Да ли је Саркози највећи побједник предсједничких избора?

Побједник предсједничких избора би требао бити Макрон, али већ се говори о повратку бившег предсједника Саркозија на велику сцену. Небитно ко ће од двоје тренутних кандидата бити предсједник.

четвртак, април 27, 2017 / 11:03

Побједник предсједничких избора би требао бити Макрон, али већ се говори о повратку бившег предсједника Саркозија на велику сцену. Небитно ко ће од двоје тренутних кандидата бити предсједник.

Логика је оваква: Макрон добија изборе на свјежину, као нова појава. Његови гласачи се лако одушеве, али и разочарају, а он неће стићи да до парламентарних избора направи инфраструктуру странке. При томе, добио је подршку више странака, које не морају бити уз њега на следећим изборима. Мануел Валс из Социјалиста свакако не.

Поменути социјалисти су након мандата на власти скоро као рушевина, и очекује се да ће подбацити на следећем одмјеравању. И ту се отвара простор за тренутно најстабилније, Републиканце. Унутар странке највише је оних који подржавају Саркозија. Он на унутарстраначким изборима био трећи, али разлог је то што су на њима могли гласати и они који нису чланови странке. Тиме је мимо страначке базе побиједио Фијон. И Саркоијева подршка Фијону била је више него протоколарна. Парадоксално, Саркозију у разради плана да се дочепа премијерског мјеста, најмање је одговорадао Фијон.

Дакле, водећа странка, као и премијер из њених редова, су изгледни. Француска има полупредсједнички систем, и премијер је моћна функција, а предсједник без већине у парламенту не значи много. Остаје само на нешто спољне политике, коју може да води дјелимично самостално. 

Гдје је ту Марин?

Остаје само баук Националног фронта. Који је створен од стране медија, и никада није представљао реалну опасност да освоји власт. Ни сада, а ни раније, када је према шаблонским извјештајима мејнстрим медија, "Француска скретала у десно".

Национални фронт тренутно у француској скуштини, од 577 има само 2 мјеста! Нема власт ни у једној од 17 регија, нити 101 департмана. На регионалним изборима у 8 области су освојили највише гласова, у двије су имали и 40%, али су у другом кругу гласачи гласали против њих, и онемогућили их да узму власт и на том нивоу.

То није пропорционално броју гласова који су освојили, али двокружни већински систем, те уједињавање бирача против њих учини своје. На парламентарним изборима, Лијеви фронт у првом кругу освоји дупло мање гласова од Националног (и нула посланика у првом кругу) да би у другом радикална љевица освојила 10, а НФ 2 мјеста. Дакле, битно је само наћи се у другом кругу са њима, а у начешћем случају то ће бити водећа странка, дакле очекују се Републиканци.

Фронт за извоз

Избори гдје нема већинског система су они за ЕУ парламент, и ту Национални фронт осваја релативну већину, између четвртине и трећине гласова. Дијелом је то зато што су бирачи мање мотивисани да излазе на изборе за институције које релано не осјећају као своје, а дијелом јер се и на њима без пресије гласају за оне који ће "викнути" бриселским бирократама (види под Најџел Фараж, који једва улази у британски парламент, а у ЕУ је био сигуран).  

Дакле, Национални фронт је само баук чије постојање одговара многим њиховим непријатељима. Баук који је ту да би се јавности и гласачима испирао мозак и плашило тиме да ће бити горе, ако се дозволи да они побиједе. 

 



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *