Притисак на руске медије у Републици Српској

Иако је државна политика ослоњена на Москву, на терену се често дешавају различите врсте притисака на руске медије и њихове представнике. Јавност до сада о томе није била информисана, да се не би нарушавала слика складних односа Москве и Бањалуке. Појединци су такав став Москве схватили као слабост, а не услугу.

петак, мај 5, 2017 / 14:06

Иако је државна политика ослоњена на Москву, на терену се често дешавају различите врсте притисака на руске медије и њихове представнике. Јавност до сада о томе није била информисана, да се не би нарушавала слика складних односа Москве и Бањалуке. Појединци су такав став Москве схватили као слабост, а не услугу.

Виновници тих притисака су углавном српски званичници, који су идеолошки и материјално ослоњени на западне центре моћи. Ти прозападни српски званичници и даље заузимају високе позиције у власти Републике Српске.

Крајем 2016. почели су велики пристисци од стране западних земаља на филијале руских медија у неколио западних земаља, а од 2017. године је почео и притисак на филијалу агенције Спутник (РТ) у Бањалуци, од стране званичних органа Републике Српске. Ово није први пут да руски медији у Републици Српској трпе притисак, то јесте да буду мете казнених експедиција. Ако би се сумње да је притисак наручен из врха власти показале тачним, Република Српска би се придружила незваничним санкцијама западних влада против руских медија. О овоме су обавештени руски државни органи, као и сам врх власти Републике Српске.

Нико од надлежних званичника из Републике Српске до сада није дао одговор.

Власт у Републици Српској је у посљедњих десет година променила правац од прозападне спољње политике све више се окрећући и ослањајући на Москву. Успостављени су многи позитивни политички, економски и културни контакти и тај правац има подршку актуелних власти Москве и Бањалуке.

Руска дипломатија интензивно подржава интересе Републике Српске, сада српски политичари имају већи маневарски простор и могу да изразе ставове и проводе акције за које би пре десет година били ригорозно санкционисани од стране западних центара моћи. Десила су се значајна улагања руских државних предузећа у Републику Српску. Појачано је присуство руске културе и медија. Руски медији подржавају Републику Српску на међународном плану, што је веома важно јер Република Српска нема медијска средства којима би слала регионалном и светском јавном мнењу своје ставове и свој поглед на догађаје.

Иако је на врху ситуација складна, на самом терену се често дешавају проблеми које имају руски државни медији када послују у Републици Српској.

2006. године је покушај отварања прве руске агенције за медије у Републици Српској осујећен упадом органа безбедности Републике Српске у просторије агенције. Тада је одузета техника и документација која је служила за рад тада непознате и тек основане руске телевизије Раша Тудеј, познате као РТ. Овај догађај је изазвао оштру реакцију Комитета за безбедност Државне Думе Руске Федерације. У то време је политички врх Републике Српске био проамерички оријентисан, тако да добро обавештени извори тврде да је та акција била наручена од стране америчких представника у БиХ. Важно је напоменути да опрема и документација никада није враћена, те да је после десет година тражења опреме, бањалучки Основни суд званичним дописом обавестио представнике руских медија, да је „опрема и документација изгорела у пожару“, а за исту је и одбио да плати одштету иако су постојале фактуре и званичне потврде о изузетим предметима. Претпоставља се да је опрема и документација испоручена трећој страни.

Још један случај из 2007. године је показао да не постоје исти аршини за западне и руске медије. На митингу у Бањалуци против одлука Висогог представника, демонстранти су носили портрете Владимира Путина. Тадашњи министар полиције Станислав Чађо(члан владајућег СНСД-а), је по налогу амбасаде једне западне земље наредио полицији да приведе на саслушање организаторе митинга како би се утврдило ко је штампао и носио портрете Владимира Путина. Руски амбасадор је тада реаговао са питањем тадашњем премијеру Милораду Додику: “Да ли је у Републици Српској ношење портрета Владимира Путина кривично дело?“

Снимке митинга је прва објавила РТ, да би је потом преузела већина западних тв кућа. Екипа РТ је после сазнања о привођењима напустила Републику Српску.

2011. године, је суд у Бањалуци (судија Виолета Мандић) донео пресуду по којем одбацује оптужницу Вишег тужилаштва када је члан прозападне НВО претио пиштољем представнику руских медија на улици у Бањалуци. Иако је читав случај снимљен, суд је одбацио оптужницу, ослободио „револвераша“, а у пресуди навео да је представник руске телевизије РТ припадник руске тајне службе?! Стављање у исту раван представника руских медија и руске тајне службе у званичан документ је преседан какав није до сада виђен у свету. Ово се понављам није догодило у Вашингтону, већ у Бањалуци.

2013. године, опет по налогу тадашњег министра полиције РС, Станислава Чађе, полиција је вршила праћење представника руских медија, од којих су неки привођени на информативне разговоре, са питањима инспектора – са ким контактирају и у каквом друштву се крећу.

Овакве проблеме представништва и представници западних медија у Републици Српској не могу да сретну.

Узимајући више сличних догађаја у низу, веома је битно да се разлучи, да ли је у питању званична политика Републике Српске, која жели да остави према западним земљама врата отворена, као што поједини експерти тврде или је у питању случајни низ догађаја у континуитету од 11 година.

Узимајући у обзир бројне чињенице један круг руских центара моћи сматра да власти Републике Српске у медијима преувеличавају развој односа са Русијом и одржавају односе вештачки, без стварне жеље за продубљивањем. То им служи за придобијање проруског српског бирачког тела. Са друге стране раде многе ствари које се не би допале бирачима, у погледу тајног испуњавања жеља западних ментора.

Да ли је понашње власти Републике Српске према Русији искрено или само костим, показаће време.

Наставиће се…

Александар Лукин 



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *