Србија и протести: Како избјећи сукобе (и локалне и глобалне)

Од мешавине алкохолних пића може да заболи глава, али од мешавине балканских историја и западних погледа на будућност Балкана може и да се остане без главе.

субота, април 8, 2017 / 22:53

Од мешавине алкохолних пића може да заболи глава, али од мешавине балканских историја и западних погледа на будућност Балкана може и да се остане без главе.

Пише Жељко Цвијановић

Одавно на сцени није било те експлозивне мешавине у тако чистом облику као на актуелним уличним протестима. Наравно, ти протести могу да се тумаче различито у зависности од политичких склоности, али препознатљивост рукописа њихових правих аутора морали би бар да нас уједине у оцени да је ствар опасна да опаснија не може бити. Како год, разлог за протесте је у томе што српска власт – против које је улични бунт усмерен – није сасвим на линији захтева (или укуса) англо-америчког крила глобалних елита, бар не колико би оне желеле да јесте. И не бих рекао да су ту спорни само односи Србије са Русијом и подршка грађана Вучићу, превелика за западне укусе. Има ту нешто још горе: они који воде Србију нису довољно послушни да ћутке уђу нове балканске сукобе нити довољно глупи да у њих буду увучени.

Речју, Вучићев смртни грех је у томе што је подаље једне од других држао балканске историје, с једне стране, и, с друге, западне погледе на будућност Балкана. Тако да није јасно само једно: да ли се сад отвара конкурс за послушнијег или за глупљег у Србији. Ствар није без значаја: тамо где могу и послушнији и глупљи неће бити идеолошких критеријума, тако да ће против Вучића и Србије моћи раме уз раме и либерали и националисти.

Отуд је логично да су протести за рачун послушнијих и глупљих у неком часу морали да се догоде. А, како је дуже време све водило у том правцу, можда је и боље да се све то одигра сад него касније. Протести би могли постати и нека врста финала српске политичке игре – грдно судилиште за политичку сцену. Ништа боље од исхода протеста неће профилисати политику ни власти ни опозиције, ништа од протеста неће јаче раздвојити политичке будале од политичких хуља, ништа неће повући дебљу линију између празних галамџија и бременитих патриота.

Глупи или покварени

Без обзира на то што неке актуелна политика владе оправдано води до беса, стварање политичке платформе на том бесу не чини их светом са моралним бефелом за било шта, посебно не на сваку глупост и гадост. Уместо тога, чини их таман онаквим какви су изашли на улицу и ушли у операцију – безнадежним будалама или безнадежним покварењацима. Томе не може помоћи ни вешт протесни наратив, према коме су студенти обавезно прогресивна компонента друштва, која, узимајући ствар у своје руке, одлучно граби и своју и нашу будућност.

Не бих отварао полемику о напредним студентима који су увек и по дефиницији у праву. Тек, подсетио бих да су својевремено и комунизам и енергија грађанског рата итекако у Србију ушли преко студената Београдског универзитета, једнако као и други најреволуционарнији покрет за последњих сто година. Реч је, наравно, о милитантном либерализму Петог октобра, чије епохалне промашаје наша прогресивна младеж и њени спин мајстори данас приписују Вучићу, али не због тога што је он за те промашаје крив или зато што није, већ зато што је вратио време, на сцену из мрака изводећи свет који те две револуционарне епохе ипак нису успеле да искорене.

Отуд, кад Драган Ђилас и Бошко Обрадовић – само на први поглед идеолошки антиподи – исповедају оданост протестима мотивисани својом децом, која на тим окупљањима учествују, то је много више од рђавих досетки патетичних очева. Та породична лојалност није бдење над континуитетима породичних предања, јер у предањима не прате очеви децу, већ деца очеве – и све што није тако и није континуитет, већ његово извртање. Друго, лојалност очева политичким ставовима своје деце може бити и сасвим искрена, али то не чини нимало мањом лојалност ове двојице континуитету оне историјске жице коју су у Србији деца предавала очевима и која је земљу коштала скупо и у дечјој крви и у очинским сузама.

Наметљиви мисионари и тиха већина

Ту историјску жицу можемо именовати различито, тек она не подразумева другачије мишљење о Србији сем као о невољи, као што не подразумева ни мишљење о свету (Југославији, регону, Европи) сем као о решењу те невоље. Отуд, Србијом ходе два света: свет народне Србије, коме је друго име свет невоље, и свет мисионарске Србије, који се одазива као свет решења. Председнички избори обећавали су судар та два света: свет мисионарске Србије свој најављени тријумф именовао је победом нормалних. И тада долази до следећег Вучићевог смртног греха – пре њега починио га је Милошевић, пре њега Милан Стојадиновић… Наиме, показао је да не постоје два света, већ огромна тиха већина света народне Србије и наметљива мањина света мисионарске. Протест, на коме доминира свет мисионарске Србије, није судар та два несразмерна света, већ бес групације која се суочава с тим да је, цео век уживајући подршку и требећи своје идеолошке антиподе, остала на мери мањине, које нема ни за добар судар са већином.

Шта је онда смисао протеста изван патетичних прогласа и мржњом мотивисаних ставова, можда је прецизно осенчио Владимир Путин, накнадно објашњавајући своју неуобичајено отворену подршку Вучићу. Сад је јасно: да није знао да се пакује протест са амбицијом да се заврши револуционарно, тако отворене подршке не би било. Ако смо спремно да поверујемо да је и Ангела Меркел знала да се пакује протест – а зашто не би знала – тад и њена подршка има сасвим други смисао од уобичајеног.

У контексту америчког напада на Сирију, чиме је Доналд Трамп први пут јасно признао предност америчкој „дубокој држави“, сиријски рат постаје много компликованији него што је био. Таман за толико Балкан је од петка постао место мање извесности, што протестима у Србији не даје смисао демократског изјашњавања грађана, већ нечег много опаснијег. Рат на Балкану био би још једна гаранција „дубокој држави“ да ће Трамп и Путин добити још један полигон – балкански – на коме ће се спорити, што ће, наравно, подразумевати још један спаљени сто за којим су могли да разговарају.

Криза и рат на Балкану јесу циљеви англо-америчке филијале глобалних елита, којима би Трамп био натеран да се агажује на Балкану; да се Меркелова (или Мартин Шулц, извесно канцеларски фаворит „дубоке државе“) натера да на Балкану следи траг америчког ангажмана; да се Путин одбаци далеко од Дунава.

Компромис или борба

Мисионарска мањина у Србији више није кадра да подели земљу, јер није у стању да се супротстави на изборима тихој већини, коју је Вучић успео да извуче са маргине и мотивише. Али ни тиха већина, свет мање друштвене покретљивости и никакве видљивости, није у моћи да се агилним мисионарима супротстави на улици као јавном простору. Зашто?

Пласирајући своје политичке поруке, Вучић је, да би задржао западну подршку, ближи својим мисионарским противницима. Али, одашиљући друштвене и културне поруке, он је ближи тихој већини свог бирачког тела. Вучић као политичко биће отуд није само у несагласности са собом као друшвеним бићем. Отуд просвећенији део тихе већине није начисто с њим, тако да му је много мање компликовано да за Вучића гласа него да јавно брани његове поступке. За то време, његови мисионарски противници нису спремни да жртвују своје позиције зарад Вучићеве попустљивости западним силама, тако да су сасвим начисто у непријатељству од часа кад им је Вучић смањио степен буџетске подршке на који су навикли.

Зато су за Вучића два излаза из послеизборне кризе. Један је тражење компромиса са елитним представницима демонстраната, што му купује мало мира, али га сигурно води у македонски сценарио, према коме ће бити суштински развлашћен пре наредних парламентарних избора. Други је његово прихватање борбе, који ће се моћи препознати само на један начин: бар делимичним довођењем у сагласност политчке поруке са друштвеном поруком. То – иза чега се крије одговор на питање шта заправо Вучић брани и шта бисмо ми којима ови протести нису симпатични бранили с њим – могао би бити почетак уозбиљавања и ширења подршке новом српском председнику. Чека се његов први велики потез: хоће ли будући премијер бити више по вољи онима који га данас жестоко нападају или оних који га жестоко бране.



0 КОМЕНТАРА

  1. Даа, овај нечитљиви Цвијановићев текст је највише што је ова редакција могла скарабуџити о протестима.
    Личи на став, ето ајд да се нешто напише, док не искрсну сигурни докази о умијешаности страних сила и пара, а онда преузима Симић, он воли писати о сорошевцима на улицама…

  2. Цвијановић суботом на свом порталу објављује колумне, добро си ника примијетио-ла, да је текст написан само да се нешто каже док не буде нешто опипљивије.

    Једна констатација у тексту је тачна, ни Путин, ни Меркел га не би подржали да су знали за протесте.
    Већ сам коментарисао на мојој колумни о младим и томе да је Вучић сам крив за протесте.
    Ово је класичан бунт младих, да ли ће бити злоупотребљен, то ћемо видјети?

    Још само једна ствар, стварно је претенциозно од Цвијановића, кад је поручио нешто у стилу, ако оде Вучић, доћи ће до дестабилизације.
    Јебеш сваку државу која овиси од једног човјека, таман да је Тесла, зар не?

  3. Tekst je uvreda za svakog Srbina.
    Autor tvrdi da su Srbi kuhane žabe koje nemaju niti muda ni pameti da se žale zbog toga što predsjednički kandidat na vlasti na javnu televiziju dovodi vlastite roditelje da ga veličaju.
    Pa ako se ko i požali to je zato što je plaćenik

    Dakle, Željko Cvijanović tvrdi da Srbin samo može biti ili pička ili plaćenik.

    Nadam se da tako zbori samo o Srbima istočnog zakona, jer mi Srbi muhamedanci nismo taki.

  4. Чим је пристао да буде кандидат и прихватио хипотезу да без њега СНС не би добио гласове, показао је врхунску слабост. Сада ће мимо устава да влада као и Тадић, а у влади ће имати уграђену атомску бомбу.;)

  5. Sakupiti par hiljada ljudi na besplatnom koncertu/provodu u Begradu nije nikakva mudrost niti je to od značaja u političkim odnosima. Ma koliko mi se Vučić gadio, treba mu pružiti ruku i čestitati na izbornoj pobijedi. Pobjeda je čista kao suza.

    Protesti će možda i imati neki smisao i nekakav rezultat ako se budu koncentrisali na neke konkretne i nevelike zahtjeve a upravo to će im osakatiti masovnost. Jače od pola one omladine sa pištaljkama je tamo čistog fazona radi. Ili se muvaju ili glume Čedu i Čea. Zgubidani.

  6. Pobjeda cista, nema sta.I da se kralo ovoliko se nije moglo ukrasti.
    Medjutim, polovina ljudi nije glasalo, a skoro 10 procenata glasova dobio nepostojeci lik, Preletacevic. Ko su „Preletacevici“ nego nezadovoljni koji su kroz fiktivnu licnost porucili javnosti Srbije da su nezadovoljni. Saberite to sa ovim sto marsiraju i sa onim koji nemaju ama bas nimalo optimizma vise u sebi i koji nece da glasaju. Da bi predsjednik Srbije imao osjecaj da dobro radi on mora dobiti minimalno 3,5-4 miliona glasova a ne palamuditi da je dobio 2 miliona glasova jer je na dobrom putu i plus jebu ga bolne reforme. U Srbiji nema napretka samo stagnacija ili zastoj. Neke crkavice na godisnjem nivou se zaposli a ode ih duplo vise iz Srbije. To je zato sto je jedan politicar uzeo svu politiku u svoje ruke i predstavlja se kao predsjednik, premijer, ministar finansija, direktor svake firme, vrhunski pregovarac itd itd. Ne moze to tako. Vucic ne moze voditi ekonomsku politiku jer se u nju ne razumije. Srbija je sad tacno na nivou koliko ima toliko dijeli a problem je sto konstatno dijeli isto ili manje i nikako da pocne dijeliti malo vise a za to napada i malu djecu sto ne rade jer ovo sto je ostalo u Srbiji vise zaraditi ne moze, oni koji su mogli otisli su. Tu je jos i MMF koji kaze ne dijeli vise od toga i toga i hocemo i mi da smo sigurni da cete moci vracati ovo sto smo vam dali. On njih slusa, oni njega zato vole i podrzavaju i eto to je kratak presjek Srbije.
    Zato moja puna podrska protestantima ma ko god ih je poveo. Ocekujem ih svakim danom sve vise, ocekujem da izadju na ulici svi „Preletacevici“ i svi koji nisu izasli na izbore i da se lijepo nezadovoljni prebroje i jasno pokaze da ih je vise od zadovoljnih.Ne vodi se ovako politika u doba ekonomske krize.

  7. Суштина је у 300.000 гласова за које опозиција тврди да је Вучић украо.

    Без тих гласова не би било побједе у првом кругу, а у другом кругу, рачуна се, да би сви ишли против Вучића.

    У опозицији постоје предсједнички кандидати за које бих гласао (Чанак у првом реду, затим Саша Обрадовић, па и Вук Јеремић), али ове протесте подржавају и Шешељ и Двери и ДСС, а то су опције које су опасне за Србију.

    Вучић ту дође као неки центар и то је тајна његове побједе.

    У сваком случају нисам противу протеста, али бих ипак волио да видим шта су конкретни захтјеви.

    Овако ми се чини да се Руси и Западњаци иза кулиса боре ко ће више својом бојом обојити протесте.

    За сада је познато да је диск-џокеј протеста Прорус.

  8. Ma tesko bi ko mogao pobijediti Vucica trenutno. Ne mislim zbog njegove politicke vjestine jer je on tek malo sad naucio kako se bistri politika a i kako nece kad mu je najbolji savjetnik Dodik jer on drugih savjetnika nema, osim MMF-a za ekonomska pitanja koja su skroz pogresna za nas a odlicna za MMF.
    Licno je Vucic rekao da je SNS najveca partija na cijelom Balkanu a treca u Evropi pa zamisli koliko je to clanova a svaki gotovo mora glasati za stranku, ko ce to pobijediti? Obradovic ili neko drugi?Nema sansse, ni svi zajedno nemaju sanse.
    Jedno je samo jasno, ako ovo potraje jos koji dan postaje ozbiljno. I ako je organizator opozicija legitimno je i opravdano jer sam vrlo lako pokazao da je u Srbiji vise nezadovoljnih nego zadovoljnih i da Vucic nema legitimitet. Jedino cime ce ovo moci da smiri jeste povecanje plata iskljucivo u drzavnim institucijama, penzija, da smanji PATETIKU i POPULIZAM (mozda jedan od jacih aduta u politici koji iritira svakog intelektualca a on ih non stop koristi i treba ih smanjiti).

  9. Наравно да су протести оправдани.
    Свако ко је сумњао у младе сада се увјерио да је дошло ново доба и да је догорило народу до ноката, да не можеш са својим подгузним мухама које се онесвјешћују уживо у студију фарбати младу српску памет.
    Интернет и млади су чудо, џаба је Вучић двије деценије изучавао дјеловање масмедија на народ,успио је да префарба старе и интернетски неписмене, на младим се оклизнуо на свом терену.

    Колико се изгубио и препао рече, „неће мени они уводити диктатуру“, невјероватно.

    Драго ми је да сам два мјесеца прије кроз моју колумну о младим најавио неминовне процесе због кретенлука власти.
    Нема више зајебавања, власти у Србији су готове, ово је само процес.
    Ово је добро и за регион, политичари ће морати промијенити начин понашања и размишљања.

    Ко од њих буде схватио на вријеме, биће, сам пао, сам врат сломио.
    Кажем ја да је у младим и јавности СПАС, подгузне мухе овдје умјесто да схвате поруку, покушаше обесмислити моју колумну, правећи медвеђу услугу својим газдама.

  10. ex-1978,11.04.2017. 06:46:25[
    Pobjeda je prljava da prljavija ne može biti. Na izbore je izašlo malo više od pola a od izašlih malo više od pola je glasalo za Vučića što znači ukupno ispod 30% što i nije neki rezultat za lika koji je bog i batina u Srbiji a on se ponaša kao da je podrška 90% kao i ovaj naš. Krađe u Vučićevu korist je sigurno bilo samo je pitanje koliko ja lično mislim da se radi o par procenata kad je u pitanju direktna krađa odnosno fizička manipulacija listićima i da bi vjerovatno uspio i bez te krađe da prođe u prvom krugu. Kad je u pitanju indirektna krađa stvari stoje sasvim drugačije jer su u pitanju desetine procenata, svi kji direktno ili indirektno zavise od države ili pretenduju da se nakače na jasle su morali glasati za njega ako misle da tako i ostane. Veliki vođa je lice koje je visilo na svim banderama, na svim televizijama koje čuva penziće od zlih Šiptara CIE Vatikana….. marsovaca. Sve to u normalnim državama spada ako ne u krivična djela onda u stvari koje se nikome ne praštraju i da se Merkelovoj dokaže da je zaposlene u državnim organima ucjenjivala poslom ili da joj par ključnih ljudi ima diplome sa buvljaka završila bi karijeru za 24 sata i bila sretna ako bi se izvukla bez robije. To što ti smatraš da je pobjeda čista više govori o tebi nego o pobjedi.
    Valjda bi prava mjera ila da studenti traže još jedan ispitni rok ko banjalučki a zaposleni zajbu pive ko i naši željezničari??
    Herc-Тref,11.04.2017. 07:28:50
    Slažem se osim sa prvom rečenicom
    Симо П. Ороз,11.04.2017. 09:31:52[
    Suština nije u tiim glasovima nego u opoziciji. Danima i mjesecima prije izbora je bilo jasno da će izbori biti sve samo ne pošteni i regularni i opozicija je pristala na ta pravila i time omogućila posrednu i neposrednu krađu glasova pa se sad kao žale na krađu a ovaj kao ne da da je bilo krađe. I najvećoj budali je bilo jasno da razjedinjeni nemaju šanse čak ni u drugom krugu jer moš misliti kakav bi pritisak bio na glasače u drugom ako je u prvom bilo ovako . prema tome oni bi samo da budu kalif umjesto kalifa i narod ih je pročitao i prošli su kako su prošli a beli uzeo 10%
    Što se tiče toga ko stoji iza protesta veliko je pitanje da li stoji iko u smislu da ih je organizovao i izveo na ulicu. Činjenica je da razlozi za proteste postoje i da su protesti opravdani. Isto tako je činjenica da u Beogradu postoje desetine ljudi kojima su protesti, uzroci i posljedice posao i tu spadaju strani špijuni nevladinići domaći bezbjednjaci ako postoje….. i svi ti ljudi rade svoj posao odnosno čine sve da protesta bude ili ne bude zavisno na kojoj su strani. Osim profesionalaca postoje i amateri (Što bi rekli UDBAši spoljnji saradnici službe) koji pomažu prvoj grupi i njih je u BG minimalno stotine možda i hiljade i svi oni rade svoj posao. Tu su i simpatizeri ovog ili onog i to su već hiljade a zaluta tu i poneko ko misli da se nešto stvarno mijenja i poneko kome je dosadno kući.Pošto Vučko uporno sjedi na dvije stolice i pri tome gazi narod svima odgovaraju protesti i svi imaju svoje predstavnike tamo da bi bili u toku i to je to zasad a ciljevi su postavljeni ambiciozno i lako ih je promjeniti i prilagoditi situaciji. Prema tomeovo je samo pipanje terena a ako sepokaže da je plodno tlo biće to i masovnije naravno i obratno a meni je zanimljivo da nema snimaka gdje se jasno vidi koliko je ljudi na protestu ni sa jedne strane. Naravno postoji mogućnost da kao i dosad nakon 70 godina ko dočeka saznamo da je ovo kao i 27 mart 41 organizovao IM6/CIA/KGB ali zasad mi se ne čini tako.

  11. Симо П. Ороз,11.04.2017.

    „У опозицији постоје предсједнички кандидати за које бих гласао (Чанак у првом реду, затим Саша Обрадовић, па и Вук Јеремић), али ове протесте подржавају и Шешељ и Двери и ДСС, а то су опције које су опасне за Србију.“

    Ја сам два дана припремао земљу за сјетву, ал чим да се оправдају други коментатори који привређују у граду, и имају времена, да толеришу у априлу мјесецу љета господњег 2017. изјаву – глас’о бих за Чанка?

Оставите одговор