Агрокор и шансе за Србију да се ослободи хрватских стега

Хрватској главу изнад воде у политичком смислу држи још увек јака безбедносна архитектура ослоњена пре свега на НАТО, док у економској сфери улогу сидра има туризам, који из године у годину бележи раст.

субота, април 8, 2017 / 12:47

Хрватској главу изнад воде у политичком смислу држи још увек јака безбедносна архитектура ослоњена пре свега на НАТО, док у економској сфери улогу сидра има туризам, који из године у годину бележи раст.

Пише Иван Ристић

Међутим, кључна невоља по Банске дворе лежи у томе што ни на једну ни на другу сферу хрватска политика нема пресудне полуге утицаја. Такође, ове две сфере су нераскидиво повезане – уколико нема стабилности, нема ни туризма, и обрнуто. Недостатак везивног ткива и поверења у трансатлантске партнере и члан 5. споразума надомешћује се милитантном усташком идеологијом, која становништво чини будним и анестезира га од по њих болног развоја ситуације у геостратешкој равни.

Ипак, снага службе у односу на величину државе говори пропорционално о њеним амбицијама да делује у непосредном окружењу. Како не постоје објективна свима доступна мерила о снази и активностима тајних служби, најпоузданији лакмус папир су медији и оркестрирана кампања усмерена на њихов примарни циљ. Без обзира на тренутно затишје, не треба имати илузију у погледу амбиција SOA усмерених ка распетљавању регионалног чвора у хрватску корист. Уколико се не може са сигурношћу рећи да хрватска обавештајна офанзива попушта, онда је макар ушла у неизвесну фазу у којој није могуће са сигурношћу предвидети крајњи исход и имати јасан темељ за стратешке одлуке. Отуда паника и непромишљене изјаве којима сведочимо из Загреба.

Безбедности и идеолошког заноса нема без снажне економије. Међутим, крвна слика хрватске економије постепено показује терминалну фазу болести која је вешто прикривана прекомерном јавном потрошњом, неисплативим концесијама и неумереном евроеуфоријом, која је годинама неуморно подгревана у главама грађана. Идеје попут оне да се прода четвртина удела државе у Хрватској електропривреди како би се тим новцем под државну контролу вратила ИНА показују сву дубину проблема. Потенцијална могућност да на кризну ситуацију у хрватској индустрији нафте на било који начин реагује водећи регионални играч НИС у Загребу је упалила аларм за узбуну.

Тодорићев конгломерат у контексту Србије треба посматрати пре свега као ефикасно средство остварења спољнополитичких циљева Загреба у региону. Преко концерна Агрокор хрватска држава поседује знатан утицај на српске медије кроз простор за оглашавање, а својим новцем сивим каналима и на део српске политичке сцене који је по вољи и укусу хрватским геостратешким интересима. Такође, огромне површине пољопривредног земљишта и бројна радна места под контролом Тодорићевог царства омогућавају Загребу да у рукама има јаке карте када год се са Београдом комуницира са позиције силе.

Ипак, однос капитала и дугова који је у односу 1:7 и дуг од више милијарди евра учинили су да се Агрокор нађе у безизлазној ситуацији. Дугови према добављачима и опасност коју представља по банкарски сектор чини ову компанију темпираном бомбом за шире слојеве друштва. Ситуација у којој је концерн посустао и неће наћи излаз без интервенције јединствена је прилика да се Србија умеша у читав процес и различитим методама, уз пресудно важну подршку наклоњених играча у међународном пољу, покуша да врати утицај у витално важним сферама у које је Агрокор успео да продре. У томе Влада и надлежне службе морају да одиграју пресудну улогу, а евентуална улога руске Сбербанке, која се све чешће помиње, охрабрује.

Концерн у целини је у огромним дуговима. Ипак, многе компаније у оквиру њега су финансијски здраве, па се као логично решење намеће реструктуирање на другачијим принципима од досадашњих. Облик реструктуирања који се одабере пажљивијим посматрачима процеса може да назначи будући правац хрватске спољне политике. Хрватска влада као сервис грађана у многим сферама живота и креатор економског оркужења по правилима ЕУ би требала да се уздржи од мешања у тржишну утакмицу. Уколико се најаве хрватског државног врха обистине, па влада директно помогне учеснику на тржишту, последњу реч ће вероватно имати Европска комисија.

Са погоршањем свеукупне економске ситуације, које ће засигурно имати недвосмислено дејство на животни стандард грађана на средњи и дуги рок, погоршаће се и политичка. Подршка која је стизала из Брисела, Берлина и Вашингтона избледела је и више није тако недвосмислена као некад. За то време Београд је мудро градио односе са Берлином, очувао и унапредио традиционално добре са Москвом, док је у региону, колико је то до њега, успео да предупреди и вештим маневрима избегне непотребне конфронтације. Ситуација у Агрокору долази као нека врста награде за стрпљење и мудрост, а руски улазак у читаву причу може да значи коперникански обрт и прекомпозицију геоекономске ситуације у читавом региону.

Читав текст (са уводом) можете прочитати овде



0 КОМЕНТАРА

  1. Одлична анализа.Пројекат хрватске државе,поклапање комплетног тржиште екс-Ју преко Конзума,Роде,Идеа-е,Меркатора,је пропао.Србија и РС треба да заштите фирме на свом тлу и своје домаће добављаче.Нисам тамо ни ишао ни куповао,па ми је и драго.Прије 6 година сам рекао да су ти велики ланци канцер за економију сваке земље и дан данас стојим код тога.У комплет Бих 5000 запослених,Србија 11000.А уништено на десетине хиљада радњи,који су људима доносили пристојне приходе.Јавни дуг Хрватске поново се попео на 289,7 милијарди куна и они једноставно више не могу да га трпе.Руси су преко Сбера ушли,преко Мола у ИНУ.Ајмо једном бити паметни па то искористити економски.

Оставите одговор