Ја теби војводо, ти мени декану

Ових дана појавио се проблем законитости именовања декана Факултета безбједносних наука Универзитета у Бањој Луци. Ништа посебно узбудљиво.

среда, март 15, 2017 / 10:02

Ових дана појавио се проблем законитости именовања декана Факултета безбједносних наука Универзитета у Бањој Луци. Ништа посебно узбудљиво.

Пише Марко Шикуљак

Навикли смо, додуше, на најразличитије факултете које бујају на све стране, али упркос томе тешко је било не помислити: Шта је дођавола Факултет безбједносних наука и чему то служи?

Факултет безбједносних наука је уствари узнапредовала Виша школа унутрашњих послова. ВШУП је дјеловала у оквиру Министарства унутрашњих послова Републике Српске, а однедавно постала организациона јединица Универзитета у Бањој Луци.

Још док је била под окриљем Министарства, ова образовна установа је била дио својеврсног парадокса: Школовала је више ђака него што је била потреба за радном снагом МУП РС!

Дакле, само министрарство је, да будемо најблажи у критици, отварало врата корупцији. Јер ако нисте ригидни у придржавању броју који је заиста потребан, стварате значајан број оних који ће доћи у искушење да неког подмите да би добили посао. Упркос томе, уписивао се већи број ђака, од којих су се неки, по законим математике, школовали да би чамили на бироу. Уз оправдање да "постоје секуритији" и да могу и тамо да раде.

То је био најочигледнији примјер до које мјере је обесмишљено наше школство. Док год има оних који би се платили школарину, уписиваћемо. Није битно што ти кадрови никоме не требају, и што је диплома само један од услова, уз везу, подобност или новац, да се запосле у јавној служби. А све то уз правдање како је то ствар понуде и потражње.

За наш школски систем није претјерано важно питање како опремити студенте знањима и способностима да би сутра радили, стварали, и тако унапређивали земљу у којој живе. Битно је да постоји нешто што ће се звати факултет. Да у њему постоје заслужни грађани који ће се китити др мр титулама, а да најзаслужнији постане ДЕКАН. Без обзира што му чланке из новина, у којима је бранио лик и дјело људи на власти, морате прогласити НАУЧНИМ РАДОВИМА!

Савршено је небитно што се школује вишак кадрова у друштвеним наукама. Што ни штапом не можете попунити буџетску квоту на многим факултетима, за послове гдје кадра недостаје. Што декан ЕТФ БАња Лука као најбољу референцу свог овог факултета истиче то што многи њихови студенти одлазе и запошљавају се у иностранству ?! Што су "отуђени центри моћи" толико јаки да обесмишљавају закон о високом образовању, по којем макар љекари, правници и наставни кадар не смије "производити" на приватним факултетима.

Набројани проблеми нису само проблеми високог образовања. Више су одраз вођења земље, односно како га виде људи који су на позицији. Зграби што више за себе, не брини за шире последице. Док год је тако, свеједно је да ли ће неко засјести на чело факултета, или ће га спотаћи струја страначких или политичких, али не и идејних противника.

Један декан, горе доле, у цијелој причи, не мијења пуно.  

 



0 КОМЕНТАРА

  1. Писац текста је злонамјеран.

    Времена су несигурна, и јаче земље су обавјештано избушене. Да бисмо ишта могли морамо бити сигурни. Вехабије, народно незадовољство, издајници, мигранти, Мосад, МИ-6, БНД. Изазови су велики и бројни. И свака земља мора да води рачуна о својој безбједности.

    Како ћемо то постићи, дакле, да се осигурамо? – Производњом сто тридесет Галијашевић-Ћеранића на годишњем нивоу.

    Стари мој, кад ови непријатељи крену да роваре, за неких десет година, а ми истуримо пар хиљада Ћеранић-Галијашевић, да их проанализирају. Јебо мајку, ако сви се не разбјеже!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *