Јапанка докторира на српском турбо-фолку!

ЗА њу – српски народњаци су закон. Цеца, Сека, Вики, и наравно Џеј, квалитетни су музичари, а њихови хитови и пјесме других новокомпонованих извођача пријатне су, забавне и привлачне композиције. Толико да их је изабрала за тему свог доктората!

И то можда не би чудило да "борац за правду српских народњака" није музиколог Фуми Уехата (37) из Јапана и да ову докторску дисертацију не брани на Универзитету у Осаки.

У Србију је дошла студентском размјеном прије 14 година. До 2006. године студирала је на Филозофском факултету у Београду. Живећи у студентском дому на Звездари, гдје су се, како каже, често правиле журке, први пут је чула најнеобичнији звук до тада – наше народњаке.

– У почетку ми се није много допала, али када сам се вратила у Јапан, родну Осаку, недостајало ми је све што је карактеристично за Србију и почела сам пуно да слушам народну музику – прича Уехата. – Има неколико песама које баш волим – "Београд" од Цеце Ражнатовић, "Махинално" од Вики Миљковић, "Тако млада" од Тање Савић и "Црно и златно" од Секе Алексић…

Памти Фуми, како каже, необичну ситуацију, на почетку студија у Беораду.

– На новогодишњу журку ишла сам са пријатељицама које су изричито говориле да не слушају народњаке, али када је на журки пуштена Цецина песма, све су листом почеле да је певају заједно и знале су сваку реч – присећа се наша саговорница. – Била сам изненађена, јер је таква ситуација незамислива у Јапану. Много више, међутим, почела сам да размишљам о тој музици приликом писања кратког рада за студије. Све више ме је привлачио тај звук и схватила сам, без двоумљења, да је то врста музике коју бих проучавала као тему докторских студија.

Завршила је основне и магистарске студије при катедри за опште умјетности и катедри за музикологију. После година проведених у Јапану, Фуми је прије три године добила државну стипендију Јапана за докторске студије и на њену велику радост поново се обрела у Београду.

– Знала сам добро какве су у јавности и међу критичарима "оцене" и излагања о народној музици, али ови критичари нису ни слушали људе из те музичке индустрије, ни певачице, ни аранжере, ни композиторе – тврди наша саговорница. – Нити су објаснили, на пример, шта ствараоци те врсте музике и културе мисле о својој музици и с каквим циљем је креирају. Зато сам хтела да проучавам ту музику, са сасвим новог аспекта, без негативног става који о њој имају не само критичари, већ и већина људи.

Тема њене дисертације гласи: "Студија о репрезентацији и рецепцији музичког изражавања народног идентитета у поп-фолк музици у Србији". Крајем ове године браниће докторски рад на Осака универзитету у Јапану.

– Ја сам Србију заволела преко музике. Дивим се томе што имате тако богату музичку културу, без обзира на то да ли су композиције старе или нове – каже наша саговорница.

– Много је оних који критикују овакву врсту музике као неквалитетну, али у тим критичним видовима постоји доминантно, али већ застарело разматрање о култури и уметности. По њој – што старије или једноставније, то вредније. Нема смисла да се квалитет савремене народне музике оцењује и разматра са таквог становишта. Важно је признати да све врсте музике имају различите вредности и културне позадине. Ако неко има такав приступ музици, може се разонодити и уживати у лепотама свих врста музике.

Раније је више слушала српски рок, поп и хип-хоп, нарочито "С времена на време" и "Смак", али иначе, како Фуми прича, слуша народну музику и често обрати пажњу како се тренд и стил мијењају, какви утицаји стижу из других земаља и музичких жанрова.

– У Јапану, нажалост, нема посебног клуба и места где се може чути српска новокомпонована народна музика – каже Фуми. – Имамо прилике да гледамо српске филмове у којима се чује народна музика и да уживамо у ретким концертима, углавном трубача. Србија ми много недостаје, па се радујем јер ће ми државна стипендија трајати још три године и често ћу долазити. У међувремену, кад год имам презентације на међународним конференцијама или на факултету, користим српске новокомпоноване и народне песме. У тим приликама, увек добијем позитивне реакције од колега који први пут слушају вашу народну музику.

"РУСЕ КОСЕ" У ОСАКИ

– ЗАЈЕДНО са још неколико Јапанаца проучавам поп-фолк у балканским земљама – прича наша саговорница. – Овај пројекат је почео пре четири године. Ускоро ћемо објавити и јединствену књигу о тој музици у Јапану. Писала сам део посвећен српској народној музици. У оквиру тог пројекта, пре неколико месеци, одржан је међународни скуп на Универзитету у Осаки. Дошло је много научника са Балкана и Србије. Наш гост била је професорка из Београда Ива Ненић. Заједно смо певале Цецин "Београд" и одушевиле друге учеснике. Са колегом из Јапана, отпевала сам "Крадем ти се у вечери ране" и "Русе косе цуро имаш".