Влада Српске крпи буџет новцем из ИРБ

Због крпљења рупа у буџету, Влада Српске одлучила се на несвакидашњи потез. Заграбиће из касе Инвестиционо-развојне банке око 24 милиона марака и пребацити у буџет, сазнаје АТВ.

Шема коју су смислили у Министарству финансија до сада није виђена. Наредили су ИРБ-у да два кредита, која та банка редовно отплаћује Свјетској банци преко буџета Српске, исплате моментално у државну касу. Како је преостали рок за враћање кредита још двадесетак година, Влада ће имати довољно времена да тим парама покрпи рупе у буџету.

Одлуку о пребацивању пара које су се требала вртити у ИРБ-овом фонду за развој и запошљавнаје, Влада је објавила и у Службеном гласнику.

“Фонд за развој и запошљавање извршиће једнократну отплату кредита Свјетске банке, а исплата ће бити извршена на јединствени рачун трезора. Извршењем исплате из тачке три ове одлуке, измирене су све обавезе Фонда за развој и запошљавање Републике Српске према Републици Српској, по основу кредита из тачке један ове одлуке”, стоји у Службеном гласнику.

Тако је ИРБ, паре којима је требала финансирати пројекте, усмјерио у буџетску потрошњу. Појашњење ове одлуке тражили смо од Министра финансија, али Зоран Тегелтија на наше поруке није одговорио. Ни у ИРБ-у нису хтјели да потврде постојање овог плана.

Објашњење спорне одлуке Владе тражили смо у Инвестиционо-развојној банци, али тамо све негирају. У телефонском разговору поручују да би тако нешто било преседан и да се средства ИРБ-а не могу користити за потребе буџетске потрошње.

Ипак преседан је направљен. Из Ревизорског извјештаја Фонда за развој и запошљавање види се да оба кредита из спорне одлуке Влада не мора да врати одмах него, лагано, у ратама до 2033. и 2037. године.

Кредити су одобрени 1998. и 2002.године са роком отплате од 35 година и грејс периодом од 10 година, бескаматни су, са уговореним сервисним трошком од 0,75% годишње.

Тако Влади остаје довољно времена да парама из ИРБ-а поправи ликвидност буџет. Коментар смо тражили и од Главног Републичког ревизора који каже да у досадашњој пракси није видио овакав случај. ИРБ, иначе, међународне кредите отплаћује преко трезора, али ако су паре остале у буџету, ревизор ће морати да провјери да ли је све усклађено са важећим прописима. Економистима је све ово итекако јасно.

“Очигледно је да у страху да средства ММФ-а неће доћи, а знамо и зашто Влада покушава на сваки начин да ријеши питање недостатка средстава у буџету. Оно што је дефинитивно погрешно то је да тим мјерама се ништа не добива. Ту се купује краткорочно вријеме”, економиста каже Зоран Павловић.

Економисти кажу да би ово могла постати опасна пракса јер је Свјетска банка ИРБ-у одобрила десетине оваквих кредита за подршку развоју. Постојање овог плана незванчно су нам потврдили и извори у Министарству финансија уз образложење да ИРБ има вишак ликвидних средстава, а Влада мањак који није извјесно да ће закрпити кредитом ММФ-а.