Ванинституционално дјеловање и погрешна процјена

Тензије које су нарасле прије одбацивања најаве за ревизију тужбе за геноцид против Србије од стране Бакира Изетбеговића полако падају, али кључно питање остаје "како даље"?

субота, март 11, 2017 / 10:11

Тензије које су нарасле прије одбацивања најаве за ревизију тужбе за геноцид против Србије од стране Бакира Изетбеговића полако падају, али кључно питање остаје "како даље"?

Пише Стефан Драгичевић

Мислим да послије овог неуспјелог случаја "ревидирања прошлости" политички односи на нивоу заједничких органа никада више неће бити исти. Узурпирају се институције, политички се дјелује ванинституционално, а често смо имали случајеве видјети како се договори око кључних политичких питања постижу по кафанама и ресторанима.

Дакле, не постоји озбиљна политика и што је најжалосније – не постоји намјера да се гледа у будућност и да се односи између три конститутивна народа у земљи побољшају послије 22 године од када постоји дејтонска БиХ. Кључно је да се схвати да политичарима попут Изетбеговића одговара стање сталних националних превирања, јер они су навикли да из тога "извлаче" политички профит. Човјеку није било довољно циркуса око оспоравања 9. јануара Дана Републике Српске него тражи "још политичког сукоба" па је нашао ревизију тужбе за геноцид. Срби, Бошњаци и Хрвати су "израњавани" као народи због трагичних 90-их година и онда им је најлакше пласирати причу о "угрожености и о националном поносу" како би они поново кренули за таквим политичарима.

Зашто овдје нема озбиљне политике? Нема озбиљних политичара јер способни, образовани, писмени и академски грађани или бјеже од политике или су већ одавно спаковали кофере за иностранство. Замислите, Изетбеговић зна да Сакиб Софтић нема легитимитет агента да заступа БиХ на основу ревизије тужбе за геноцид (крајем маја 2016. године Софитћ добио чак и писмо од МСП који га обавјештава тим поводом) јер му је мандат истекао још 2007. године када је донесена пресуда, и он упорно "срља" не би ли направио политички хаос у земљи, знајући да није у праву. То је с једне стране тврдоглавост и осионост али с друге стране то је одраз немоћи политичара попут Бакира да се одупре притсцима који се врше на њега од блиских му сарадника.

Морам признати да је с једне стране добро то што је МСП брзо одговорио по питању ревизије тужбе, јер како је кренуло од почетка године па све до сада, имао сам осјећај да би у супротном, читава 2017. и половина 2018. године бити проведена на ово тужакање и ванинституционално дјеловање што би земљу вратило потпуно у прошлост.

Предсједништво БиХ као институција је овим чином потпуно обесмишљена јер шта ће вам таква институција када у њој ради свако ко шта хоће, нити ко са ким комуницира или не дај Боже договара?

Послије још једног политичког циркуса и промашених залагања, поставља се питање одговорности? Да ли ће ико у овој земљи ко се бави јавним послом признати да је погријешио или ће покушати да настави "као да се ништа није десило"? Не може више овако јер ово што се дешава на политичкој сцени је опште лудило. Земља се налази у катастрофалном стању, а грађани само гледају како да бјеже "главом без обзира" одавде баш из разлога што не виде перспективу и што осјећају да не постоји систем који ће их заштити.

Да ли је политичка криза завршила одбацивањем тужбе? Не вјерујем. Сада се тек могу очекивати турбуленције у владајућој већини на нивоу заједничких институција БиХ гдје су међустраначки односи поремећени и питање је да ли се они уопште могу вратити у номралу до општих избора следеће године.

Након свега мислим да је крајње вријеме за смјену генерација у домаћој политици јер ово стање свијести је заробило грађане у прошлости. Немогуће је било шта планирати и радити са политичарима који имају хипотеку из 90-их година и зато се мора покушати са новом генерацијом политичара, неукаљаног морала и части, учинити нешто добро и корисно за ово напаћено друштво.



0 КОМЕНТАРА

  1. Аутор овдје закључује да политичка криза неће завршити одбацивањем тужбе (заправо у питању је захтјев за ревизијом пресуде). И да тек слиједе турбуленције.

    Апсолутна истина. Тензије не да неће спаснути, већ ће се разбуктати. Тренутно се распласало у бошњачком корпусу, иде хајка ко је омануо, зашто је испало овако, многи љигавци и смутљивци су попут хијена кренули да уграбе свој дио лешине. Но, врло брзо ће кренути паралелни напади на Српску, подсећати на „геноцид“, како је на територију те „геноцидне творевине“ почињено етничко чишћење, и да не мере то тако, зато и ваља бити спреман за те атаке на Српску.

    Аутор поставља и питање одговорности. Много наиван лик. Чуј, одговорности. Добро сад, у федералним медијима заиста иде хајка ко је крив, пљуште прозивке и оптужбе.
    Два су имена у центру пажње, задојени фанатик Бакир и овај несрећни Сакиб.

    Бакира ће опет бити тешко окривити. Он је само манипулисао, помало лагао, извртао чињенице, али када је неки политичар због тога одговарао, то су уосталом и најпожељније „врлине“ за успешног политичара, посебно наовим просторима.

    Мада, његова обраћања у задња два дана разоткривају да је он вјеровао у другачији епилог ове приче. Превише је дјеловао неурачуњиво, нестабилно, бијес амортизује поганим оптужбама, према неким или Српској, а примјетно је и катастрофачно непознавање материје. Извјесно је да су га поуздани „савјетници“, а могуће и неки моћнији играчи, увјерили у другачији расплет.
    Има једна изрека у преферансу, ако након неколико дијељења не препознате ко је овца за столом, онда сте ви та овца. Бакир још није сконтао да је он овца у овој игри. Сконтаће.

    Софтић? Па он ће се теже извући. Заправо, испашће једини кривац, Срби ће га кривично гонити због лажног представљања. И треба, чисто да се да до знања да тако не иде. Иако је он од свих Бошњака у овој причи испао најчаснији.

    Али горе по њега, биће вјечно анатемисан у бошњачком корпусу. На њега иде права хајка.
    Један клошар од новинара на својој ТВ (Face TV) је скрвио на овог Сакиба, те га у емисији посвећену овој теми ( https://www.youtube.com/watch?v=DMwEMeR5KIw ) оптужује (кроз питања правним ауторитетима од којих очекује подршку свом сугестивном питању) што је уопште тражио одговор од МСП о свом статусу. Пазите докле је дошло. Овај Сакиб, а очигледно да су већ ишли притисци на њега да се крене са овом причом, тражио одговор од МСП да ли он ималегитимитет. Разумно да разумније не може бити.
    И добио је одговор 16.05.2016, који је постао важан у овој причи, и о чему ће федерални медији годинама брујати. И због овог свог коректног и разумног геста оптужују га. Оно баш болесно.
    Како год, Софтић је дуго врдао, сам је наглашавао да му је мандат истекао, а онда су га ипак увјерили, дал зарад „виших циљева“ или мало кешом, да крене са овом причом.
    Сада ће, у перцепцији свјетине у бошњачком корпусу, бити анатемисани неспособњаковић који је својом нестручношћу помогао оним геноцидашима да се извуку. А то вам је горе него да вас оптуже да сте најгори нитков и ратни злочинац. Гадна хипотека.

    Е сад, вратимо се тексту. Аутор на крају призива смјену генерација у домаћој политици јер ово стање свијести је заробило грађане у прошлости. И да се напокон кадрови из тамо 1990-их уклоне.
    ДА, АЛИ. Имали смо већ смјена генерација. Мислим таквих. Није да нисмо. Но оне би увијек захватиле само један корпус, српски, Остале јок. Тамо крајем 1990их већ су елиминисани српски ратни лидери, почев од др Караџића до најближих сарадника. У другим народима су наставили континуитет политике са почетка 1990их.
    И касније, посебно у вријеме оног псисопате Ешдауна, они који су некако претекли, дошли би на ред, па би потезом пера и по 60 српских политичара било уклоњено, сви који си нису приклонили „пожељној“ тренутној политици, и процесима који су укључивали отимачину надлежности Српској.
    Па и када смо имали реформу војске 2004-е, и када су ОС у БиХ постале ОС БиХ, ишао је паралелно још један процес. Сви који су у рату у ВРС имали важнији положај (конкретно к-данта батаљона и виши) елиминисани су. Код припадника других војски јок. И ти ратни кадрови су још дуго, па и данас, држали важне позиције.

    Па ако ћемо право, нађите ми политичара у бошњаком корпусу, јал националне јал „грађанске“ опције, који данас политички не битише на хипотеци 1990их, који у сваком обраћању не подсећа на агресију, геноцид, да се не може градити будућност на „резултатима агресије и етничког чишћења“, и сличне приче. Па нађите ми једног политичара који упорно не понавља ту мантру. При томе је ирелевантно да ли је имао тада важну улогу или је рат предеверао у трезору. Битно је да живе у 1990им и да су умове свог гласачког тијела заробили у 1990им.

    Текст је јако добар, намјере и жеље аутора су искрене и поштене. Но у овој земљи живимо и по неким неписаним правилима које нам је наша бурна историја оставила у аманет.
    И ту ко чиста срца, искрено, са најбољим намјерама крене са неком идејом, у коначници у правилу буде доњи.

  2. Добар је и текст и први коментар.

    Ово је прилика Србима да покрену праву медијску офанзиву да се Бакир протјера из полиитке, да се према странцима иде причом да вуче у прошлост и да се с таквим не може у будућност нити у било какве цивилизацијске интеграције. БХ муслимани су данас толико радикализовани у односу на предратно доба, да је то катастрофа и за Бошњаке и за Европу. Адил Зулфикарпашић је у својој књизи описивао да није могао вјеровати да га још 1991. године на митинзима дочекују дочекују у удјећи која се никад није носила на овим просторима.

    Ово је шанса да се поставе правила игре, да Срби кажу да немају ништа против да остану у саставу БиХ, али да траже да се до краја рашчисти улога Алије и Бакира Изетбеговића у ратним и послијератним ликвидацијама оних који су организовани како би чинили злочине. Да се из ладице извади предмет Дудаковић. Да се рашчисти око проневјере новца из исламских земаља. Везе с иранском службом и камп Погорелица. Да се казни онај ко је увозио муџахедине.

    Као што Кал написа, данас многи зликовци из рата сједе по кантоналним скупштинама и владама, људи који су чинили злочине у политичким параобавјештајним обрачунима. Па и тај Хаџифејзовић, сјећамо га се из рата и пред сами рат.

    Нажалост, Срби ће пропустити још једну прилику, они ће медијску офанзиву окренути према властитим грађанима. Нико и не помиње језик мржње, нити је проблематизовао политику БХТ1. Чак се изјаве узимају од неке Вилдане која је и 2001. у својим текстовима Србе називала четницима, постављала питање да ли је предратни и ратни клошар Јука херој или издајник.

    С друге стране, у бошњачкој политици не видим човјека попут господина Араповића из ЦЦИ, а с таквим људима би се могло напријед. Овако, и кад оде Бакир, остајемо залеђени у 1992. години, јер је Бакир имао бошњачку плебисцитну подршку за овај повратак у 1992. годину.

  3. Oсмане, ја Араповића помињем као бошњачког интелектуалца који посвећује пажњу животним питањима, који се не враћа на ратне теме, који размишља о будућности. Не знам пуно о ставовима Благовчанина, али би такав са српске стране могао бити нпр. проф. Ђорђе Вуковић.

  4. Промјене кроз нове људе у Српској су могуће, много има паметних и честитих људи, у Федерацији је то немогуће, напротив.
    Најближе сам увјерељу да ће Бакир побиједи све своје до јесени, потећи питање уставности имене Републике Српске и тиме започети рат у прољеће, кад буде задњи предсједавајући предсједништва, исто као његов бабооооо.
    О томе сам писао прије обарање ревизије, сад сам још убјеђенији у тај сценарио фундаменталиста.

  5. Khal Drogo,11.03.2017. 11:43:53

    “Тренутно се распласало у бошњачком корпусу, иде хајка ко је омануо, зашто је испало овако…“

    Тако је!
    Сви значајнији бошњачки политичари траже Бакирову оставку:

    http://www.cazin.net/vijesti/niksic-trazi-izetbegovicevu-ostavku-poigrali-ste-se-emocijama-ljudi/

    http://www.klix.ba/vijesti/bih/radoncic-za-klix-ba-izetbegovic-mora-otici-sa-funkcije-clana-predsjednistva-bih/170310045

    http://poskok.info/wp/govedarica-izetbegovic-bi-iz-moralnih-razloga-morao-podnijeti-ostavku/

    http://www.hayat.ba/vijest.php?id=63857

  6. drazen78bl,11.03.2017. 12:33:34

    “Ово је прилика Србима да покрену праву медијску офанзиву да се Бакир протјера из полиитке …“

    Срби не треба да се петљају ко ће представљати Бошњаке, као што се Бошњаци не требају петљати ко ће представљати Србе.

    Бакир Изетбеговић је Бошњачки проблем и они требају да га ријеше.

  7. drazen78bl,11.03.2017. 12:33:34

    “С друге стране, у бошњачкој политици не видим човјека попут господина Араповића из ЦЦИ, а с таквим људима би се могло напријед.“

    Прије него што било кога од њих прогласиш позитивцем треба да од њега добијеш једноставан одговор на питање:

    Да ли сте за “нормалну и грађанску“ БиХ или за БиХ подијељену на ентитете?

    Џа или Бу?

    Колико је мени познато Араповић је тврди заговорник “нормалне и грађанске“ БиХ.

    Оног момента када се код Бошњака појави лидер који ће без резерве прихватити постојање РС, тада ће се створити услови да се иде напријед и да се прича о будућности, економији итд.

    До тада смо у националним рововима, па ко издржи дуже…

  8. Симо П. Ороз,11.03.2017. 15:43:59
    „До тада смо у националним рововима, па ко издржи дуже…“
    Nismo mi u nacionalnim rovovima (iii tačnije torovima) zbog toga nego jer vama koji se trenutno pitate na čelu sa bajom tako odgovara. Nisu Bošnjaci napravili „Birač“ “ Banku srpske“ „Bobar“……………… otjerali hiljade mladih i sposobnih nego upravo „najveći sin našeg naroda“ a svakako da bi Srpska bila jača da nije bilo afera ni odlazaka ali ko jebe srpsku bitan je baja i bajići. I uopšte i ne sumnjam da bi ti mogao ovako izdržati do kraja života čak bi pola onog što imaš dao da ovako i ostane

  9. Ne bih se slozio da je Bakir samo muslimanski problem, on je i srpski problem. Ova tuzba je to pokazala.Ja bih bio slobodan da kazem i ovo: SDA je problem cijele BiH pa i nas Srba u BiH.
    Meni djeluje da se jedino Fahrudinom moze pricati iz muslimanskog korpusa.Mozda grijesim ali onaj ugovor koji nama treba sa muslimanima mislim da se moze sa njim postici.

  10. Чика Симо, свакако да Срби првенствено требају да „чисте смеће“ у свом дворишту, али је Бакир велики проблем и Србима (не само због суманутих апелација судовима које контролише и злоупотребљава), јер исти враћа у 1992. годину, чиме минира пут у прогрес оба ентитета. Свакако да он одговара и неспособним српским политичарима који немају одговор на економске теме. Подржавам, чика Симо, ваш приједлог да српски политичари било какву сарадњу са сарајевским политичарима услове потписом да се признаје постојање Српске као уставне категорије и да се неће бавити темама везаним за неостварене ратне циљеве Алије И. За тако нешто баш сада постоји шанса, само је потребна медијска и дипломатска офанзива, да се већ сада пресијече намјера истог тог Бакира да оспори сам назив „Република Српска“. Јасно је да нешто што стоји у Уставу не може бити неуставно, али Суд БиХ је више политичка него правна институција. Играју се ту велике обавјештајне игранке. С друге стране, Радончић можда и није лош ако је играч српских обавјештајних служби. Његов „Аваз “ ових дана поново обајвљује старе текстове који повезују муслимнски ратни политички, војни и параобавјештајни врх са ратним злочинима над хришћанима.

  11. [Симо П. Ороз,11.03.2017. 15:43:59[168882]

    Оног момента када се код Бошњака појави лидер који ће без резерве прихватити постојање РС, тада ће се створити услови да се иде напријед и да се прича о будућности, економији итд.

    До тада смо у националним рововима, па ко издржи дуже…]

    Па све је то повезано, увјетовано једно другим…Опет ћу поновити свој „утопијски“ (како би мој оптимизам крстио Лазаревић) став (заснован на разним врстама нашег искуства, искуствима и поимањима не само једног народа): срећа Срба или Бошњака се неће и не може градити и темељити на несрећи оних других, слобода једних на неслободи других, право једних на ускраћивању права другим, овом или оном врстом наметања или негирања…Узмимо питање „безрезервног прихватања постојања РС-а“. Постоје два кључна основа зашто се и мора и треба прихватити „сасвим нормално“ (ово стављам умјесто ријечи „безрезервно“, објаснит ћу касније) постојање РС-а: (1) распон страдања српског народа током 40-тих, односно живо сјећање српског народа на геноцид почињен од стране режима НДХ-а на подручју Хрватске и БиХ, посебно обје Крајине, те страха да се то не понови, односно егзистенцијална потреба за „нечим“, неким обликом организације као што је РС која би институционално заштитила Србе од понављања страдања, чини сасвим разумљивим захтјев српског народа за Републиком Српском (ма како и када он био изартикулисан, а под овим мислим и на разлику у циљу: од почетног да се остане у саставу Југославије до очувања аутономије унутар БиХ, детаљи нису толико битни) и (2) РС је дио БиХ потврђен Оквириним мировним споразумом, признати бх. ентитет, прихваћен и потписом политичких представника Бошњака и Хрвата, итд. То су сасвим солидна два темеља због којих је РС стварност, дакле то су чињенице, што хисторијске што правне, које се не смију, хоће ли се бити при памети, негирати. С обзиром да су Срби један од народа БиХ, с обзиром да нико нормалан никада не би требао имати нешто (односно ништа) против идентитета и културе неког (иједног) народа (имена, језика, вјере, обичаја…), и придјев „српска“ у називу ентитета, ако с те стране гледамо (желећи разумијевање и договор, а не сукоб), не треба да предстаља никакав проблем и не треба беспотребно улазити у провокацију и сукоб са захтјевом измјене имена.
    Ово су они најосновнији разлози, да не дужим, зашто би Бошњаци и Хрвати – и као припадници обичног народа, и њихови политчки представници – требали да заузму став и спрам српског народа као једног од наша три народа, и спрам РС као израза жеље српског народа за институционалним организирањем зарад свог опстанка.
    Али да би се појавио бошњачки политичар који би „безрезервно“ прихватио РС и, као такав, добио легитимитет од стране Бошњака да их представља, односно неко коме би Бошњаци вјеровали, онда би и политички представници српског народа и РС требали да увјере Бошњаке да требају имати таквог политичара и да РС, као израз политичке воље српског народа, није и израз воље против слободе бошњачког народа. А, и ево тог једноставног и тазе примјере о којем расправљамо, ако институције РС негирају постојање (односно назив) босанског језика (успркос чињеницама да се пола или нешто више од 50% грађана БиХ на Попису изајснило да говоре баш тим језиком, да је у РС сваки десети грађанин изјавио да говори босанским језиком, иако је и у Србији признати назив „босански језик“ и ушао је у наставни процес, иако се налази у Оквирном мировном споразуму, итд), тиме РС негира једно од основних права једног народа, његова идентитета, његове културе, итд. А ако РС то тако чини, онда она сама продукује одбацивање РС-а од стране Бошњака као простора који уважава све, као административне организације која и њих прихвата, уважава њихов идентитет, њихову вољу, жељу, итд.
    А Република Српска баш таквим глупавим и беспотребним негирањем ствара простор (можда је то намјерно?) за ону врсту политичара међу Бошњацима који ће узимати гласове бошњачког народа борећи се за то да они имају право да им дјеци у школским књижицама стоји: босански језик.
    Прича да ће се именом „босански језик“ унитаризирати нешто у БиХ, да ће нестати српски језик у БиХ и слично је ублеха.Српски језик – или било шта друго што је „српско“ – ће једино нестати у БиХ ако нестане и Срба. Српски језик постоји у Србији, БиХ, ЦГ, Хрватској, Македонији, гдје све већ. Он је присутан и у животу, и у уставима, прописима, свему.
    Прича о томе како се за употребу назива „босанског“ језика морају питати и Срби (те да Бошњаци немајуекслузивитет на тај придјев) би била равна причи да се – и хисторијски и уставно-правно утемељено – тражи измјена назива „Република Српска“ јер у њој не живи нити су икада живјели само Срби, и што су Срби, према Уставу РС-а, једнаки спрам друга два конститутивна народа, па би требало питати и те народе шта мисле о називу ентитета, те да би се он требао звати „Република Срспка, Бошњачка и Хрватска“. И све то спада у подручје политиканства, потпаљивања међуетничких сукоба, итд.

    Ми се можемо бавити разним хисторијским питањима, узимати све изворе, разне теорије (рецимо да ли су Бошњаци славенских или илирских коријена; да ли су они већинским дијелом засебан народ који је имао и своју Цркву босанску, или су мјешавина више племена, што хрватских, што српских, или су Бошњаци Срби који су примили ислам, или су…), то је потпуно ирелевантно за оно што имамо данас. Јер и код Бошњака има сличних теорија: јесу ли данашњи Срби некадашњи Бошњаци православне вјере који су посрбизирани; да ли је Срба уопће било у Босни, осим нешто у Херцеговини, до доласка Османлија који су их насељавали плански, посебно у Крајини, итд.
    Све су то ствари, колико год оне биле истините или не, измишљене или не, потпуно ирелевнтне за данашње доба, за наше потребе и онога што би се требало чинити за будућност на овим просторима.
    Бошњаци су, али сви Бошњаци, без обзира на различите политичке ставове, вјерску не/опредјељеност, веома осјетљиви на идентитарна питања као што је „босански језик“. За ту њихову осјетљивост су криви и они сами, а и Други (Срби и Хрвати) око њих. Сами – јер се нису сналазили дуго времена, луатли су, тражили се, били „комирани“ што рече Феид Мухић, а Други – јер су их све допола прсивајали, све дјелимично својатали, а дјелом одбацивали и гурали од себе.
    На почетку сам навео два темеља, сасвим солидна, на којима има и бит ће бошњачких политичара који ће на најнормалнији начин прихватити РС као израз воље српског народа којег ће уважавати и поштовати као и свој народ. Али ако та РС буде негирала нешто као што је босански језик, онда нема „безрезервног“ прихватања РС нити од једног релевантног бошњачког политичара.
    Ово ја говорим у своје име, на темељу оног што сам знам и како видим ситуацију код нас. Неких ствари сам се тек овлаш дотакао, али мислим да сам довољно јасно артикулисао оно што сам хтио.
    Овдје сам, ето, овлаш покушао да објасним шта мислим под тим када кажем да треба узимати све или што више чињеница у разматрање, а не само оне чињенице које раде или иду у корист једног националног/етничког/племенског/вјерског/итд. наратива, односно шта мислим под „облачењем кошуље“ или „ципела“ оног Другог. Тим путем је усмјерена моја политичка мисао за коју држим и вјерујем да се вриједи борити.
    Ово све друго, набијање на неку ставр ових или оних, пордни називи, понижавања и сл. то ништа није ново код нас, ништа нема што није било или речено, разне врсте негирања и наметања, све је то већ виђено и знамо да нема користи, само доноси несрећу, патњу, итд. Зато се мени и не да трошити на то…Да ми је какве позитиве, ако може…Ако не може, а шта’ш…

  12. Neka nama Bakira, a neka nam i Mile našeg. Šta bismo mi bez njih? Ko bi se bavio krađom, nepotizmom, referendumom, genocidima? Priča o novim radnim mjestima i ekonomiji je takva utopija, da mi se gade svi oni koji je potenciraju…

    Zato iz sveg glasa i iz dubine duše molim ti se bože nemoj dirati našeg Milu i njihovog Bakira, bez njih sam kao riba bez vode…

    Mile srbine, Mile…. Bakire fakju…!!!!B-)

  13. Овдје ћу реаговати на размишљања Османа Ђ. који је из перцепције сарајевске махале, покушао Сими објаснити ђе је проблем.

    Симо је примијетио прву ствар без које није разумно уопште размишљати о некој причи о будућности ове државне заједнице. Хоће ли то неко разумјети и прихватити, по вољи свакоме.

    Осман овдје као суштину проблема истиче име “босанског“ језика, које у Српској наводно оспоравају.
    Не оспоравају у Српској име “босанског“ из хира, већ поштују струку и постојеће стандарде. Језици се увијек, а има их неких 6.000 (+/-), именују по народима, никад по административним или географским областима, самим тим и не може постојати херцеговачки, славонски, шумадински, крајишки, посавски, семберски или пак неки босански језик.
    То је стандард прихваћен свуда у свијету, код свих народа, можда он и није најбољи, најсрећнији, но тако је, наше је да га поштујемо, или не.

    Проблем су направили сами Бошњаци. Наиме, када су тамо око 1993-е, тада Муслимани одлучили да се преименују, о нађу себе под новим идентитетом, изабрали су (баштинећи идеју Бењамина Калаја и Мехмед-бега Капетановића) име Бошњаци. Да су изабрали име Босанци, нико им не би могао оспорити (иако је неспорна чињеница да говоримо истим језиком) да је језик који зборе босански. Но изабрали су име Бошњаци, да ли је историјски но њихово право. Али онда и језик којим зборе можемо именовати само бошњачким.
    То би требали и сами Бошњаци сами са собом издефинисати и распетљати. Но то не иде лако. Уосталом, није баш лако разумјети да се 1,9 милиона душа на попису 1991. изјашњавало у рубрици национална припадност Муслимани, а онда преко ноћи сви постали Бошњаци. Но то су ипак процеси својствени потомцима конвертита (у овом случају потомцима преобраћеника из рода српског), који би да направе отклон ономе што некад стари им бејаху, у сталном сукобу са својом прошлошћу и културним насљеђем, раскораку гдје су, куда и којим путем поћи.

    Не знам одакле Осману да је питање босанског језика уређено ДМС (???). Ни ДМС ни анексом IV (Устав БиХ), ова материја (службени језици у БиХ), нигдје, ни једним чланом уопште није регулисана.
    Питање службених језика је дефинисано уставима фед.БиХ и Српске. У уставу Српске у члану 7. то је доста неспретно формулисано, без сумње због притисака и негодовања неких незајажљивих, но промениће се и то, у нека срећнија времена.

    Осман овдје почесто и пречесто пише РС. Претпостављам да мисли на Републику Словенију или можда Републику Србију.
    Но нећемо се правити мутави, знамо на шта мисли и знамо да је то у дискурсу бошњачког корпуса обавезно. Злочести људи су их убиједили да ће им се рука осушити ако напишу Српска, или недај Боже Република Српска, па и ваља разумјети Османа и друге Бошњаке у постовима.

    Осман у посту брка вјерску и етничку припадност, користи и чудне формулације (Бошњаци православне вјере ???). А да ли је Срба на овим просторима било прије најезде Османлија рекли су историчари. Не постоји ауторитет међу историчарима који се бавио овом материјом и који није написао да су већ од преласка из VIII у IX вијек на простору данашње БиХ (“magnam Dalmatiae“ како се именује у франачким списима) Срби онај доминантан народ, а и не постоји мапа Европе у IX вијеку;
    http://historymedren.about.com/library/atlas/natmapeur814.htm
    http://www.lib.utexas.edu/maps/historical/shepherd_1911/shepherd-c-056.jpg
    http://www.lib.utexas.edu/maps/historical/shepherd_1911/shepherd-c-057.jpg
    http://www.emersonkent.com/map_archive/europe_charlemagne_814.htm
    а да овај простор (данашње БиХ) није по Србима именован. Но, да се не бавимо историјом, ко год има вољу да сазна, сазнаће, ваља читати историчаре од угледа, умјесто пропагандних тектова по порталима за брзу индоктринацију.

    Само име Република Српска је уставна категорија. И ту прича завршава. Њега за сада нико не оспорава, но хоће, прије свих онај задојени фанатик Бакир, чим се укаже прилика. Осман и сугерише да би се могла звати „Република Срспка, Бошњачка и Хрватска“. Могла би, но проблем је што је неприродно.
    Уосталом, уобичајен је стандард да се државе и уопште административне јединице именују по неком од народа који је настањује, тај народ (као рецимо у случају Татарске Републике) и не мора бројати већину у тој административној јединици, и то никоме по васколиком свијету не смета, осим на овом простору незајажљивима којима никад угодити. Но, то је већ неопјевана глупост, иако ће од задојених фанатика доћи и то питање на ред, могуће и апелација пред Уставним судом БиХ.

    Како год, хоће ли се чути гласови разума и бити више уважавања Српске, показаће вријеме, а онима који ово читају се извињавам што сам у реакцији на горњи пост отишао од теме текста.

  14. i dalje tvrdim da je najveći trenutni problem Republike Srpske Milorad Dodik a ne vaninstucionalno djelovanje i Bakir. Republiku Srpsku su osnovale velike sile i samo one je mogu i ukinuti a ne tamo nekakav Bakir ali je Bakir vrlo koristan idiot( da ne bude zabune čovjek koji pošalje osobu za koju zna da su joj istekla ovlaštenja ispred kolektiva koji nije dao saglasnost za slanje jeste ili budala ili fukara ili oboje a pošto ne želim sukobe sa Bošnjacima ja uzimam najblažu ocjenu- da je budala ili idiot) za plašenje širokih narodnih masa. Da nije tako „naši“ bi požurili da zakucaju još koji koš dok je Bakir na političkom podu i niže ne može a umjesto toga oni mu pomažu da se pridigne i nastavi politički život?? Naravno zbog svojih interesa a ne zbog Bošnjačkih ili Bakirovih jer je ovakav kakav je idealan „protivnik“. Riječi naši i protivnik stavljam pod navodnike jer niti su naši naši niti je njima Bakir protivnik lako se oni dogovore oko akciza poreza i pljačke a samo se sa jezicima oteže decenijama. Ne kažem da Bakir nije problem za RS ali je daleko veći problem za Bošnjake i brzo bi on nestao iz politike da mu „naši“ ne pomažu. Argument da je Bakir predsatvnik Bošnjaka i da se u njihov izbor ne treba miješati ne pije vode jer se niko u njihov izbor i ne mješa ali je Bakir prekršio više zakona i akata na nivou BIH a to je već drugi par opanaka ali ako oprostimo ovo Bakiru onda se ostavlja prostora i za vaninstitucionalno djelovanje u RS uključujući i kriminal i u tom grmu leži zec.
    Države nastaju i nestaju na način da se granice prije ili kasnije prilagode faktičkom stanju na terenu. U Hrvatskoj je to na štetu Srba išlo relativno brzo i od vremena kad su Srbi postali manjina na terenu do prestanka njihove državotvornosti je prošlo svega nekoliko godina a na Kosovu je trajalo vijekovima (ili možda još uvjek traje i u RH i na Kosovu) a isto čeka i nas u RS prije ili kasnije će biti čije ovce toga i planina a već će se naći način da se to strpa u nekakve pravne okvire. Trenutno stvari idu u tom pravcu da nas je na terenu svaki dan sve manje a i RS svaki dan ima sve manje elemenata državnosti neki dan i kontrola banaka pređe na nivo BIH zahvaljujući pohlepi velikog baje. U trenutku kad nas bude toliko malo da se ni fizički ni ekonomski ne možemo odbraniti naći će se načina da se naš nestanak sa ovih prostora lijepo upakuje u pravo i objasni svjetskoj javnosti.
    Pošto je po meni naša vlast daleko zaslužnija što nas je svakim danom manje i što smo svakim danom ekonomski slabiji onda je ta ista vlast i veća opasnost za nas od nekakvog tamo Bakira, balija ustaša CIJE i Vatikana i ostalih babaroga kojimnas plaše.
    Druga stvar na kojoj Simo i ostali bajići insistiraju je ovo što Simo ukratko napisa
    „До тада смо у националним рововима, па ко издржи дуже…“
    Vaninstitucionalno djelovanje i sukob sa Bakirom/Draganom /CIOm/Vatikanom nema nikakve veze sa ekonomskim upropaštavanjem RS osim što oba posla radi ista ekipa i to već decenijama.Ne znam kako sada stvari stoje ali dok smo bili nesvrstani prijatelji većina arapaskih država nisu priznavale Izrael a mislim da ga i danas ne priznaju ili bar ne priznaju u današnjim granicama. I zamislite da izađe premijer/predsjednik Izraela ili njegov trbuhozborac Simeon i kaže „dok ne rasčistimo sa Arapima svi u nacionalne torove a ja ću vas šišati ko ovce ko što vas i sad šišam“‘?????
    Naravno svi bi mu se smijali a i to kod nas prođe.
    ekonomski naučni i tehnološki razvoj uz zaustavljanje pada broja stanovnika po mogućnosti prirodnim priraštajem a ne uvozom je jedini način da se sačuva RS a sve drugo je prazna priča.
    Bakir pravi probleme RS i to je činjenica ali je isto tako činjenica da na odbrani RS od Bakira ni u kom trenutku nije bilo angažovano više od 100 ljudi a šta radi ostalih 1200000???
    U prvim redovima takve odbrane bi trebali biti najpametniji i najsposobniji, kad je tako bilo (Cvijić, Pupin) dobijali smo što smo željeli a kakva je situacija danas?Polupismeni mesar postavlja i smjenjuje u ANUSU seoske učitelje, dekane fakulteta i predsjednike vlada?????Nemojte samo da smo ga izabrali izabran je zahvaljujući kupljenim glasovima a i tako je razlika samo 1% a on se ponaša kao da je 90% i je li on predsjednik svih građana ili samo onih koji su glasali za njega????
    Što se tiče Bošnjaka oni su dogurali do onog „dabogda se sam o sebi zabavio“ i ne znaju ni ko su ni šta su ni odakle su krenuli ni kud su pošli a mi im ne bi trebali donositi dodatne probleme a u prošlom ratu su oni imali 7 puta više „problema“ nego mi i ne bi mi to trebali ponavljati a sve drugo je do njih.
    Da bi se ozbiljno moglo diskutovati o narodima /nacijama i jezicima trebalo bi prvo usvojiti definicije tih pjmova.Prema svim savremenim standardima ljudi koji danas sebe smatraju Srbima, Hrvatima, Bošnjacima i Crnogorcima govore istim jezikom. Uobičajeno je da se naziv jezika daje po narodu/etničkoj grupi koji ga govori ako govori samo jedan narod ili po najbrojnijem narodu koji ga govori (Nijemci i Austrijanci govore njemački) ili po zemlji porijekla (engleski) i po svim ovim standardima bi jezik trebao da se zove srpski jer je Srba najviše a autor današnjeg srpskog je Vuk Karadžić. E sad drugo je pitanje naroda/ nacija. Ukoliko se usvoji standard da je nacija veća grupa ljudi sa istim jezikom kulturom i običajima na kompaktnoj teritoriji kao što je to u većini Evrope onda tu nema Bošnjaka jer su se tek za Kalaja sjetili svog Bošnjaštva ni Crnogoraca koji tada bijahu najveći Srbi a Hrvati bijahu Iliri.
    Ukoliko bošnjaci žele da dokažu vezu sa srednjim vijekom onda bi gosn Đikić trebao ipod Khal da nakači makar ednu kartu relevantnih zapadnih izvora od prije bečke škole đe piše da u bosni žive Bošnjani. Veza sa srednjim vijekom je inače vrlo problematična jer recimo na Kosovu bi više razloga za slavljenje/ žaljenje Kosovske bitke imao Orban nego Vučić jer su na kosovu uglavnom ratovali lokalni Srbi čiji su potomci od 1700 većinom udanašnjoj Mađarskoj
    ali ako većina današnjih stanovnika Srbije nema ništa protiv da baštini naslijeđe Cara Lazara ne vidim zašto bi im neko u tome smetao. Isto tako ako neko želi da baštini naslijeđe bogumila ne vidim zašto bi to meni smetalo ali hbg taman smo se bili dogovorili da su Muslimani posebna nacija, mada bez puno argumenata, Kad se oni sastadoše u Skenderiji i hoće da budu Bošnjaci mi i to prihvatimo a oni bi da budu Bosanci sa pretenzijom na ekskluzivno pravo na taj toponim??? Pa dajte malo se saberite iskupite malo pametnih ljudi pa vidite šta tačno i kako hoćete pa da vidimo šta ćemo i kako ćemo a ne stalno jabi piškio ja bi kakio a uvijek većinom protiv Srba jer ni bližeg komšije ni bližeg roda na kugli zemaljskoj većina Bošnjaka nema. Ne znam kako je u Bosni ali većina hercegovačkih Bošnjaka Otkud Bošnjaci u Hercegovini?) je tačno znala svoje porijeklo i srodstvo sa Srbima a neki su bili Mauri izbjegli iz Španije (Kabil i Habul)

  15. Османе,

    рецимо да прихватимо „босански“ језик, да ли је то је највећи проблем?

    Да ли то значи да фундаменталисти неће наставити до свог првог циља, укидања Републике Српске и успоставе „граџанске“ БиХ, са лажном конститутивношћу, наравно да ли ће постепено, или радикално ићи трећи и основни циљ, Алијин сан- Боснистан?

    Ја знам да хоће, да ли сурову реалност твоје срце може да призна, умјесто да уопијски сања да ће се вратити живот какав је био у мом родном Сарајеву некад, то је други пар ципела.

    Османе, ја реално гледам на живот, што више буду муслимани-бошњаци поштовали Српку и српски народ, то је већа шанса да их фундаменталисти не уведу у шеријат.

    Поздрав

    П.С.Мислим ипак да си ти негдје вани, док овако доста разумно пишеш, овдје су за ове 22 године антисрпске кампање у мозак сјебали и најтолерантније муслимане, знам нажалост из личног искуства.
    Људи којим сам живот спасио, добронамјерни, писмени, културни, али ипак после толиких година живота под пресингом, мени кажу да сам ја добар, али ми на мало другачији начин кажу да смо ми сви четници.

  16. Добро људи, наставите унапријеђивати Републику Српску и стање српског народа на најбоље начине како знате и умијете (питање босанског језика није најважнија ствар него сам само узео као примјер како се преко нечег што неће наштети ни Србима ни РС-у могу отклонити неки разлози који стварају бошњачко одбијање Републике Српске). Ја веома добро знам да је национализам уз шовинизам лакши пут, он подразумијева конформизам, нема дубљег промишљања и борбе, имаш зацртан пут, само удри право, итд. И води у пропаст тај исти народ, ал’и то је отрцано причати, па да зашутим…

    @Апострофе, нисам вани, напротив, веома сам ту и веома добро знам о чему се ради, толико добро знам да немам појма како да вам објасним, напримјер, заблуду о тобожњем увођењу шеријата и сличне ствари које непрестано читам у српским медијима (осим оних који се намјерно и свјесно пропагирају за дизање тензија и ширење страха а због политикантских разлога, то разумијем), али мислим да, и кад бих покушао, бити дочекан са:“Можда си ти такав, ал’на терену је ситуација скроз друкчија и шериајт све више узима маха…“ и стоме слично. Па да се не патим џаба.

    С времена на вријеме, када пожелим, прокоментарисат ћу неку вијест и то, али ћу се сустегнути од ове своје ублехе и покушаја…Живјели!

  17. Jedna od najvecih muslimanskih zabluda je sto misle da ce nas ubijediti da je njihova politika iskrena. To je davno proslo vrijeme i price da tuzbe,revizije,bosanski jezik,serijat itd nije zabadanje prsta u oko Srbima je dosta smijesno da bi neki Srbin u to povjerovao, i to nije zabluda nego namjera a i potvrdjuje je i bosnjacka elita.

  18. Османе, везујеш мој коментар са другим коментарима, ја имам став, он је што рекли на чаршији, у декику изваган, коментарисао сам твој коментар о мом добронамјерном писању о твојој нажалост утпопији.
    Не желим да друге мијешам у нашу причу.
    Ево јасан став.

    Рецимо, не може мене нико промијенити да не мислим како треба сасвим другачији приступ понашању и пословном размишљању у Српској, исто као што ме не може нико убиједити да може преко ноћи, чак и промјеном свих политичара, доћи до повјерења, сарадње и доброг односа у БиХ.

    За то пријатељу мени као прагматичном човјеку требају резултати, а они се због нагомилане историје не могу значајно осјетити,чак и уз промјену политичара, бар у сљедећих десет година, времена у коме је апсолутно медијски забрањена прича против других, времена у коме се прича о економије,развија култура здравог живота у здравој природној средини,прича у којој се привредно сарађује и само позитивне особине других истичу.

  19. Османе,

    жеља за нормализацијом односа и потези који се требају урадити на путу ка тој нормализацији не смију у себи саджавати клицу било чега што касније може изазвати експлозију.
    Тако је и са босанским језиком.

    Историја нас томе учи:

    У жељи за нормализацијом односа послије Другог светског рата урађени су неки потези који су касније били клица експлозије.

    Тада је, вјероватно у најбољој намјери за заједничким животом (братством и јединством), званична прича била како су сви подједнако страдали, а жртве су називане жртвама фашистичког терора, све да се не би помињало да су 90% жртава у БиХ биле оне које су побиле усташе.

    Друга грешка је што се допринос НОБ-у настојао приказати као заједнички и подједнак.
    Због тога имамо случај да данас Бошњаци уопште немају свијест да су њихови очеви и дједови били значај дио усташтва који је направио огромно и незапамћено зло Србима. Бошњаци су сами себе убиједили да су они носиоци антифашизма у БиХ, а то што им се омакне па школама и улицама дају имена по усташама, за већину није страшно, па и нема неких протеста због тога.

    Трећи проблем, који је посљедица прве двије чињенице, је тај што су се усташки злочини покушали релативизовати стављајући знак симетрије са четницима, иако не постоји ни један доказ да су четници слични усташама.

    Четници, као и свака војска у рату, јесу чинили злочине, али нису били фашисти, нити су њихови злочини по обиму приближни и по мотиву слични усташким.

    Тако и данас не смијемо градити наше односе без истине и чистих потеза утемељених на истини.

    Ја свој допринос дајем тако што увијек наглашавам да муслимани нису почели рат у БиХ и да су убједљиво највеће жртве протеклог рата.

    Тако се гради повјерење!

    На чистим рачунима и без скривања истине.

  20. Slazem se i ja da su muslimani najveca zrtva proteklog rata i da je u srebrenici bio nepotreban zlocin velikih razmjera.
    Ko ce to ikad reci, potvrditi ili dokazati da muslimani nisu ili jesu poceli rat. Do 2100. godine sigurno ne dok CIA ne objavi 1 gram DNK memorije dokumenata u kome ce biti opisano i kako se desio rat u BiH. Do tada sa punim pravom zelim da vjerujem da su ga poceli muslimani, nagovoreni, i da Srbi rat nisu zeljeli.

Оставите одговор