Дани(ј)ел Симић: Ето исти је језик, само да није српски

Јао како је то само красно. Хероји! Надљуди! Скупили се и рекли да је језик којим причамо један! Вау! Како су само умни, храбри и опасни. Само 28 година касније…

четвртак, март 30, 2017 / 23:03

Јао како је то само красно. Хероји! Надљуди! Скупили се и рекли да је језик којим причамо један! Вау! Како су само умни, храбри и опасни. Само 28 година касније…

Онима који су очима прешли преко потписника Декларације Да Је Шија Исто Што И Врат, а пратили су друштвенополитичка збивања у ареалу који тај језик обухвата, одмах је јасно да је једино озбиљно име Ранко Бугарски. Сви остали су већином исте оне пожмирепине и говноваљи, који су деценијама дио система који је производио те језике.

Накот кешом мотивисаних квазидуховњака, селективних човјекољуба и прдимислилаца, које због људи који у невладином сектору помажу дјецу ометену у развоју, перу гузице болеснима и немоћнима, ризикују своје животе, иметке и углед да помогну другима; све озбиљније мислим престати звати Невладинићима.

Уосталом, о њима је све већ речено.

Де мало декламативно

Прво што пада у очи у тој Декламацији је списак земаља које имају национална или регионална имена за стандардне језике који су им у службеној употреби. Србија је ту увијек на посљедњем мјесту. Већ по БХС-протобућкуришу. Рећи ће они да је то по абецедном реду, да никог не вријеђа. И све ће опет рећи о себи.

Могли смо, можда, списак глумаца сачинити по времену појављивања у филму? Да се нико не нађе увријеђен. У случају да размишљају и пишу азбуком, јер два писма увијек истичу и лажно бране као богатство свих народа и народности СФРЈ, тај редослијед би бар једном био другачији. И мање увредљив.

Надаље, они 26 година од зомбизације и повукодлачења нацистичких обиљежја и идеологија у СР Хрватској, имају толико безобразлука да се данас огласе у маниру "сви смо ми једнако криви". Гдје сте били до сад? Коме је требало ову Декламацију послати и написати прије више од четврт вијека?

Србији и Србима сигурно не!

И то је главна функција ове Декламације. Да данас мало глумимо како смо сви исти.

Нијесмо сви исти!

Као што се они бетонски диреци који почињу своја медијска жвакутања бајкама о Декларацији САНУ као вруљи распада СФРЈ, и ови се намјенски желе посрати на историјску (и језичку) науку. Скрајнути необориве чињенице да Срби 1991. у СР Хрватској нијесу ни имали националистичку партију као Туђманова, па су гласали за Рачана као комунисту; или да је 1992. у СР БиХ, тек у финишу сусрета, након СДА и ХДЗ, тачно по Трећем Њутновом закону, основана СДС.

Ко је од једног те истог, свима разумљивог језика, умоболно, фашистички, орвеловски и, будимо искрени, крајње комично; правио прво два, а онда и три, четири, па можда још и више језика у најави? Јесу ли то радили заговарачи растура прије уједињења (у ЕУ и НАТО), љубитељи банана политика и филџан државица, шовинисти и пропагандисти непремостивих разлика од досељавања Словена на Балкан; или је то можда радио научно-наставни кадар финансиран из буџета Србије? Питајте Ранка Бугарског, или било кога са Филолошког факултета у Београду. Можда се неће насмијати. Али сумњам.

Хајде још једноставније:

Ево управо држим Савремени српски језик, Живковића и Поповића, из 1998. године, па ћете видјети да се језик српским именовао само у наслову. Толико година након рата, Декларације САНУ, великосрпских пихтија и нацио-нацистичких гурабија, Шешеља и Аркана, Цеце и Кустурице, Слобе и Дарт Вејдера, у средњим школама Републике Србије се језик именовао у званичном уџбенику као српскохрватски. И даље не треба лаштити јагодице на тастатури око тога. Зна се чије крваве отиске прстију ће лингвистичка форензика пронаћи у необично звјерском и садистичком касапљењу наддијалекта, који се звао стандардни српскохрватски језик.

Ова Декларација то није јасно нагласила и зато је смеће.

Бројали сте крвна зрнца и гене у језику – што сад више нећете?

Сад кад смо историјским чињеницама утврдили лицемјерство овог напрасног братства, јединства и самопослуживања; никако није јасно зашто баш сада?

Не мислим при том на потписнике. Маса њих се ту прикључила стаду. Јер њима је сврха опет лични профит. Као и увијек, ништа ту нема опасно по њихове финансијере. Нити ће се они шта љутнути, нити ће у прозваним државним управама доћи до промјене културне политике. Просто да се направи још један списак "особа за донирање". Да видимо ко је "права, рођена грацка раја", а ко су "папци и сељачине". Само је корак даље до "барбара са Истока" или "агресора са брда" и све лијеже у свој редовни наратив.

То је јасно.

Оно што као стварна потреба лежи иза ове декларације, јесте административна, практична, лингвистичка, духовна и напросто свакодневна лудачка кошуља; коју су колаборационистичке и културно нацифашистичке управе навукле својим новоговорима на бившу Титову деспотију. Изузев у Србији, гдје је све дословно исто. Братство и јединство. Толико је прошло од рата, да им се више то ни не исплати. Нити је пристојно пред остатком свијета.

Прво их је ту откачио онај најпоганији од свих јечмена из арсенала за Ратове НАТО против Срба. Хашки зајебанти га зову босанско-хрватско-српски, јер им је прескупо све то преводити.

Сад ја мало да бројим

Језик је, драга дјецо и омладино, те сви они који још увијек нијесу насјели на проливе српских монетарних националиста и фри-шоп шовиниста (тип: Теофил Панчић, Владимир Арсенијевић, Биљана Србљановић, Борка Павићевић…), жива ствар. Као и свака жива ствар он расте и развија се. Али се морао и родити.

Овај језик, који декламативци еурекишу као један те исти, родио се у објављеним књижевним и језикословним дјелима извјесног Вука Ст. Караџића. Из Тршића надомак Лознице, Република Србија. То је вјештачки језик, развијен на основу дијалекта његовог родног (српског) села, као што је артифицијелан сваки званични, државни, школски, стандардни, тј. књижевни језик. Њиме су се Људевит Гај, односно Илирци, тј. "хрватски Вуковци", почели служити 1850. године. И то је научна чињеница. За остале питајте Његоша, Ива Андрића, Османа Ђикића или Мешу Селимовића.

Међутим, не случајно у њиховој декларацији стоји: sve četiri trenutno postojeće standardne varijante ravnopravne su i ne može se jedna od njih smatrati jezikom, a druge varijantama tog jezika;

Е, па то не иде.

Ако Вук није Србин, нек’ му језик длаку мијења

Осим што то научно и историјски не стоји, могли сте то рећи, рецимо, 1991. године? Нико се не би претјерано бунио у Београду. Али нијесте.

Не треба потписнике пуно цимати гдје су били 1967. када је издата Декларација о називу и положају хрватскога језика. Али већина њих има довољно година да се може утврдити како су ћутке посматрали да се "хрватскосрпски", заједно са конститутивношћу српског народа, избацује из Устава СР Хрватске 1989. године. Када су српске филмове преводили и титловали по биоскопима у Загребу, сви су били довољно стари да то осуде. Али, бавили су се тиме таман колико и лупањем двописмених табли у Вуковару, или Колиндиним чоколадицама. Не плаћа се то баш.

Године 1989. су се бавили великосрпским манијаком са Газиместана, фашистичко-нацистичким четницима и православним Клингонцима, сувереношћу бивших република осим у случају САП Косово; а ни на крај памети им није пало да идентификују оне који читав један народ и његов језик избацују из устава, играју се усташке бојанке по Јасеновцу или спаљују милионе ћириличних књига у државно организованим писмоцидним оргијама.

Сад су се сјетили, али – довиђења.

Причајте ту причу Жељку Комшићу и Јасмили Жбанић.

Као што се у Аустрији и Швајцарској прича њемачки, у Белгији и Канади француски, у САД, Аустралији, Јужној Африци, Индији, Новом Зеланду, тралала, блаблабла, прича енглески… и језик којим се данас споразумијева у свим државама којима је једино заједничка мржња према Србији – по научним критеријумима отуда промовисаним деведесетих је – СРПСКИ ЈЕЗИК.

Нијесте нас хтјели за браћу, или барем човјеколике мајмуне, нећемо ни ми узурпаторе научне истине и историјског наслијеђа.

Точка.

 

 



0 КОМЕНТАРА

  1. Ovih 200 potpisnika se sakupilo za nekih 200 hiljada maraka. Brat bratu. A mogući rezultat je fantastična višemlionska ušteda na prevodiocima u Briselu, Nju Jorku i svim drugim međunarodnim institucijama/integracijama/konferencijama. Tamo negdje u prevodilačkim kuloarima Haga već decenijama živi nekakav BHS jezik. Taj isti jezik postoji i po nekim kantonima u FBiH. Djeci u SA kantonu, ako tako roditelji požele, u đačkim knjižicama piše BHS jezik… bez zajebancije.

    Dakle, ovo nije naučno a nije ni političko pitanje. Ovo je potpuno praktična stvar u kojoj će sve ex-yu republike dobiti od Hrvatske briselska dokumenta i uvrstiti ih bez posebnog prevođenja u svoj pravni sistem. Nestaće i oni silni sudski prevodioci po Evropi koji su muda pod bubrege prodavali i prevodili sa crnskog, gorskog, bosanskog, srpskog, hrvatskog…

  2. Poserem se na sve jezike koji su izvedeni od srpskog zarad politike. Ovde svi pricaju srpski, napravljen na osonovi hercegovackog dijalekta i tako se pricalo stotinama godina i pricace.
    Mozda jedno od vaznijih pitanja koja trreba da raspravlja Narodna skupstina je pitanje srpkog jezika i to jos ove godine.

  3. Па од ових 200 или колико већ потписника декларације, имамо једног лингвисту, извјесну Сњежу Кордић, која је могуће у ову причу ушла чиста срца и добрих намјера, и која ову проблематику и познаје и разумије, остало су популисти и пришипетље (а видимо ту и неке доказане аутошовинисте у роду српском) који воле у све да се трпају, и воле мало кроз овакве акције себе промовисати.

    Сама декларација је неспретно насловљено, и ово „заједничком“ (а мало је и глупа формулација „заједничком језику“) ипак упућује на политичку позадину ове приче.

    Није спорно, на овим просторима говорима исти или један језик, у неколико варијанти и са посебностима за неке завичаје. Он јесте полицентричан, говори се у 4 новонастале државе (тј у 2 државе + 2 кондоминијума), и сигурно су мање разлике него ли је код других полицентричних језика (енглески, шпански, њемачки итд) јер је присутан и на мањем простору и припадамо истој културној сфери, те дијелимо сличан вриједносни систем, што код језика итекако има важности. Уосталом, одлично се разумијемо.

    Госп.Симић је примијетио да поред оног „заједником“ у наслову и овај фамозни чл.3;
    sve četiri trenutno postojeće standardne varijante ravnopravne su i ne može se jedna od njih smatrati jezikom, a druge varijantama tog jezika
    која такође казује да ова прича има политичку позадину.

    То је то. Ајд да се прво сви одрекнемо свог (језика), направимо отклон према свом насљеђу, историји, па ћемо онда некако усагласити како то заједно упаковати, направити неки микс, нешто између.
    Но пробало се и тако у недавној прошлости, није да није. Гурано је југословенство као неки нови идентитет, но и временом се показало да је то југословенство само оруђе којим ће се поспјешити расрбљавање. А показало се и да угађати незајажљивима и није увијек добра идеја. Историја је најбоља учитељица.

    Како то и бива у оваквој причи запеће око имена тог „заједнилког“ језика, који неспорно јесте један језик.

    Код именовања, језици се увијек и искључиво именују по народима, никад по географским или административним областима (тако и не може постојати неки крајишки, херцеговачки или пак босански језик). То је стандард присутан свуда по свијету, можда он није најбољи, најсрећнији, али то је тако, наше је да то уважавамо или не.

    А тај језик од памтивјека је називан српским. Њега је и стандардизовао поменути у тексту извјесни Вук Стефановић Караџић (или можда Вјеко Штеф Каравдић како ће нам то потписници ове декларације објаснити да се заправо звао), у идређеној мјери тада и обликовао, и назвао га је српским. Па чему онда данас, зарад неке приче са политичком позадином, из које ко зна шта ће испасти, правити отклон према историји, струци и истини.

  4. Gospodin Simić se dotakao prave teme. Vuk je brendirao srpski jezik sve
    Ono poslije je klasična krađa brenda što je kažnjivo po svim svijetskim zakonima.
    Dalje ako se u Meksiku, Argentini, Venecueli i mnogim zemljama latinske Amerike
    Govori španski jezik u Brazilu portugalski u Kanadi engleski i francuski zašto se jedino
    Srpski jezik čereči i otima. Svugdje u svijetu su muslimani vjerska odrednica osim kod rahmetli
    Tite gdje jednim velikim slovom M ta vjerska odrednica postaje nacija. Ima li mudraca da ogonetne ovo ludilo.

  5. [Zdravko Samardzija,31.03.2017. 22:21:08[169410]
    Svugdje u svijetu su muslimani vjerska odrednica osim kod rahmetli
    Tite gdje jednim velikim slovom M ta vjerska odrednica postaje nacija. Ima li mudraca da ogonetne ovo ludilo.]

    Тако је, „муслиман“ је назив за припадника једне вјере или вјерске групе, то није етничка, народна или национална одредница.
    А како би требало етнички/национално исправно да се зову ти југословенски Муслимани?

  6. Ako legendarni Kasijus Klej nije prelaskom na islam postao Muhamed Ali ali nije postao musliman sa velikim M niti Bošnjak već je ostao Amerikanac ne vidim razlog zašto i ostale nacionalnosti prelaskom na drugu vjeru ne bi ostali obo što su bili.

  7. Код глупих Срба, којих наравно има, а једно њихово истакнуто крило је веома присутно на Фронталу, постоји обичај да поједине људе оптужују да користе “кроатизме“ и одмах им ударају етикете.

    За нас који сматрају да је језик који се говори од Беле Крајине до скопске Црне горе, српски језик, кротаизми не постоје.

    Не може нека ријеч за мене бити хрватска ако ја сматрам да хрватски језик не постоји. Због тога ја веома често и намјерно користим “кроатизме“. Да изнервирам глупу фукару.
    Ово је са лингвистичке стране.

    С обзиром да је језик итекако и политичка ствар, морам као демократа прихватити да сваки народ по свом имену има право назвати језик којим говори.
    Тачка.

  8. „Ко не зна да житељи чрногорски, далматски, херцеговски, босански,
    сервијски, хорватски (кромје мужа), славонијски, сремски, бачки и банатски осим
    Вла(х)а, једним истим језиком говоре? Говорећи за народе који у краљевствам и
    провинцијам живу, разумевам колико грчке цркве, толико и латинске следоватеље, не
    искључавајући ни саме Турке, Бошњаке и (Х)ерцеговце, будући да закон и вера може
    се променити, а род и језик никада. Бошњак и (Х)ерцеговац Турчин, он се Турчин по
    закону зове, а по роду и по језику, како су год били његови чукундедови, тако ће бити
    и његови последњи унуци Бошњаци и (Х)ерцеговци догод, Бог свет држи. Они се зову
    Турци док Турци том земљом владају, а како се прави Турци врате у свој вилајет
    откуда су про|зишли, Бошњаци ће остати Бошњаци и биће што су њи(х)ови стари
    били. За сав, дакле, српски род ја ћу префводити славни(х) и премудри(х) људи мисли
    и совете желећи да се сви ползују.“

    Доситеј Обрадовић, „Писмо Харалампију“, 1783. год.

  9. Османе,

    из овога текста се јасно види да Доситеј сматра становнике БиХ Бошњацима и Херцеговцима, као што им вјеру зове турском.

    То је управо оно што ти ја тврдим. Не можемо као аргументе за данашње поимање нације користити термине из времена прије француске револуције.

    Мени никада није било спорно да су моји преци у Доситејево доба били и Бошњаци и Херцеговци. То нимало не умањује њихово српско поријекло и свијест ко су и шта су.

    Спорно је то што ви хоћете ново вино да сипате у мјешине старе тј. покушавате те термине из тог доба ставити у калуп данашњег поимања нације.

  10. Симо,

    ја само наведох ријечи Доситејеве из једног доба. Ни оно што ће бити 100 година послије њега или 200, неће личити на оно његово нити ово наше на оно за будућих 100 или 200 година…

  11. Da vidimo sta kaze Vuk o svom rjecniku.

    ..Svi Slavenski narodi kromje Serbalja vostočnog’ vjeroispovjedanija imaju svoje Rječnike..Mi ga sami trebamo…Ja sam takovij Rječnik preduzeo, i već skupio. On će pomenutim’ potrebama udovletvoriti. Soderžavaće sve Serbske rječi, koe se nalaze u Rječnicima: (koi e samo imenom Serbskij), Dellabelli, Belostencu, Jambrešiću, Stulliju, Hajmu; imaće jošt’ ednu tretinu pravih Srbskih rječi , koe se ni u ednome, ot rečenih Rječnika, ne nalaze.“

    (Sabrana dela Vuka Karadžića, 2. tom, Prosveta, Beograd, 1966- „Objavlnie o serbskome rječniku“)

  12. Иначе, Симо, шта мислиш, дал’ је српском роду, односно српској политици лакше без Срба исламске вјере? Замисли да се, хипотетски, на идућем попису сви Бошњаци изјасне као „Срби исламске вјероисповијести“, који би то шоу био, можда највећи у васцјелој историји српског народа. И замисли тек тада српске неслоге и белаја!B-)

  13. Iz svog izvornog staroslavenskog jezika izbacis pola slova a uzmes tudze,i to nazoves svojim prahistorijskim jezikom….

    Iz staroslavenske azbuke Vuk je uzeo slijedeća 24 slova:
    А a
    Б б
    В в
    Г г
    Д д
    Е е
    Ж ж
    З з
    И и
    К к
    Л л
    М м
    Н н
    О о
    П п
    Р р
    С с
    Т т
    У у
    Ф ф
    Х х
    Ц ц
    Ч ч
    Ш ш
    Njima je dodao: Ј ј, Љ љ, Њ њ, Ћ ћ, Ђ ђ i Џ џ a izbacio:
    Ѥ ѥ (је)
    Ѣ, ѣ (jat)
    І ї (i)
    Ы ы (i)
    Ѵ ѵ (i)
    Ѹ ѹ (u)
    Ѡ ѡ (o)
    Ѧ ѧ (en)
    Я я (јa)
    Ю ю (јu)
    Ѿ ѿ (от)
    Ѭ ѭ (јus)
    Ѳ ѳ (т)
    Ѕ ѕ (dz)
    Щ щ (šč)
    Ѯ ѯ (ks)
    Ѱ ѱ (ps)
    Ъ ъ (tvrdi poluglas)
    Ь ь(meki poluglas)

  14. To sve nije problem ,to je historija.Problem nastaje kad se nekome onemogucava da nazove svoj jezik kako hoce,u danasbje vrijeme nemoguca misija.

    Simo kaze da je to politicko pitanje.Ako je politicko pitanje onda trazi i politicki kompromis.

    Jezik nam se treba zvati Juznoslavenski ili neka slicna odrednica.Svi narodi na ovim prostorima su doprinijeli da imamo ovakav jezik kakav danas koristimo.

    Ne treba se praviti mutav pa navoditi primjere engleskog,spanskog ,portugalskog….kada se zna kako su se ti jezici prenijeli na dr kontinetnte.Porobljavanjem i istrebljenjem lokalnog domorodackog stanovnistava.

    To ipak nije slucaj na Balkanu ,nego cudnja mjesavina naroda obicaja i dr toliko sraslog da su razlike postale minimalne…

  15. Ne treba se praviti mutav srpski jezik je preotet porobljavanjem i istrebljenjem domaćeg lokalnog srpskog stanovništva od strane zavojevača. Manimo se Dositeja starog masona nego predase zapise iz ranog srednjeg vijeka bilo mletačke bilo vizantijske. Možete i dubrovačke. Srpski jezik je duboko ukorijenjen da nije tako davno bi nestao. One norme koje važe za cijeli svijet trebalo bi date važe i za Srbe i srpski jezik. Sve ostalo je zlonamjerna politika. Do 1963. u popisima pokojne države nije bilo fantomskih nacija bila je rubrika neopredjeljeni. I nije bio smak svijeta. Bojim se da sve što je mimo norme i zakona o na štetu srpskih nacionalnih interesa šitoko je odobreno od svjetskih zapadnih centara moći. Na tragu Napoleonove ratne doktrine da južno od Dunavskih obala treba na sve načine omogućiti ruski uticaj.

  16. Боже, колико нама историја суди и живот уништава, зато што сви тумачимо историју како нама одговара?

    Нисам се требао мијешати, али да не улазим у расправе писменијих по овом питању од мене, само једно питање?

    Гдје се уклапа ово Доситејево Бошњаци и Херцеговци у босански језик?
    Можда сам ја глуп, писмо доживљава еволуцију вијековима, али назив, њемачки-њемачког народа, француски-француског народа, српски- српског народа, хрватски-хрватског народа, бошњаци- бошњачки……………………………………..

    Замишљам нпр. да је остала Херцегбосна, којим би сад језиком говорио Човић?

    Стварно се извињавам, ништа лично, али одрастао сам у Сарајеву гдје су сви говорили хиљада и демократија, данас хрвати говоре тисућа и демокрација, хајде хрватски, али зашто јасе Ахмеде хисторија, кад си говорио историја у Приједору прије рата?

    Да ли је то сад хрватски, бошњачки, или босански,не знам, знам да српски није сигурно, знаш ону стару „говори српски да те цијели свијет разумије“.

    Поздрав

  17. апостроф,01.04.2017. 23:52:32[169448]

    Ne potenciram h.Nako sam ubacio „mamilicu“ i bas se ribar upeca.

    Bespredmetno je u danasnje doba nekome nametati naziv jezika.Par klinaca sjede za racunar i smisle nacin komuniciranja.Ako to prihvati odredzeni broj korisnika niko normalan i ne pomislja da im ospori naziv ili nacin komuniciranja.

    Bezveze je rasprava da li postoji neki jezik,a govori ga preko 2 mil ljudi u stotinjak drzava svijeta

    Jezik postoji dok postoje oni koji ga govore.Ti ga mozes zvati srpski , ja cu ga zvati bosanski,Hrvat hrvatski itd.
    .DRZ SE TI PROGRAMA ZELENIH.iMA U TEBI POTENCIJALA,TU JE TVOJ TEREN.nA TRAJ NACIN MOZES POVUCI VELIKI BR LJUDI(IZMEDZU OSTALIH I MENE)aKO NISTA ZBOG FARBE TVOJE POLITICKE OPCIJE;)

  18. Zdravko Samardzija, 01.04.2017. 16:23:33 [169433

    Do 1963. u popisima pokojne države nije bilo fantomskih nacija bila je rubrika neopredjeljeni. I nije bio smak svijeta

    jESI SE IKAD ZAPITAO KAKO SU SE TI OSJECALI STO SU MORALI BITI NEOPREDJELJENI?

    Sve si rekao u jednoj recenici,sjedi jedan.

  19. Симо П. Ороз, 01.04.2017. 12:36:30 [169422 Мени никада није било спорно да су моји преци у Доситејево доба били и Бошњаци и Херцеговци. То нимало не умањује њихово српско поријекло и свијест ко су и шта су.

    Et da i ti ubodes jednom.

    Davno sam ti rekao razlikuje nas samo cune.Tvoja malehna i neobrezana.Moja golema i obrezana.Drazen je (čune) vjerovatno i nema.I to je sva razlika.

  20. Апострофе,

    ово Доситејево се „уклапа“ или се тиче (директно или непосредно) коментара Здравка Самарџије о мијањању и имена народа и сличног при прихватању или промјени вјере, а индиректно или посредно се тиче и имена (или имнеовања) језика, односно чињенице да ми, јужни Славени (било да смо сви Славени по генетици, било да смо Славени по прихватању славенског језика и културе која је постала доминантнија од илирске, дакле потпуно небитно), доиста говоримо истим језиком, без обзира на дублете које имамо (седмица/недјеља/хефта/тједан или услов/увјет и сл.), само што се политички друкчије односимо спрам тога.
    Кад већ спомињеш те двије ријечи, немој ни ти ништа лично узимази, али ријеч „тисућа“ је стара славенска ријеч која је и данас у руском језику, док је „хиљада“ или „иљада“ ријеч из грчког језика (као и ријеч „хефта“ коју користе Бошњаци јер дјелује тако „турски“, хехе)…
    Има везе и с тим да су Бошњаци, у највећем дијелу наше заједничке х/историје, живјели на тој размеђи шизофреног именовања од своје славенске, православне српске браће, па су за потребе одређених истресања хуја, некаквих освета и сличног били „Турци“, а некада, за потребе политичког процеса или пројекта, окрупњавања и сличног бивали „Срби исламске вјере“ или, скраћено, „муслимани“ (зависно од потребе који је дио њихова „идентитета“ требало истакнути)
    Има везе и с тим (овдје подсјећам на размишљања М. Баздуља) што су постојали, како то употријеби полушаљиво Дани(ј)ел, „декламативни“ изрази лијепог броја српских интелектуалаца, пјесника, учених, па и политичара, од Доситеја, преко Вука, па до данас, да смо ми један народ три различита закона (вјерска), ал’да нам је исти језик – српски. И можда би се – да се тај заједнички језик, крштен као „српски“ (никаквих проблема нема), узео као платформа, као темељ окупљања – процес „уједињења“ или потпуног зближавања наших народа и остварио, али светосавска мисао је у доброј мјери преузела примат, припадност „прадједовској вјери“ је постала јача и битнија ствар од „заједничког, српског језика“, нема везе што причаш истим језиком јер ти нећу вјеровати док год си „турске вјере“, припадност вјери је постала доминантна и етничка и етичка одредница…
    И тако даље, и тако даље…

    Све ба има везе код нас, само што ми треба да данас о томе причамо сасвим опуштено, лијепо, људски, необавезујуће…Уосталом, тако нас учи Његош, док се обраћа Осман-паши Скопљаку:
    „Kада са мном говориш како мој брат Бошњак, ја сам твој брат, твој пријатељ, али када говориш као туђин, како Азијатин, како непријатељ нашега племена и имена, мени је то противно и свакоме би благородно мислећему човјеку противно било.“

    Поздрав!

  21. Osmane Đikiću potpisujem! Osim male replike koja se odnosi na tisuću. U Dušanovom zakoniku koristi se ta riječ i slažem se da je car bio slavenskog porijekla ali on je u istoriji prepoznat kao srpski car pa shodno tome i tisuća je čisto srpska riječ. Zastrašujuća činjenica je da je i ustaša čisto srpska riječ koristili su je srpski pjesnici tokom 19. I početkom 20. vijeka kao riječ koja označava ustanika a onda su joj značenje hrvatski klerofašisti unakazili.

  22. Самарџија,

    свака ријеч коју разумијемо је наша ријеч и свака та ријеч обогаћује наш језик.

    Ако и ти сматраш, као што ја сматарам, да се од Беле Крајине до скопске Црне горе говори један језик и да је тај језик српски језик, онда је и свака ријеч изговорена на том језику српска ријеч.

    Ријеч усташа јесте стари српски термин за устаника, али мораш схватити да Хрвати нису ни могли наћи неку другу јер је немају гдје наћи. Да имају свој језик нашли би, али немају.

    То што ми наше српске ријечи проглашавамо кроатизмима само зато што их често употребљавају Хрвати је наша велика глупост.

    Ми смо своју српску ријеч “грах“ одбацили само зато што је користе Хрвати, а узели турцизам “пасуљ“. Таквих примјера има на хиљаде.

    И кад сам ти се већ обратио, било би корисно за српски језик да коментаре пишеш ћирилицом. Ово је молба.

    Ово што сам горе написао је оно како ја видим наш језик са научне лингвистичке стране.

    Са политичке стране је ситуација сасвим другачија.

    Џасмин позива на компромис са тезом:“Ми имамо свој језик назвати онако како ми хоћемо.“

    Па зар није компромис то што Србима не смета да Бошњаци српски језик којим говоре, слободно могу назвати по свом народном имену.

  23. Ne tako davno:
    ‘RVACKA ĆIRILICA
    06.01.2013. | 18:20
    Srbi u panici zbog spomenika u Širokom Brijegu: Hrvati nam otimaju ćirilicu!

    Ipak dossta ranije::
    „Lipo, ljepo,lijepo,lepo – latice su istog cvijeta

    Znaci : ceracemo se jos…

  24. Османе и Ахмеде,

    не могох да не кажем како нас историја уништи.
    Не смета мени што сад муслимани говоре тисућа, демокрација, што су хрвати и муслимани у Сарајеву говорили хиљада и демократија, него ми смета……..
    Поготово ми смета расправа о томе, јер нас само удаљава, истина се зна и тачка.

    Држим се ја Ахмеде програма, ниси ти са том тисућом забацио удицу, него си се навикао тако говорити и то поштујем.
    Него спремај народ да идуће године гласате у Приједору и Крајини за зелене од којих ћете имати користи.

    Поздрав

  25. Napravicemo kompromis u BiH.
    U Republici Srpskoj se prica srpski jezik a ostali narodi koji zive i rade u Srpskoj upravi ukoliko razumiju 75% i vise tog jezika ne treba im prevoditi niti dostavljati dokumentaciju na tom jeziku koji traze nego samo na srpskom. Razumiju li?Razumiju, zavrsen problecm, cao djaci prvaci.
    U BiH, tj. drzavnoj upravi BiH ja ne bih imao nikakav problem da mi dokumentaciju dostavljaju na bosanskom jer je to ionako srpski jezik i razumijem ga 99,99%. Dakle izbrisao bih ono da biras jezik i ostavio bih samo bosanski, naravno odgovarao bih cistim srpskim jezikom koji nasa braca po krvi, muslimani i hrvati perfektno kapiraju, zavrsena prica, djao djaci prvaci.
    Sto se tice FBiH i sto se mene tice neka pricaju sjeverno-korejski, a taj jezik neka zovu muslimanski, bosanski, antisrpski,mrzosrpski,govno,sranje, potpuno mi je svejedno. Zar prijedlog nije idealan?

  26. апостроф,02.04.2017. 12:53:33

    “Него спремај народ да идуће године гласате у Приједору и Крајини за зелене од којих ћете имати користи.“

    Ахмед одувијек гласа за зелене, а нека сам каже има ли од тога користи.

  27. Gnjurac na mene laje da sam aid dok se uvlači u gujicu Ahmedima i Osmanlijama. Za glas bi prodo i grobove predaka i sve srpsko. Nije čudo da je postao ambasador Baščaršije na Palama, da su ga poturili ko kukavičje jaje za predsjednika RS, da dole u Sarajevu na sećiji nudi jalijašima srpske zube. Pih prodana duša goriće u paklu pokro srpsku sirotinju i malo mu prokletinji.

  28. Осман је дебело у праву када каже да је направљена врлика грешка што су данас Срби само они који су православни.

    Мислим да је за ту грешку најодговорнија СПЦ.

  29. Проблем код именовања језика којим говоре Бошњаци је идентитетске природе.

    Један Бошњак данас, на жалост, нема никакав осјећај припадности српству. Чак и кад има основа за то, он то потискује и сматра великом увредом ако неко на томе инсистира.
    Зато Бошњаку не смета када Србин свој језик назове српским. Србин му ту ништа не одузима.

    Међутим, Срби у Босни у свом идентитету имају и босанство, па се са правом буне када неко дио њиховог идентитета користи без њихове сагласности за било шта.
    Нарочито када се то користи за ствари које постају оружје у политичким играма и у антисрпским потезима.

    Због тога мени смета назив босански језик,
    Он ми узима дио идентитета и односи га другима.

  30. @ Симо П. Ороз,02.04.2017. 23:28:22

    Ako neko sistemski zatire bosanstvo u tebi i oko tebe onda su to organi Republike Srpske. Tvoja ideja da ti bosanski identitet otimaju Bošnjaci klasična je zamjena teza.

  31. Екс,

    зависи на које босанство мислиш.
    Против босанства које натура политичко Сарајево преко језика, покушаја прављења нове нације итд. свако нормалан треба бити против.

    Моје босанство је завичајног типа.

  32. Босна је историјско-географска област, први је помиње у сачуваним списима извјесни Константин VII Порфирогенит, на основу извештаја својих путописаца, тамо половином X вијека, иначе по занимању византијски цар.
    Он је именовао ту област, он ју је омеђио и то је нешто шири простор данашње сарајевско-зеничке котлине (можда око 1/8 данашње БиХ);
    https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%BE%D1%81%D0%BD%D0%B0#/media/File:Medieval_Bosnian_State_Expansion.svg
    Географске области за разлику од административних се не могу ширити, истезати, премештати, па сама област Босна је тамо гдје ју је овај Коста омеђио и поставио.

    У времену под Османлијама постојала је и административна јединица (прво санџак, па ејалет, вилајет) са овим именом, и она се већ према потребама, и како су ови освајали нове територије, ширила, па би обухватала и простор западне Славоније или пак Баније.
    Тако некад у слободном говору или у књижевности појам Босна се користи за простор који је обухватала административна једница из тамо неких турских времена.

    Данас опет код именовања градова јесте уобичајено да се користи префикс по географској области (рецимо славонски, банатски), не и баш по административној јединици.
    Самим тим, по мени и није смислено, код мјеста које припадају другим географским областима (Посавини Брод, Шамац, или Крајини рецимо Нови Град, Костајница) користити овај префикс (босански).
    Истина јесте у XVIII овај дио Крајине називан Босанска, по имену тадашње административне јединице а и да би се направила разлика од Крајине са друге стране међе коју су називали Војном (Militärgrenze), но то су ипак давно прошла времена,

    Зато не прихватање по мени погрешног префикса у имену ових градова, није никакав каприц, нити отклон према историји (нити то можемо, нити имамо право јер овај Константин који први помиње област Босну, пише и да је настањује народ Срби, самим тим и Босна је од времена када се први пута помиње дио наше историје и насљеђа), већ уважавање постављених стандарда.
    Ко то жели да схвати, добро и јест, ко не жели, таквима бадава нешто објашњавати.

    Можда ово и нема везе са овом темом, именовања језика, а можда и има, јер ми не можемо знати да ти који истрајавају на имену језика који није именован по постојећем народу (босански, а могуће се временом појави идеја да се зове јужно-словенски), и задрто тјерају нешто што није уобичајен стандард (а једини аргумент је „имада буде како ми кажемо“), нису вођени политичким мотивима.

  33. ex-1978,03.04.2017. 07:30:14

    “Koje je vrste bosanstvo povezano sa imenima naših opština: Dubica, Brod, Kostajnica, Novi Grad, Petrovo… zavičajno ili sarajevsko?“

    Ти називи имају географско (завичајно), а не политичко (сарајевско) значење.

    Аустроугарска је послије Берлинског конгреса окупирала и Босну и Херцеговину и дијелове Рашке.

    С обзиром да је тежња била да се насеља на двије обале Саве споје у једна, тако су добијала и имена. Да би се направила административна разлика сјеверни градови су називани по географској области Славонији, а јужни по географској области Босни.

    Петровац и Петрово су на сличан начин добили босанске префиксе јер имамо у Лици Личко Петрово село, у Бачкој Бачки Петровац, у Банату Бантски Петровац.

    То значи да је пандам Босни Славонија, Лика, Бачка Банат, а знамо да је бити Славонац, Личанин, Бачванин, Банаћанин дио регионалног, а не националног или народносног карактера. Ту врсту идентитета ја имам у односу на Босну.

    Како год неко у свом идентитету има да је Славонац, Личанин, Бачванин, Банаћанин, такав са ја Босанац.

    Вјерујте да би било глупо да неком падне на ум да неки језик назове личким само зато “што он на то има право“.

  34. Симо П. Ороз,02.04.2017. 22:34:24[169473]
    Ахмед одувијек гласа за зелене, а нека сам каже има ли од тога користи.

    Greska u koracima.Nikad (jos) nisam glasao za zelene.Predpostavljam da asociras na SDA.Sto ne govori da nebi.Ja sam covjek ljeve orjentacije.Sto je Lagumdzija zajebo,trebace godine popravka.

    Nikolu bi podrzao u startu ,ali on pravi kardinalne greske.Upusta se u pitanja nacionalnih stranaka i one ga naravno sjebu u startu.Zelene vidim vise kao pokret.Pogotovu kod nas. Po meni treba biti uz sve vlasti ,jezicak na vagi ,ako razimijes Hrvatski .

    Zeleni kod nas nemaju samse>(jopet bosanski jezik)

    Po meni trebaio bi biti zadovoljan

    :):):):)jer jos nismo rijesili ni nacionalno..

    Da zaklucimo,covjek nema mrlje u karijeri i nije nikoga pokrao ,ponekad previse prica(i sam to priznaje),ne pravi nikome stetu,Tebi je ovo svev zajebancija,ja podrzavam ljude od akcije,zar ne?

  35. Ахмеде, имамо шансу, већ смо нешто урадили, биће боље ако Бог да.

    Упорност паметних је врлина, упорност глупих је мана, зар не?

  36. Nikola pusti zajebante kraju,Ti imas mjesto u politici.Drzava nam je u krcu .TO I SAM ZNAS..Nemoj sebi dopustiti da te prisvajaju .Budi svoj .Zeleni itekao imaju sta reci .

    Ti se branis od onih koji su sve pokrali.Za moj ukus previse potenciras i pravis trule konpromise za strankama na vlasti.Nazalost zeleni to i moraju da bi uopste dosli do rijeci…

    Jedno znam(jer sam provjerio)Nikola je u politici jer se zeli pomoci drustvu u cjelini a ne da iskoristi politiku za svoje potrebe.Emancipovan,situiran drustveni radnik ,sto bi rekli u onom sistemu.Zar ne?

  37. Sto se tice jezika,naravno da je Simo u pravu.Tacno je prepoznao sve manipulacije i perifetije o bosanskom jeziku.

    Sto nimalo ne umanjuje pravo da svoj jeziki nazovu jako hoce,Bit i jeste sto je ogromna vecna Bosnjaka il da se nazove juznoslkavenskii i l da ga i nema

    onda ce bakir dati nesto zaizvrat,jebo te zeleni bakir ,nosi ga sebi kuci…

  38. Khal Drogo, 03.04.2017. 08:38:34 [169502]

    bOSNA JE…NEMOZES TO SHVATITI AKO NR ZIVIS.pOTRUDIO SM SE POGEDATI TVOJ POST.

    Bosnu cemo oslobodi7i.radojmo na tome.Bosna je nadnaravno .jebes nacionalno ,Bosna je i srpska i hrvatsa kako god nazovete
    7
    A špogotovo bosanska.

  39. Џасмине,

    На родном мјесту савременог српског језика, у Источној Хецеговини, чуо сам добру народну пословицу:

    “Нема ништа грђе него кад се Црногорка прокурва, а Турчин пропије.“

    Имај ово у виду, бацај ракију!

  40. Има још једна добра из тих крајева:

    “Пријатељу и непријатељу дај увек добар савет, јер пријатељ га прихвата, а непријатељ не.“

    Ако оставиш ракију доказаћеш да ме сматраш пријатељем, ако не оставиш онда ме сматраш непријатељем.

    Ја на Фронталу све исто савјетујем. Неко ме слуша неко не слуша.

  41. Симо П. Ороз,05.04.2017. 15:51:59[169600]

    „Cuvaj se Dajanaca i kad darove nose“,jedna stara iz nekih drugih krajeva.

    Nismo ja i ti ni prijatelji ni neprijatelji.Ti si na strani rezima koji nas je unazadio,ponizio,opljackao Raseljava nas u miru,raslojava ne samo nacionalno nego i klasno rasno,vjerski…
    Sebi uvodi (rezim)privilegije da im i najveci diktatori zavide.Narodu bacaju koske da glodzu oko nacinalizma,strahove od drugih….Da ne nabrajam sve ti to znas.

    Ja sam samo individualac koji to primijeti i iznese svoje misljenje.I na strani sam obespravljenih.

    Ti imas nevidzen talent (i dosta vremena da ga provodos ovdje ) da svaku rijec izokrenes,prikazes kao pobjedu vodze,njegova premudrog velicanstva, a dokle?

    Zar ne vidis da je sve doslo do dna?Da sve teze nalazis opravdanja za nebuloze rezima?

    Sve i jedan antirezimski komentator to vidi ovdje. Probaj jednom u zivotu biti pozitivac ,na strani naroda vidjeces koliko ces zivjeti rastereceno ,punih pluca.

    Poigravas se sa Nikolom koji svaki put zaboravi tvoja podjebavanja,kad mu napises pokoju ljepu rijec…Etiketiras ljude,psujes,omalozavas….

    Ipak hvala ti na savjetu,da nebi sve tako crno,hajmo vako:
    kad se ovaj povuce https://www.youtube.com/watch?v=X4x_AKDFRCI iz politike a ti prestanes biti njegov savjetnik i ja cu se ostaviri rakije

    😉

  42. Tolerancija je za mene demokratija, osiguravanje prava svakome da govori onim jezikom koji smatra svojim – i ništa više. Tolerancija je: nenametanje jezičkih normi, pravo svakoga da se služi i varijantno, ako hoće, potpuno odbacivanje svake diskriminacije… mada su to elementarne stvari. Mi se , čini mi se, više borimo oko tih etiketa, elementarnih prava, koja ne vidim da su naročito ugrožena, a manje govorimo o tome da bi tim jezikom, jedinstvenim bez obzira na boju pa i varijantne razlike trebalo ipak pisati bolje.

  43. У принципу се слажем са Чешњаковом констатацијом, али увијек остаје питање:

    Зашто су Бошњаци једини народ на свијету који сматра дискриминацијом ако неко каже да они говоре језиком који носи име њиховог народа?

    Де ми одговори на ово питање па да братски пружимо руку један другоме и да проговоримо херцеговачки, да нас читав свијет разумије!

  44. Moze i ovako.Zasto da ga zovemo bosnjacki kad se u citavoj istoriji pominje samo bosanski???

    Cak ima i svoj kod ISO standard i ta prica ovdje zavrsava.Postojace dok postoje ljudi koji se tako izjasnjavaju pa cak i da nestanedrzava BiH.

    Bosnjiak-bosnjak-bosnien su samo i tako jezicke varijante

    Postoji snimak kad Z.CVIJANOVIC kaze:A sad krenite po bosanskom jeziku…

    Bit je stvaranje konflikta gdje se SNSD najbolje snalazi i nista vise

  45. Ахмеде,

    хвала теби што си на мојој страни, ипак морам да ти кажем, мени је свеједно шта год он напише.
    Ја њега користим као поштапалицу.

  46. SNSD vlast se satra da ukine i b od svega bosanskog.Ti nam ovdje objasnjavas da ti neko krade i dio necega sto je i tvoj identitet…

    Tvoja „braca“ Bosnjaci su vezani za Bosnu,i naravno da se osjecaju ugrozeni na ukidanje svega bosanskog ,m irezervnog identiteta nemamo kao ti.Dzaba nam podvaljujes Turke,isti si Ceric.Na izborima si vidio koliko ga Bosnjaka podrzava,

  47. апостроф,06.04.2017. 13:16:01

    “Ахмеде,
    хвала теби што си на мојој страни, ипак морам да ти кажем, мени је свеједно шта год он напише.
    Ја њега користим као поштапалицу.“

    Кога? Босански језик!!!

  48. Да поновим питање:

    Зашто су Бошњаци једини народ на свијету који сматра дискриминацијом ако неко каже да они говоре језиком који носи име њиховог народа?

  49. jasse,06.04.2017. 13:14:10

    “Moze i ovako.Zasto da ga zovemo bosnjacki kad se u citavoj istoriji pominje samo bosanski???“

    Па тражио сам да линкујеш оригиналну страницу много спомињаног “Босанско-турског рјечника“.

    Ако то постоји предајем се…

  50. jasse,06.04.2017. 13:14:10

    “Bosnjiak-bosnjak-bosnien su samo i tako jezicke varijante“

    Одлично.

    Сљедеће седмице подносим апелацију Уставном суду БиХ за промјену имена државе јер се у њему њеном имену могу препознати само Бошњаци.
    То је велика дискриминација Срба и Хрвата.

  51. – Ja neku naročitu specifičnost ne vidim, ne vidim da je bosanska jezička situacija po nečemu bitno različita od situacije u drugim našim krajevima. Sigurno je to jedan jedinstven jezik, sa određenim elementima, bojom koja u svakom kraju, po tradiciji i uslovima života, mora da povuče nekakve osobine koje su specifične. Ali, specifike ima i u samoj Bosni. Jezik Sarajeva nije jezik Mostara… Ne vidim uopšte kakva je to bitna razlika između jezika Bosne i jezika Šumadije, i kakva je razlika između jezika Bosne i jezika Slavonije. Pa i dubrovački jezik u osnovi je isti taj jezik.

  52. češnjak,06.04.2017. 13:44:57

    “Ne vidim uopšte kakva je to bitna razlika između jezika Bosne i jezika Šumadije, i kakva je razlika između jezika Bosne i jezika Slavonije. Pa i dubrovački jezik u osnovi je isti taj jezik.“

    Поново потврђујем слагање са Чешњаком.

    Међутим, ја бих да се договоримо се шумадијски, босански, славонски и дубровачки језик не стављају у уставе док се Шумадинци, Босанци, Славонци и Дубровчани не прогласе народима.

  53. Симо П. Ороз,06.04.2017. 13:36:33[169655] Сљедеће седмице подносим апелацију Уставном суду БиХ за промјену имена државе јер се у њему њеном имену могу препознати само Бошњаци.
    То је велика дискриминација Срба и Хрвата.
    I sta ako ti Ustavni sud kaze da si se identifikovao vec da budes Srbin,dobrovoljno.I to je tvoje pravo.
    Hoces reci da bi bio dvolican?
    😉

    Simo jezik je juznoslavenski.To je jedino preostalo.

  54. Џасмине,

    Словенци, Македонци и Бугари су такође Јужни Словени.

    Ако би ми тај назив узели само за себе украли би дио њиховог идентитета.

  55. Meni kao Srbinu islamskog zakona smeta što su Srbi istočnog zakona neki entitet u Bosni i Hercegovini nazvali Republika Srpska, a da mene nisu pitali i tako oduzeli dio mog identiteta bez pitanja, dok se ne izvinu, ne poprave sve zube i naprave po stotinu sklekova ne dozvoljavam da se koriste mojim nacionalnim identitetom

  56. simo

    Južnoslavenski jezici, podskupina su slavenskih jezika, ukupno ih je osam (SIL International).[1]
    Zapadnojužnoslavenski (5):
    bošnjački jezik [bos]
    crnogorski jezik (uvršen u zbroj)
    hrvatski jezik [hrv]
    gradišćanskohrvatski jezik
    kajkavski književni jezik [kjv]
    moliški hrvatski [svm]
    slovenski jezik [slv]
    prekomurski jezik. 3. 2. 2012. odbijen mu je zahtjev za priznajem jezičnog statusa[2].
    rezijanski jezik
    srpski jezik [srp]
    slavenosrpski jezik
    Istočnojužnoslavenski (3):
    bugarski jezik [bul]
    bogomilski dijalekt
    pomački dijalekt
    makedonski jezik [mkd]
    jugoistočno makedonsko narječje (sa 8 dijalekata)
    zapadno makedonsko narječje (13 dijalekata)
    sjeverno makedonsko narječje (7 dijalekata):
    starocrkvenoslavenski [chu] – izumrli jezik

  57. Како сад одједном један језик, а досад су сви из тих новопечених држава радили на стварању тзв. државних језика да оправдају постојање својих такође нових нација иако сви они врло добро знају да говоре једним језиком, а то је Српски језик!

    Свака част за текст!

    Најбољи дио:
    „Надаље, они 26 година од зомбизације и повукодлачења нацистичких обиљежја и идеологија у СР Хрватској, имају толико безобразлука да се данас огласе у маниру „сви смо ми једнако криви“. Гдје сте били до сад? Коме је требало ову Декламацију послати и написати прије више од четврт вијека?

    Србији и Србима сигурно не!

    И то је главна функција ове Декламације. Да данас мало глумимо како смо сви исти“.

  58. Како сад одједном један језик, а досад су сви из тих новопечених држава радили на стварању тзв. државних језика да оправдају постојање својих такође нових нација иако сви они врло добро знају да говоре једним језиком, а то је Српски језик!

    Свака част за текст!

    Најбољи дио:
    „Надаље, они 26 година од зомбизације и повукодлачења нацистичких обиљежја и идеологија у СР Хрватској, имају толико безобразлука да се данас огласе у маниру „сви смо ми једнако криви“. Гдје сте били до сад? Коме је требало ову Декламацију послати и написати прије више од четврт вијека?

    Србији и Србима сигурно не!

    И то је главна функција ове Декламације. Да данас мало глумимо како смо сви исти“.

  59. „Накот кешом мотивисаних квазидуховњака, селективних човјекољуба и прдимислилаца, … све озбиљније мислим престати звати Невладинићима.“

    Nego, zar Vuk nije bio nevladinić čiju ortografiju je zabranila kneževa kancelarija i javno osudila pravoslavna crkva. Pa i Andrić piše o tome da su protivnici njegov jezik nazivali „jezikom ercegovačkih turaka, kiridžija, handžija i mehandžija“

    Kako to lijepo pisače Vukov poklonik, Jova Ilić, otac Vojislava Ilića, u svojim pričama:
    „Kauk đjul mirom miri, a bulbul pjeva večernju pjesmu svoju“

    Ah, taj Vuk, čijeg imena su danas puna usta okamenjenih jezičkih purista i boraca za prvenstvo srpskog jezika.
    Kako bi oni danas pisali o lingvisti Srbinu koji bi živio u Beču oženjen katolikinjom, koji bi primao prihode od bečkih službenika. I još zastupao ideje suprotne stavovima države, crkve i većine jezikoslovaca iz Beograda?

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *