Колико је БиХ зарадила на одрицању њених грађана од држављанства

Да би постали држављани Њемачке, Аустрије, Словеније или неке друге земље, 73.478 грађана се одрекло пасоша Босне и Херцеговине, а држави су ту услугу платили око 40 милиона конвертибилних марака.

понедељак, јун 19, 2017 / 17:08

Да би постали држављани Њемачке, Аустрије, Словеније или неке друге земље, 73.478 грађана се одрекло пасоша Босне и Херцеговине, а држави су ту услугу платили око 40 милиона конвертибилних марака.

За одрицање од држављанства, или како то грађани обично зову за „испис из БиХ“, плаћа се административна такса од невјероватних 800 КМ. Изузетак су они грађани који то траже да би постали држављани неке од земаља бивше Југославије, јер је у том случају такса 200 КМ.

Може се претпоставити, да су, за изузетком Словеније, ријетки они који су се одрекли држављанства БиХ ради стицања неког другог еx yу држављанства, поготово што БиХ са Србијом и Хрватском има споразум о двојном држављанству.

Када се сабере, према незваничним процјенама, на основу тога што ју је више од 73.000 грађана заувијек напустило и одрекло се њеног пасоша, БиХ је зарадила око 40 милиона марака.

Прилику за зараду у овом послу видјели су и посредници, махом адвокати. Они, међутим, не желе да јавно говоре о тарифама по којима грађанима помажу да добију „развод од домовине“.

Стручњаци, међутим, оцјењују да је поступак за одрицање од држављанства толико једноставан и унифициран да на њему не би требало да зарађују ни посредници ни држава.

Дејан Лучка, директор Бањалучког центра за људска права, тврди да је такса од 800 КМ „само још један у низу примјера, који свједоче да држава на сваком кораку тражи шансу да, с леђа грађана, нахрани своју гломазну админстрацију“.

Интересантно је да се много јефтиније добије држављанство неке друге државе, на примјер Србије, него што се изгуби држављанство БиХ. Парадоксално је да за одрицање од држављанства, што значи и губљене одређених права у вези са тим, треба платити више него за добијање права која се стичу држављанством друге државе, каже Лучка.

Петар Кунић, професор управног права на бањалучком Правном факултету и бивши потпредсједник Владе РС, оцјењује да је трошак администрације у поступку одрицања од држављанства минималан и да такса од 800 КМ није оправдана, али да је посебно питање куде иде новац из тих извора.

У Министарству цивилних послова БиХ наводе да се грађани најчешће одричу држављанства да би постали држављани Њемачке, Аустрије, Словеније, Норвешке, Данске или Чешке.



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *