Како раде представништва Српске (2): Србија

Рад представништава Републике Српске у иностранству платили смо прошле године скоро 4.5 милиона КМ. Откривамо шта смо све тим новцем купили, а у другом наставку се бавимо представништвом у Србији.

петак, мај 19, 2017 / 10:24

Аутор: Стефан Мачкић

Најближе представништво, са сједиштем у Београду, на другом је мјесту по количини новца коју грађани издвајају да би се чуо глас Републике Српске ван земље. Као што смо већ објавили, оно нас је прошле године коштало 730.000 КМ.

Будући да Министарство за економске односе и регионалну сарадњу, под чијим окриљем представништва дјелују, није објавило годишње финансијске извјештаје, не знамо како су тачно ти новци распоређени.

Рад Представништва Српске у Србији током 2016. године

Када је ријеч о институционалној и привредној сарадњи, ово представништво, на чијем челу је Млађен Цицовић, организовало је прошле године низ службених посјета предсједника Српске Србији, састанака наших министара са њиховим тамошњим колегама и привредницима, те сусрете са представницима институција и дипломатског кора других земаља.

Одржали су свечани пријем поводом Дана РС и годишњице проглашења нашег устава, којем су присуствовали предсједници Српске и Србије, патријарх српски Иринеј и друге званице.

Јужнокорејска амбасада је иницирала састанак представника двају земаља. Разговарало се у Представништву о Дејтонском споразуму, ситуацији у Босни и Херцеговини и односима у региону.

Наставили су да координирају пројектом Подриње, „чији је циљ унапређење привредне, али и других видова сарадње Српске и Србије”.

Помагали су и подржали наше представнике на међународним сајмовима који су тамо одржани, попут сајмова туризма у Београду, вина Beowine, технике и техничких достигнућа, пољопривреде у Новом Саду и привреде СуСајам у Суботици.

Организовали су манифестацију Дани Републике Српске, у оквиру које је одржан скуп Република Српска – отворена за бизнис, као и три привредна форума. Том су приликом промовисали наша предузећа и нашу туристичку привреду.

Поред „низа састанака представника институција, привредних и других субјеката, на којима су разматране теме од интереса за Српску и Србију”, посредовали су између наших институција, предузећа и организација и њихових колега с оне стране Дрине.

Нису престали да представљају наше развојне пројекте и инвестиционе и природне потенцијале, што чине путем интернет странице и посебног мјесечног билтена, у коме се, између осталог, у сваком броју представља по једна општина из Српске.

Посветили су се и научној, просвјетној и културној сарадњи.

Учествовали су у изради зборника са научне конференције Дејтонски споразум – две деценије мира и поуке за свет, те научног скупа Суд и Тужилаштво БиХ у функцији (де)стабилизације Републике Српске. Објавили су, заједно са Удружењем жена жртава рата и Републичким центром за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица, монографију „Наша исповијест – Жене жртве рата из Републике Српске 1992–1995”, која је промовисана у Њујорку, у оквиру научне конференције Института за истраживање злочина у Јасеновцу, и Вашингтону.

Допринијели су и организацији низа скупова на тему ратних догађаја у Сребреници, регионалног безбједносно-политичког форума, те конференције о сарадњи двају земаља.

Подржали су низ посјета студената из Српске у Србију и обратно. Спровели су Светосавски књижевни и ликовни конкурс, те подржали манифестације Београдски Шопен фест 2016 и Глобал Тесла Форум. Учествовали су у новогодишњем пријему у Београду за дјецу без родитељског старања и дјецу удружења родитеља са четворо и више дјеце из Српске, коју је организовао предсједник Србије. Организовали су наступ Српске на Међународном сајму књига у Београду, гдје су по први пут изложили и своја издања.

Представили су, у оквиру манифестације Дани Републике Српске, одржане у петнаест градова и општина у Србији, „богат културно-умјетнички програм” који је обухватио концерте, позоришне представе, изложбе слика, промоције књига, пјесничке вечери, презентације наших туристичких потенцијала, спортске сусрете, трибине и друге садржаје.

Покренута је иницијатива за одржавање Фестивала српско-руске културе у Српској. Представништво је тим поводом повезало бањолучку туристичку организацију и Удружење народне умјетности и занатства Санкт Петербурга и Лењинградске регије.

Организовали су и бројне културно-умјетничке манифестације, попут Данâ св. Ћирила и Методија, Крајишког црквено-народног Свесрпског сабора, Крушедолских звона 2016, Међународног дјечијег фестивала фолклора „Лицидерско срце”, књижевних вечери у Српском културном центру у Београду, манифестације Култура је најчвршћи мост, Кочићевог дана, Фестивала дјечије поезије „Мали победник” и првог сајма књига одржаног у Андрићграду. Подржали су Удружење књижевника Србије у додјели књижевних награда Печат кнеза Лазара, као и отварању просторије београдског одбора Српског просвјетног и културног друштва „Просвјета”.

Сарађивали су и са дијаспором. Помагали су организацију Свесрпског самита „EXPO 2016”, одржаног у Цириху, а истичу и како су успоставили добру сарадњу са Савезом Срба у Румунији ради „заједничког рада на очувању српске народне традиције”. Учествовали су и на Оснивачкој скупштини Савеза крајишких удружења – Савеза Крајишника.

Подржали су, између осталог и финансијски, низ пројеката који су „везани за афирмацију и промоцију Републике Српске, српске културе и историје”. Поред обиљежавања Дана РС, ту наводе и пројекат Његујмо српски језик, штампање часописа Српски крајеви, Дане Крајишке културе и духовности и Крајишко вече у Врбасу, поводом којег су донирали петсто књига градској библиотеци, међу којима је највише дјела аутора из Српске, комеморативни скуп Дан сјећања на Јадовно 1941–2016, обиљежавање 75. годишњице масовних злочина почињених над Србима ливањског краја у Независној Држави Хрватској, прославу Видовдана у Лазареву код Зрењанина, одавање почасти погинулим руским добровољцима у грађанском рату у БиХ, осликавање унутрашњости храма Св. Василија Острошког, 16. завичајни збор – косидба у Буковцу код Новог Сада и друге пројекте.

Помагали су одржавање спортских манифестација. Међу њима су Зимски сусрети српских земаља, међународна трка Београд – Бања Лука, међународна падобранска манифестација Балкански скок пријатељства 2016, прво учешће наше репрезентације на Свјетском првенству у школској одбојци, Завичајни куп Српске у фудбалу, те Завичајни куп Српске у малом фудбалу, који „представља једну од најмасовнијих спортских завичајних манифестација у Србији”.

Редовно су обављали послове из области „борачко-инвалидске заштите, који се тичу корисника личних и породичних инвалиднина и борачког додатка из Републике Српске, који живе у Србији”. Информисали су и савјетовали оне који су им се обраћали у вези са остваривањем права на пензију и здравствену заштиту. Наводе и да су наставили сарадњу са задужбином Студеница из Сан Франциска, „чији је оснивач и предсједник уручио једнократну новчану помоћ за 14 дјеце погинулих бораца Војске Републике Српске која живе и школују се у Србији”.

Учествовали су у организацији референдума на којем је 99,9% наших грађана који су гласали у Србији подржало 9. јануар као Дан РС.

Одржавају и даље веб страницу. Објављују билтене и сарађују са медијима.

Међу осам наших представништава, ово је најтранспарентније, па се на њиховој страници могу пронаћи и детаљнији, полугодишњи и годишњи, извјештаји о раду.

Неостварени планови

Представништво није успјело да образује Пословни клуб Српске у Србији, који би чинила тамошња предузећа која су основали људи из Српске, као и прекодринске фирме које послују са овдашњим компанијама. Истичу да је „сигурно […] да би такво непрофитно удружење значајно доприносило поспјешивању и унапређењу укупне економске и привредне сарадње, привлачењу потенцијалних инвеститора […] и отварању нових могућности пословног повезивања и развоја.” Припремили су већ све оснивачке акте и разговарали са потенцијалним оснивачима, али закључују како је за „реализацију ове активности потребна […] подршка ресорног министарства и Привредне коморе Републике Српске.”

Нису организовали ни тематски састанак о проблемима при остваривању права на здравствену заштиту са којима се суочавају наши грађани који већи дио године живе у Србији. Нису, наиме, успјели да договоре када ће се састати представници надлежних министарстава из Бање Луке и Београда како би расправљали о том питању.

Планови за 2017. годину

Како није успјело да створи Пословни клуб прошле, Представништво то планира постићи ове године. Пошто намјеравају да раде мање-више исто што и 2016. године, детаље можете да пронађете овдје.

Фронтал.РС у наставцима објављује чиме су се бавила и чиме ће да се баве представништва Републике Српске у иностранству. Ускоро прочитајте шта ради наше представништво у Русији.



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *