По скупе паре продата писма мужа Милеве Ајнштајн

Осам писама написаних на енглеском језику од 1951. до 1954. године с Ајнштајновим потписом продато је у аукцијској кући Винерс ( Wиннерс) која је првобитно процијенила њихову заједничку вриједност између 31.000 и 46.000 долара.

Највише, 84.000 долара, понуђено је за писмо еминентном физичару Дејвиду Бому, преносе израелски медији. У њему је Ајнштајн написао да "ако је бог створио свијет, његова прва брига сигурно није била да га учини лако разумљивим за нас". Написано је у фебруару 1954, годину дана прије Ајнштајнове смрти.

У другом писму Бому, продатом за 50.400 долара, Ајнштајн је дискутовао о вези коју је његов колеџ успоставио између квантне теорије и релативистичке теорије поља.

"Морам да признам да нијесам способан да погодим како се таква веза може постићи", написао је он у писму писаном писаћом машином које садржи једначину исписану читко руком и пишчев потпис.

Бом који је рођен у САД радио је с Ајнштајном на Принстон универзитету прије него што је побјегао у Бразил, након што је изгубио свој положај за вријеме лова на вјештице сенатара Џозефа Макартија.

У писму из фебруара 1953. Ајнштан пореди "тренутно стање свијести" Америке током тог прогона комуниста са паранојом у Њемачкој почетком 20. вијека за вријеме кајзера Вилхелма ИИ.

Израелски илузиониста и мадјионичар Ури Гелер купио је писмо из 1954. године у коме Ајнштајн дискутује о могућем Бомовом пресељењу у Израел.

"Израел је интелектуално жив и интересантан, али има врло уске могућности и одлазак тамо без намјере да га напустиш првом приликом био би за жаљење", наводи он.

Бом је постао гостујући професор на чувеном Технолошком институт Технион у Хаифи 1955. и послије двије године преселио се у Енглеску. Сам Ајнштајн је одбио понуду 1952. године да постане предсједник Израела, али је био у првом управном одбору Хебрејског универзитета у Јерусалиму и у свом тестаменту је оставио своје биљешке тој установи.

Аукцијска кућа је саопштила да су писма била својина покојне Бомове удовице.