Отворено писмо Филипу Вујановићу: Референдум о НАТО, против колонизације ЦГ

Црногорски научник Драган Хајдуковић упутио је отворено писмо предсједнику Црне Горе Филипу Вујановићу у коме га моли да у складу са чланом 93 Устава, најхитније упути Скупштини Црне Горе предлог за одржавање референдума о чланству Црне Горе у НАТО.

петак, април 21, 2017 / 12:32

Црногорски научник Драган Хајдуковић упутио је отворено писмо предсједнику Црне Горе Филипу Вујановићу у коме га моли да у складу са чланом 93 Устава, најхитније упути Скупштини Црне Горе предлог за одржавање референдума о чланству Црне Горе у НАТО.

Писмо преносимо интегрално:

"Пишем Вам као Предсједнику, али и као човјеку кога лично добро познајем као часног и веома добронамјерног човјека благе природе, који се увијек културно односи према другачијем мишљењу.

Има грађана који вјерују да је због опасности које јој пријете, за Црну Гору нужно зло да постане чланица НАТО пакта.

Има грађана као ја, који воле човјечанство и желе добро свима, и Европској Унији и Америци, и Кини и Русији, али су против чланства у НАТО пакту и било ком другом војном савезу, јер сматрају да на тај начин Црна Гора постаје колонија и вазал, осуђен на послушност и просјечност. НАТО је крај сваког сна о изузетности Црне Горе, крај реално остварљивог сна да постанемо мудро и хумано организовано људско друштво које је европски и свјетски лидер по квалитету живота грађана.

Сигурно постоје и грађани који се не могу сврстати ни у једну од ове двије групе.

Не желим да улазим у дискусију ко је у праву а ко гријеши. Умјесто тога постављам принципијелно питање, на који начин донијети одлуку.

Знам да закон и Устав дозвољавају да одлуку о уласку Црне Горе у НАТО пакт донесе Скупштина Црне Горе без одржавања државног референдума. Међутим, морам поставити питање, да ли је прихватљиво да Скупштина, иако јој то закон дозвољава, донесе одлуку за коју зна да је против воље велике већине грађана, или бар постоји сумња да је против воље већине грађана. Пошто закон и Устав подједнако дозвољавају обије могућности, и одлуку у Скупштини и одлуку на Референдуму, у ситуацији када је врло вјероватно да су воља Скупштине и воља грађана различити, једини демократски избор је Референдум.

Због тога Вас молим да као Предсједник свих грађана у складу са чланом 93 Устава, најхитније упутите Скупштини Црне Горе предлог за одржавање референдума о чланству Црне Горе у НАТО.

Надам се да гријешим, али морам рећи да се бојим да ће Ваш евентуални предлог за одржавање референдума, иако крајње логичан и демократски (рекао бих школски примјер демократије), наићи на оштру осуду моћних нетолерантних центара моћи, не само у Црној Гори него и Европској унији и Америци, то јест свим земљама чланицама НАТО пакта; свијет је мање демократичан него што се представља".



0 КОМЕНТАРА

  1. Крин,

    Русија се са правом боји када види да неко ствара војно окружење око ње.

    Зашто право на тај страх не би имали и Срби када је, за разлику од Русује, српски народ буквално окружен НАТО државама.

    Ја придам оној другој врсти српских националиста који имају једну врло ружну особину. Највише брину за судбину свог народа, па тек онда се брину за друге, макар они били и Руси.

    На жалост, српски националисти који више воле Србе него Русе су у великој мањини у односу на српске националисте који више воле Русе од Срба.

  2. Симо,

    Рачунам да је толико довољно да се оставиш НАТО пропаганде. Срамота је то.

    Уосталом та „окруженост“ не значи ништа. НАТО једнако ефективно удара по државама које немају никаквог додира са неком НАТО чланицом.

    Тј. да приступимо да нас не би некад још тукли? Мислиш да руски метак или руска ракета мање ударају него НАТО ракете или НАТО меци?

    Недобог рата, свеједно ми је у крајњој линији, чисто са становишта ефикасности, да ли ће Срби гинути на руској граници, или у својој земљи. И да ли од руских бомби или НАТО бомби. Али са моралног становишта, није свеједно. Ни са историјског.

    НАТО постоји примарно због Русије, то је јасно као дан. Погоди ко би био у том замишљеном сукобу „топовско месо“. Тачно има редосљед, а Срби би били у првом приоритетном кругу.

    Друго, претпоставимо да нам то изнуде стварно неким притиском, у некој перспективи. ОК, врло добро. Шта да радиш, пристајеш јер мораш. Сили се покоравамо зато што морамо, а не зато што имамо неку дужност да јој се покоримо.

    Зашто ми не бисмо инсистирали на неутралности колико год је могуће? Гледано са те шире историјске перспективе. Кажемо: Хашка конвенција, Шведска, Швицарска, Аустрија… Дајте и нама. Нећемо да се тучемо више, докле нас мука не натјера. Зашто бисмо ишли грлом у јагоде? Тобож некакву сигурност унапријед да купујемо, докле нам још нико отворено не пријети нити нас баш озбиљно притиска.

    Мали народи се морају држати међународног права, просто зато – што немају избора. Свака сила до времена а разлози довијека. То је уосталом једна максима историје, која се непрекидно остварује, само што није сваки човјек за свога кратког вијека у могућности дочекати да то види.

    Шта ми можемо знати о перспективама НАТО-а у том смислу? Зато се држати по страни до крајње могуће тачке. И не само због историјских и културних веза са Русијом (које постоје и које би било стварно мучно ничим неиспровоцирано кршити, као мутантно-криминално вођство у Црној Гори, које би једнако тако потписало и да буде руска губернија, средоземни Калињинград, само ако би то Ђукановића држало на власти) него и из практичних разлога.

    У велике сукобе, чак који су могући тек у перспективи, не треба се петљати, колико је год то могуће. Не из слијепе љубави за Русију (љубав за Русију није срамота) него и из разлога здраве памети.

    Зар не?

  3. Крин,

    да би био неутралан није довољна твоја воља да то будеш. Потребно је да то и други прихвате.

    Ја не бих ишао тако далеко па размишљао о америчко-руском рату и нашој улози у томе.

    Ја гледам у наше двориште. Сви народи у српском окружењу су у НАТО или тамо желе ући. Док је год тако, они су јачи од Срба, а воља да ударе на Србе постоји. Неки једва чекају.

    Од тога их задржава само воља САД да то тако не буде. Ја се бојим да у неком интересу та воља не буде промијењена. Шта онда? Који ће бити наш одговор?

    Посматрајмо ситуацију хипотетички, а тако мораш ако искрено желиш заштити свој народ. Ако Срби у БиХ неће у НАТО, а Хрвати и Бошњаци хоће, по чему је наше право да нећемо јаче од њиховог права да хоће?

    И једног дана се каже. Ок, ако нећете, не морате, хрватска и бошњачка војна компонента хоће и ми их примамо. За три дана их наоружавамо. Шта онда? Који ће бити наш одговор?

    Да нећеш рећи, нас ће наоружати Руси, а ја ћу те одмах упитати како, кад си окружен НАТО-ом?

    Од моралисања и изјава љубави према Русији не би било пуно користи? То је дјетињасто.

    Нико нема право да Србе због неког моралисања доводи у безизлазну ситуацију.

    Ако руски политичари не разумију српски положај, окружење и опасности у којој би се Срби могли евентуално наћи, онда и нису неки пријатељи.

    Знам да је за нечије очи брутално ово што чита, али је то тако.

  4. За Ахмета једна биографска

    https://www.youtube.com/watch?v=9MxkpCe4Iv4

    Hey whiskey man, you’re running as hard as you can,
    You drink your whiskey too much more than you can stand.
    You have your highs, you have your lows,
    Nobody knows which way you go.

    Whiskey man, don’t you play that hand too long.
    Whiskey man, don’t you play that hand too long.
    It takes whiskey to make you tall,
    You ain’t so very damn tall at all.
    You start to get straight, then you get weak,
    Can’t you see your on a loosing streak.
    You have your highs, you have your lows,
    Nobody knows which way you’ll go.

    Whiskey man, don’t you play that hand too long.
    Whiskey man, don’t you play that hand too long.
    Hey don’t you know,
    I use to be there myself,
    I tried to kick the habit, baby, with nobody else’s help.
    I have my highs, I have my lows,
    But nobody knows which way I’ll go.

    Whiskey man, don’t you play that hand too long.

  5. Симо

    Није то ништа брутално. То је тзв. реал политика. Шта ту има брутално? Тобож дирање у табу српске љубави за Русе? Тс!

    Ти не би ишао далеко да размишљаш о америчко-руском рату? Зашто?

    Тј. ти мислиш на један апокалиптични рат, „final countdown“ причу, гдје се зауставља логика, процјена и остало. Али, то уопште није једина могућа варијанта, иако је могућа и та: дуги исцрпљујући рат релативно ниског дејства, и конвенционалним наоружањем. Бесконачно је и опција асиметричног ратовања, прокси ратова итд. Ја бих, ако могу, да се од тога свега склоним, са становишта сврставања. Ту нам поново неутралност, у датој позицији, ипак значи колико је могуће да значи један такав међународноправни статус.

    Треба да нам признају захтјев за неутралност? ОК, да ли смо га довољно истицали? Ти га, колико видим, не би ни истицао.

    „Ако Срби у БиХ неће у НАТО, а Хрвати и Бошњаци хоће, по чему је наше право да нећемо јаче од њиховог права да хоће?

    И једног дана се каже. Ок, ако нећете, не морате, хрватска и бошњачка војна компонента хоће и ми их примамо. За три дана их наоружавамо. „

    Прво, наше право је јаче по Њутновом закону, да тијело остаје у стању мировања или равномјерног кретања ако га друго тијело дјелујући силом не натјера да промијени стање. Ми кажемо, БиХ није у НАТО и ми хоћемо такав статус. Неутралан. За промјену статуса морамо се сви договорити.

    Не могу Хрвати и Бошњаци имати веће право него ми, код измјене битног статуса БиХ. Шта, по том аргументу ни став Србије о њеном чланству у НАТО за нас из РС не важи ништа, јер ако ми немамо веће право од Хрвата и Бошњака, рецимо да Србија не уђе, ми поново морамо се томе повиновати. Онда некад и ратовати против Србије. Како би ту истакао разлику? Схваташ ли да, по аналогији ту, отвараш читав низ битних питања, уопште политичког устројства у коме би Хрвати и Бошњаци могли имати веће право, зато што су два, него ми, зато што смо један?

    Одједном овдје ти истичише разумијевање за њихова права, а не истичиш то на другим битним питањима. Зашто? И по ком разлогу?

    Код тог моралисања, подвлачим, да ти аргументи дјелују споро, поступно. Уосталом има нешто и у идеји људског достојанства. То није само „празно моралисање“. Али тешко је прагматичној позицији да уопште о томе мисли.

    Шта, присјети се Откривења Јовановог, нпр, кад већ волиш о хипотезама: кад дође војска Антихристова, њој ће многи прићи због силе њене, и примиће печат звијери. Шта кажеш на тај аргумент, са прагматичне позиције?

  6. Крин,29.04.2017. 16:47:41

    “Прво, наше право је јаче по Њутновом закону, да тијело остаје у стању мировања или равномјерног кретања ако га друго тијело дјелујући силом не натјера да промијени стање.“

    исти случај сми ималчи и 1.марта 1992.године и …

    “Схваташ ли да, по аналогији ту, отвараш читав низ битних питања, уопште политичког устројства у коме би Хрвати и Бошњаци могли имати веће право, зато што су два, него ми, зато што смо један?“

    Ту би се радило о истом праву. Срби неће и нико их не тјера, Хрвати и муслимани хоће и нико им не брани.

    Проблем је што би ми у таквом развоју догађаја били доњи.

  7. Крин,29.04.2017. 16:47:41

    “Ти не би ишао далеко да размишљаш о америчко-руском рату? Зашто?“

    То је други пар опанака. Ако до таквог рата дође небитно је ко је гдје. Читава Европа ће бтит уништетна. Наша неутралност нам неће ни помоћи ни одмоћи.

    Само знам да би се сигурно поновио сценарио из 1941.године и да би наше добронаоружане комшије сигурно напале слабо наоружане Србе.

  8. „Ту би се радило о истом праву. Срби неће и нико их не тјера, Хрвати и муслимани хоће и нико им не брани.“

    Симо, није држава пола киле наранџи. Па двије наранџе тамо, једна овамо.

    То не може без уставно-правне кризе, потпуне блокаде, или чак рата.

  9. Све ми то већ имамо. Уставно-правну кризу, блокаду институција. О рату се све чешће прича на највишим нивоима.

    Сценарио у којем ће двије компоненте ОСБиХ приступити НАТО-у је веома реална.

  10. Не видим да је то реално. То је разбијање БиХ.

    Ја мислим да ће они ићи методом „кувања жабе“. На мала врата да Срби уђу, пристану, рационалишући ствари у јавности тако како ти то радиш.

    Само ће нас бити, акобогда, који ћемо понудити другачију аргументацију. Даћемо вриједносну хипотезу коју си прећутао, о опортуном приласку макар и Антихристовој војсци.

    *

    Поједностављено:

    НАТО хоће да раскомада Русију. Не могу прежалити никад Енглези, и данас Американци, што су Руси узели толику територију једном у историји, и што је до данас држе. Причало се да су Енглези држали Бонапарту на Елби као пријетњу Русији: да у сваком тренутку могу да га пусте, као бијесног пса. (Камо, да је Бонапарта извршио инвазију на поноситог Албиона, као што је мислио). То важи до данас. Руси имају чиме да се бране, и то у доброј мјери дугују Стаљиновој суровости. Из те напетости се рађа сва динамика тих односа.

    Хоћу ли ја да комадам Русију? Нећу.

    Врло једноставно.

    Ако ме натјерају у „Савез за комадање Русије“, ако савладају мој отпор, ОК, шта да радим. Али нећу без отпора да се хватам у то коло. Ту не кажем ни да бих се приклонио Русији, нити бих тјерао Бошњаке и Хрвате из БиХ да се они опредијеле за Русију.

    Једини отпор, према томе, на који могу да се наслоним, је међународно право, и солидна логичка аргументација. Није богзнашта, али кад се другог нема.

  11. Крин,29.04.2017. 18:01:19

    “НАТО хоће да раскомада Русију. Не могу прежалити никад Енглези, и данас Американци, што су Руси узели толику територију једном у историји, и што је до данас држе.“

    Много више територије држи енглески народ. Канаду, САД, Аустралију, Нови Зеланд, Фокланде, Гибралтар, многа острва у Тихом, Атлантском и Индијском океану.

    “Руси имају чиме да се бране, и то у доброј мјери дугују Стаљиновој суровости.“

    Русија је прије комуниста била много већа сила него што је била под комунистима. Русија је од времена Петра Великог свјетска сила,а не од времена Стаљина. Петар Велики је Русију направио свјетском силом тако што ју је окренуо ка Западу и увео западне вриједности у вриједносни систем Руса.

    Срби су добијали ратове, ширили своју територију и били побједници само у вријеме када су били савзници Запада. Окретање од Запада Србе је пуно коштало. Губили су ратове и територије, економски пропадали.

    То су чињенице.

    Дјетињарије типа херој Стаљин, Антихрист, комадање Русије немају снагу чињеница.

    У историји није било већег антихриста од Стаљина. Нико није побио више свог народа од њега, нико није жешће прогонио цркву, а сад је идол борцима против “антихриста“.

  12. Симо П. Ороз,30.04.2017. 00:10:23

    Симо, послије овог коментара немам избора, и морам те држати за површног човјека.

    Енглески народ, ако ћемо строго, не држи ни Велику Британију, а не ово што си побројао. Нити је то већа територија од руске, нити Комонвелт значи много више од културних, и једва нарочитих политичких веза, а не неподијељени суверенитет какав има Русија од Смоленска до Беринговог мореуза.

    То о цијепању Русије као идеју, наћи ћеш и отворено код Бжежинског. Као историјско настојање, ту су Енглези у фокусу.

    Што се тиче Петра Великог, да, да: и коса и брада су морали да личе на западњаке, и кратки француски капути да се носе. Опорезовао. Ок, било је великих помака, али је Петар успјешно ратовао и прије реформи. Само, што толико далеко оде? Зашто не онда до Ивана Грозног, који се раширио на Сибир, и исто био модернизатор, и Бориса Годунова који се једнако ширио и практично установио патријаршију, иако је сатирао сељаке. Раст Русије је историјски процес, а не једнопотезно одрезивање ножем и реформом.

    Да ли ти не разумијеш да је Русија упропаштена у Великом рату, у који је пала и револуција? Да ту ништа не вриједе Петрове реформе, неколико вијекова старе. А да је онда индустријализација у тако руинираној Русији, коју су комунисти још у прво вријеме технолошки уназадили, могла да дође за релативно кратко вријеме, само уз Стаљинову разобручену суровост, и сатирање сопственог народа. Милитантна идеологија стаљинизма онда није штедила у развоју војске. Ту је Стаљин сличан Борису Годунову и Ивану Грозном. Још, кардинал Ришеље је упропастио француске сељаке, има извјештаја о људождерству за вријеме глади; али је уздигао Француску као прву силу, упркос хабзбуршком прстену око ње.

    Уосталом, не мораш вјеровати мени, него можеш Черчилу ако ти је драже, који је ваљда био довољно познат противник комунизма, али једнако прагматичан политичар. За Черчила су индикативне двије изјаве, с обзиром на нашу расправу:

    1) да је савезништво са Стаљином правдао да би „ступио у савез макар са ђаволом“ против Хитлера;
    2) да је Стаљин затекао Русију са дрвеним ралом, а оставио је са нуклеарним главама;

    (Дакле је и Черчил користио ђавола, или Антихриста као фигуру политичког говора. Чудна дјетињарија.)

    Ствари нису црно бијеле мој Симо, како воле људи фиксирати. Данас Руси знају да војну моћ у доброј мјери дугују Стаљину, ма какав монструм да је био према народу. При овоме ја нисам рекао ниједном да је Стаљин „херој“. Или да је мој идол. То су твоја привиђења, и слободан си да их имаш. Имао је огромних грешака, стратешких ако и апстрахујемо морал. Поготову кадровских, побио је неке од најизврснијих генерала прије Хитлерове инвазије, као Тухачевског. Али је ипак, одбио евакуацију Москве.

    Што се тиче Антихриста, то је овдје фигура, како рекох. Али је то један вриједносни аргумент, нарочито погодан да се истакне пред тзв. прагматичним погледом.

    Него чак и нешто буквалније употребе ту, шта, Достојевски је дјетињаст што је папу називао Антихристом, или Мартин Лутер, који је једнако тако казао за папу? Или Фридрих Ниче, који се, додуше већ у нервном растројству, потписивио као Антихрист?

    Антихрист је идеја, и велика идеја, дубока. Нимало дјетињаста.

    Е мој Симо.

  13. Nato=zastitnik interesa zapadne civilizacije.Tamo gdje je NATO narod je porobljen ali zivi po svim civilizacijskim pravilima i uziva prava istih.

    Kod nas ,narod je slobodan(ko fol)i nije rob NATO-a ali je rob lokalnih mocnika.Nek svak sam prosudi sta je bolje.

    Nas narod sve tri vjere je vec odabrao birajuci vecinom za dalji zivot pravillima koja diktira zapadna civilizacija.

    Simo ,sapni to i nasem vodzi…slazem se da udzemo zajedno sa Srbijom.

  14. Крин,30.04.2017. 01:29:20

    “Енглески народ, ако ћемо строго, не држи ни Велику Британију, а не ово што си побројао.“

    Ето, неко ко није способан да на окупу држи Велику Британију, способан је да мобилише читав западни свијет да раскомадају Русију. Да то није мало контадикторно.

    “Да ли ти не разумијеш да је Русија упропаштена у Великом рату, у који је пала и револуција?“

    Па то ти и говорим! Стаљин је дио те револуције.
    Није Русија упропаштена у Великом рату, то је комунистичка пропаганда. Русија је сатрвена у грађанском рату који се десио послије Великог рата.
    Да си тада био рођен, да ли би био бијели или црвени?

    Није тачно да је Стаљин индустријализовао Русију. Откуд онда петроградски радници у револуцији као најјача снага?
    Русију је индустријализовао цар Александар. Стаљин је само ту индустрију пренамјенио у војну, као што то раде све државе на свијету у предратном стању. Исто су радили и Хитлер и Черчил, Рузвелт и Карађорђевићи. У Краљеву си имао фабрику авиона.

    Кад сам већ пристао да хипотетички расправљам о Трећем свјетском рату, онда се сада налазимо у предратном стању, а демострације опозиције у Подгорици можемо упоредити са 27.мартом.

    Ми Срби се можемо поносити 27.мартом 1941.године, али и даље остаје питање да ли је то било паметно. Да није било 27.мрата не би 10.травња било ни НДХ, чије оснивање је Стаљин поздравио и већ припремио слање амбасадора у Загреб. Напад Хитлера на СССР је био разлог да се то формално не деси, али је уласком Стаљинове војске у Југославију озакоњена њена подјела на 6 држава (међу којма и Хрватска) и постављени темељи за њен распад.

    По теби и Румуни и Бугари су ушли у НАТО са циљем да распарчају Русију, а заборављаш да је тај исти Стаљин од Румуније отео данашњу Молдавију и јужни дио Украјине.

    Шта има лоше у томе да се уједине Румунија и Молдавија када се ради о истом народу?
    Бугари сигурно нису антируси. Чак шта више, али су у НАТО пакту.
    Каква би била судбина Грчке да није члан тог савеза. До сада би јој Турци отели сва острва:

    Кад већ спомињеш Бжежинског који је Пољак , упиташ ли се је ли Русија увијек према Пољацима поступала исправно?
    Је ли Стаљин исправно поступио када је, умјесто да помогне Пољацима, када их је напао Хитлер, на исте ударио са леђа, узео им територију, а официре и војнике побио у Катинској шуми.

    “Русофили“ су заслијепљени владарима Русије. Никаве ту љубави према руском народу и култури нема. Ко год влада Русијом и свађа се са комшилуком, српским “русофилима“ је идол.

    Борис Јељцин је човјек који је у једном тешком времену заустави распад Русије, селектовао људе које ће у будућности водити (међу њима и Путина), али га упркос томе српски “русофили“ не могу очима гледати.

    Рзмишљајте о томе…

  15. Симо,

    Тешко ми је да расправљам са тобом ако бркаш појмове.

    Енглези су послије Римљана најдаровитији народ у тзв. менаџменту моћи, у цијелој историји Запада. Али то не значи ни да су они што су некад били, нити да су Енглези, Шкоти, Велшани и Ирци исти народ, а да не говорим данас Американци, Канађани, Новозеланђани итд.

    Даље, Стаљин и индустријализација.

    Прво.

    Погледај параметре у прва два петогодишња плана, кад је циљ био да се ликвидирају капиталистички остаци Лењиновог НЕП-а, и да се установи моћна социјалистичка и индустријски развијена држава. Ово је значило и колективизацију сељаштва (до 1940. отприлике стопостотно је извршена) што је често доводило до помора од глади. Са друге стране, радни закони нарочито из времена Првог петогодишњег плана (1928-1932) били су ванредно сурови према радницима: отпуштање за дан кашњења, губљење права на „кориштење добара“, на стан, стављање на црне листе, што је практично значило умирање од глади итд. Али је удвостручена производња укупно индустријска, а више него утростручена тешка индустрија (угаљ, челик итд.). Менаџери су неиспуњавањем квота лако могли бити суђени за издају и саботажу, и ликвидирани. Ово је заправо индустријализовало СССР али по огромну људску цијену. Ту цијену је Стаљин био спреман да плати, и да не трепне. Он се није пуно цифрао око ликвидација. Некад је то узимало маха, као у Великој чистки, да је ликвидацијама добрих менаџера успорио раст.

    Такав замах био је могућ само кроз полицијску државу, свевласт НКВД-а, ГУЛАГ, ликвидације, утамничења и друге облике принуде, с једне стране, и с друге стране идеолошко одушевљење и полет који је постојао једнако у великог броја људи, што су и без принуде били спремни да се сатру и жртвују за идеју „социјализма“.

    Друго.

    Што је Стаљин раскинуо са троцкистичким идејама о свјетској револуцији, универзалној, перманентној, и о свјетском пролетаријату као јединственом историјском субјекту. Напротив, он се окренуо од космполитизма у социјалистичкој револуционарној пракси, и ограничио се на СССР. Ово је велики заокрет, са огромним посљедицама.

    Кад сабереш то двоје, онда добијеш посљедицу коју није тешко препознати.

    Што се тиче питања да ли бих био бијели или црвени, не видим зашто је то важно. У гимназији сам био црвени. Данас, вјероватно бих јуришао за бијеле, на неком враном коњу, са крзненом шубаром, а под козачким атманом. Али моја љубав за слабога, потлаченог, могла би ме завести и међу црвене, да сам имао рецимо, не више од двадесет двије године у то вријеме.

    Питање за Пољску. Није то тако једноставно, Пољска је ужасно пропатила у Другом свјетском рату, и раскомадана међу Стаљином и Хитлером. У прво вријеме та је подјела договорена, у контексту пакта о ненападању. Али је историја Пољске и Русије, историја дугих сукоба и великих злочина на обе стране. Неки „русофили“ како кажеш, говоре како је то историја Хрвата и Срба, само већег формата, и да је Пољска Русији што Хрватска Србији. Али Бжежински данас није само осветољубиви Пољак, него и амерички стратег првога реда.

    Ова поређења црногорских опозиционих протеста и мартовских протеста, нећу да коментаришем. Превише ми је то произвољно.

    Да је Русија империја то нема никакве сумње. Ја немам неку слијепу љубав, нити мислим да је Русија данас оно што је Русија из литературе 19. вијека. Али, ја нећу ту Русију да комадам, нисам од ње зла претрпио.

    А културно и цивилизацијски, то нам је, поред „братских“ народа на Балкану, најближи народ на свијету. Због те блискости ми смо од Енглеза и трпили. Тако је како је. Али ако баш не морам, нећу да се сврставам против. А нећу ни за.

    Ја агитујем за неутралност, до крајње могуће границе. (То не значи да неутралне земље нису наоружане, и да се одричу права на одбрану.)

    И то је разлика између нас.

  16. Крин,30.04.2017. 16:03:44

    “Погледај параметре у прва два петогодишња плана, кад је циљ био да се ликвидирају капиталистички остаци Лењиновог НЕП-а, и да се установи моћна социјалистичка и индустријски развијена држава.“

    Вјеродостојност комунистичких параметара и извјештаја је увијек била упитна.

    Царска Русија је почетком 20.вијека у индустријској експанзији била оно што је на почетку 21.вијека Кина. Комунисти су тај раст насилно пресјекли, уништили индустрију и када су увидјели да без ње не иде, кренули су да је дижу. Тек је за вријеме Стаљина, уз огромне жртве и трагедије народа, дигнута на ниво који је имала царса Русија. Наравно да се не могу збрајати бабе и жабе, али је царска Русија у поређењу са другим државама имала бољи пласман од СССР када се пореди са другим земљама у своје вријеме.

    “Што се тиче питања да ли бих био бијели или црвени, не видим зашто је то важно. У гимназији сам био црвени. Данас, вјероватно бих јуришао за бијеле, на неком враном коњу, са крзненом шубаром, а под козачким атманом.“

    Врло је важно и врло је добро да си поменуо козачког атамана. Тешко је просјечном српском “русофилу“ схватити да су они због којих српски “русофили“ највише воле Русе, у ствари Украјинци. Тарас Буљба, који убија свога сина због његове љубави према католкињи Пољакињи, је Украјинац. Писац тог дјела је Хохол.

    “Али је историја Пољске и Русије, историја дугих сукоба и великих злочина на обе стране. Неки „русофили“ како кажеш, говоре како је то историја Хрвата и Срба, само већег формата, и да је Пољска Русији што Хрватска Србији.“

    Српски “русофил“ који мрзи Украјинце због Руса, не зна да су омражени бандеристи који су синоним украјинског нацизма, основани да би убијали Пољаке, а не Русе. Оно што су усташе биле за Србе, за Пољаке су то бандеристи. Много је веће историјско оптерећење у односима Пољака и Украјинаца него у односима Пољака и Руса.
    Али то неће омести српског “русофила“ да нас убјеђује да католички Пољаци командују бандеристима у њиховом удару на Русе.

    “Ова поређења црногорских опозиционих протеста и мартовских протеста, нећу да коментаришем. Превише ми је то произвољно.“

    Како произвољно?
    Сваки прави српски “русофил“ зна да су Британци створили Хитлера да би помоћу њега раскомадали Русију.
    Сваки прави “русофил“ зна да Енглези помоћу НАТО-пакта жели да раскомадају Русију.
    Као што 1941.године нису жељели да буду у пакту са Хитлером, тако данас неће у НАТО-пакт.

    “А културно и цивилизацијски, то нам је, поред „братских“ народа на Балкану, најближи народ на свијету.“

    Један нама братски народ (грчки) је одавно у НАТО. Зар су и они ти који желе комадање Русије. Ако је то истина онда нам нису братски народ.

    И на крају твој цитат са почетка:

    “Ово је заправо индустријализовало СССР али по огромну људску цијену. Ту цијену је Стаљин био спреман да плати, и да не трепне.“

    Разлика између мене и тебе је што ти мислиш да је Стаљин платио цијену, а ја мислим да су ту цијену платио народ СССР-а.

    То је најбоља потврда неке моје претходне тврдње да код Срба постоје двије врсте русофила. Они који воле руске владаре и они који воле руски народ.

    Ја и ти нисмо иста врста русофила.

  17. Има дијелова у изнесеним ставовима и мишљењима и код Крина и код Симе – било оних суштинских, па и идеалистичких, било прагматичних или опортунистичких – с којим бих се могао сложити, и као Бошњак, муслиман, и као припадник малог народа који би могао на/страдати и као члан НАТО-а и као неко ко је противан НАТО-у, или као неко ко жели остати неутралан и тиме на ничијој земљи и тиме, сасвим извјесно, згажен с двије различите чизме одједном, итд.
    Ми, напросто, живимо разапети између центрипеталних и центрифугалних сила наших различитих а малих и уских интереса, за нас егзистенцијално важних и битних интереса (при томе не мислим на различите и супротстављене интересе два различита народа него различите и истовремено супротстављене интересе само једног народа!) од локалног нивоа до глобалног оквира.
    Кад се сагледа тај контекст НАТО-а и нас, Срба и Бошњака, једни желе а други не, једни против других, разлози једних и других, „супротни“ интереси, инат и слично, и то у игри у којој ће сви на крају добити по гузици, чујем и видим ово:

    http://www.youtube.com/watch?v=7kiCsgAo3vE

  18. Симо П. Ороз,01.05.2017. 13:17:36

    Ти волиш црно-бијеле слике, а мене већ помало умара да инсистирам на нијанси. Тј. ти си више тај психолошки тип српског „русофила“, како га представљаш, са искључивим погледом на ствар.

    Ајде де, кад већ не роштиљам за први мај, онда још неколико ствари.

    Нисам ниједном казао да економског развоја и индустријализације није било у вријеме царске Русије. Било је, крајем 19. вијека и почетком 20. нарочито за вријеме Сергеја Витеа под Николајем и Александром, поготову јер Александар није ратовао, јер је улазио страни капитал, и усмјерен на индустријализацију. То не мијења чињеницу о релативној инфериорности економској и технолошкој с којом је Русија ушла у Велики рат спрам првих великих сила Запада. Нарочито не мијења чињеницу о потпуној инфериорности с којом је изашла из тог рата.

    Владавину Николаја II означила су немирна времена, Прва револуција (1905), Руско-јапански рат, Велики рат, Бољшевичка револуција. Прво је вријеме ретроградног кретања бољшевика, индустријско-економски. Русија је практично економски урушена у грађанском рату. Онда је Стаљин извршио индустријализацију, коју си претходно негирао. Само треба контекстуализовати догађаје, и стално држати идеју тока у глави, па је одмах лакше.

    Козаци су дуга прича, далеко бисмо отишли, не могу се они просто подвести под Украјинце. О јуришању под козачким атаманом сам написао као неку необавезну слику маште, „књижевну“ дигресију.

    О Гогољу можемо на другом мјесту, његов однос према Русији је и сувише фин за груба поједностављења.

    Ово за Енглезе и непријатељство према Русима ваљда си хтио да иронишеш? Онда ниси баш неки ироничар.

    Наравно да Енглезима није сметало избијање Русије на сјеверне границе Персије и Авганистана. Наравно да Енглезима није сметало подређивање средњоазијских каната од средине 19. вијека и руско приближавање Индији. Наравно да Енглезима није сметала замисао о Русу на Босфору. Наравно да Енглезима нису порасли апетити послије Руско-јапанског рата, који је објелоданио руску војну рањивост. Наравно.

    Суштина о Стаљину.

    Стаљин је подигао индустрију у Русији, послије Великог рата и грађанског рата. Стаљин је подредио све војсци. Стаљин је, будући фанатик моћи, стајао на челу државе која је шпијунским каналима дошла до Пројекта Менхетн. Стаљин је направио атомску бомбу недуго по америчком пионирском пројекту. Атомски потенцијал Русије, који баштини по Стаљиновој владавини, гарант је њених граница.

    Уз то је Стаљин диктатор и масовни убица. Није једини такав у историји.

    Можемо се ми нпр. сложити са Толстојевим хуманизмом, са оним што је Русо називао „хришћанством јевађеља“ погубним за државу. Можемо ми казати то је једини морални поглед, то је живи живот sub specie aeternitatis. Али sub specie historiae народи и државе такве пропадају. Нажалост, тзв. „дјелатна суровост“ се показује као прва сила у историји. Уосталом, не може свако да буде ни чудовиште. Ријетки могу.

    Нису злочини због тога мање гадни, али сви их чине. Је ли Америка израсла на хуманом односу према Индијанцима и црним робовима? Нису ли Британци починили геноцид у Индији? Шпанци у Јужној Америци? Империје су израсле на „дјелатној суровости“, као и египатске пирамиде. Историја је у највећем списак недјела и злочинстава, мој Симо.

    *

    „Разлика између мене и тебе је што ти мислиш да је Стаљин платио цијену, а ја мислим да су ту цијену платио народ СССР-а.

    То је најбоља потврда неке моје претходне тврдње да код Срба постоје двије врсте русофила. Они који воле руске владаре и они који воле руски народ.

    Ја и ти нисмо иста врста русофила.“

    Мој Симо. Ово могу схватити само као жалосни покушај да ми удариш стигму неморалног човјека, уз то глупог. Нисам се увриједио. Мораш то вјештије.

    Можеш ти овдје тужном софистиком покушавати да ме представиш и као симпатизера Стаљиновог, чак специфично као симпатизера нпр. Голодомора.

    Само, смијаће ти се људи, Симо.

  19. Не бих ни ја ишао далеко… Биће још прилике, иако си ми налетио са више зицера, али нека сачека.

    Елем, вратићу се твојој почетној тези да би Срби саучестовали у комадању Русије ако би Србија или БиХ ушле у НАТО.

    Ако је то факат, онда грчки, бугарски румунски православни народ у томе учествује.

    Јеси ли сигуран да је тако?

    Ја мислим да је Црна Гора ушла у НАТО из својих интереса.
    Ако смо се раније зајебавали са црногорским овјављивањем рата Јапану, сада ћемо почети са тиме да ће Црна Гора распарчати Русију.

    Државу Русију никада неће моћи распарчати удари са стране. Највећа опасност за сваку државу је њен народ ако је незадовољан.

    Ја мислим да народ у Русији живи неупоредиво лошије од живота који би требао да обезбиједи потенцијал који има Русија. Нису Русија само Москва и Петроград, а многи цијене руски стандард само по та два града.

    Просјечном Русу је свеједно да ли профит из неке нафтне бушотине у Сибиру извлачи Роман Абрамович или неки Енглез, кад паре свавако заврше у Лондону.

  20. „Не бих ни ја ишао далеко… Биће још прилике, иако си ми налетио са више зицера, али нека сачека.“

    Прво да ово рашчистимо.

    Шта далеко? Јел ти то мени као неку милост поклањаш? Не разумијем.

  21. У томе што су „опроштени зицери“ реторичка фигура за поклоњену милост.

    То није толико намјењено мени, колико публици. Ал’ ок, полемика је по дефиницији сујета, зато је ја начелно не волим.

    Али ево, дођи на марш бесмртног пука 9. маја у БЛ, јави ми се, па ћемо тражити да РТРС/АТВ пренесе лајв полемику.

  22. Замјерио си ми на црно-бијелој аргументацији, без нијанси.

    Тешко је у некој краткој форми, ако хоћеш да будеш јасан, обраћати више пажње на нијансе.

    Што се тиче зицера, својим помињањем руско-јапанског рата, Босфора, Индије, дао си ми толико материјала који сам ја можда неспретно назвао зицерима.

    Ево један: Руси и Јапанци

    Замисли ситуацију да су Јапанци 1941.године, умјесто Хаваја напали СССР. Посјећам да је Јапан по Тројном пакту био обаезан објавити рат свакој држави којој рат објави Хитлер.
    У случају СССР, Јапан читав рат није хтио ударити Русе са леђа.

    У вријеме напада Хитлера на СССР Јапан није био у рату са САД. Могао је помоћи Хитлеру.

    Немој ме убјеђивати да је Стаљинов гениј и то предвидио и да су Енглези спознали руске слабости послије руско-јапанског рата, а Јапанци нису.

Оставите одговор