коментари немају везе са вијешћу.

    Зато сматрам да је боље да тих 10 мјеста у рубрици заузму 10 вијести које су посљедње коментарисане него 10 посљедњих коментара који могу бити само на једну вијест.

    Размислите о овоме.
    Доста људи прати Фронтал и због добрих коментара.

  6. Још један савјет,

    у рубрици “Коментари“ ник коментатора или вијест требате бодовати или италисати, да се направи разлика.

    1. Ако ти је нормално да пријетње крвном осветом прођу без реакције, онда се поставља оправдано питање, коме треба терапија?

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *