О Алберту Шперу и српским политичарима: Уздизање у небо и ваљање у блато

Алберт Шпер је био омиљени архитекта и близак сарадник Адолфа Хитлера. Фирерову наклоност придобио је добрим познавањем психологије масе, употребом свјетлосних и других ефеката током организовања чувених фирерових говора на масовним скуповима, те великим грађевинским пројектима у Берлину.

среда, март 15, 2017 / 09:10

Алберт Шпер је био омиљени архитекта и близак сарадник Адолфа Хитлера. Фирерову наклоност придобио је добрим познавањем психологије масе, употребом свјетлосних и других ефеката током организовања чувених фирерових говора на масовним скуповима, те великим грађевинским пројектима у Берлину.

Пише Небојша Вукановић

Одмах на почетку рата Шпер је именован за министра наоружања, и до краја рата успјешно је водио организацију производње наоружања, те брзог обнављања фабрика након савезничког бомбардовања.

На великом послератном суђењу нацистима у Нирнбергу Шпер је осуђен на 20 година затвора, и током боравка у берлинском затвору Шпандау написао је књигу „Писма из Шпандауа“. Једна од занимљивости из тог периода, која доста говори о менталитету Нијемаца, јесте податак да су Шперови најближи сарадници из ратног кабинета све вријеме током његовог боравка у затвору одвајали дио плате и тајно достављали новац Шперовој супрузи како би могла прехранити дјецу у тешком периоду.

Било је врло опасно у то вријеме тајно се састајати, прикупљати новац и непримјетно га достављати породици осуђеног фашисте и Хитлеровог блиског сарадника, али из поштовања према Шперу и разумјевања ситуације у којој се налазила његова породица, његови сарадници су 20 година сваког мјесеца дио плате одвајали за његову дјецу и породицу.

Прочитао сам доста историјских књига, али готово нигдје нисам нашао да се нешто слично догодило у нашој историји. Код нас Срба је обичај да људе који су на власти уздижемо до неба, полтронишемо, удаварамо им се хвалоспјевима и покушавамо им се увући под кожу не би ли извукли неку личну корист. Чим истекне мандат, изгубе на изборима, буду смијењени или на други начин остану без функције, однос се мијења за 180 степени, и већ сутрадан након „пада“ огромна већина људи и сарадника се нагло дистанцира и напусти човјека који је дуги низ година био предмет дивљења.

Примјер покојног Слободана Милошевића који је 90-их имао готово неограничену моћ и утицај, а који се у последњем интервјуу пред одлазак у Хаг пожалио новинару да је имао лоше сараднике и да га је већина издала и напустила већ 6. октобра, најбоље приказује путешествије просјечног српског државника. Од предсједника државе и министра, до одборника у малој општини и директора неког јавног предузећа, каријера просјечног српског политичара сличи као јаје јајету, и креће се од масовног дивљења и величања док има власт и моћ, до отвореног презира, напада и одбацивања кад изгуби власт, моћ и функције.

Много је разлика у менталитету и односу према држави једног просјечног Нијемца и Србина. Нијемци своје личне подређују колективним интересима и имају посебан однос према држави и друштву у коме живе, док Срби нажалост често државу посматрају као непријатеља и покушају на различите начине да је оштете. Нијемци имају изграђену колективну свијест и спремни су јавно да се побуне и казне политичаре који направе велике грешке штитећи тако државу и општи друштвени интерес, док просјечан Србин упорно ћути, тешко живи и трпи велика понижења, јер нема довољно снаге и храбрости да се успротиви тиранину који га тлачи и искориштава. Храброст се јави тек када тиранин изгуби власт и моћ, и тек онда је већина спремна да га јавно линчује, вријеђа и проговори о неправди коју су преживјели.

Много тога можемо научити од Нијемаца, а једна од важних лекција је однос према друштву, држави и политичарима. Од Њемачке, Јужне Кореје до Руминије много је примјера гдје грађани масовно се побуне и протествују због ствари које су у нашем друштву постале ситнице и уобичајена појава. Не требамо се плашити пролазних личности које су тренутно на власти и не смије им се дозволити да граде ауторативну апсолутистичку власт рушећи демократске институције, већ од њих треба упорно тражити да поштују законе, понашају се одговорно и казнити их за злоупотребе, промашаје и лоше потезе.

Свијест просјечног грађанима и колектива умногоме зависи од квалитета образовања, друштвених норми васпитања и слободе медија. Због тога ће за стварање уређенијег и бољег друштва бити неопходно изградити јаке институције, те много радити на побољшању образовног система и истинској слободији медија који ће бити коректив власт а не палица у рукама једног човјека.



0 КОМЕНТАРА

  1. Ако је овај нациста, који је организовао целокупну индустрију ратне Немачке, укључујући, ту, и употребу ратних заробљеника и осталог народа скупљеног широм целе окупиране Европе за робовски рад у корист нацизма и немачког ратног напора, за све то добио 20 година затвора, како то да су Срби, у БиХ добијали у Хагу многоструко веће казне за оно што је неупоредиво са овим што је учинио херн Шпер, коме на души стоје милиони побијених недужних људи широм света.

Оставите одговор