Полудивља градња: Случај Радио Бања Лука није уставан

Центар за животну средину из Бање Луке, јавности указује да је прекршен Устав РС од стране владајуће већине у граду, те се пита да ли ће неко сносити посљедице за грађевинску аферу на локацији Радио Бања Лука?

Центру за животну средину је достављена Одлука Уставног суда Републике Српске којом се утврђује да Одлука о доношењу измјене дијела Регулационог плана за простор дефинисан улицама: Вука Караџића, И Крајишког корпуса, Милана Радмана, Др Младена Стојановића и Краља Петра И Карађорђевића, коју је у јануару 2016. године донијела Скупштина града Бањалука, није у сагласности са Уставом Републике Српске и Законом о спровођењу одлука Комисије за заштиту националних споменика БиХ.

(Иначе, ради се о потезу на којем се налазе виле из периода прије Другог свјетског рата, на којем је замјеном парцела у нетранспарентним радњама тадашњег руководства РТРС власништво изгубила Српска, а добио приватник. Приватник је увео крајње новограђевинско, скоројевићевско вандалство, уништавајући једну архитектонску и амбијенталну средину без и мало обзира и базичног осјећаја за културу и традицију. Као и зграде Владе РС и Интегралов објекат који Влада РС изнајмљује, уосталом.) – допуна Фронтал.СРБ

„Иницијативу за оцјену уставности и законитости Одлуке о доношењу регулационог плана који обухвата простор бившег Радија Бања Лука смо поднијели у мају прошле године. Били смо подстакнути чињеницом да институције мимо законских процедура излазе у сусрет инвеститору, а на уштрб јавног интереса. Оваквим поступком је уништен објекат који је дио амбијенталне цјелине која се налази на Привременој листи националних споменика Босне и Херцеговине, те пријети опасност да Комисија за очување националних споменика Босне и Херцеговине укине највиши статус заштите цијелој амбијенталној цјелини“, изјавила је Јелена Бркић, координаторица Иницијативе Наш простор у Центру за животну средину.

Измјеном Регулационог плана на локалитету амбијенталне цјелине планирано је уклањање постојећег објекта те изградња пословног објекта угоститељске и туристичке намјене као и пратеће инфраструктуре. Међутим, радови на уклањању постојећег и изградњи новог објекта су започели прије него што је поменути Регулациони план усвојен. Министарство за просторно уређење, грађевинарство и екологију је још крајем 2014. године издало грађевинску дозволу за реконструкцију објекта старе зграде Радија, а по Закону о уређењу простора и грађењу под реконструкцијом се не подразумијева рушење објекта.

„Да су инвеститор и институције поштовали процедуре предвиђене Уставом и законима не би се приступило рушењу објекта. Нико па ни „Интегра инжењеринг“ не смије бити изнад Устава и закона те је јасно да институције саме крше правила. На тај начин подстичу инвеститоре да се понашају бахато, започињу радове без дозвола, а што јасно говори да су у спрези са надлежним који им обећавају да ће их заштитити, таман и на штету државе и њених грађана“, изјавио је Виктор Бјелић, координатор Архус центра у Центру за животну средину.

Правна савјетница Центра за животну средину која је радила на случају истиче да овај случај може имати лоше посљедице на формирање правне праксе и да су овакви пропусти од стране надлежних недопустиви у правном систему било које државе.

„Након медијских објава о Одлуци Уставног суда читали смо изјаве градских власти да је ова одлука донијела више штете него користи, али нисмо могли чути како је овакав поступак Скупштине града био у корист само једне особе те како неодговорно поступање институција потенцијално може имати велике финансијске посљедице по све буџетске кориснике. Желимо да овај случај буде подсјетник свим институцијама да у будућности не смију издавати дозволе мимо регулационих планова и у потпуности сагледаног правног оквира. Такође желимо да ово буде подсјетник свима нама, грађанима, да одлуке попут ове у наше име доноси неколицина особа којима дајемо мандате и које плаћамо, а они из личне користи или притисака одлучују на штету јавног интереса“, додала је Јелена Бркић.

На институцијама је да одлуче на који начин ће спровести Одлуку Уставног суда, обзиром да је инвеститор готово завршио радове. Даље правне посљедице по Град и Министарство за просторно уређење, грађевинарство и екологију, које је издало грађевинску дозволу, би могле бити финансијске, уколико се инвеститор одлучи на тужбу, те очекујемо да ће против одговорних лица бити покренут барем дисциплински поступак.