ДНК разбија митове: Сви смо један народ?

Пише Синиша Јерковић, главни уредник Српског ДНК пројекта

Генетски резултати јасно показују, односно потврђују оно што се већ у историји и етнографији зна, да је данашња популација штокавског говорног подручја у средњем вијеку свакако припадала једном народу и да је подјела на различите народе, узрокована прије свега вјерском подјелом на православне, католике и муслимане.

 

Сеобе Словена је било

Хаплогрупа која је појединачно најзаступљенија међу становништвом штокавског говорног подручја јесте хаплогрупа I2-PH908 (позната као I2a Dinaric South) и представља његов најјаснији генетски маркер.

Ван штокавског говорног подручја проценти ове хаплогрупе нагло падају – код Словенаца, кајкавских Хрвата, Бугара и Македонаца падају испод 10%. Код несловенских Грка и Албанаца је тај проценат још нижи.

Данас мање више исте хаплогрупе и хаплотипове налазимо код босанских муслимана, Срба из Србије, Крајине, Босне и Херцеговине и Црне Горе, Хрвата јужне Далмације и Херцеговине. Унутар тог штокавског подручја, поједине регије показују своје посебности.

Тако хаплогрупа I2-PH908 има највише проценте у Херцеговини (и преко 60%), хаплогрупа R1a веће проценте има у Средњој Босни, Посавини и Славонији, хаплогрупа E-V13 у источној Црној Гори.

Што се тиче првог генетског истраживања у БиХ који је радио бивши хрватски министар Приморац, оно је заправо и било извор свих каснијих неразумјевања везаних за присуство хаплогрупе I2a на нашим просторима. Не само што је Приморац лансирао тезу о палеолитском континуитету хаплогрупе I2a на нашим просторима, већ је циљано тестирао Хрвате из Херцеговине (гдје су иначе највиши проценти I2a хаплогрупе за све три нације).

  

Свирање у генетске дипле

Тиме је створио помало криву генетску слику по којој Хрвати имају највише проценте хаплогрупе I2a и самим тим највиши проценат "палеолитског генетског наслијеђа", те да по тој основи представљају старију популацију на овим просторима од Срба и муслимана. Колико је то полазиште било погрешно, објашњено је у уводном дијелу.

Дакле, укупно говорећи Србима генетски најближе популације су босански муслимани и Хрвати штокавског говора.