Писмо посланицима из Арселор Митала Приједор

Одлука о продаји Рудника жељезне руде "Љубија" може довести до озбиљног ризика по економску стабилност цијелог региона уколико буде дата предност компанији без искуства у рударству чија се понуда састоји од непровјерених планова заснованих на неостваривим обећањима, наведено је у писму компаније "Арселор Митал" посланицима Народне скупштине Републике Српске, преносе Независне.

среда, мај 3, 2017 / 13:40

Одлука о продаји Рудника жељезне руде "Љубија" може довести до озбиљног ризика по економску стабилност цијелог региона уколико буде дата предност компанији без искуства у рударству чија се понуда састоји од непровјерених планова заснованих на неостваривим обећањима, наведено је у писму компаније "Арселор Митал" посланицима Народне скупштине Републике Српске, преносе Независне.

"Молимо одговорне да прије доношења коначне одлуке добро размотре све чињенице и околности. Цијена би требало да буде одлучујући фактор само ако су понуде једнаке у техничкој компетентности, финансијској снази, плану продаје, што са `Арселор Миталом` и `Израели инвестмент групом` није случај", пише у писму које су потписали генерални директори приједорског и зеничког огранка "Митала" Младен Јелача и Биџу Наир.

У "Миталу" тврде да о пословању "Израели инвестмент групе" и његових оснивача, о бонитету и референцама компаније, као ни о плану покретања производње и процијењеном нето новчаном току из којег се види да о могућности враћања уложених средстава нема јавно доступних информација.

"У јавности постоје опречне информације о гаранцијама о задржавању постојећег броја радника. Није јасно на које раднике се то односи – 10 радника РЖР-а или 850 радника `Арселор Митала Приједор`", наведено је у писму.

Из ове компаније су истакли да "Арселор Митал Приједор" по оснивачком уговору из 2004. године има право да развија додатна налазишта како би продужио животни вијек рудника и након што буде исцрпљено тренутно налазиште Омарска.

Представници "Митала" питају да ли је Влада Републике Српске као предлагач одлуке о продаји РЖР "Љубија" ИИГ-у свјесна посљедица које може изазавати кршење одредби оснивачких аката, имајући у виду да су експлоатациона права у Љубији и Томашици, додијељена управо "Миталу".

Од оснивања 2004. године, "Арселор Митал Приједор" послује позитивно, измирује све своје обавезе према држави, радницима, добављачима и оснивачима, континуирано улаже у модернизацију и развој рудника и ником ништа не дугује, а 95 одсто одлука "Митал" и Влада Републике Српске, са власничким удјелом 51:49, донијели су једногласно.

"Остварено је 88,5 милиона КМ нето добити, што заједно са обрачунатом амортизацијом износи 150 милиона КМ. Из овога је 98 милиона КМ инвестирано у отварање новог копа, развој, набавку неопходне опреме, куповину земљишта и друго, 14 милиона КМ исплаћено је дивиденде, а пет милиона КМ издвојено је у законске резерве. Укупно, од 2004. године смо директно и индиректно дали допринос са више од 388 милиона КМ у привреду Републике Српске", навели су из "Митала", преноси Срна и Независне новине.

Из ове компаније кажу да су до сада платили 30 милона КМ за концесије, 141,4 милиона КМ за нето плате и остала примања радника, 78,2 милиона КМ пореза и доприноса на лична примања, 14 милиона КМ пореза на добит, 3,6 милона КМ других накнада, 3,5 милиона КМ у развој локалне заједнице, а 117,5 милона КМ "Жељезницама Републике Српске".

"Порески органи Републике Српске су у прошлости покушали неосновано да оптуже `Арселор Митал` за кориштење продајних цијена руде испод тржишних, што је поништено од стране Окружног суда у Бањалуци у септембру прошле године", наведено је у писму првих људи "Арселор Митала" Приједор и Зеница.

Одлуку о продаји РЖР-а израелској компанији Влада Републике Српске донијела је трећи пут у посљедње три године, али претходна два пута за њу није било подршке у Народној скупштини.

У вези са овом одлуком, за сутра је Одбор Народне скупштине Републике Српске за привреду заказао јавно саслушање, након чега ће се о одлуци изјаснити и пленум.



0 КОМЕНТАРА

  1. Čim izađe na površinu prirodno blago iz norveških dubina, pretvara se u fond za penziju koji čuva nenačet cela država. Niko ih ne može naterati da u njega dirnu, ma koja vlada da je trenutno na vlasti.

    „Danas je fond težak 430 milijardi evra, i stalno raste. Još nije počeo da se koristi za isplatu penzija. O tome da novac dobijen od eksploatacije prirodnog blaga , treba da uložimo u budućnost, s obzirom da stanovništvo stari, ljudski vek se produžava, a natalitet se smanjuje, u Norveškoj smo postigli širok i trajni strateški sporazum“, objašnjava ambasador Norveške u Beogradu Nils Ragnar Kamsvag.

    http://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2012&mm=05&dd=06&nav_id=606728

Оставите одговор