Јахорина економски форум – чије бабе здравље

Привредници, осим оних који слиједе директиве актуелне власти, сматрају да је ово више политички, него скуп посвећен привреди, са чим су сагласни и економисти. Грешака и организационих пропуста било је на сваком кораку…

Ове године, осим предсједника РС, у раду Форума на тему "Развојне шансе малих економија" учествовују и члан Предсједништва БиХ Драган Човић, предсједник Савеза економиста Србије Александар Влаховић, предсједник Хрватског друштва економиста Љубо Јурчић, премијерка РС Жељка Цвијановић, шеф делегације ЕУ у БиХ Ларс-Гунар Вигемарк, амбасадорка Кине у БиХ Чен Бо, бројни министри и представници институција и предузећа.

Већ на самом отварању било је јасно да овај скуп, између осталог, треба да послужи за промоцију његовог покровитеља, предсједника РС и СНСД Милорада Додика.

-БиХ ће бити финансијски стабилна кад странци престану да одлучују, рекао је Додик, истичући да се домаћи лидери могу договорити, али да чим се разговара са странцима, а "то су најћешће амерички амбасадор и представник ЕУ", све пада у воду.

Na marginama #JEF2017 upućeni tvrde da će RŽR Ljubija oboriti Vladu RS.

— Zoran Šarenac (@sarenaczoran) 27. април 2017.

Додик је нагласио да задужење расте само у ставкама које су продуктивне, као што је изградња аутопутева, а не да се задуживањем крпе рупе у буџету.

Говорећи о задужењу, Милорад Додик је рекао да се противи задужењу за исплате плата и социјалних давања. Истакао је да РС смањује стари дуг, да мијења структуру задузења, што "отвара простор за повећање пензија до краја године".

На све ово, Додик је констатовао и да "степен задужености у Републици Српској, али и у БиХ није онолики колико се прича".

Неки економисти који са неслагањем ово коментаришу, сматрају и да је карактер ове конференције више политички него приведни и да никога не обавезује.

– Више су то неке констатације него што је ријешен иједан проблем привреде. У принципу, свако окупљање привредника поздрављам, посебно кад је са већег економског простора, но инистирала бих на рјешавању проблема привреде, конкретну помоћ привредницима да би се остварило и веће запошљавање и већи БДП. Било би интересантно видјети који проценат привредника је присуствовао прошлогодишњој конференцији, а колико представника власти, неких институција или академске заједнице, која се иначе јако слабо оглашава да укаже на проблеме или мањкавости екононске политике, одлука и експеримената у фискалној политици, каже економиста Светлана Ценић.

Слично мишљење дијеле и привредници, који за форум на Јахорини кажу да је, између осталог и лоше организован.

– Не сматрам да је то бацање новаца, али ми смета када се такви догађаји користе више за промоцију одређених политика неко за промоцију економских идеја и привреде, мишљења је бањалучки привредник Марко Кнежевић.

Овогодишњи форум препун је пропуста и грешака, а новинари су неке од њих уочили на самом старту.

Program rada sa brzinski prebrojanom 61 greškom pic.twitter.com/rUQMHNIAc9

— Siniša Vukelić (@sinisavukelic) 27. април 2017.

Организатори од овогодишњег форума очекују да надмаши прошлогодишњи, који је окупио 350 учесника, 62 панелиста и 50 акредитованих новинара из БиХ и региона.

Који су то домети прошлогодишњег скупа на Јахорини?

Колико Република Српска и њена привреда имају користи од оваквих политички диригованих скупова о економији понајбоље говоре закључци са прошлогодишњег форума на Јахорини.

Закључци са "Јахорина економског форума 2016"

1. Република Српска је отворена за сарадњу са Истоком и Западом

2. Привреда Српске има капацитете да функционише самостално али организација и рад заједничких институција отежавају њено функционисање

3. Сарадња држава региона је веома битна и мора да тежи унапређењу

4. Привредна заједница Српске је основа развоја Српске

5. Монетарна политика је кључна за унапријеђење инвестиционе климе у Српској и БиХ

6. Организација и рад ентитетских пореских органа је функционалан али постоји потереба за унапређењем

7. Све земље Западног Балкана имају проблем за дефицитом буџета, ослањају се на традиционалне међународне финансијске институције за задуживање, алтернативу за сарадњу проширити на земље Брикса

8. Бржи систем регистрације предузећа у Српској је функционалан и потребно је континуирано радити на његовом унапређењу

9. Српска је опредијељена за Европске интеграције. Српска подржава апликацију БиХ за чланство у ЕУ али инсистира на поштовању уставних овлаштења. Позиција Српске мора да буде видљива на путу у ЕУ те да се заштити национални и сваки други идентитет

10. Унаприједити туристичку понуду Српске кроз регионалну сарадњу – "ОЦ Јахорина-Скијалишта Србије".