ДНК разбија митове: Сеобе Словена је заиста било

Истраживања ДНК по Y хромозому је све популарније, али све чешће у медијима недоучени аутори објаве неку бедастоћу примамљивог наслова. Фронтал одлучује да од људи који су провјерено упућени у ову област. А текстове са ДНК тематиком замислили смо као својеврсно разбијање (или потврђивање) митова који су били увријежени. Почећемо од оног да сеобе Словена није било, те да је становништво на Балкану домородачко.

петак, април 21, 2017 / 06:03

Пише Синиша Јерковић, главни уредник Српског ДНК пројекта

Досељавање Словена на Балкан, односно негација тог досељавања, једно је од честих питања које се с времена на вријеме појављује као тема, највише потенцирана од стране неких псеудонаучних кругова.

У научним круговима, што се тиче историјских, археолошких, лингвистичких, антрополошких података, нема никакве сумње да се сеоба Словена у 6. и 7. вијеку заиста десила. Појавом генетичких истраживања поставило се и питање: да ли генетички резултати подржавају једну или другу тврдњу? Данас, након великог броја испитаних појединаца из свих европских народа, као и након бројне испитане днк из старих костију, можемо рећи да су генетички подаци потврдили сеобу словенских племена на Балкан у 6. и 7. вијеку.

Три хаплогрупе су одиграле кључну улогу у етногенези Словена и могу се наћи, у већем или мањем проценту, код свих словенских народа: R1a Z280, R1a M458 и I2-CTS10228 (позната као I2-Dinaric).

  

ДНК разбија митове: Сви смо из Црне Горе

Највише неспоразума и погрешних тумачења произвела је управо посљедња- хаплогрупа I2a, која се неријетко повезивала са старим предсловенским народима Балкана и наводила као „старосједилачка“ балканска хаплогрупа. Овакво површно, и прије свега нетачно тумачење, једним дијелом је било проузроковано и од стране самих научника. Наиме, у првим генетичким радовима, гдје су микробиолози и генетичари често тумачили и неке историјске и археолошке чињенице, хаплогрупа I се повезивала са тзв. балканским рефугиумом (прибјежиштем) из времена посљедњег леденог доба још од прије 12.000 година.

Сама теза о припадницима хаплогрупе I као најранијим становицима Европе још из доба палеолита, у суштини није била погрешна. Погрешно је било директно повезивање тог палелитског европског становништва I хаплогрупе са високим процентом хаплогрупе I2-CTS10228 на простору динарских планина данас.

Између те двије популације стоји 10.000 година распона, унутар којег је Европа бар три пута скоро у потпуности мијењала своје становништво. У анализи распореда и присутности хаплогрупа данас, мора се узети у обзир коју грану које хаплогрупе посматрамо у одређеном временском контексту.

Брзоплета и нетачна тврдња о палеолитској старости I2-CTS10228 хаплогрупе на Балкану, произвела је ланчану реакцију управо у пседуоначним круговима и узроковала је општу утакмицу за својатање хаплогрупе I2-CTS10228 међу балканским народима. Хрвати су први прогласили ову хаплогрупу за своју, Срби су је повезивали са Лепенским Виром, босански муслимани са Илирима, монтенгрински националисти су је користили да истакну старосједилачки карактер Црногораца у односу на Србе. Чак су је једно вријеме својатали и Албанци, док се није показало да је имају мање од 10%.

И данас веома често, на основу тих првих искривљених података, можете прочитати чланке са причом о великој старости I2а хаплогрупе на Балкану. При томе се као извори наводе популарне , комерцијалне лабораторије попут Игенее које нису релевантне за давање историјских тумачења.

  

Српски ДНК: Нема турских, али има викиншких гена

Истина је сасвим другачија. Грана хаплогрупе I2a која је присутна на нашим просторима, стара је свега 2500 година и дефинисана је специфичном словенском мутацијом CTS10228. Старије гране ове хаплогрупе могу се пронаћи на словенском сјеверу, у Пољској, Бјелорусији, Украјини и нема никакве сумње да је ова хаплогрупа настала у оквиру словенске популације и да се са истим Словенима ширила по Европи. Тамо гдје Словени нису допрли, нема ни ове хаплогрупе. У Италији је тако има мање од 1%, што јасно показује да за вријеме антике, када је флуктуација становништва са обе стране Јадрана била интензивна, хаплогрупа I2-CTS10228 није била ту.

Поред ових словенских хаплогрупа међу Србима су присутне и друге хаплогрупе, које су припадале било дословенским, балканским народима, дјелимично или потпуно романизованим. Ту је ситуација прилично шарена. Има хаплогрупа које се могу повезати са Грцима, Илирима, Келтима, Трачанима, па и касније досељеним германским народима, Готима, Лангобардима, Норманима.

Као транзитно подручје, простор који су населили Срби, показује и одговарајућу, прилично разноврсну, генетску слику. Слична је ситуација и са осталим балканским народима. Ово је у супротности са неким другим, нетранзитним дијеловима Европе , као што су на примјер Велс или Ирска, гдје једна хаплогрупа доминира са преко 80% у укупној популацији.

За Србе би се оквирно могло рећи да су мјешавина досељених Словена са преко 50% генетског удјела и балканских старосједилаца разног поријекла који чине нешто преко 40% удјела. Словенска компонента је у сваком случају превладала. Са друге стране балканска и медитеранска генетика је оставила трага у изгледу, па је просјечни Србин генерално тамније комплексије од неких сјеверних словенских народа.
Амерички научник руског поријекла са Харварда Анатолиј Кљосов, који је и предсједник научне консултативне управе Међународног генеалошког бироа, у свом научном раду каже да су данашњи Словени потомци оних којима је прапостојбина била на територији Балкана. Доктор наука Анатолиј Алексејевич Кљосов је предсједник научне консултантске управе Међународног генеолошког бироа и профессор биологије на Харвардском универзитету. Највећи је живи стручњак за хаплогрупе Р1а1 која је типична за све Словене. Ова хаплогрупа је у већој или мањој мјери заступљена међу свим словенским народима, али у значајној мјери и међу највишим кастама у Индији.

Припадност хаплогрупи одређују сасвим конкретне мутације у одређеним нуклеотидима Y-хромозома, може се рећи да свако од нас носи одређени маркер у ДНК. И тај маркер је у мушком потомству неистребљив, он може бити истријебљен једино заједно са самим потомством.

Хаплогрупе и хаплотипови никако не одређују облик лобање или носа, боју косе, физичка или интелектуална обележја човека. Али они заувек повезују носиоца хаплотипа с одређеним људским родом, на чијем почетку је био патријарх рода, чије потомство је опстало и дан-данас живи, за разлику од милиона других прекинутих генеалошких линија.



5 КОМЕНТАРА

  1. “Истраживања ДНК по Y хромозому је све популарније, али све чешће у медијима недоучени аутори објаве неку бедастоћу примамљивог наслова.

    Подгрупа фронталука, позната као балилук је на Фронталу дала свој велики допринос науци:

    češnjak, 17.01.2014. 10:34:33

    “I danas čine maksimalno 20% genetskog materijala u stanovništvu BiH,dok je preko 40%, u svim nacionalnim skupinama na prostoru BiH, proijeklom srodnije Albancima i stanovnicima Sardinije nego Slavenima.
    Tako da ako neko otvara kladionicu o Tvrtkovom porijeklu kvota za slavensko porijeklo treba biti veća jer su šanse manje.“

    http://www.frontal.rs/index.php?option=btg_komentari&idnovost=40283

    jasse,07.03.2017. 14:17:42

    “Jednostavno uplatis oko 2000franaka i saznas svoju istoriju.Vidjeces nije strasno ,saznati ko si stvarno.Ja sam bio pozitivno iznenadzen svojim genima.Mozda saznas i neke stvari koje nisi ni sanjati mogao.“

    http://www.frontal.rs/index.php?option=btg_novosti&catnovosti=1&idnovost=60403

  2. Ова „испитивања“ ДНК данас јесу популарна, прати их једна популистичка промоција пожељног тумачења поријекла неких народа, и још произвољније тумачења прошлости, но то су и јако неозбиљне теорије на којима бројни хохштаплери себи граде име, и промовишу „пожељну“ (а често и наручену) интерпретацију и колективног идентитета и историје.

    И један и погрешан и накарадан приступ овој проблематици. Ако одемо у „рикверц“ само 10 генерација, а то је неких 220-250 година (+/-), свако од нас има 1.024 претка (512 мушких и исто толико женских). Не мора баш бити толико, али и да је мање (из објашњивих разлога), ту је то. Па јесу ли они сви припадали истом роду? Да се није неки разбојник и неваљалац „убацио“ са сјевера или јужних крајева, а сваки од тих опет има неко своје генетско поријекло. Општа збрка. А овдје се протура једна константа од 6. или 7. вијека. Прилично је то неозбиљно.

    Слиједећи проблем је ово, ДНК из „сачуваних“ костију. Да, само проблем је што је тих сачуваних костију из рецимо 6. и 7. вијека, или рецимо 12. или 13., јако мало. То је премали узорак.
    И коме су припадале? На основу чега ми знамо којем је народу тај из 13 вијека или 6-7.вијека, или у доба Антике, чије смо кости нашли и подвргли ДНК испитивању, припадао? Како се он изјашњавао? И опет какво је његово поријекло, ко су му преци? Да ли је био старосједилац, или номад који је ту заглавио, авантуриста, или можда немачки или каталонски плаћеник који је војевао у служби неког од Немањића? У правилу, не можемо знати, можемо само нагађати.

    Ту можемо само потражити помоћ у историји и историчара. А историјска сазнања црпимо из историјских списа. Извјесно је да их је мало сачуваних, али то је, што је. И ти списи нам говоре да је овај чемерни Балкан био на путу миграција бројних народа (и данас је), не само словенских, него и других.

    Оим простором су крстарили многи народи, многе хорде су га похарале, ту су и словенски народи, и келтска племена која су протутњала пре Словена, и Гепиди, Лангобарди, Визиготи, Остроготи и други германски народи су га проксртарили, баш као и бројна турско номадска племена, Бугари, Авари, Хуни, Кипчаци или Кумани, и други, остало је ту сасвим сигурно доста припадника илирских племена који су се асимилирали, стопили са словенским дошљацима, а ту су и други номадско пастирски народи који су долазили и одлазили. И сви ти народи су уградили нешто од себе (више или мање, са више или мање крвних зрнаца) у нашој генези, нашем формирању, обликобвању, да будемо такви какви јесмо, са особинама, врлинама и манама какве имамо.

    Но не одређују генетски код и крвна зрнца наш идентитет. Јок, ем је глупо, ем тако нешто само има „покриће“ у оваквим произвољним и неозбиљним истраживањаима. Наш колективни идентитет одређује историја, културна баштина, духовност, традиција, обичаји, и наравно највише језик, и свако од нас је то како се већ својом слободном вољом изјашњава.
    Наш језик припада словенској породици језика, припадамо и словенској културној сфери, и историја је подоста знана, препустимо да историчари кажу своју. Свима по вољи и на вољу како ће се изјашњавати, и колико ће наћи у свом ДНК хромозома који ће их убиједити да су то што се упиру нбити, Срби су, без обзира на генетски код или шта ти ја знам већ шта, то што јесу, сви и свуда Срби.

  3. Khal Drogo

    Расписа се ти о свему, са врло мало знања шта негираш, или шта доказујеш. Дакле, прво, Y хромозом. То је хромозом који се преноси са оца на сина, јер само мушкарац има тај хромозом, код жена су оба Х. Син може наслиједити YХ као код оца, или очев Y и неки од два мајчина. Зато се то лакше прати. Постоје и аутосомална истраживања, компликованија и скупља.

    Дакле, научници су разврстали ипсилон хромозоме, дали им нека имена-шифре, да би се лакше сналазили, и једноставно се утврди ко који носи. Одређени се приписују неким етницитетима, па тако сужавамо сва та нагађања типа: ко је све овде протутњао.

  4. и не знам по чему си ти одмах помислио да неко овим доказује да је чисти овај или онај, то није постојало ни прије 10.000 година. нема потребе да се открива топла вода, већ ово треба искористити у ономе гдје може дати нека нова, или потврдити стара знања

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *