Овај српски владар је доспио прије Немањића у серију. Али бугарску

РТС је представио први рекламни снимак из нове серије која се снима о Немањићима – Рађање краљевине.

среда, април 19, 2017 / 09:12

РТС је представио први рекламни снимак из нове серије која се снима о Немањићима – Рађање краљевине.

Подухват вриједан похвале, пошто се чини да ће то бити серија у којој неће бити бескрајних епско лирских наратива, чиме је досадашња српска продукција убила сваку могућност да се српска историја доживљава онако како се доживљава у земљама које снимају Храбро црце, Викинге и сличне спектакле.

Стројимиров печат

Све нас то доводи до тога колико остаје историјских тема за које Србија није испродуцирала ни "основну лектиру". Толико да имате више српских историјских личности које се екранизоване у страним кинематографијама.

Будући да је много оних који немају у свијести да Стефан Немања није први Србин који је постојао, а да се средњевијековна Србија простирала много више западно од територије на којој се данас простире Република Србија, подсјећамо на кнеза Мутимира и како га је видјела бугарска продукција.

За овог владара се зна да је син Властимиров, а брат Стројимиров, који се у ромејским извориима помињу под грчком титулом архонти. Познат је Стројимиров печат, који је најстарије материјално обиљежје српске државности сачувано до данас.

У сцени коју сте могли видјети, обрађује се догађај који је штуро познат у српској историји. Бугари, често водећа сила на Балканском полуоству, често су се сукобљавали са Србима и Ромејским царством истовремено. У намјери да се у другој половини 9. вијека прошире на рачун Срба, нису имали успјеха. Бугарски цар Борис Михајло морао је да закључи мир са Србима, а даровима и уступцима добије свог сина и 12 угледних бољара који су заробљени након српске побједе.

Сусрет се десио на источним границама српских земаља у Расу, који је вијековима након тога од источне границе постао западни дио немањићке државе. Зна се да су Србима предати по два роба, хрта и сокола, те 80 одјевних предмета од скупог крзна. Једино је спорно како се то тумачи: Неки бугарски историчари то виде као плаћање данка, неки као чин добре воље уз склопљено примирје.

Србима, данас, мање више свеједно.



Оставите одговор