Подривајући одлуку УС БиХ, ОХР и САД угрозили људска права

Уставни суд Босне и Херцеговине утврдио је прије више од десет година да ова држава крши људкса права својих грађана јер им не осигурава дјелотворан правни лијек против одлука Високог представника. Иако им је највиша судска инстанца наложила да отклоне ову повреду, надлежни органи БиХ то још увијек нису учинили. За то је одговорна првенствено Канцеларија Високог представника (ОХР), али и америчка амбасада.

понедељак, април 17, 2017 / 09:06

Аутор: Стефан Мачкић

Велика се прашина подигла око недавно одржаног референдума у Републици Српској. Одлучујући о захтјеву члана Предсједништва БиХ Бакира Изетбеговића, такође и предсједника Странке демократске акције, Уставни суд је, без подршке српских и хрватских судија, прогласио неуставном законску одредбу по којој се 9. јануар слави као Дан РС. Грађани су потом непосредним изјашњавањем своје воље – које је Уставни суд био привремено забранио, да би га на крају и поништио – подржали овај празник. Народна скупштина је донијела Закон о Дану РС, а 9. јануар је ове године прослављен помпезније него икад.

Муслимански политичари и јавне личности прогласили су референдум и његове резултате противуставним и осудили их као удар на државу који је проузроковао понајвећу послијератну кризу у земљи.

Реаговале су и институције. Тужилаштво БиХ је саслушало низ функционера из РС; неке у својству свједока, а неке сумњичивши их да су организовањем, спровођењем и подршком референдуму одбили да изврше коначну пресуду Уставног суда или да су то спречавали или онемогућавали, што је кажњиво по Кривичном закону БиХ. Због тога је Тужилаштво већ саслушало Младенa Иванићa, предсједавајућег Предсједништва, Милорада Додика, предсједника РС, и Жељку Цвијановић, предсједницу Владе РС.

Кризу коју су апелација, пресуда и референдум проузроковали нису коментарисале само домаће јавне личности, већ и страни играчи. Представници Европске уније су кратко подсјетили да су одлуке Уставног суда коначне и обавезујуће. Из амбасаде Сједињених Америчких Држава томе су додали и да такве одлуке сви морају да поштују и спроводе.

Огласио се, наравно, и Валентин Инцко, Високи представник. Више пута је поновио како су одлуке Уставног суда коначне и обавезујуће и да нико – па чак ни сам Високи представник – не треба да их коментарише.

Овакве изјаве, како ће показати ово истраживање, дјелују прилично лицемјерно. Изгледа, наиме, да су у читавој ујдурми сви заборавили једну доста старију одлуку Уставног суда која још увијек није спроведена, а за шта су одговорни управо најгласнији критичари референдума из међународне заједнице.

Ешдаунове смјене

Педи Ешдаун, тада Високи представник, смијенио је 2004. године Драгана Калинића са мјеста предсједавајућег Народне скупштине и предсједника Српске демократске странке, а Милорада Билбију са функције у Обавјештајно-безбједносној агенцији БиХ и осталих јавних и страначких положаја. Обојици је забранио да обављају било какве службене, изборне или именоване јавне функције, као и да се кандидују на изборима и обављају функције у политичким странкама.

Калинић и Билбија су покушали да оспоре те одлуке судским путем, но сви домаћи судови којима су се обраћали одбацивали су њихове представке због ненедлажности. Напосљетку су поднијели апелације Уставном суду. Устврдили су да држава крши Европску конвенцију за заштиту људских права и основних слобода – иначе саставни дио Устава БиХ и највиши пропис у земљи – јер им не пружа дјелотворан правни лијек против спорних одлука Високог представника. Дакле, на његове одлуке нису могли нити да се жале нити да их судски побијају.

Уставни суд је, двије године касније, усвојио њихове апелације и наложио држави да обезбиједи заштиту уставних права апеланата. Позвао се у одлуци, између осталог, и на Мишљење о уставној ситуацији у БиХ и овлашћењима Високог представника Европске комисије за демократију кроз право (Венецијанска комисија).

Судије су цитирале сљедеће закључке Венецијанске комисије: "[О]сновно питање је да Високи представник не дјелује као независни суд и да нема могућности жалбе. Високи представник није независни судија и нема демократски легитимитет који црпи од народа БиХ. Он ради по политичком програму, који усаглашава међународна заједница и који служи најбољем интересу земље и доприноси да се остваре стандарди Савјета Европе. Као ствар принципа не изгледа прихватљиво да одлуке које се директно тичу права појединаца, а које доноси један политички орган, нису предмет правичне расправе или барем минималног законског процеса и анализе пред независним судом”.

Уставни суд је обавезао Предсједништво, Савјет министара и Парламентарну скупштину БиХ да га у року од три мјесеца обавијесте шта су учинили да пресуду спроведу.

Кршећи Закон о слободи приступа информацијама у БиХ, Уставни суд одбија да ми достави обавјештења надлежних државних органа како су поступили по пресуди, као и рјешење о њеном неспровођењу. Сматрају да би тиме значајно наштетили процесу одлучивања у поступку који је окончан прије више од десет година. Вјерују да у овом случају не постоји јавни интерес да се те информације објаве.

Уставни суд рјешења о неспровођењу својих одлука иначе објављује на својој веб страници.

Отпор ОХР-а

Кристијан Шварц-Шилинг, који је замијенио Ешдауна, реагујући на пресуду донио је "налог о проведби одлуке Уставног суда”. Шта год институције БиХ учиниле да успоставе домаћи механизам контроле одлука Високог представника, наводи се у налогу, Високи представник ће сматрати покушајем да се угрози провођење цивилних аспеката Мировног споразума. Наредио је Предсједништву да га обавијести о свим питањима из одлуке која би требало да разматрају међународни органи који се у њој спомињу како би је спровели.

Високи представник је, дакле, наложио државним институцијама да одлуку Уставног суда не испоштују и не спроведу, пребацивши ту одговорност на међународне органе. Како ће то Европски суд за људска права касније да срочи, он је "енергично одговорио” издавши "наредбу којом је елиминисао стварни ефекат одлуке Уставног суда”.

Исто потврђују и у Предсједништву. Одговарајући на захтјев да ми доставе обавјештење које су упутили Уставном суду о спровођењу одлуке, истичу како је Високи представник својим налогом "de facto и de jure суспендирао правно дјеловање Одлуке Уставног суда”. Будући да је тиме "суспендирао и обвезу институција Босне и Херцеговине да […] обавијесте [Уставни суд] о подузетим мјерама”, Предсједништво "није достављало обавјештења [Уставном суду] у предметној правној ствари”, образлаже Борис Буха, генерални секретар ове институције.

Предсједништво је првобитно одбило да ми достави документе које су прослиједили Високом представнику поступајући по његовом налогу, јер сматрају да нисам довољно прецизирао захтјев, због чега је "потребно […] обрадити превелику количину информација и података […] за шта тренутно, нема расположивих људских ресурса који би омогућили такво поступање.”

Након изјављене жалбе, донијели су ново рјешење којим су номинално одобрили приступ информацијама, али ми исте нису доставили. Наводе да су "подузели редовите мјере у сврху прикупљања тражених информација, међутим тражене информације [нису] у могућности доставити, јер исте сходно постављеном захтјеву [нису] успјели пронаћи.”

Реакција међународне заједнице

Закулисно размишљање и дјеловање странаца након што је Уставни суд одлучио по апелацији освјетљавају депеше које је објавио Викиликс.

"Одлука суда […] непосредно оспорава ауторитет Високог представника и Дејтон. ОХР разматра како да реагује и да ли да искористи бонска овлашћења како би поништио одлуку Уставног суда,” наводи Даглас Меклхејни, тадашњи амбасадор САД у Сарајеву, у једној повјерљивој депеши. Потом понавља шта је америчким представницима у повјерењу рекао тадашњи регистрар Уставног суда, а данас судија Европског суда за људска права.

"Регистрар Уставног суда Фарис Вехабовић нам је у повјерењу признао да је суд ријешио оно што сматра релативно једноставним правним питањем, али је при томе створио огроман политички проблем босанским властима.” Меклхејни коментарише да је суд створио проблем и за међународну заједницу. Због сложености ситуације "Вехабовић предвиђа да босанске власти неће дјеловати како би спровеле одлуку суда, барем не одмах, што значи да ће Калинић и Билбија испунити своју пријетњу и тужити босанску власт пред Европским судом за људска права.”

Меклхејни, у коментару на крају депеше, закључује како "би требало да охрабримо ОХР да подузме најжешће примјерене кораке како би спријечио босанску владу да спроведе одлуку Уставног суда.” То је био службени став амбасадора САД, исте државе која је Додику почетком ове године увела санкције јер се, по ријечима Морин Кормак, садашњег њеног амбасадора, "успротивио Уставном суду БиХ и прекршио закон, те представља значајну пријетњу у вези са ометањем проведбе Дејтонског споразума.”

На јасно постављена питања, уред за односе с јавношћу амбасаде САД одговара дипломатски. Упитани о свом веома различитом приступу двјема одлукама, истичу како је америчка влада "у више наврата поновила свој став да је обавеза инситуција Босне и Херцеговине да поштују одлуке Уставног суда, које су, према Дејтонском Уставу, коначне и обавезујуће, што се јасно односи на одлуке Уставног суда које се тичу 9. јануара.”

Наводе како су "досљедно исказивали [своју] подршку Високом представнику као коначном ауторитету у тумачењу цивилног аспекта Општег оквирног споразума за мир, као што је то одређено Анексом 10 тог уговора и другим релеватним резолуцијама Вијећа сигурности [Уједињених народа]”, те ме упућују на спорну одлуку ОХР-а.

Не желе да коментаришу Меклхејнијеву депешу, јер је, кажу, таква политика Стејт департмента.

Не одговарају да ли су у задњих десет година промијенили свој став, тј. да ли подржавају све коначне и обавезујуће пресуде Уставног суда, те да ли одлука о Калинићевој и Билбијиној апелацији треба да се спроведе.

Одлука није спроведена

Калинић и Билбија су испунили своје пријетње. Будући да држава није спровела одлуку Уставног суда, правду су потражили пред Европским судом за људска права.

Овај суд иначе разматра да ли је држава потписница Европске конвенције повриједила права апеланата. Ипак, жалбе сличне Калинићевој и Билбијиној суд је и прије одбацивао образлажући како је Високи представник "извршавао законски додијељена овлаштења према [Повељи УН]”. Због тога се спорне мјере приписују тој међународној организацији, а не потписници Конвенције.

Судије сматрају да не могу да испитују "радње или пропусте страна уговорница [Конвенције] обухваћене резолуцијама Вијећа сигурности, а које се десе прије или у току таквих мисија”, јер би се тиме уплитали у испуњење кључне мисије УН-а. Позивајући се на то правно схватање, Европски суд је одбацио и Калинићеву и Билбијину представку као недопуштену.

Уставни суд је од тада сличне апелације такође одбацивао позивајући се управо на став Европског суда за људска права.

Инцко је касније укинуо забране Калинићу и Билбији, али Шварц-Шилингову одлуку није поништио. Садашњи Високи представник у својим одлукама наводи да се њима "не доводи […] у питање валидност одлуке из 2004. године”, те да се она "не брише и остаје као интегрални дио законодавне евиденције Босне и Херцеговине.”

Из ОХР-а не одговарају зашто је Високи представник подривао и елиминсао стварни ефекат једне одлуке Уставног суда, а сада инсистира на спровођењу друге. Ни они не желе да коментаришу Меклхејнијеву депешу.

ОХР не наводи ни које су акте међународни органи донијели разматрајући материјале које им је Предсједништво прослиједило како би спровели одлуку Уставног суда, те какав су правни лијек успоставили над одлукама Високог представника. Одговарају само, и то прилично нејасно, како је "[н]акон детаљних консултација са Управним одбором Вијећа за проведбу мира, високи представник […] 2005. године (дакле, прије пресуде Уставног суда из јула 2006. и налога Високог представника из марта 2007, оп. а.) покренуо поступак редовног преиспитивања одлука о смјени званичника како би се те одлуке могле укинути у складу са новонасталим околностима.”

Ипак, "редовно преиспитивање” не значи да је успостављен дјелотворан правни лијек, тј. да лице којег се одлука тиче може на исту да се жали, било пред домаћим или страним тијелом, или да је оспори пред судом. Високи представник је Калинићу и Билбији укинуо санкције позивајући се управо на одлуку којом их је и наметнуо. Учинио је то јер су се промијениле околности због којих су они смијењени и санкционисани, како се и предвиђа старијом одлуком. У новим одлукама Високи представник подвлачи да оне не представљају амнестирање нити се њима доводи у питање легитимтет старих одлука, што указује да дјелотворан правни лијек није успостављен.

Иако је Европски суд за људска права одбацио Калинићеву и Билбијину представку, није поништио одлуку Уставног суда. Она је и даљње коначна, правоснажна и неспроведена. И за то нико није одговарао.

Из Уставног суда на питања не одговарају, већ ме упућују на спорни налог Високог представника. Не очитују се о питањима ни из Службе предсједника РС, а са Калинићем нисам успио да ступим у контакт.

Упитан о евентуалној истрази о неспровођењу и подривању коначне и обавезујуће одлуке Уставног суда, Борис Грубешић, гласноговорник Тужилаштва, одговара кратко и јасно: "Без коментара.”



0 КОМЕНТАРА

  1. Значи, да Лазаревићев текст има 239 коментара, а овај Мачкићев 0 за цијели дан?

    Е, е!

    Нећемо тако колеге!

    Мачкић не пише сугестивно, нити са пуно вриједносних судова, него претежно индикативним исказима, и држи се чињеница. Отуда код таквих текстова је релативно мало простора за неку портал-полемику, осим у оцјени вјеродостојности извора или спрам логичке структуре и повезивања докумената, хронологије итд..

    Али дајте фидбек човјеку, уколико се види рад и припрема, прикупљање докумената и друго редом.

    Ја сам то говорио да нам треба Јавност. Погодите како се она ствара? Међу осталим начинима – овако!

    Мачкићу, методолошка препорука: убацуј на крај реченице „зар не?“/“да ли је ово поштено?“/“или како?“ као Лазаревић. Скупићеш бар 50 коментара.

  2. To ti je samo dokaz moj Krine da ljudi neće “istinu“ neće “pravu stvar“, dokaze. LJudi samo hoće “palitikom“ da se bave kafanski i to ako je moguće “visokom palitikom“.

    – Onaj Tramp se čini kao dobar čojek
    – Naš precjednik je ljudina
    …i tako tom vrstom politike. Kao u filmu “Tri karte za holivud“, to je to.

    Cijele kafanske eseje će nač čojek napisati o ezedesu o dodiku o peri đokiću itd. Neće bolan ljudi ovo, ovo je dosadno.

  3. “Због тога је Тужилаштво већ саслушало Младенa Иванићa, предсједавајућег Предсједништва, Милорада Додика, предсједника РС, и Жељку Цвијановић, предсједницу Владе РС.“

    Мачак,
    мислим да си у тексту требао нагласити да је саслушан и Вукота Говедарица. Додуше, за разлику од горе наведених Говедарица је саслушан у својству свједока оптужбе, а горе наведени у својству оптужених.

  4. Крин,

    оба су текста афирмативна и треба да буду коментарисана.

    Нисам ја крив што сам са текстом погодио мету, пуна два мјесеца прије него су се млади у Србији пробудили.

    Најбољи доказ је да ме нападају из оба блока, што значи да сам 100% у праву, зар не?

    Поздрав.

  5. Још нешто крин.

    Има текстова који сами по себи дају одговоре, зато и мање коментара са једне стране, са друге, подмукли партијски ботови су растјерали нормалне коментаторе, видиш шта мени раде?

    Да појасним зашто много коментара на мој текст?

    Јако је иритантан, ја сам позвао младе на бунт, то није исто као аналитички текстови гдје си констатовао чињенично стање, значи, то је већ увелико за расправе, нпр. да ли да раде овако како ја предлажем, да ли да проблеме рјешавају улицом, да ли да буду икебане, да пусте да им младе партијске подгузне мухе униште живот, да се предају и да им живот прође у слуганству и самосажаљевању, да ли………………???????????????????

    Ти као коментатор на Фронталу констатујеш неке ствари не ретерирајући се на мој текст и поруку, него на број коментара.

    Ја сам КРИН јавна личност,по многе неугодан јер не мислим туђом главом, нити радим за друге.
    Борим се за своју идеју и све ћу учинити за праведно друштво.
    Између осталог пишем текстове,ја се борим се да нешто промијеним у друштву и браним свој став са именом и презименом.
    Мислим да је то за поштовање.
    Други коментаришу под ником, то није исто, зар не?

    Не кажем да си ме напао овим коментаром, него те питам да ли има иједна ријеч у колумни иза које ти, или било ко други добронамјеран не би стао?

    Наравно да нема.
    Питам те онда, зашто је скоро половина коментара на овај афирмативни текст покушај дискредитације писца, умјесто коментара на текст?

    Ту ти стоји одговор у броју коментара, могу то и други, али неће, или не смију да се под именом упусте у коментарисање својих текстова, баш због гована.

    Што тако рецимо не уради Вукановић, Васић, Мачкић, Дакић и остали?
    Што кад им објави Фронтал текст не коментаришу под својим именом, зар то није логично?
    Ја знам зашто, знаш ли ти ?

  6. Лазаревићу,

    Поштујем твоју енергију. Мени си симпатичан грандоман.

    По мом суду: теби недостају дубина и техника, у идејама.

    Припази само да се не трансформишеш и ти —> Лазаревић: пола човјек пола „зар не“.

  7. Лако је теби мене цијенити, кад ја не знам ко си ти и шта си до сада радио?

    Чуј дубина и техника у идејама, ја себе сматрам паметним човјеком, идеологом, доказано сам јак организатор, али нисам схватио твој коментар о дубини и техници?
    Коментаришеш ли ти мој текст, или моје коментаре?

  8. апостроф,21.04.2017. 15:07:57

    „Лако је теби мене цијенити, кад ја не знам ко си ти и шта си до сада радио?“

    Е брате! Већ пети пут ме питаш ко сам.

    Нека буде. Посљедњи текст са Фронтала:

    http://www.frontal.rs/index.php?option=btg_novosti&idnovost=58896

    Није тајна ко сам ја. А не мислим се више представљати.

    *

    Рекао сам ти шта мислим, нисам рекао да си глуп. Не мислим то. Само да имаш један релативно површан, идиличан поглед на дубок проблем.

    Уосталом, ниси ти овдје тема, ја сам направио обично поређење два текста, то је све. Према томе, даља расправа овдје би била узурпација простора.

    (Али! Сваки маркетинг је добар маркетинг, зар не?)

  9. Симо,

    поставиш питање на мом тексту па разгулиш?

    Одговори на питање, поново ћу те и овдје питати, сматраш ли да су твоји и њихови уништили Сарајевскороманијску и Горњоподрињску регију, ја то тврдим и као и увијек предлажем конкретна рјешења.

    Значи, нисам у облацима, него прагматичан човјек који има велико радно и животно искуство, са конкретним и веома позитивним резултатима.

    Због тога не мислим да би било који политички јуноша, или стара лоповска политичка битанга из ове регије могла нешто конкретно урадити, а мора се под хитно увести ред и све увезати због опстанка и ово мало народа што је остало на овим просторима.

    Видиш да једни другим очи вадите јер је свега понестало, од шуме, до растурања и распродаја привреде.

    Гдје ти видиш месијанство ако неко предлаже да се уведе ред у државу,односно, да се прави људи ставе на право мјесто?
    Видјећеш ускоро да ће твоји прихватити више мојих конкретних приједлога, не због мене, него због себе.

    Крин,

    ако си ти овај Грбић, све је под контролом, нисам знао, драго ми је да пишеш.

    Извини, али нисам ја тебе питао ко си, него сам рекао да је теби лако, по мени јако површно коментарисати, исто као што је појединим ботовима лако вријеђати и дискредитовати људе под ником.

    Поздрав.

Оставите одговор