Говедарица: СДС предлаже Декларацију о заштити Дејтона

Нова сједница Народне скупштине Републике Српске одржаће се 28.марта, а на њој ће се, између осталог, наћи и једна декларација и то на приједлог шефа Клуба СДС-а Вукоте Говедарице.

уторак, март 14, 2017 / 13:40

Нова сједница Народне скупштине Републике Српске одржаће се 28.марта, а на њој ће се, између осталог, наћи и једна декларација и то на приједлог шефа Клуба СДС-а Вукоте Говедарице.

У питањи је „Приједлог Декларације о заштити Општег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини и убрзаног пута ка ЕУ, као стратешким циљевима Републике Српске“.

– Дневни ред има укупно 13 тачака, једну декларацију, два нацрта, неколико извјештаја и приједлога неких одлука – казао је предсједник НСРС Недјељко Чубриловић.

Говедарица је појаснио да је у протеклом периоду било више инцијатива о „редефинисању дејтонских принципа“, а који су прије свега долазили од ХДЗ-а БиХ.

"Циљ декларације је да НСРС заузме став о заштити и потврђивању Дејтонског споразума. И раније бисмо предложили ову декларацију, али имајући у виду уставну кризу коју је изазвао Бакир Изетбеговић, напросто није био моменат. Сматрамо да је ово прави тренутак да НСРС расправља о дејтонској позицији РС, да заузме став, а све са циљем да је заштити и да не буде даље територизације", истакао је Говедарица.

Лидер СДС-а Вукота Говедарица казао је данас, коментаришући критике које је предсједник СНСД-а Милорад Додик упутио на сарадњу Савеза за промјене и СДА, првенствено СДС-а са Бакиром Изетбеговићем, да „Додик прича будалаштине“.

"Знам ја зашто он то све говори. То су гебелсовске методе да изречена лаж, поновљена више пута, може у народу да се перципира као истина. Он се опредијелио да буде актер вјечитих подјела код Срба", истакао је Говедарица.

Рекао је како је Додик то радио за вријеме Анте Марковића, затим да је током рата подржао Венс-Овенов план, а послије рата „као миљеник Олбрајтове дошао на тенковима СФОР-а на власт“.

"И данас му не остаје ништа друго него да ради на подјелама, јер неко ће морати да одговара за 11 година континуитета његове самовоље", додао је.

Поручио је како Додик шири лажи о СДС-у али и цијелом Савезу за промјене.

"То су његове политичке будалаштине које имају за циљ подјелу српског народа, а не дискредитацију СДС-а", закључио је Говедарица.



0 КОМЕНТАРА

  1. Османе,

    поента је у томе што СДС ради три пута жешће оно за што је критиковао СНСД.

    Политика СНСД-а је гледе трећег ентитета имала два принципа:

    1. Немамо ништа против трећег ентитета, ако се тако договоре Хрвати и Бошњаци
    2. Трећи ентитет се може правити само на територији ФБиХ.

    То је по мени доста неутралан став који Бошњаци тумаче као подршку трећем ентитету јер Срби нису априори против њега, а Хрвати су њиме незадовољни јер су свјесни да ће до трећег ентитета много теже доћи ако се у расподјелу територија не укључи и РС, а опет су свјесни да би инсистирање на томе окренуло Србе против њих.
    Тим ставом Срби ништа не губе, а имају Хрвате колико-толико на својој страни у окршајима са ратним хушкачем Бакиром Изетбеговићем што често може бити врло значајно, као што је то недавно било у случају ревизије.

    Политика СДС-а има само један принцип:

    1. БиХ са два ентитета без промјене граница истих.

    Том политиком би се Срби конфронтирали са Хрватима, а истовремено ничим не би отупили оштицу коју сећијашка политика упера према РС.

    И све је то добро док се та прича води међу странкама. Оно што је овдје опасно је што Говедарица овом идејом увлачи највишу институцију Републике Српске у рјешавање хрватско-бошњачког спора са којим Срби немају ништа.

    Ту би једини прави побједник био Бакир Изетбеговић који би тиме разбио српско-хрватски блок у БиХ који је противтежа унитаристичкој политици чаршије.

    Говедарица је за ове ствари глуп и он то не може да схвати. Босић вуче ове потезе. Вукота је блентов који нема везе ни о чему, а синоћ сам се у то још једном увјерио гледјући га код Ђаковића у Телерингу.

    Срби по том питању морају бити што неутралнији, а у одлучним тренуцима требају стајати на страну оних који према нама и РС имају поштенији став и који не оспоравају наша права на народну аутономију која се зове конститутивност и територијалну аутономију која се зове Република Српска.

    Примјер положаја Хрвата у ФБиХ, оспоравање наших празника, покушаји унитаризације па макар се радило о удружењу пчелара, језик да не помињем, је слика оног што би се десило да унитаризам побиједи.

    Тај страх од унитаризма и безобразлука чаршијске “политичке и вјерске елите“ је оно што у овом тренутку уједињује Србе и Хрвате у БиХ, а не некава љубав између српских и хрватских политичара.

  2. Питање од милионче српских динара (оних пара) је: хоће ли СНСД-ова подршка ХДЗ-овом гурању трећег ентитета (искључиво на територији ФБиХ а никако и РС-а, како они кажу и чиме се, као, ограђују) о/слабити БиХ као државу, као и политички положај бошњачких или пробосанских (грађанских) политика и политичара, те тиме ојачати позицију РС-а у БиХ ( с неком извјеснијом идејом о уређењу БиХ као лабавој унији три републике, федерацији или конфедерацији, што би био сасвим фин пута ка раздруживању, независности и сл)
    или
    ће ХДЗ-ова идеја о трећем ентитету и федерализацији БиХ, уз сталну политичку и моралну инфузију и подршку СНСД-а тој идеји унутар БиХ, добијати на снази и у Хрватској, па тако и ЕУ, те ће се настојати придобити бошњачки политичари (без којих се то не може остварити ни на један начин) за неки комромисан начин (због којег би они пристали на нешто) који би укључивао федерализацију цијеле БиХ, укључујући и РС. Било какво прекрајање саме ФБиХ је, већ само по себи, довољно велико распакивање Дејтонског споразума и његова измјена, да се РС не би уплашила и за своју позицију (за што у СНСД-у чврсто вјерују да је јако к’о бетон и да их не би ни окрзнуло а камоли шта друго). Поготово што баш тај Споразум штити и садашњу позицију РС-а.

    Како рече професор Дејан Јовић неки дан, а на спомињање Лајчакове приче „о двије државе коју су пред распадом“: БиХ је држава која се – каква год да је и како год да је склепана – може задња распасти од свих осталих балканских држава напросто због тога што она једина има споразум на који су потпис ставиле највеће свјетске силе као гарантни лист да ће је штитити, да ће чувати њену цјеловитост и територијални интегритет.

    У том контексту, постоји сасвим одржива претпоставка да би – са СНСД-овом упорном подршком политици трећег ентитета с иницијалном идејом слабљења централне државе и јачање центрифугалних сила у корист или осамостаљења или већој аутономији РС-а – дошло до изнуђеног договора хрватске и бошњачке стране, овај пут уз подршку ЕУ и Америке, да се иде на распакивање Дејтона и преуређење цијеле БиХ. Брчко би у томе одиграло своју улогу. Тада би РС била једина страна која се супротсавља измјенама.

    Политика СДС-а да се очува Дејтон овакав каквог га знамо, без подршке икоме другоме изашта (тиме ни ХДЗ-у за неки трећи ентитет, свеједно што се он не би „дотицао територије РС-а него само ФБиХ“ како стално понављају из владајуће колаиције у РС-у) је сигурица у односу на СНСД-ов хазард и вјеровање да знају шта чине.

    Зато мислим да је СДС-ова политика, из садашње перспективе, пуно боља по интересе РС-а него СНСД-ова.

  3. Ево релевантних дијелова приједлога за уврштавање у дневни ред и приједлога декларације, па процијените да ли се предлагач противи трећем ентитету:

    „РЕПУБЛИКА СРПСКА
    НАРОДНА СКУПШТИНА
    Вукота Говедарица, народни посланик […]

    ПРЕДМЕТ: Приједлог за уврштавање у Дневни ред Седамнаесте сједнице Народне скупштине Републике Српске

    На основу члана 76. Устава Републике Српске и члана 190. Пословника Народне скупштине Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ број: 31/11) предлажем да се у Дневни ред Седамнаесте сједнице Народне скупштине уврсти тачка:

    Декларација о заштити Општег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини и убрзаног пута ка ЕУ, као стратешким циљевима Републике Српске

    Образложење

    Општи оквирни споразум за мир у Босни и Херцеговини зауставио је рат и страдања народа на овим просторима. Споразум је донио међународно признање Републике Српске, и као такав представља документ од непроцјењиве вриједности за српски народ у Босни и Херцеговини. Дејтонским споразумом Република Српска се признаје као један од два равноправна ентитета у Босни и Херцеговине, а српски народ конститутиван и равноправан народ. Очување Општег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини и начела равноправности два ентитета и три конститутивна народа, треба представљати јединствени циљ националне политике Републике Српске.

    С тога су неприхватљиве промјене уставног уређења унутрашње територијалне организације Босне и Херцеговине, што би представљало додатну федерализацију БиХ. Оваква или слична промјена у БиХ могла би довести до уставних промјена што није национални интерес Републике Српске. Зато треба зауставити све покушаје рјешавања питања „Сејдић и Финци“ којим се условљава имплементација пресуде Европског суда са промјеном унутрашње територијалне организације Босне и Херцеговине, што је у потпуности неприхватљиво за Републику Српску. […]

    ПРИЈЕДЛОГ […]

    II

    Народна скупштина Републике Српске, као стратешки интерес Републике Српске, истиче трајно  очување „дејтонске“ уставне позиције Републике Српске и темељних начела Општег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини (Дејтонског мировног споразума) који дефинише равноправност три конститутивна народа и два ентитета у Босни и Херцеговини. Свако нарушавање ових начела, мајоризација било ког од конститутивних народа, или једнострани покушај унутрашње територијалне и сваке друге уставне прекомпозиције Босне и Херцеговине неприхватљиви су са становишта интереса Републике Српске. […]”

    Читав текст доступан је на страници НСРС: narodnaskupstinars.net/?q=ci/народна-скупштина/сједнице/материјали-за-сједнице/материјали-за-17-редовну-сједницу-народне-скупштине

  4. Осман Ђ.,16.03.2017. 09:36:17[169042],

    „Било какво прекрајање саме ФБиХ је, већ само по себи, довољно велико распакивање Дејтонског споразума и његова измјена, да се РС не би уплашила и за своју позицију (за што у СНСД-у чврсто вјерују да је јако к’о бетон и да их не би ни окрзнуло а камоли шта друго).”

    Прво, чему та мантра о „распакивању Дејтона”? Откуд та идеја да се мијењањем једног дијела Дејтона он распакује, те да се аутоматски мијењају и други његови дијелови и то на штету Срба?

    Да би се нешто суштински измијенило у БиХ, потребна је сагласност три народа и два ентитета.

    Да би дошло до прве измјене, на то би морали да пристану и представници Срба и Република Српска. Таква промјена не би за собом могла да повуче другу суштинску промјену која би ишла на штету Срба и Републике Српске, зато што на њу не би пристали ни представници Срба ни Република Српска.

    Дакле, до прве суштинске промјене може да дође само уколико се договоре три народа и два ентитета. То је сасвим у складу са Дејтоном. Исто тако, до друге суштинске промјене коју би прва повука, уколико је вјеровати мантри о „распакивању”, и која би штетила Србима, може да дође само прегласавњем Срба и Републике Српске. То би грубо прекршило Дејтон.

    Због тога приче о „распакивању Дејтона” којима се покушава застрашити Србе не пију воде.

    То је једна потпуно накарадна логика, по којој законит договор о једној ствари, аутоматски води противзаконитом прегласавању о другој ствари.

    То је потпуно несувисао аргумент да је трећи ентитет антидејтонски и противуставан. До њега не може доћи без консензуса три народа и два ентитета, а такав консензус нипошто не може да буде антидејтонски и противуставан. Он је управо суштина Дејтона и Дејтонског устава.

    Гдје то – осим, изгледа, у Сарајеву – и по којој логици – осим, изгледа, башчаршијској – договор уговорних страна да измијене уговор, исти поништава и даје за право свакој страни да се понаша како хоће, супротно том уговору? Јер то је суштина приче о „распакивању Дејтона”.

    Друго, „прекрајање” ФБиХ се уопште не мора ријешавати на државном нивоу, већ се може ријешити као унутрашња ствар тог ентитета. Кантони се у Дејтонском уставу уопште не спомињу. Питање „трећег ентитета” се може ријешити стапањем десет кантона у два равноправна, чиме би ФБиХ својих једанаест влада и скупштина скресала на три.

    Ето, немојте на то гледати као на „распакивање дејтона”, „нове подјеле”, „прекрајање ФБиХ” и сл., већ као централизацију ФБиХ, кресање бирократије, уједињавање кантона итд.

  5. Изетбегивћ више и не крије да ће наставти атаке на Србију и РС, а Говедарица опет удара по Човићу. Ова декларација нема никаквог другог осим гурања прста у око Хрватима сада када они траже промјену изборног закона како би се избјегло да им Бошњаци поново бирају члана Предсједништва БиХ.

    Да Вукота има мозга онда би лако схватио да та промјена коју траже Хрвати одговара и Србима.

    Наиме, Изетбеговић у најновијој изјави каже следеће:

    “Sve dok postoji sud, nanovo se može pokrenuti proces u odnosu na ono što se dešavalo. Neko novo tročlano Predsjedništvo u nekom budućem sazivu može odlučiti, zavisi od presude Mladiću npr. Jedna od tačaka za koju smo se mi uhvatili ili pozivali na nju kao neki novi dokaz, neki novi razlog sudu da razmisli, jeste to što je Mladić optužen da je napravio genocid diljem BIH, a ne samo u Srebrenici“ – pojasnio je Bakir Izetbegović, član Predsjedništva BiH.“

    Ако се не промијени изборни закон готово је сигурно да ће Бошњаци изабрати хрватског члана предсејдништва који ће бити агресивнији према Србима и од самог Изетбеговића.

  6. Изетбегивћ више и не крије да ће наставти атаке на Србију и РС, а Говедарица опет удара по Човићу. Ова декларација нема никаквог другог осим гурања прста у око Хрватима сада када они траже промјену изборног закона како би се избјегло да им Бошњаци поново бирају члана Предсједништва БиХ.

    Да Вукота има мозга онда би лако схватио да та промјена коју траже Хрвати одговара и Србима.

    Наиме, Изетбеговић у најновијој изјави каже следеће:

    “Sve dok postoji sud, nanovo se može pokrenuti proces u odnosu na ono što se dešavalo. Neko novo tročlano Predsjedništvo u nekom budućem sazivu može odlučiti, zavisi od presude Mladiću npr. Jedna od tačaka za koju smo se mi uhvatili ili pozivali na nju kao neki novi dokaz, neki novi razlog sudu da razmisli, jeste to što je Mladić optužen da je napravio genocid diljem BIH, a ne samo u Srebrenici“ – pojasnio je Bakir Izetbegović, član Predsjedništva BiH.“

    Ако се не промијени изборни закон готово је сигурно да ће Бошњаци изабрати хрватског члана предсејдништва који ће бити агресивнији према Србима и од самог Изетбеговића.

  7. Да је Вукота озбиљан политичар и да је СДС озбиљна странка требали би иати у виду следеће:

    На прошлим изборима смо имали бошњачке кандидате који су овојили доље наведени број гласова:

    Bakir Izetbegović…………247.235
    Fahrudin Radončić ………201.454
    Emir Suljagić ……………..114.334
    Bakir Hadžiomerović………75.369
    Sefer Halilović ……………..66.230
    Mustafa Cerić ……………..33.882

    Хрватски кандидати су били:
    Dragan Čović ………………128.053
    Martin Raguž …………….. 94.695

    Само чињеница да се овилики број јаких бошњачких политичара кандидовао је довела до Човићеве побједе. Да је само шестопласирани Церић одустао његова 33.882 гласа су могла отићи Мартину Рагужу који је већ био виђен као нови Комшић, јер је разлика између Човића и Рагужа била 33.358 гласова.

    Половина гласова петопласираног Сефера Халиловића је могла срушити Човића,а о осталима да не говорим.

    Ако то ставимо у конеткст Бакирове изјаве да ће неко ново предсједништво моћ
    и донијети одлуку о новом нападау на Србе путем судова, онда је јасно да тај промјена изборног закона итекако одговара и Србима.

    Ако до тих измјена не дође сигурно је да Бошњаци неће имати 6 јаких кандидата, а већ сам горе навео колико је бошњачких гласова довољно да добијемо новог Комшића који ће удружен са бошњачким чланом ударати по Србима.

  8. Чињенице су чињенице, ту је Симо у праву,лично не вјерујем да ће Бакир дозволити измјену изборног закона, да не говорим трећи ентитет направљен од кантона у Федерацији.

    Значи, догодине је неки нови Комшић члан предсједништва БиХ, можда баш поново Комшић у име тзв.љевице.
    Једино ако се не обистине тврдње да ће Бакир започети фрку у идуће прољеће, кад буде задњи предсједавајући предсједништва, односно после кога губи право да буде бошњачки бабо са печатом.

  9. Тако је @мачак, ништа се не може направити без договора сва три народа (ту се и подразумијева оба ентитета), и ја нисам сада од оних који нешто предлажу, односно намећу, ја овдје само покушавам антиципирати оне приједлоге или политичке идеје о којима се већ говори, који се предлажу, заступају или само чују у јавном дискурсу, а у овом конкретном случају једна идеја који гура или подржава СНСД (као стратешки партнер ХДЗ-а БиХ) и друга коју заступају у СДС-у.
    Тако, јел’, нема ни од тзв. трећег ентитета ништа, баш као што нема ни од прекрајања РС-а ништа. Јер Бошњаци никад неће пристати на формирање трећег (хрватског, дакле етничког ентитета, а идеја смањења броја кантона, администарције и уштеда се може остварити а без стварања таквог ентитета темељеног примарно на етничкој основи), а ми стално можемо чути „ријечи подршке“ из РС како они „немају ништа против тога“. Додик и неки око њега (као и неки интелектуалци, аналитичари и сл) отворено подржавају идеју формирања трећег ентитета, отворено и не кријући то, иако и они знају – као што и ти знаш казат како нема дирања у РС без пристанка српског народа – како од тога нема ништа без пристанка бошњачког народа, али и даље причају, та спознаја их не омета да причају о томе! Па зашто уопће о томе причају? Зашто онда не може неко други причати о судбини РС без да о томе пита српски народ, иако знамо да нема ништа од тога без српског народа? Зашто неко нема права да каже:“Треба извршити регионализацију или федерализацију цијеле БиХ, укључујући и РС, и направити неке мултиетничке кантоне на некој економској, географској, инфраструктурној, саобраћајној основи, уколико се и српски народ с тим сложи“, иако зна да се српски народ не би сложио с дирањем у територијалност РС-а? Има право да прича, а други му имају право рећи:“Само сањај!“. И све пет!
    Оно што сам ја нагласио је да се може десити ситуација (не кажем да хоће) да, на концу, дође до неког начелног договора између Хрвата и Бошњака – а ту намјерно подвлачим ову досадашњу подршку СНСД-а који би могла, и не хтијући то, баш довести на крају до тога, до контраефекта – да Бошњаци пристану да се ствар у БиХ уреди тако да се направи један кантон који је већи и у којем Хрвати имају већу бројност (као неки еквивалент трећем ентитету), уколико Хрвати пристану да гурају идеју кантонизације и децентрализације цијеле БиХ која подразумијева и „дирање“ у РС (и даље знамо да је РС и српски народ против, то не заборављамо, само стављамо у загарде!), и да се за ту идјеу добије подршка и Хрватске и Брисела (европски федерализам, грађанска права, бла-бла), као и Америке.
    У том случају и даље имаш РС и српски народ који су против тога, али сада имаш све друго против који снажно гурају ту идеју и којој се РС мора супроставити свим снагама.

    О томе ја причам. Ја не призивам ништа од тога, нисам апологета ничије конкретно политике (поготово не партијске), нити нудим, боли ме ђон како ће на крају ствар ићи, него сам само покушао указати зашто мислим да је боља СДС-ова политика по овом питању (не из декларације него из оног што сам слушао већ пар задњих година из уста Босића, Пандуревићке, Говедарице, Шаровића…) од оне коју сам могао видјети код СНСД-а.

    И ово говорим свјестан да је најдосљеднија и најупорнија политика од свих политика у БиХ, и од српске и од бошњачке (без обзира и на партије и сл), била она ХДЗ-а БиХ, с вјечитим инетересом доласка до „Трећег Ентитета“ или „ХР Херцег Босне“, спремна на сваки макијевализам да се тај интерес задовољи и циљ оствари. ХДЗ БиХ је основао тзв. Хрватску заједницу Херцег Босну још у новембру 1991. године. Идуће године, 1992. ХДЗ БиХ је подржао и изашао на референдум за „цјеловиту, суверену, грађанску…БиХ“. Већ годину дана су то откачили, када су се ишчупали из руку Југославије (што је ваљда био стратешки интерес хрватског народа у БиХ који то није могао постићи без Бошњака), и прогласили Хрватску Републику Херцег Босну. И – да скратим вријеме кроз рат до доласка до Вашингтонског споразума и Дејтона – данас проналазе сараднике у СНСД-у за остварење те идеје, а ако их сутра Бошњаци подрже у томе – али да се постигне компромис попут овог о којем сам говорио – ето њих да притишћу српски народ и РС да пристану на прекрајање и РС-а све док само српски народ не дође до добре воље да „сам одлучи“ да хоће да на то пристане…Макар то никад српски народ не хтио, јел…

  10. Османе,
    промашио си читав фудбал…

    Уставни Суд БиХ је изборни закон прогласио неуставним.

    Шта каже Баке, могу ли се изабрати легални представници по неуставном закону?

    Још да те питам је ли у реду да гласачи ефендије Церића биорају ко ће бити хрватски члан Предсједништва БиХ.

    Је ли у реду да Бакир Изетбеговић бира ко ће представљати Србе у Савјету министара?

  11. Османе,

    а зар онда није боље да се уведе принцип консензуса?
    Срби никад никог нису прегласавали, аколико видим да то неће више да раде ни Хрвати.

    Бошњаци, у свом унитарном сну, умјесто као најбројнији народ који је и најзаинтересованији за опстанак БиХ као државе, ради све супротно. Сваки дан другим народима гаде саму помисао на БиХ.

    Када је та политика натјерала мене да браним Човића и ХДЗ онда немам ријечи.

  12. И на крају, сама чињница да се ни хрватски ни бошњачки члан не бирају на тероторији РС јасно говори да се ми у бошњачко-хрватске односе не требамо мијешати, а приклонити се ономе чији нам став више одговара.

    Како могу Срби бити за садашњи изборни закон кад већ сада Изертбеговић пријети да ће изабрати следећег хрватског члана предсједништва и са њим покренути судску и сваку другу офанзиву према Србима?

  13. Симо,

    неки чланови Изборног закона нису у складу с Уставом, ако говориш о овој задњој апелацији др Боже Љубића?

    Данас чух: Белгији, као држави-утемељивачу Европске уније, као држави која је далеко испред нас по сваком основу (као правна држава, поготово по питању придржавања и поштивању демократских процедура), требало је 10 година да измјени свој Изборни закон.

    Што се тиче принципа консензуса, ја сваку ствар подржавам ако ће бити принципијелна, ако ће се тај принцип одржавати и одражавати за све и свугдје, и у кантонима, ентитетима, држави, дакле на свим нивоима без разлике, с једнаком снагом и важности.

  14. Османе, опет ти на крају доводиш до предратне БиХ.
    И тада је био консензус, па се деси устовано насиље над српским народом.

    Тада је захтјев за референдум морао на национално вијеће јер је по уставу 20 посланика из једног народа било довољно да поднесе захтјев, па да се било која одлука скупштине мора расправити на наионалном вијећу које је морало одлучити консензусом.

    Сјећаш се ти да су тада 83 српска посланика тражили да се тачака о референдуму скине са дневног реда док национално вијеће не одлучи.

    Шта се десило, муслимани и хрвати наставили, изгласали референдум, тиме погазили права Срба и увели земљу у грађански рат, посљедично створили МХ Федерацију као легитимни израз воље муслимана и хрвата и Републику Српску као легитимни израз воље српског народа.

    Шта би ти, како год коментаришеш, испада да хоћеш грађанску БиХ.

    Ако то хоћеш пресели се из Федерације гдје једни друге прегласавају, гдје се вехабије као грипа шире, дођи у Српску, овамо тога нема, сви се поштујемо и сиротињи је једнако лоше, а богатим једнако добро.

  15. Није проблем, нисам хтио да улазим у дискусију, него веома паметно дискутујеш, али увијек некако дође до грађанске БиХ.
    То је немогуће, не због Срба, него због расутог отрова у народ и у душе дјеце бошњачког народа задњих 27 година

    Ја ти тврдим да су на територији бивше Југе, једино Србија и Република Српска грађанске.
    У Словенији мораш бити пажљив и тих као миш, ма колико се то приказивало другачије.
    У Хрватској усташтво, од шалтера,образовања, до политке.
    У Црној Гори класична мафијашка власт.
    У Македонији већ 25 година гину људи, крије се то, лажно се представља нека толеранција.
    Косово НАТО база и централа дроге за Европу.
    У Федерацији лажна слога муслимана и хрвата, плус вехабизам у експанзији, да не говорим о телевизијама и штампаним медијима, па и порталима, ту су дјеца српска тек рођена фашисти.

    У Србији у сред Београда дође неки музучар-рецимо Дорис Драговић, сви је дочекају као рођену, а прочитај шта је коза изјављивала за Србе.
    Није Харис Џиновић случајно тамо,ни Чола, ни Брега, ни Куста, нити је Тифа случајно отишао.
    Лако је са Србима, три лијепе реченице и ми би гузице дали, али запамти, политички смо освјешћени, никад нас нико више неће насукати.

    У Српској нема у медијима-телевизији ни једна ружна ријеч против бошњака, ако нека будала по порталима вријеђа, то није уређивачка политика тог портала, нити стања духа српског народа, ми смо овдје понављам сви једнаки, немамо ми овамо вјерских проблема, сви смо једнаки, било једнако сиромашни, или једнако богати.

Оставите одговор