Игор Радојичић: Нафтни лоби против нове топлане

Почећу са питањем: Коме треба градња нове топлане у Бањалуци на дрвну сјечку?

среда, март 15, 2017 / 08:34

Почећу са питањем: Коме треба градња нове топлане у Бањалуци на дрвну сјечку?

Пише: Игор Радојичић, градоначелник Бање Луке, за "Глас Српске"


Треба грађанима да добију сигурну и квалитетну услугу гријања. Треба и граду да прекине финансирање све тежег губиташа, а добије нову, профитабилну компанију. Треба и домаћој привреди, јер ће нова топлана новац трошити и за набавку и за производњу на домаћем тржишту.

Грађани Бањалуке годинама већ нису сигурни да ће их зими топлотном енергијом угријати градска "Топлана". Неки се искључују, многи су незадовољни услугом, а сви су несигурни да ће гријања уопште бити. Проблеми се сваке сезоне само увећавају. Дугови актуелне "Топлане" а.д. нарасли су до 85 милиона КМ, ниједна банка више неће да прати пословање "Топлане", а уговор о снабдијевању мазутом има један набављач већ дуго година. Свака нова сезона доноси нов чист губитак од бар десетак милиона КМ. Град Бањалука сваке године чини невјероватне акробације да подржи предузеће чији је већински власник, које би требало само да послује на тржишту, ради обезбјеђења гријања. Да град, а често и Влада, не подржавају "Топлану", посљедице би биле катастрофалне. Без гријања би остало 20.000 корисника, домаћинства, школе, вртићи, установе, хирургија, управе…

Проблем градског гријања неуспјешно се покушава ријешити већ дуго година. Анализирају се сви могући енергенти и модели: гас, "Инцелова" енергана, термалне воде испод Бањалуке, угаљ из Станара, мини-топлане на више локација, закуп, концесија, Европска банка за обнову и развој (ЕБРД)… Предугачак је списак идеја и покушаја. Инсталисане су и двије мини-топлане на Старчевици и Кочићевом вијенцу, укупне снаге од 16 МW, што је смањило трошкове, али није ријешило проблем. Реалност је да садашња "Топлана" све више тоне и свака наредна сезона је неизвјеснија од претходне.

Овако више не може даље.

Морају се донијети одлуке и покушати изаћи из стрмоглавог пада у банкрот постојећег предузећа, праћеног доспијећем неколико десетина милиона марака дуга на буџет града, уз престанак даљинског гријања у граду и угрожавања становника у зимском периоду.

Једино рјешење је градња новог постројења на дрвну сјечку, потпуна замјена скупог, увозног мазута јединим домаћим енергентом, знатно ниже цијене. Добра ствар је да су протеклих година рађене детаљне студије и анализе, она ЕБРД-а и Центра за климатске промјене у студији УНЕП, који су јасни у препорукама: неопходна је градња нових котлова на дрво, уз реконструкцију топловодне мреже, измјене тарифног система, уз подваријанте коришћења мазута за екстремне температуре.

Дежурна питања која се постављају за овај приједлог су:

– Има ли довољно дрвне сјечке? Има. У свим студијама доказано је да само у западном дијелу Републике Српске има довољно дрвета и дрвеног отпада. За сезону је потребно од 80.000 до 100.000 метара кубних. По подацима "Шума РС", на западном подручју има до 700.000 метара кубних који се могу сакупити највећим дијелом из шума којима газдује јавно предузеће, али и преко 140.000 из неискоришћеног дрвног отпада од приватних лица, произвођача или власника.

– Зашто се не користи други енергент? Одговор је у контрапитању – Који? Пројекције цијена нафте, мазута и гаса, као увозних енергената који су на глобалном тржишту, говоре о неминовном расту наредних година, у раљама политике и глобалних сучељавања. Уз то, најближи гасоводи су у Зворнику и Окучанима у другој држави, без икаквих скорих пројекција да ће стићи до Бањалуке. За оне који помињу угаљ, ваља подсјетити да се "еколошка" Бањалука два пута дизала на ноге на помен термоелектране, једном прије, а други пут послије рата, па су власти увијек одустајале, а угаљ у Станарима више и није у експлоатацији Републике. Помињање "Инцелове" енергане спада у давно прошло вријеме, јер је компанија давно банкротирала и девастирана се продаје у дијеловима, док је испитивање термалних вода испод Бањалуке дуг, неизвјестан и врло скуп посао. Остаје нам домаћи ресурс, а то је дрво. Уз то, и препорука топланама у Србији је управо прелазак на дрво као енергент.

– Колику инсталисану снагу треба имати ново постројење? Сада је инсталисано око 250 МW, који се великим дијелом не користи. Искуство из гријних сезона, а нарочито ове која је имала дуг хладан период од децембра до фебруара даје нам одговор о најмање додатних 50 МW, уз постојећих 16 МW у мини-топланама.

– Зашто сада? Јер је идућа сезона још мање извјесна са садашњом "Топланом" и још је већи ризик да град остане без гријања.

– Да ли је могуће изградити топлану за једно љето? Јесте. За градњу постројења потребна су од три до четири мјесеца. С адекватном припремом и напорним, па и фанатичним радом и праћењем свих служби, добар партнер може да престигне вријеме.

– Зашто избор стратешког партнера за градњу нове топлане? Јер приватни инвеститор има интерес да нова топлана ради и доноси профит. На годишњем приходу од 20 милиона КМ је то и могуће, а нема ни интерес да направи губиташа и не може себи приуштити губитак од 85 милиона, док град или држава као власници, нажалост, могу да дођу и до овако високих дугова и повећавају их даље. Уз то, град нема капацитет за самосталну инвестицију у износу од око 30 милиона КМ само за нову топлану, а да, при томе, не обустави или угрози све друге комуналне, развојне, па и елементарне потребе у наредним годинама.

– Има ли могућих партнера? Има. Сваке седмице кроз Градску управу пролазе и најпознатије свјетске компаније заинтересоване или за продају опреме или за комплетну градњу. Једино питање је ко је спреман да се ухвати изазова одмах, а да не преговара још наредних неколико година.

Коме одговара градња нове топлане? Свима осим нафтном лобију!

Прије свега, грађанима, јер треба да добију поуздано, 24-часовно гријање у сезони, по истој цијени. Затим, граду, јер ће уложити средства у инвестицију која треба да даје добит, умјесто неколико десетина милиона марака спаљених и послатих у дим од мазута. Домаћим произвођачима и прерађивачима дрвета, јер ће имати новог великог купца који ће овдје оставити десетине милиона марака домаћим продавцима.

Коме не одговара нова топлана? Само нафтном лобију!

На увозу и продаји мазута могу се зарадити милиони марака, који одлазе ван земље и у дим из "Топлане". И сваке године је све више и све теже. Зато ће нафтни лоби бити спреман на све јавне кампање, утицај на медије и одборнике, лобирање државних и општинских службеника. Надам се, барем не и на угрожавање живота и безбједности оних који треба до донесу и воде овакву одлуку.

Закључићу јасном поруком која се односи не само на причу о "Топлани", већ и о многим другим покушајима које нова градска администрација предузима. Најлакше би било не предузимати никакве иницијативе и бити оптужен само за нечињење. Свака иницијатива или доношење великих, па и ризичних одлука, а поготово угрожавање великих материјалних интереса, далеко је опасније и отвара много нових фронтова и прилика за напад.

Најмањи ризик је не чинити ништа. Ова администрација ће ризиковати чинећи.



0 КОМЕНТАРА

  1. Тако је говорио наш драги градоначелник….
    И умјесто на Туњице, Верицу Кунић постави као савјетника у свој кабинет па с њом обилази Топлану. О криминалу који је та жена починила за вријеме Давидовића, када је водила ресор просторног планирања, о малверзацијама са грађевинским земљиштем, о имовини коју је незаконито стекла криминалним радњама – то смо ми акваријумске рибице већ заборавили.
    Умјесто да копа башту на Туњицама наредник десетак година, ето ће нам ријешти проблем Топлане.
    Трипут ура за градоначелника и његову савјетницу!!!

  2. Увијек је добро да се трага за рјешењима, када се нуде нове рјешења, без обзира да ли су погрешна или исправна.

    Као добронамјерни грађанин Бање Луке заинтересован сам да се нађе најбоље рјешење, па у том смислу и дискутујем. Нисам нимало стручан да бих имао право дати суд шта је најбоље рјешење. Претпостављам да већ постоји неко ко је заинтересован да инвестира, да се „градски оци“ воде добрим искуствима Приједора и Градишке, те се стога одлучују за ову опцију. Као лаик само изражавам забринутост да и шумско богатство Српске има неке лимите, да се масовном сјечом праве голети, што би нам могло представљати велики проблем у будућности када су у питању поплаве. Осим тога, знам да Машински факултет из Линца нуди енергану на биомасу, што би укључивало и еколошко уклањање отпада, а све вриједности 10 милиона евра, па се питам зашто је та опција искључена.

    Чињеница је да је Топлана доведена у велику дубиозу, али не видим да постоји одговорност оних који су довели Топлану у провалију дубоку 85 милиона КМ.

    Кад је у питању негативно пословање, постоји низ нелогичности у компарацији пословања исте фирме у двије послијератне декаде.

    У првим годинама након рата, кад је Топлана поново пуштена у погон, цијена нафте (па и мазута) на свјетском тржишту била је приближно једнака или чак виша него у 2016. години. Долар је 1999. достигао вриједност 2,29 КМ, док је 2016. вриједио испод 1,75КМ. Дакле, у КМ цијена је била драстично већа послијератних година. Дистрибутивна мрежа је била дотрајала, значајно оштећена, а у међувремену је добар дио мреже обновљен, у цјелости магистрални вреловод до хотела „Босна“. Цијена топлотне енергије тих послијератних година била је далеко нижа него данас, а у међувремену је неколико пута подизана, задњи пут за 22% прије 3-4 године, уз образложење да „није дуго било поскупљења“. Дакле, неаргументовано. Данас на Старчевици и Кочићевом Вијенцу имамо двије нове енергане на сјечку, која је далеко јефтинији енергент од мазута, а губици на топловодној мрежи су нижи. Тих посљератних година услуга је била боља, Старчевица је имала квалитетно гријање. Да не буде забуне, не ради се овдје о политиканству, већ о простим чињеницама. Директори Топлане у то вријеме били су Драго Николић и Горан Мандић (нажалост, оба покојни), а други је био кадар СНСД. Тек доласком Драге Поповића за директора „кола крећу низбрдо“ кад је у питању квалитет услуге.

    Почетак краха Бањалучке Топлане подудара се се временом када главни (и једини) добављач мазутом постаје фирма „Хигат“, власништво Милорада Михајловића, кога Хрвоје Шаринић помиње у књизи „Сви моји тајни преговори с Милошевићем“ као Караџићевог ратног преговарача. Михајловић се није појављивао у јавности све до октобра 2010. године, када Прес РС на насловној страни објављује фотографију на којој у изборној ноћи испија шампањац с Додиком и Радмановићем у изборном штабу СНСД.

    Медији су писали да Топлана од фирме „Хигат“ набавља мазут по цијенама знатно вишим од тржишним:

    „HIGAT je za posljednjih sedam godina (od 2006. do oktobra 2013. godine) isporučio 148 hiljada tona mazuta zašto mu je banjalučka Toplana isplatila 158.058.200 KM, navodi se u dokumentima koji su u posjedu ENERGETIKARS.com…………… Ministar trgovine i turizma RS Gorana Zlatković, ministar industrije, energetike i rudarstva Željko Kovačević, te ministar za prostorno uređenje, građevinarstvo i ekologiju Srebrenka Golić šalju Šaroviću identično pismo u kojem od njega traže da, prekrši Odluku o kvalitetu tečnih naftnih derivata i odobri zahtjev banjalučkoj Toplani za uvoz visokosumpornog mazuta iako kvalitetniji mazut postoji na domaćem tržištu……………Njegova firma STARS je Toplani Gradiška tonu mazuta naplaćivala u prosjeku 1 400 KM, a HIGAT-u je banjalučkoj Toplani fakturisao cijenu koja je veća za oko 150 KM više po toni……………… Istražujući nabavku mazuta za banjalučku i ostale toplane u RS, početkom ove godine otkrili smo da je banjalučka Toplana tonu mazuta HIGATU plaća 1.540 maraka, što je 324 marke skuplje od Rafinerije nafte, kako su nam iz Broda tada potvrdili. Toplana godišnje nabavlja 25 hiljada tona, što znači da građani plate više od osam miliona maraka skuplji mazut. I u poređenju sa drugim toplanama, vidljivo je da banjalučka plaća najskuplji mazut, od prijedorske za blizu 250 maraka po toni.“

    http://www.capital.ba/banjalucka-toplana-isplatila-158-miliona-km-higatu/

    Осим тога, из овог текста је јасно да је Топлана узимала мазут с већим процентом сумпора, што је против здравља грађана Бањалуке, а проф. Мићо Гаћановић је постављао јавно питање и еколошких стандарда кад су у питању котловнице на сјечку.

    И сам господин Градоначелник је прије само неколико мјесеци изјавио:

    “Nama je ekskluzivni dobavljač prestao isporučivati mazut na minus deset stepeni, a i sami vidite da se temperature ne povećavaju iznad nule. Čak ni sa garancijom od 5 miliona KM, dobavljač neće da isporučuje mazut”

    Намећу се логична питања:

    Да ли је Град заштитио грађане уговором или добављач може на минус петнаест да обустави испоруку?

    Да ли ће се покренути одговорност оних који су расипали новац Бањалучана гурајући Топлану у дубиозу? Зашто то до сада није урађено?

    Колика је наплативост? Колико је град изгубио застаром потраживања? Да ли је било отписа потраживања по политичкој директиви?

    Колико је пословање овог услужног предузећа оптерећено новим запошљавањима и повећањем личних примања запослених?

    Гдје ће сутра завршити радници које нови власник – инвеститор прогласи непотребним?

    Зашто су грађани Старчевице и Кочићевог Вијенца натјерани да плате енергију која им никад није испоручена (као да се ради о рекету), и поред петиције с потписима 1577 власника станова који су изразили незадовољство услугом?

    Нема сумње да ће Бањалучани добити нову топлану на сјечку, али да ли ће икад добити одговоре на постављена питања?

  3. Пред изборе сам свим политичким субјектима предложио да се формира посебан градски фонд за фасаде, кровове и лифтове, како би се повећала енергетска ефикасност. Град би кредитирао и суфинансирао изградњу демит фасада, чиме би се повећала енергетска ефикасност, смањила би се потребна количина енергије за загријавање објеката, смањила би се потрошња енергената и аерозагађење. Фонд би био доступан подједнако свима, како заједницама етажних власника, тако и власницима приватних кућа.

    Не заборавимо да би велика потрошња могла довести до несташица овог енергента на тржишту, што би се свакако одразило на цијену дрва, а не можемо искључити и несташице. У коментару изнад не наведох да је Топлана мазут углавном набављала у сезони, а прави домаћин огрев спреми током љета.

  4. Važno je da se BL grije o svom trošku. Da ne zavlači ruku u džepove sirotinje iz provincije. Znala je Vlada RS intervenisati i pomagati Toplanu – sakupljati političke poene preko leđa čitave republike. Sa tim da se stane.

    Važno je i da Toplana bude ravnopravna ostalim kupcima drveta. Bilo kakav monopson satraće domaće drvoprerađivače cjepače. Drveta već sada fali.

    Uspjeh projekta grijanja zdrvma zavisiće od pošumljavanja. Ako ne pošumimo 3 put više nego što posječemo – najebaćemo. Kolektivno. Nestaće vode a bujice i poplave će nas satirati svakog proljeća.

  5. Kao што је то лијепо Дражен (drazen78bl) објаснио, г. Радојичићу, проблем је у градским мутиводама, партијашким рекетарима, и управи која сву своју енергију троши, изгледа, на поткрадање. Ви хоћете да ријешите проблем гријања, а не причате о тужбама против оних који су уништили Градску топлану?

    Главна препорука ЦзКП, на шта се ви позивате, јесте реконструкција топловодне мреже, која захтјева одређена улагања, и увођење калориметара. Дражен је лијепо предложио и фонд за повећање енергетске ефикасности. Да упростим, смањује се расипање топлоте на вреловодима, а и сами људи штеде. Посљедње значи да многи у неком тренутку неће користити топлу воду наше градске топлане, јер нису у кући/стану, зар не? Такође, нема потребе за врелим радијторима у фирмама накаченим на градске вреловоде, по завршетку радног времена. Е, то повлачи много мање расипања топлоте, а поврх тога и ефикасније гријање за оне који се тренутно грију (ако је изолација урађена како треба), а које не оптерећује ни мрежу ни топлану. Даље, према ЦзКП, постојећи котлови у Топлани су у јако лошем стању. То је такође један од разлога за велике губитке и лоше гријање.

    Иначе, цијене нафте и мазута су стално падале претходних пар година. Према народу треба бити искрен. А и поред онога што је Дражен ископао о набавкама мазута, знате ли да је могуће производити тзв. биомазут (биљно уље као гориво)? Што не би Градска топлана укључила и тако нешто? Временом се производња биомазута може ширити, што дугорочно снижава трошкове набавке енергента. Ионако, и с новом топланом, град ће морати да наручи мазут, јер је капацитет Градске топлане 232 MW, а капацитет ове новoпредложене 49 MW. Немојте мазати народу очи, поготово не мазутом, молим вас. 🙂

    Ипак, препорука ЦзКП, кад је ријеч о ближој будућности, јесте енергана за комбиновану производњу ел. енергије и топлоте. Треба ли сте и то поменути у свом чланку. Знате ли да постоје термоелектране на чврсти отпад, које су еколошки прихватљиве? Може се користити и дрвна сјечка, али и отпад, схватате? Успут, постројење је активно и профитабилно током читаве године због производње ел. енергије, која се, чудна ли чуда, током љета користи и за расхлађивање, при чему би електрана могла да утиче и на смањење цијена ел. енергије.

    Иначе, зар нису „Шуме Српске“ губиташ?

  6. Ево један, вјероватно приземнији приједлог, који сам прво окачио као коментар на Срђанов интервју у Бањалучкој хроници. Да се разумијемо, неће се грађани Бања Луке посмрзавати сљедеће сезоне ако ви, градоначелниче, не нађете тих 49MW, зар не? Поцркати неће! Ако ништа, могу се колективно иселити у Херцеговину док мраз не прође. 🙂

    Стога, шта мислите о само једној рејонској топлани на биомасу, такође у приватном власништву, капацитета 10 MW? То би била обазривија инвестиција. Значи, не требате тражити 5-6 локација, што и може да буде логистички проблематично, већ само једну. Пазите, добијамо 10 MW, и то у приватном власништву. Самим тим, и због постојеће двије рејонске топлане, потребно је бар 10% мање мазута за стару Градску топлану, у односу на оно сурово вријеме скупога мазута од прије 5-6 година. 🙂

    Наравно, мазут треба да се набави прије сезоне гријања и без мућкања фотељаша. То је лијепо Дражен елаборирао у свом коментару. Ионако морамо да купујемо мазут, јер је капацитет Градске топлане 232 MW. Не може ваш приједлог од 49 MW да замјени 232 MW, нити има смисла да топлана капацитета 232 MW буде „backup“ (како сте ви изјавили на данашњој скупштини) некој од 49MW! 🙂 Такође, и да партијскa чеда, која у Градској топлани нису већ неколико година добили радни задатак (јер су нечији), да засучу рукаве и крену нешто конкретно да раде. У међувремену се треба радити и на обнављају вреловода. Ту је, без обзира хоће ли се градити нова топлана или не, потребна инвестиција, и то у што скоријем року. Џаба све, ако су губици велики при дистрибуцији. Бар да још један вреловод средимо! Е, сад, поред свега овога казаног, да успут и мало дугорочније гледамо — уђемо у пројекат когенерације!

    Термоелектрана/топлана на чврсти отпад и биомасу се управо може изградити тамо гдје сте ви планирали нову топлану. И не мора да буде капацитета 49 MW, већ 39 MW. Је ли тако? Тако је! 🙂 Мање је загађење, Градска чистоћа такође зарађује, као и Шуме Српске, а предузеће је профитабилно цијеле године јер се и струја производи. Она се љети користи и за расхлађивање, схватате? Ето, да и то убацимо у причу. И не мора тај пројекат да траје годинама, како је Срђан казао. Највећа таква енергана, Алхолменс Крафт, термалног капацитета 550 MW (13 ПУТА више него ово о чему говорим!) је изграђена за двије године! Пројектно планирање је дуже трајало, јер је било рјечи о највећој таквој енергани на свијету! На свијету! Ово о чему ја причам не би било толико проблематично ни изблиза. А Дражен је рекао да нам Линц може понудити енергану за 10 М евра. Могло би се све завршити за двије године. Иначе, и ЦзКП је предложио, као мјеру у ближој будућности, изградњу когенерацијске енергане. Ви се позивате на њихов извјештај, а ја то само онда користим. Стога, једно просто питање, гдје би сте њу смјестили, ако би сте заузели парцелу „400m даље“ од старе Градске топлане? Ето, толико за сад од мене.

  7. Ево један, вјероватно приземнији приједлог, који сам прво окачио као коментар на Срђанов интервју у Бањалучкој хроници. Да се разумијемо, неће се грађани Бања Луке посмрзавати сљедеће сезоне ако ви, градоначелниче, не нађете тих 49MW, зар не? Поцркати неће! Ако ништа, могу се колективно иселити у Херцеговину док мраз не прође. 🙂

    Стога, шта мислите о само једној рејонској топлани на биомасу, такође у приватном власништву, капацитета 10 MW? То би била обазривија инвестиција. Значи, не требате тражити 5-6 локација, што и може да буде логистички проблематично, већ само једну. Пазите, добијамо 10 MW, и то у приватном власништву. Самим тим, и због постојеће двије рејонске топлане, потребно је бар 10% мање мазута за стару Градску топлану, у односу на оно сурово вријеме скупога мазута од прије 5-6 година. 🙂

    Наравно, мазут треба да се набави прије сезоне гријања и без мућкања фотељаша. То је лијепо Дражен елаборирао у свом коментару. Ионако морамо да купујемо мазут, јер је капацитет Градске топлане 232 MW. Не може ваш приједлог од 49 MW да замјени 232 MW, нити има смисла да топлана капацитета 232 MW буде „backup“ (како сте ви изјавили на данашњој скупштини) некој од 49MW! 🙂 Такође, и да партијскa чеда, која у Градској топлани нису већ неколико година добили радни задатак (јер су нечији), да засучу рукаве и крену нешто конкретно да раде. У међувремену се треба радити и на обнављају вреловода. Ту је, без обзира хоће ли се градити нова топлана или не, потребна инвестиција, и то у што скоријем року. Џаба све, ако су губици велики при дистрибуцији. Бар да још један вреловод средимо! Е, сад, поред свега овога казаног, да успут и мало дугорочније гледамо — уђемо у пројекат когенерације!

    Термоелектрана/топлана на чврсти отпад и биомасу се управо може изградити тамо гдје сте ви планирали нову топлану. И не мора да буде капацитета 49 MW, већ 39 MW. Је ли тако? Тако је! 🙂 Мање је загађење, Градска чистоћа такође зарађује, као и Шуме Српске, а предузеће је профитабилно цијеле године јер се и струја производи. Она се љети користи и за расхлађивање, схватате? Ето, да и то убацимо у причу. И не мора тај пројекат да траје годинама, како је Срђан казао. Највећа таква енергана, Алхолменс Крафт, термалног капацитета 550 MW (13 ПУТА више него ово о чему говорим!) је изграђена за двије године! Пројектно планирање је дуже трајало, јер је било рјечи о највећој таквој енергани на свијету! На свијету! Ово о чему ја причам не би било толико проблематично ни изблиза. А Дражен је рекао да нам Линц може понудити енергану за 10 М евра. Могло би се све завршити за двије године. Иначе, и ЦзКП је предложио, као мјеру у ближој будућности, изградњу когенерацијске енергане. Ви се позивате на њихов извјештај, а ја то само онда користим. Стога, једно просто питање, гдје би сте њу смјестили, ако би сте заузели парцелу „400m даље“ од старе Градске топлане? Ето, толико за сад од мене.

  8. Ево један, вјероватно приземнији приједлог, који сам прво окачио као коментар на Срђанов интервју у Бањалучкој хроници. Да се разумијемо, неће се грађани Бања Луке посмрзавати сљедеће сезоне ако ви, градоначелниче, не нађете тих 49MW, зар не? Поцркати неће! Ако ништа, могу се колективно иселити у Херцеговину док мраз не прође. 🙂

    Стога, шта мислите о само једној рејонској топлани на биомасу, такође у приватном власништву, капацитета 10 MW? То би била обазривија инвестиција. Значи, не требате тражити 5-6 локација, што и може да буде логистички проблематично, већ само једну. Пазите, добијамо 10 MW, и то у приватном власништву. Самим тим, и због постојеће двије рејонске топлане, потребно је бар 10% мање мазута за стару Градску топлану, у односу на оно сурово вријеме скупога мазута од прије 5-6 година. 🙂

    Наравно, мазут треба да се набави прије сезоне гријања и без мућкања фотељаша. То је лијепо Дражен елаборирао у свом коментару. Ионако морамо да купујемо мазут, јер је капацитет Градске топлане 232 MW. Не може ваш приједлог од 49 MW да замјени 232 MW, нити има смисла да топлана капацитета 232 MW буде „backup“ (како сте ви изјавили на данашњој скупштини) некој од 49MW! 🙂 Такође, и да партијскa чеда, која у Градској топлани нису већ неколико година добили радни задатак (јер су нечији), да засучу рукаве и крену нешто конкретно да раде. У међувремену се треба радити и на обнављају вреловода. Ту је, без обзира хоће ли се градити нова топлана или не, потребна инвестиција, и то у што скоријем року. Џаба све, ако су губици велики при дистрибуцији. Бар да још један вреловод средимо! Е, сад, поред свега овога казаног, да успут и мало дугорочније гледамо — уђемо у пројекат когенерације!

    Термоелектрана/топлана на чврсти отпад и биомасу се управо може изградити тамо гдје сте ви планирали нову топлану. И не мора да буде капацитета 49 MW, већ 39 MW. Је ли тако? Тако је! 🙂 Мање је загађење, Градска чистоћа такође зарађује, као и Шуме Српске, а предузеће је профитабилно цијеле године јер се и струја производи. Она се љети користи и за расхлађивање, схватате? Ето, да и то убацимо у причу. И не мора тај пројекат да траје годинама, како је Срђан казао. Највећа таква енергана, Алхолменс Крафт, термалног капацитета 550 MW (13 ПУТА више него ово о чему говорим!) је изграђена за двије године! Пројектно планирање је дуже трајало, јер је било рјечи о највећој таквој енергани на свијету! На свијету! Ово о чему ја причам не би било толико проблематично ни изблиза. А Дражен је рекао да нам Линц може понудити енергану за 10 М евра. Могло би се све завршити за двије године. Иначе, и ЦзКП је предложио, као мјеру у ближој будућности, изградњу когенерацијске енергане. Ви се позивате на њихов извјештај, а ја то само онда користим. Стога, једно просто питање, гдје би сте њу смјестили, ако би сте заузели парцелу „400m даље“ од старе Градске топлане? Ето, толико за сад од мене.

  9. екс,

    потпуно си у праву.
    Ништа се не ради на ревитализацији шуме-пошумљавању, напротив, неки дан ми један човјек из шумарства рече да се никад више није крало дрво за огрев.
    Да главу може изгубити у секунди ко се супростави, јер је све увезано.

    Дио гријања у Српској се може користити на биомасу, али да се под хитно крене на пошумљавање, поготово дрвета које у веома кратком року може бити сировина за коришћење.
    Зна се тачно гдје се те такозване дрве фарме могу формирати.

    Има једна значајна ставка у тзв.фушу-шумском отпаду, то нико не помиње.

    У шумама има на стотине хиљада кубика шумског отпада,шумокрадице су извлачиле само најбоље, то би се могло извући из шуме и искористити, како у топланама, тако и за пелете и брикете.
    То би био одличан посао, јер би се шумска подручја могла очистити и плански пошумити.
    Има га свугдје, на хиљадама хектара,на поједим мјестима не можеш кроз шуму ходати од тог шумског отпада, а управо он спрјечава природни раст нових младица.

    Тај материјал је бесплатан, јесте да кошта извлачење и довоз, али је опет јефтиније, него да се плаћа метрањско дрво, да се сијече оно мало што је остало,тиме дефинитивно прави злочин над природом, посљедично праве услови за клизишта и бујичне потоке.
    Да не говорим како смо већ због некотролисане сјече шуме изгуби преко 50% извора питке воде.
    Све је повезано.

    Има једна чудновата ствар, о томе такође треба размислити.
    У много општина је систем гријања велики проблем, мора локална управа то да донира, мука са одржавањем, често због застарјелих система у најхладнијим данима не може се постићи довољно загријавање станова поред свих напора.

    Рецимо, Бања лука, причао сам са човјеком, има трособан стан, исто као његов колега, он плаћа гријање, плус троши струју за остале потребе и догријавање просторија у хладне дане кад не ради топлана.

    Друг му користи за све само електричну енергију.
    Овај што користи само струју годишње потроши 30% мање новца, него овај што плаћа топлане, плус електричну енергију.
    Интересантно, зар не?

  10. А курузовина?!

    Зашто нико не помиње хиљаде хектара стрњишта и курузовине од којих се праве пелети?

    За успјешно и јефтино гријање постоје три главне ставке:
    1. Исправан и изолован цјевовод
    2. Потрошач који је мотивисан да се грије градским гријањем и који је мотивисан да штеди, а за то је услов уградња калориметра код сваког потрошача
    3. Систем генератора који могу користити више врста горива.

    Све се то лијепо стави на оловку. Како год Радојичић каже да иза мазута стоји хафтни лоби ја кажем да иза сјечке стоји дрвни лоби.

    Будућа топлана мора имати универзалност гледе извора енергије.

  11. Kakvo crno daljinsko grijanje, ukidaj toplanu, raspuštaj bagru, lopovi u zatvor a ljudi da se griju na struju. Već razvedeno, nema toplovoda, gubici manji, ekološki prihvatljivije da ima jedna termoelektrana, elektrana na bio masu, itd… nego rejonske kotlovnice. Plaćaš koliko potrošiš, lakše programiraš uređaje, ne moraš grijati svaku prostoriju na istu temperaturu, ali kome ja pričam, pa kod nas je peć na pelet glavni proizvod poslednjih godina. Umjesto da ložimo na jednom mjestu i pravimo struju, mi po kućama pravimo male toplane bez ikakvih filtera, i tako zagađujemo gore od termoelektrane. Struja, braćo, samo struja.

  12. Симо, тачно, али и кукурузовина спада у биомасу, па се подразумијева, велика је ту прича, много великих пољопривредника користи кукурузовину и други биљни отпад и читаво газдинство снадбијева енергијом.

  13. ova država je kao cigansko veselje, samo neka se živi i provodi, danas a sutra šta bude, da živimo na kredit, iznad mogućnosti i bez rada. valjda smo mi jedina država u evropi čije ekonomija nema privrede, nema materijalne proizvodnje, samo je ostala dužnička i virtualna ekonomija, zaduživanje, i novo zaduživanje na zadiživanje, a niko pri tome ne kaže kako će se i od čaga vraćati… osvestsimi si i izađimo iz kancalrija i administracija od koje smo oboleli, a ne vidmo da je administracija tumor na tkivu naroda, i počnimo već jednom da radimo. tebalo bi za početak polovinu budžetara iz svih kancelarija počev od opština pa nadalje preseliti iz kancelarija i parazitranja na njive, dati im motiku i neka obrađuju zemlju, neka se vrate na selo i na zemlju roditelja koju su napustili, to isto važi za gradsku populaciju koja je tokom procesa industirjalizacija bezaža sa sela kada je ovaj prostor urbanizovan, a šta da radimo sa deindustrijalizacijom, kojim procesom migracije stnovništva ona treba da bude praćane, da li bi bila neka deurbanizacija, neka nova ruralizacija, vraćanje na stanje pre industrjalizacije, a šta ćemo sa prekomernim povećanjem rasta stanovništva, šta ćemo sa neuvedenim porezom na drugo i treće dete kojim treba da se isfinansiraju nezaposleni na birou, koji su kao višak i nastali zbog nekonstrolsanog rasta populacije, pa i za upravaljanje motociklom treba vozačka dozvola, samo za rađanje i upropaštavanje dece od strane nerazumnih roditelja koji su bez ikakvog demografskog proračuna rađaili mnogobrojnu decu, nadajući se da će država sve to da izdržava. stvoren je sistem prinudog nasilnog držanja demografskog balansa populacije da se populacija nasilno drži pod kontrolom bez demogrfskih eksplozija, tako što se represivnim sistemom, prekomernim siromaštvom i nezaposlnošću uvek jedna polovina stanovništva drži bez posla na rubu egzistenicija da ni sama sebe ne može da izdržava, a kamoli da se reprudujuje, i na taj način se pokriva i prikriva preterana reprodukcija druge plovine stanovištva bez ikakve zakonske kontrole demografskog rasta. ali za zvanične demografe ove države rasti populacije je samo razlika između broja rođenih i broja umrlih. Oni neznaju višu demografsku nauku, više matematičke demografke modele koji opisuju rast populaje kroz vreme. Nažalost takvi danas popuju po mejstrim medijim, sluđujući narod zajedno sa dežurnim popovima koji svi zajedno grelje na grbači ovog naroda.

  14. Да објасним зашто нисам за ову Радојичићеву идеју.
    Надам се да ће ово прочитати.

    Као полазну основу узећу овај цитат из текста:

    “- Има ли довољно дрвне сјечке? Има. У свим студијама доказано је да само у западном дијелу Републике Српске има довољно дрвета и дрвеног отпада. За сезону је потребно од 80.000 до 100.000 метара кубних. По подацима „Шума РС“, на западном подручју има до 700.000 метара кубних који се могу сакупити највећим дијелом из шума којима газдује јавно предузеће, али и преко 140.000 из неискоришћеног дрвног отпада од приватних лица, произвођача или власника.“

    Господин Радојичић би морао боље провјерити који датум носе студије из којих је црпио ове податке. Таква ситуација са дрвним отпадом је била у вријеме непосредно послије рата када пиланџије буквално нису имали простор гдје да одложе пиљевину и окорке, па су становништву давали отпад џаба, а понекад обезбјеђивали и превоз и плаћали простор на којем су одлагали пиљевину.

    О целулозном дрвету које је трунуло по нашим планинама да не говорим.

    Негдје око 2007.године се ситуација мијења и прво креће прикупљање целулозног дрвета, а одмах за тим креће продаја окорака, највише за Италију.

    Убрзо долазио технологија прављења пелета од дрвне масе, па и брда пиљевине долазе на ред. Познајем људе који су узели добру пару само зато што су ономад дозволили пиланџијама да на њихову земљу истресају пиљевину.

    Зато је нетачно да постоје залихе отпада. Немају га ни грађани, а ни шумска газдинства.

    Ја препоручујем Радојичићу да направи нову студију са садашњим стањем и видјеће да је то овако како ја причам.

    Њему је студију увалио дрвни лоби који има своју рачуницу у томе да ће пелет слабијег квалитета уваљивати топлани, а онај бољи продавати грађанима од којих су многи већ инсталирали гријање на тај начин. То ће неминовно довести до поскупљења пелета, а онда ће се неко сјетити да је мазут, плин или нешто треће ипак јефтиније.

    Због тога студија мора обухватити све варијанте.

  15. Predsjednik Republike Srpske (RS) Milorad Dodik potpisao je danas, uime RS-a Memorandum o saradnji s kompanijom „Gasprom“ radi podrške povećanja energetske efikasnosti RS-a.

    Memorandum je uime „Gasproma“, potpisao predsjednik Upravnog odbora ove kompanije Aleksej Miler.

    Iz kabineta entitetskog predsjednika se navodi da je Memorandumom predviđena i izgradnja kraka gasovoda „Južni tok“ kroz RS, gasifikacija RS-a i izgradnja gasnih elektrana u RS-u.

    Potpisivanju Memoranduma, koje je obavljeno u okviru XI međunarodnog investicionog foruma u Sočiju, prisustvovala je ministrica za ekonomske odnose i regionalnu saradnju u Vladi RS-a Željka Cvijanović i v.d. direktora preduzeća „Gas Res“ Slobodan Puhalac.

    Simo sta bi sa tim „krakom“ gasovoda?Otisao u raskorak?
    Mešćini da si ti tad drugacije pisao hvalospjeve o nasem predragom vođi.Danas spominješ kuruzovinu.ĐE GAS ŠTO SI NAM OBECAO?

  16. jasse,18.03.2017. 13:51:49

    “Simo sta bi sa tim „krakom“ gasovoda?Otisao u raskorak?“

    Додик је крив за Јужни ток, то је општепознато. Коначно да си и ти у нечему у праву и да имаш неки аргумент.

    “Mešćini da si ti tad drugacije pisao hvalospjeve o nasem predragom vođi.“

    Месћини да би ти требао линковати те моје хвалоспјеве, иначе …

  17. Simo,na temi jezika je bespotrebno dalje pisati.Ni ti ni ja nista ne mozemo dokazati stoprocentno.Zato se mi u civilizaciji i drzimo nacela da svako ima pravo da svoj jezik zove kako hoce.

    „TVOJI“ su do V.Karađica govorili slaveno-serbskim.Uz pomoc Hrvata naprave na najcistijoj varijanti juznoslovenskih jezika(bosanskoj) svoj novi jezik.Srpsko-hrvatski.I svi to prihvate(neki nevoljno).Sve zarad zajednicke drzave juznih slavena.

    Danas smo opet odvojeni pa je red da svako uzme natrag svoj jezik.Nista ne tvrdim,ali ako se covjek posteno priupita:Ogromna je razlika izmedzu jezika kojim su Srbi tada pricali i pisali sa ovim danasnjim srpskim.

    Ali da ponovim,to je bezvezna rasprava, hrana za ovce u torovima.

    Simo nas jezik se zove juznoslavenski i tacka,i svi narodi su doprinijeli da se dodze do dabasnje gramatike a ne samo Srbi.

    Ps.ne trebaju meni nikakovi poeni.Svrha je da ukazem na ovu ublehasku vlast u RS KOJA POGUBNA PODJEDNAKO I ZA TEBE I ZA MENE.Ako to ne vidis ili si budala ili Pero Simic.Treceg nema.
    Allahimanet(stara bosanska rijec):)

  18. Само да нам термити не униште шуме!

    „Термити и протозое живе у симбиози. Teрмити сами по себи нису баш само злочасти велики мрави, они су само домаћини, удомитељи и хранитељи протозоа. Наиме, протозое живе у ректуму термита и хране се целулозом којом их опскрбљује термит домаћин. Ако су протозое гладнe, онe надражују ректум термита и он мора да се „наједе“, то јест: да наједе протозое. Термити се не хране дрветом, целулозом ,тачније они праве „штету“ само да нахране протозое. А зашто хране протозое? Зато што обожавају њихово голицање у ректуму. Симбиоза.“

    Имала би ова прича срећан крај да због весеља и среће Термита и Протозоа не страда цијели биосистем. Ако разумијете шта желим да кажем.

  19. Mnogo je problema vezanih za ideju o grijanju na drvo.

    Prvi problem su ljudi koji donose odluku. Radojičić i ljudi oko njega su profesionalni političari. Oduvijek u politici i oduvijek na političkim funkcijama. Nemaju iskustva iz realne privrede i realnog života.

    Nije tačno da u Krajini ima 700000 slobodnih kubika drveta. Slobodnih kubika nema uopšte. Naši su drvoprerađivači gladni drveta. Bilo kakvog drveta. Redovno kupuju drvo i u šumama FBiH. Šume Srpske već godinama u nazad isporučuju nekih pola miliona kubika ogreva i jedan novi veliki kupac bi izazvao ogroman poremećaj na tržištu. Računajte na gubitak hiljadu radnih mjesta iz realnog sektora. Nestaće sirovine. Drvo će poskupiti. Sa 70 ode na 100 KM.

    Dopremiti i za sezonu uskladištiti 100000 kubika drveta je ogroman logistički problem. Tokom čitave godine najmanje 50 kamiona šticara svakoga dana moraju dovoziti drvo i skladištiti ga da bi se drvo iskoristilo kad snijeg zapada jer kad snijeg zapada kamioni ne mogu u planinu na utovar. U pitanju se hektari i hektari skupe banjolučke zemlje.

  20. Видиш мој Ахмеде са каквим ја настрањаком имам посла, ја настрана човјека мила мајко.

    Јебо матер ако је нормалан онај ко је теби дао диплому медицинског брата, а поготово ако су ти дали диплому доктора, без обзира на сажаљење због 20 година студирања.

  21. Господине Апостроф, ја сам физички радник, утоварам балване за нову топлану. Радим то часно, за разлику од вас који сте из рата изашли с пола милиона ДЕМ по банкама, а током рата били „амбасадор“ у Зворнику.

  22. Тек сам сада запазио да се булазни о неких 232 МЕГАВАТА инсталисане снаге. То нема везе са стварношћу, па Угљевик и Гацко раде са неких 250 у оптималном циклусу.

    Што се тиче студија о сјечки и слично морам да подсјетим да је ИНЦЕЛ прије рата увозио целулозно дрво из Канаде, тако да један наводно озбиљни капацитет не би имао шансе у погледу снабдијевања.

    20.000 корисника је можда једини параметар који није довољно објашњен. Рецимо требало би знати колико корисника спада у средње и велике потрошаче електричне енергије. Мислим да не би било више од 150.

    Колико је ТОПЛАНА била погубна у свом пословању најбоље говори мали број прикључака новоизграђених објеката, поготово „привредних“ којима су испоручивани предрачуни за прикључак од којих коса одмах отпада.

    Топлинске пумпе нико не помиње, а могле би ријешити барем 50% сада прикључених објеката, вјероватно за исту количину новца, али би партиципација корисника ѕбог уштеда, могла да се урачуна у инвестицију.

    Бања Лука не треба да очекује гас, јер гас може доћи само са истока, по милости и вољи власника Бања Луке с остатком Републике Српске. При томе пуна уста Европе, али не можеш довести гас који ћеш сам плаћати на извору.

    Желим Бањалучанима много среће са оваквим инвестиционим приступом и промишљањима. Огријати се неће, али ће имати прилике да уживају у расправи и финансијској агонији још барем једно десетљеће.;)

  23. Front to je prvo što mi je zapelo za oko ako je instalisana snaga tolika to znači da potrošač u prosjeku troši 11kW pa mi malo mnogo ako je stvarno istina onda bi najviše trebalo ulagati u termoizolaciju a ne u pogone ali hbg u termoizolaciji nema ni naftne mafije ni Mrkonjićkog klana…. i meni djeluje nerealno da bi se BL mogla grijati na drvo jer ga nema toliko a možda bi trebalo razmisliti i o trećoj opciji recimo neka mala HE ili TE koja bi uz toplotnu proizvodila i elektriku a onda elektrikom pogoniti toplotne pumpe ali hbg tu nikog nema a i profitabilni pogoni su rezervisani za čuvare srpske….

  24. Zašto bi bilo ko radio bilo šta ispod tržišne cijene? Fora i jeste u tome da se poštuju zakoni tržišta a ne da nam političari bez dana radnog iskustva u realnoj privredi kroje kapu i troše desetine i stotine miliona narodnih para.

    Priča je u ovom slučaju vrlo jednostavna – drvoprerađivači već sada nemaju dovoljno sirovine. Nov, velik i povlašćen kupac će napraviti lom na tržištu. Svojim političkim uticajem Toplana će za sebe obezbijediti dovoljno drveta. To znači da će bez drveta ostati na desetine i stotine malih firmi koje zapošljavaju po 10-15 radnika. To znači otpuštanje radnika, to znači poskupljenje ogreva, to znači intenzivnija eksploatacija šume i njeno još brže satiranje.

  25. mica trofrtaljka,20.03.2017. 12:54:36

    “Ima samo jedna bitna razlika- Kakanj je još uvjek državni a mi smo stanare poklonili privatniku i zašto bi nam on poklanjao energiju ispod tržišne cijene??“

    Мица Трофртаљка је типични представник телалаука.

    Он већ унапријед калкулише да ће нова бањалучка топлана испоручивати енергију испод тржишне цијене, а онда ће онако мудар и гњеван питати како то да топлана ради са губитком.

    Како на зелену грану са таквим бадалетинама?

  26. „Он већ унапријед калкулише да ће нова бањалучка топлана испоручивати енергију испод тржишне цијене, а онда ће онако мудар и гњеван питати како то да топлана ради са губитком“
    Kad i gdje???

  27. Овај пројекат је одржив.Градишка Топлана јесте мања,и ради са договореним кооперантима.Али шта је са бројним воћнацима у Поткозарју?Знате ли колико људи спали окресане гране јер нико неће да их одвезе?Они кажу довези и још би да неплате.Уколико се направи добар систем,све може профункционисати.У Аустрији се крај аутопутева сади нека „биљчица“ која брзо расте и топлане градова су укључене у одржавање истих,а заузврат добијају сировину за гријање.Затим запуштени канали због којих фасујемо поплаве,…..Слажем се да се онда мора радити организованије пошумљавање,али има ресурса свуда око нас.Не знам ко снадбјева град мазутом,али вјерујем да је само од Бањалуке постао мултимилионер.Онолики,колика је буџетска рупа:D

  28. Da se i ja malo uključim.
    Koliko je meni poznato, Banja Luka već ima dvije kotlovnice velike snage na drvnu biomasu.
    U Starčevici i Kosmosu, čini mi se.
    Zna li neko kako one funkcionišu.
    Čuo sam da je pri tome preko štele kupljen neki otpad, ili surogat kotlova na biomasu. Efikasnost kotlova loša, potrošnja velika, efekat mali.
    Ko im isporučuje drvnu biomasu. Je li i to bilo preko veze ?

Оставите одговор