Како раде представништва Српске (1): Израел

Рад представништава Републике Српске у иностранству платили смо прошле године скоро 4.5 милиона КМ. Откривамо шта смо све тим новцем купили. Почињемо од Изреала.

среда, мај 17, 2017 / 09:07

Рад представништава Републике Српске у иностранству платили смо прошле године скоро 4.5 милиона КМ. Откривамо шта смо све тим новцем купили. Почињемо од Изреала.

Аутор: Стефан Мачкић

Свих осам представништaва Републике Српске у иностранству грађани су прошле године финансирали са укупно 4.475.450 КМ. Највише смо новца послали представништву у Русији (845.000 КМ). Потом слиједе представништвa у Србији (730.000 КМ), Сједињеним Америчким Државама (660.000 КМ), Белгији (570.000 КМ), Аустрији (555.000 КМ), Њемачкој (415.000 КМ) и Грчкој (385.000 КМ).

Представништво у Израелу, које је у жижи јавности откако су медији објавили да оно више не постоји и да је „приватизовано”, што власт оспорава, коштало нас је мање од осталих – 315.450 КМ.

Сва представништва, поред мјесечних финансијских извјештаја, достављају Министарству за економске односе и регионалну сарадњу полугодишње и годишње извјештаје о раду, те план за наредну годину. Анализа остварених резултата у односу на планиране активности саставни је дио извјештаја.

Умјесто извјештаја за претходну и планова за ову годину, Министарство је потписнику ових редова доставило само њихове сажетке у виду информација које је Влада разматрала и усвојила крајем марта.

Фронтал.РС ће у наставцима објављивати детаље о раду свих представништава. Данас можете да прочитате о дјеловању тренутно најконтроверзнијег представништва, оног у Израелу.

Рад представништва Српске у Израелу током 2016. године

Арие Ливне, сенатор Српске, савјетник Милорада Додика и предсједник Јеврејског културног центра у Бањој Луци, који по њему носи име, шеф је представништва наше земље у Јерусалиму.

Судећи по информацији коју је усвојила Влада, ово представништво је прошле године унапређивало институционалну сарадњу двају земаља организујући званичне посјете представника наших власти Израелу и сусрете са њиховим званичницима. Организовали су посјете министра за економске односе и регионалну сарадњу Златана Клокића, како би учествовао на Међународном медитеранском сајму туризма у Тел Авиву, те се састајао са градоначелником Модина, Хаимом Бибасом. Бибас је 2007. године био на челу кампње Бенјамина Нетанјахуа за премијера Изреала.

Посредовали су између министра унутрашњих послова Драгана Лукача и надлежних израелских институција из области безбједности, мада се не наводи којих. Организовали су и његове посјете Јад Вашему, меморијалном центру за жртве холокауста, и Јерусалимској патријаршији.

Сусретали су се и контактирали са „високим званичницима, представницима различитих институција и ресорних министарстава и другима” – ни овдје се нико не именује – ради „представљања и промоције Републике Српске”.

Сматрају посебно значајним што су подржали организацију званичне посјете Српској израелске делегације Модина, града партнера Бање Луке. Предсједник Српске, Милорад Додик, уручио је том приликом градоначелнику Бибасу Орден части са златним ланцима. Делегација је присуствовала и помену жртвама геноцида у Спомен подручју Доња Градина.

Наводи се у Информацији како су наставили да сарађују са израелским амбасадама у Босни и Херцеговини, Албанији, Србији, Хрватској и другим дипломатским представништвима. Одржавају добре односе са представништвом Свјетског јеврејског Конгреса у Јерусалиму, Израелским савјетом за међународне односе, те Међународном школом и Институтом Јад Вашем.

Истичу како су дали „значајан допринос” организацији комеморативног скупа у Доњој Градини, те обиљежавању Дана сјећања на жртве злочина у концентрационом логору Јасеновац. Тим је поводом у Јеврејском културном центру „Арие Ливне” организован комеморативни програм у оквиру којег су приказана три документарна филма о Јасеновцу, а отворена је и тематска изложба под називом „Бања Лука – окупација и ослобођење”.

Излаже се како представништво настоји „подстаћи привредну сарадњу, кроз јачање сарадње између привредних комора, подстицање непосредне сарадње и повезивање привредних субјеката”. Објашњава се како помажу нашим људима да пронађу потенцијалне партнере и пласирају производе на израелско тржиште, те подржавају привреднике из Српске при посјетама тој земљи. Водили су преговоре са „неколико важних израелских предузећа о оснивању привредних предузећа у Републици Српској”.

Изостављени су, пак, називи фирми. Једино се спомиње како је представништво организовало наступ Туристичке организације Српске на Међународном медитеранском сајму туризма у Тел Авиву и тиме „обезбиједило техничке и финансијске услове за промоцију Републике Српске и њених туристичких потенцијала на највећем годишњем сајму туризма у источном Медитерану.” Сајму је присуствовао и министар Клокић.

Сарађивали су са „тур-оператерима, везано за посјете Израелу различитих група из Републике Српске”. Спомињу се „активности на представљању Републике Српске као атрактивног туристичког одредишта у циљу њеног укључивања у пакет-аранжмане водећих израелских туристичких агенција.” Не наводи се у којој су мјери у томе и успјели.

Организована је културна манифестација „Дани Израела и јеврејске културе” ради промовисањa „културне баштине јеврејског народа и јачање традиционалних, историјских веза са српским народом.” Тим су поводом одржане изложбе слика, предавања еминентних историчара и књижевника, промоције књига. Наглашава се концерт Српско-јеврејског пјевачког друштва „Браћа Барух”, који је „један од најстаријих јеврејских хорова на свијету.”

Нејасно је какву је улогу представништво овдје играло, пошто се може прочитати како су „[п]артнери Јеврејског културног центра ’Арие Ливне’ у организацији ове манифестације били […] Друштво српско-јеврејског пријатељства, Културни центар ’Бански двор’ и Генерални конзулат Србије у Бањој Луци.”

Представништво је „активно укључено у низ активности које се реализују у оквиру Јеврејског културног центра [’Арие Ливне’] у Бањој Луци”, попут научних скупова и културно-умјетничких манифестација. Иако се не може закључити како је представништво у томе учествовало, у Центру је организовано предавање руског и јапанског амбасадора, као и хрватског конзула у Бањој Луци. Гостовао је израелски књижевник Амир Ора и представљена је изложба „Ана Франк – Хисторија, Историја, Повијест за данас” (у Информацији се наводи да је „одржана изложба Ане Франк”). Одржано је предавање о Холокаусту. Пројектован је документарни филм о смрти тек рођених беба у бањолучком клиничком центру 1992. године. Током године су прослављани јеврејски празници.

Стиче се утисак да се овим документом Влада информише о раду Јеврејског културног центра „Арие Ливне”, а не о раду представништва. Може се тако сазнати да је „под покровитељством [Центра] и Конзулата Србије” у Банском двору одржана представа „Нобеловац и ја”, те да Центар активно сарађује са Народном и универзитетском библиотеком Српске, универзитетима, Архивом Српске и другим институцијама и организацијама.

Истиче се да представништво значајну „пажњу посвећује његовању културе сјећања на жртве Другог свјетског рата и учешће у обиљежавању значајних датума”, па се спомиње да су одавали почаст и полагали вијенце жртвама геноцида и Холокауста у Независној Држави Хрватској. Наводе и да су наставили сарадњу са Удружењем Јадовно 1941.

Представништво се хвали како „редовно сарађује са медијима” и пружа информативну подршку „јавном РТВ сервису по питањима везаним за односе са Израелом и јеврејски свијет.” Преговарали су чак и о посјети државне телевизије Израела, „која има намјеру да сними документарни филм о Јеврејском културном центру ’Арие Ливне’, као и о туристичким потенцијалима у Републици Српској.”

Закључује се како је представништво учествовало у оснивању Друштва српско-јеврејског пријатељства, чији је циљ „очување традиције, јачање културне сарадње између српског и јеврејског народа”.

Детаљније податке о раду представништва у 2016. години можете да пронађете овдје.

Планови за 2017. годину

Представништво је планирало скоро па исте активности којима се бавило и прошле године. Истиче се посебан значај сарадње са Јад Вашемом која се односи на „размјену стручњака и усавршавање наших кадрова, а кроз семинаре на тему холокауста”. Планирају „наставак учешћа стручних лица из Републике Српске на овим семинарима, у циљу унапређења њиховог знања, те увођења детаљнијег проучавања холокауста у наставне програме”, о чему је Фронтал.РС већ писао.

Сажетак планова представништва за 2017. годину доступан је овдје.

Фронтал.РС у наставцима објављује чиме су се бавила и чиме ће да се баве представништва Републике Српске у иностранству. Ускоро прочитајте шта ради наше представништво у Србији.
 

 

 



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *