Иванић: Показали смо да може и без галаме

Из посљедње драматичне политичке кризе у БиХ изазване захтјевом за ревизију пресуде по тужби БиХ против Србије за геноцид пред Међународним судом правде у Хагу Младен Иванић је изашао као побједник.

субота, март 11, 2017 / 10:33

Из посљедње драматичне политичке кризе у БиХ изазване захтјевом за ревизију пресуде по тужби БиХ против Србије за геноцид пред Међународним судом правде у Хагу Младен Иванић је изашао као побједник.

Предсједавајући Предсједништва БиХ у првој реакцији након што је из Хага стигла вијест да је захтјев одбијен јер је, упроштено речено, био накарадан, без основа, а поднијела га је и неовлаштена особа, оцијенио је тај епилог као својеврсни лични успјех и једну од најважнијих побједа у вишедеценијској политичкој каријери. Када се цијела криза сагледа данас, јасно је да је Иванић од првог момента вјеровао да ће прича коју је исфорсирао његов колега из Предсједништва Бакир Изетбеговић, завршити неповољно по шефа СДА или конкретније, да ће доживјети прави политички дебакл.

“Важно је указати на неколико кључних порука. Овдје смо имали ванинституционално дјеловање и Изетбеговић мора јавности, мени, грађанима РС да каже како се десило да се ван институција доносе одлуке. Даље, јасно је да постоји паралелизам у институцијама што је изузетно озбиљан удар. Никада послије Дејтона Срби нису овако ударили на БиХ, а сада је највећи удар на земљу дошао од Бошњака. С друге стране, показали смо да се српска политика у БИХ може водити другачије, не само галамом, већ смирено, и да се може побиједити и задовољан сам како смо овај посао урадили, прије свега ја и господин Игор Црнадак. Чињеница је да међународне институције нису подржале Изетбеговићев потез и чак да су јединим дијелом биле на нашој страни. То је огромна промјена“, каже Иванић у интервјуу за Мондо.

На које међународне институције мислите?

На ОЕБС, на представника Европске комисије у БИХ, чак и на Британце који су рекли да, да би случај био прихваћен, мора бити јако темељито образложен.

Вратимо се на почетак ове кризне ситуације. Како сте ви видјели састанак бошњачких политичара, интелектуалаца и вјерских великодостојника у Вијећници? Каква је порука послата Србима са тог скупа након кога је постало јасно да иза захтјева за ревизију не стоји само Изетбеговић већ готово сва бошњачка елита?

Мени не смета што се они окупљају, али мислим да је мјесто било непримјерено због те чувене табле на Вијећници. Није то било случајно направљено, али знам филозофију Сарајева много боље него многи други. То је свјесно урађено. Изетбеговић је покушао да подијели одговорност. Посебно су ме изненадили они из опозиције који су одиграли врло лоше. Били су свјесни да ово неће проћи, али нису имали храбрости и климнули су главом. У Српској је било унутрашњих разлика. Наравно, генерални став је исти, али било је разлике у политичком смислу. У Сарајеву је опозиција легла на руду. То је мени највећа порука тог скупа. Биће занимљиво видјети каква ће бити даља политичка битка у ФБиХ.

Зашто су српски политичари у БиХ били гласнији од оних из Београда?

Да се разумијемо, захтјев за ревизију поступка у суштини је био захтјев којим се жељела Србија, а индиректно и цијели српски народ учинити одговорним за геноцид, не само у Сребреници, него и на другим просторима. Рећи да није постојала та жеља је заиста лицемјерно. Зато је сасвим логично да смо реаговали тако жестоко. Претпостављам да је Београд имао јасну аргументацију да ће ревизија да падне.

Било је јасно да дио медија не разумије шта се догађа, ситуација се пратила површно. Истовремено, политички врх је веома добро знао ко је „заслужан“ за ову причу.

За београдске медије ако Додик нешто каже, то је одбрана РС, а све друго није. То је црно-бијела слика која није идеална. Разликујем медијску реакцију у којој је било доста површности, али у другом дијелу кризног периода и медијска пажња је била темељитија. На самом почетку видјело се да медији не знају нашу унутрашњу структуру, начин доношења одлука.

Требало је времена да их убједимо да није БИХ поднијела захтјев, већ господин Изетбеговић, да он није БИХ, да БиХ не може да функцинише без Срба и Хрвата. Политички, Београд је врло коректно реаговао, састанком са мном и Додиком јасно су стали иза нас, али рјечником су остављена отворена врата за сарадњу са Сарајевом. Тај став је био далеко супериорнији, јер нису затворена врата сарадњи, иако су Бошњаци послали негативну поруку. Све ово показује да ми можемо другачијом политиком да чувамо своје интересе, то тврдим деценијама. Тврдо наступамо кад смо нападнути, а потпуно кооперативно кад нас се уважава.

Да ли овим шаљете поруку Додику који стално галами и тражи повлачење радикалних потеза?

Ви знате да сам са те стране био изложен критикама. Говорили су да сам издајник, да су ме изабрали Бошњаци, да ће Човић боље бранити Српску него Иванић… Својим дјеловањем сам показао да не морате бити слијепи слуга Додика, а да можете очувати интересе РС, што сам и урадио. Искрено, задовољан сам јер сам показао ширину и прешао преко тих увреда и са Додиком у задњих неколико мјесеци имам коректну сарадњу.

Из Сарајева стижу замјерке да сте постали гори од Додика. Помиње се и конструкција да ко год из Бањалуке оде у Сарајеву, "назад се врати као четник", шта год то значило из сарајевске визуре.

Увијек сам имао овакве ставове. Мој став је јасан и док год не угрожавате позицију српског народа у БиХ, спреман сам на сарадњу. Оног тренутка кад се угрожава равноправност и уставна позиција, постајем велики бранилац позиције, Устава и права РС. На маси примјера је то потврђено. Кад је реформа полиције била у питању, био сам спреман да разговарам о јачању СИПА, али да неко дирне у право РС да има своју полицију, то је била линија испод које нисам хтио да идем. Након тога су престали велики притисци на промјене у РС.

То исто говори и Додик када себи приписује заслуге за одбрану полиције.

Када се хвали да је одбранио полицију и Републику, Додик мало заборавља мало заборавља да је највећи притисак на нас био кад је он био опозиција. Некако увијек изгуби тај осјећај, али је имао важну улогу, и то није спорно.

Након састанка у Београду најављена је дневна комуникација са врхом власти Србије. Да ли је она постојала?

Доста често сам био на вези са Александром Вучићем и информисао га о свему у вези са ревизијом. Што се тиче унутрашњих релација у Српској, мени комуникација са Вучићем не треба. Нема ни смисла да он мени ту даје савјете. Не бих препричавао те разговоре јер то и нема смисла, а и нема ту ништа спектакуларно. Оно што је важно јесте да смо одрадили добар политички посао. Београд је показао шиирну. Замислите да је Србија тужила БиХ, да је све обрнуто, гарантујем да оваква врста ширине не би била присутна у Сарајеву.

Да ли сада знамо шта је био крајњи циљ Бакира Изетбеговића када је подносио захтјев за ревизију преко Сакиба Софтића?

Два су аспекта те приче. Изетбеговићу је недостајало храбрости да каже људима да ово неће успјети, него је отишао да проба па ако прође, прође.

 Ко ће водити Српску за 15 година? Ви или неко други?

Не морам ја, могу бити друге генерације политичара. Али њима би требало да направимо јаке позиције, Ово је дугорочно јачање позиције Срба јер ипак су промјене присутне. У свим кључним кризама које смо имали у задње вријеме ми смо побиједили. Показало се да је ЕВРОСТАТ рекао да је 200.000 људи погрешно пописано, што смо стално говорили. Успјели смо одбранити Дан Републике, славићемо га и даље. Кад су покушали да понизе српске војнике и официре, нашао сам начин да нађу своје мјесто у обиљежавању Дана РС, а били смо у праву и око ревизије. То су све српске побједе, и то прије свега захваљујући структури у Сарајеву, а мање у Бањалуци.

Али, има нешто што је дугорочније и озбиљније У дијелу бошњачке политичке, религијске и интелектуалне елите постоји став да је ово задњи покушај да се промијени уређење БиХ, да треба производити кризе, да се рачуна да ће свијет опет стати иза њих и направити суштинску промјену у корист централизације. И ако погледате пажљиво, имате сталну производњу криза, али их увијек производи бошњачка страна. Смисао је показати да БиХ не функционише и онда тражити међународну интервенцију.

Постоји ли миг из међународне заједнице за то?

Не, чак напротив, мислим да са мало мудријом политиком из Бањалуке ми можемо постати фаворити међунароне заједнице у овим околностима. У задње вријеме БиХ је функионисала јер су је српски кадрови носили на својим леђима. Наш мотив је показати да, ако БиХ не функционише, то није због нас, већ због других. Зато некада замјерам Бањалуци на неким непотребним стварима, бомбастичним изјавама којима се практично преузима одговорност за нефункционисање БиХ, а истина је да је главна криза у ФБиХ.

Па зар ви нисте захтјевом за одржавање сједнице Народне скупштине готово пребацили кризу у Бањалуку?

Прво, ја нисам тражио сједницу. Ја сам сугерисао да се одржи. Не могу је тражити по пословнику. Друга је ствар да је један број политичких играча, немајући јасну стратегију, од тога правио причу.

Којих играча? СДС-а?

Не само СДС-а, већ и СНСД-а, сви су нешто покушавали. У једном тренутку кризе стекао сам утисак да су сви хтјели да то буде само у Предсједништву, и да, ако не дај Боже лоше крене, постоји особа која је крива јер није добро радила, а то је српски члан Предсједништва. Али ја сам цијело вријеме знао шта радим.

Сада смо у апсурдној ситуацији да Срби спасавају институције БиХ.

Не мислим да је то апсурдно

Али, зашто више не пустите да се све распадне, ако већ не функционише?

Прво, зато што је прерано, зато што у наредних 15 година не може бити великих промјена. И зато аргументација Срба треба да буде да чинимо све што можемо да БИХ функцинише, а ако не успијева, није због нас, него због других.

Коме се правдате?

Свијету који ће доносити одлуке у наредних 15-20 година о свему шта ће се десити.

Шта ће се десити. Распад? Отцјепљење? Унитаризација?

Зависи од Бошњака. Ако наставе политику сукоба, нешто ће се десити. 

 



0 КОМЕНТАРА

  1. http://www.rtvbn.com/3855929/odluka-suda-je-i-moj-licni-uspjeh

    http://mondo.ba/a723135/Info/Ex-Yu/Vucic-Revizija-nije-pobeda-vazna-je-buducnost.html

    Иванићу, о’лади мало, видиш да те и Вучић опомиње.

    Свима је јасно да је неутрални став Драгана Човића одлучио исход фајта, а не твоја мудрост и ажурност.

    Нећу да кажем да ти и Црнадак (за разлику од јадова из СДС-а) нисте добро одиграли своју улогу, али ипак мало одвадите.

    Ово помињем јер су најгласнији и најеуфоричнији они који су до неки дан Човићу јебавали кеву и били најгласнији промотери да га заваде са српском политиком.

  2. За 15-20 година, када Свијет буде доносио неке одлуке, ово овдје ће већ све да појефтино покупују, Бориним стихом речено, „све Арапи, црнци и Кинези“. Или ћемо бити увелико на том путу. Тако да се не треба нико сикират за евентуална укидања, сецесије и сл. Само лакапо…

  3. U Federaciji gotovo svi blate Dragana Covica sto je izdao. Cak visoki funkcioner SBB-a koji je bio u pravnom timu BiH prvi put kaze da je Draganispao jado i da je jedna od najvecih Bakirovih gresaka sto nije kupio Dragana da nadglasaju Mladena i tako daju legitimitet Sakibu posto je Bakir znao za pismo a onda i nadglasaju Mladena i podnesu zahtjev za reviziju. To bi sigurno proslo ali Dragan nije htio.Bakir je u principu papak, los politicar i kukavica koja se krije iza muslimanskog nacionalizma i mrznje. To je sve sto mu daje snagu.

  4. Neki azmisljaju malo drugacije:

    Bez obzira što će biti izloženi novoj salvi optužbi i što će ponovo biti targetirani kao izdajnici, predstavnici Saveza za promjene postupili su politički mudro i ispravno. Nisu podržali odluke koje bi značile blokadu institucija BiH. Bio bi svojevrsan nonsens optužiti Izetbegovića za vaninstitucijalno djelovanje, a zatim početi sam djelovati izvan institucija. Bilo bi krajnje licemjerno optužiti Izetbegovića da nije želio da se o reviziji presude raspravlja u institucijama BiH, a onda blokirati rad tih institucija.

    Milorad Dodik još jednom je potvrdio da je on najveći problem za srpski narod u BiH i da je spreman poturiti taj isti narod i založiti cijelu RS samo da bi on politički opstao i pokušao spriječiti procese koji neumitno dolaze. Jedan od njih je i proces pred Tužilaštvom BiH, u koji je dospio jer nije poštovao odluke institucija.

  5. Ne bi bilo licemjerno blokirati rad institucija jer bi to bila politicka odluka a razloga koji se mogu navoditi da su tu blokadu prouzrokovali muslimani je mali milon. Blokiras ih i optuzis muslimane da su oni prouzrokovali istu, politicka odluka, legitimna.
    Dalje sta to Srbi gube ako blokiraju institucije BiH. Recimo da je slijed dogadjaja bio drugaciji i da ne bi bilo licemjerno blokirati drzavne institucije, moje pitanje bi bilo sta bi to mi Srbi izgubili blokiranjem zajednickih institucija?

  6. „Савез за промјене“ – као наш братски, српско-јањичарски дио, поред Александра Вучића, великог плана Зелене трансверзале којим руководи Република Турска, ускоро Исламска република Турска, иншалах – неће правити било какве бесмислене блокаде институција Босне и Херцеговине (једног од будућих исламских емирата/пашалука будуће Велике Турске) него ће наставити радити на јачању веза с исламским свијетом, аутопутном или брзоцестовном повезивању Сарајева, преко Санџака и Косова, с Турском, како би се у Босну пребацило око 4 милиона Бошњака из Турске који су тамо отишли за вријеме АУ окупације (а како је било предвиђено тајним планом Паралемнта Републике БиХ још из 1990).
    Стварне разлоге одбијања да блокира рад државних институција „Савез за промјене“ ће замаскирати причом о штети коју би то проузроковало обичним грађанима те и тако побрало симпатије обичног, наивног Србина који вјерује да се „Савез“ бори да он не остане без пасоша, да се клириншки дуг оствари, да…

  7. Ne lupajte gluposti. Kakav Bakir kakvo li presjedavanje.
    Zahtjev za reviziju je pao jos na portirnici jer Sakib nije imao drzavnu legitimaciju i portir mu nije ni dao da udje sa paketima papira u sud. Da je imao legitimaciju vjerovatno bi ga pustio do protokola da paketi dobiju neki broj a tek onda bi sudsko vijece obavijestilo drzavu da je dolazio Sakib i predao zahtjev za reviziju i da ce obavijestiti Srbiju o tome. Jednostavno sve se zavrsilo na portirnici izmedju portira suda i Sakiba.

  8. sasa,12.03.2017. 21:24:55

    “Milorad Dodik još jednom je potvrdio da je on najveći problem za srpski narod u BiH …“

    Чиме је потврдио???

    Највећи проблем је глупост и злонамјерност телалаука и СДС-а.

    Без обзира што Додик, политички мудро, не жели да се хвали успјехом спречавања ревизије, свако објективан зна да је Човић био превага на ваги.

    Сам Иванић је признао да је ризиковао када је сазвао сједницу Предсједништва БиХ по питању ревизије јер се могло десити да се на тој сједници потврди пуномоћ Софтићу. Изетбеговић је покушавао да на разне начине поремети односе Човића и Додика, а често је за то користио политичке малоумнике из СДС-а. Да је то успио друга би се прича сада причала.

    Мало подсјећање. Послије напуштања поменуте сједнице од стране Изетбеговића, Вукота Говедарица је то осудио, али није пропустуио прилику да нападне и Човића због напуштања сједнице, не сгватајући да је Човић тим чином направио услугу Иванићу и Србима. Тиме је Човића и Изетбеговића неправедно ставио у исту раван.

    Ево сада овај Саша, такође не да да им омиљени Изетбеговић буде сам кривац. Он малоумно Додика оптужује да је највећеи проблем Срба у БиХ, иако су, да поновим, Додикови односи са Човићем били највећи гарант да се Човић неће приклонити Изетбеговићевој страни.

    Јасно је да СДС има обавезу према свом послодавцу, али …

  9. Као што каже народ:“Није мајка карала сина што се коцкао, него што се вадио“.

    Шта је требало Вукоти Говедарици да се придружује Радончићу, Комшићу, Бајровићу у тражењу оставке од Изетбеговића?

    Какве везе имамо ми Срби са тим?

    Вјероватно је Вукота (опет политички малоумно) мислио да ће тиме доказати да ни9је Бакиров пион, али се сам сврстао у бошњачку политичку номенклатуру.

    Невјероватно је да СДС због Мехтићеве и Шаровићеве фотеље не види да их партнери из СзП јебу па растурају.

    Иванић је себе и Црнадка позиционирао и одбио оптужбе да ради за Бакира, Чавић је поднио кривичну пријаву, а шта је остало СДС-у, осим што ј Шаровић изјавио да ревизију треба заборавити.

    http://visoko.co.ba/sarovic-zbog-ekonomskog-napretka-ne-smijemo-izgubiti-2017-godinu-na-reviziju-treba-zaboraviti/107780/

  10. Госп.Иванић је одлично одиграо ову игру. Он званично није знао за активности бошњачке стране по овом питању (прво обраћање МСП извјесне Мунире и Мурата, а онда и самог бившег агента Софтића) јер је то рађено паралелно, оно што се каже строго конспиративно, под надзором кабинета оног Бакира, но преко својих канала сазнао је, а то је сада сасвим извјесно, за те активности.
    Зато и његови потези (па и прво писмо МСП, као и одговор МСП које је онако „слуајно“ дао на увид новинарима) и прилично неодређене изјаве ранијих недјеља сада итекако имају смисла.

    Знајући које карте има други играч, одиграо је покерашки прорачунато, препустио иницијативу противнику, дао му да се размаше, да повјерује у повољан исход, да би коначни ударац био болнији.

    Логично је да у себи помисли „јој, што сам паметан, ал сам им завукао“, али колико год да је добро одиграо ову игру, сада ради рђав посао.

    Овдје тријумфализма не смије бити. Посебно се не смије ова прича искористити за нови раздор међу Србима, за подјеле, прозивања и оптуживања.
    Нека његов ПДП у Српској прозива актуелну власт за рђаву ситуацију у Српској, за криминал, накарадне потезе, за рђаво што примијете, и треба, али он мора имати други приступ у Сарајеву федералном или када збори за „Мондо“.

    А галамити треба. Посебно у федералном Сарајеву. И друга страна не штеди грла, закерају, арлаучу, ричу, прозивају Српску за сва зла, Срби који су „мудро ћутали и били кооперативни“ довели су, или су припомогли да се Српској отимају бројне надлежности. И док је била актуелна та тужба, госп.Радишић и још неки кооперативни Срби су мудро ћутали, да се тада више галамило, можда би данас и били у бољој ситуацији, и можда и не би било ни помисли да се крене са овом сулудом идејом.

    И друга страна, ту прије свега мислим на клику око Бакира, али ту су и други смутљивци, на галами прави своју стратегију. И сада ће се тек разгаламити. Кроз своје медије ће све више подсећати на пресуду из 2007-е, из 600 страница те пресуде извући ће 2-3 цитата на којима ће градити основ за атаке на Српску, тек сада ће та пресуда бити до бола проституисана и они који мисле рђаво Српској пробаће то искоростити да остваре своје ратне циљеве.

    Историја нас је научила да мудро ћутати, и појашњавати плебсу у Српској преко својих медија да се ето мора бити кооперативан, није добра идеја, не исплати се. Срби, памет у главу.

  11. Mladen je uradio sve sto je mogao i morao.
    Necu da se stavljam ni na ciju stranu i ne znam sta je doprinijelo da Dragan bude neutralan ali i Dragan nista manji posao nije uradio od Mladena.

  12. Морам мало појаснити ситуацију око овог Човића. На њега иде, и тек ће ићи, хајка у федералним медијима. За ту прилику „мобилисане“ су хрватске жртве које му се набијају на нос.

    Но, ако погледамо писмо МСП којим се тражи објашњење, као и Човићев одговор, он и није имао никаквог избора, а није баш добро виђење да је остао неутралан. Наиме, од њега се тражило да одговори, да ли је (значи само јесте или није) било расраве о овом питању (именовању агента у овом спору).

    Мислим да су и Младен и Игор ранијом преписком довели до такве ситуације, и на Драгану је било само да каже истину или слаже. Тако да се он јесте опредијелио, да каже истину, и одговори што МСП тражи.

  13. Мислим Херц да је он овдје на конкретно питање МСП дао конкретан и тражени одговор.

    Но, на страну то. Његова размишљања (о могућој тужби против Хрватске) су разумна. Он то неће рећи, али ево како стоје ствари.
    Да је овдје било расправе о овом питању, и да је примијењен еханизам прегласавања, тј да ова двојица прегласају овог нашег из Српске, шта би се догодило?

    1. Сам захтјев за ревизију би био одбачен и проглашен недопустивим (а тај процес би се ипак отегао), јер страна која је поднијела захтјев није предочила чињенице који би могле одлучујуће утицати на пресуду из 2007-е. Сами неразумкно наивни могу вјеровати у другачији исход.

    2. Да је код ове расправе прегласан представник из Српске, ишла би реакција, и исту праксу (концепт прегласавања наспрам концепта консензуса) би иницирао српски представник, покренуо питање тужбе против Хрватске за агресију (не за геноцид, јер ући у такав процес је погубна стратегија, ту немате шанси, већ за агресију за што има итекако шанси у повољан исход) на БиХ и 1992-е и 1995-е. И ту би се бошњачки члан морао одредити, а ишли би и притисци из бошњачког корпуса, и овдје би биле итекако реалне шансе да тај процес буде успјешан.

    Не ради се овдје о некој блискости са српском страном, размишљања госп.Човића су и прагматичнаи више него разумна.

  14. Да ли онда српски поглед на ово (када узмемо у обзир прагматичност господина Човића) значи да Срби у БиХ (што ли ја стално пишем скраћено „БиХ“, највјероватније из мржње према Босни и Херцеговини или нечег сличног…али да се примјетити, упада у очи…) (1) не сматрају да је Република Хрватска извршила агресију на БиХ у којој су страдали Срби или (2) да сматрају да је извршена агресија те да су Срби старадавали од припадника регуларне војске Хрватске али неће или не желе, из неких виших и важнијих разлога, да се то и судски утврди, неће да БиХ тужи Хртвастку за агресију него ће то оставити само да се о томе говори, без правног и судског епилога, иако сматрају да има итекако доказа за то?
    Уколико је ово друго, онда се мора одати част и признанње и комунистима да су и како су исто тако прагматично резоновали када су, како рече Симо П. Ороз на другој теми, све жртве из 40-тих назвали просто „жртвама фашизма“ те, зарад вишег и важнијег разлога и циља (будућег заједничког живота свих наших народа и народности у заједничкој нам држави), многе ствари помели под тепих, умањили нечему значај, нечему другом увећали и тако се наставило до 90-тих…

  15. Sve je jasno.Ivanic je jos prije (i sam kaze) godinu dana tajno pisao sudu pravde,preglasavajuci volju ostalih.
    Covic (sam se izjasnio),ocekuje pomoc od srpskog clana kad dodze na red, poslije drugostepene presude za udruzeni zlocinacki poduhvat.

    Nista tu nije pametno odigrano,vec je na sceni preglasavanje dvojice treceg.Budite barem posteni pa to sebi priznajte.Sve ostalo je bljak.
    Taj treci ,ako je ovo cijena da ode sa oliticke scene,rado je prihvatam.

  16. Kao sto neko gore rece:Sad ce se ponovo izvlaciti citatt presude iz 2007g,pa evo da pocnemo.

    – Međunarodni sud pravde je tom presudom potvrdio ranije utemeljenu činjenicu da su vojska i policija RS-a počinili genocid.
    – Sud je prihvatio kao dokazane činjenice da su nad građanima BiH, a naročito nad Bošnjacima, u periodu od 1992. do 1995. godine počinjeni zločini u formi ubijanja pripadnika zaštićene grupe, koji su ravni genocidu u fizičkom smislu riječi, tako da oni više ne mogu biti predmet osporavanja.
    – Sud je utvrdio da su od 1992. do 1995. godine izvršena masovna ubistva u određenim oblastima i logorima na teritoriji cijele BiH. Meta su uglavnom bilii Bošnjaci kao pripadnici zaštićene grupe. Stoga je Sud zaključio da su se na čitavoj teritoriji i u toku cijelog perioda dešavala masovna ubistva i da je materijalni element (actus reus)zločina genocida, kako je definisano u članu II Konvencije ispunjen. Ovakvo stanovište uglavnom je utemljeno na rezultatima krivičnih postupaka okončanim pred ICTY-em.
    – Sud je utvrdio da su na teritoriji cijele BiH Bošnjaci kao zaštićena grupa bili žrtve masovnih maltertiranja, prebijanja, silovanja i mučenja koja uzrokuju teške fizičke ili psihičke povrede iz člana II, a koje su ravne genocidu, ali nije dokazano da je to činjeno genocidnom namjerom.
    – Utvrđeno je da su nad Bošnjacima vršene deportacije i protjerivanja i da je razarana njihova vjerska, historijska i kulturna baština. Također, uutvrđeno je postojanje logora širom BiH u kojima su ljudi ubijani, povređivani ili bili izvrgnuti užasnim uslovima života.
    S druge strane, Međunarodni sud pravde je po prvi put u historiji utvrdio odgovornost jedne države zbog kršenja Konvencije o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida. Srbija je, navodi se u presudi, prekršila obaveze iz Konvencije o sprečavanju i kažnjavanju genocida time što, između ostalog, nije predala Ratka Mladića, čime je propustila da u cjelosti sarađuje sa Tribunalom. Srbija nije ispunila obaveze iz privremenih mjera koje je Sud naredio 8. aprila i 13. septembra 1993. godine u ovom predmetu, tako što je propustila poduzeti sve mjere koje je imala na raspolaganju da spriječi genocid u Srebrenici u julu 1995. godine.
    S obzirom da su zvaničnici iz RS-a odbijanjem zahtjeva za reviziju pokušali „sačuvati“ ekskluzivna prava na ratne zločine počinjene u BiH, među kojima je i genocid u Srebrenici, što je predsjedavajući Predsjedništva BiH Mladen Ivanić opisao kao svoj „lični uspjeh“, nameće se pitanje implementiranja postojeće presude Međunarodnog suda pravde u praksi. To pitanje se nameće najprije zbog učestalog negiranja pravno utemeljenih činjenica, poput počinjenog genocida u Srebrenici, ali i ostalih zločina počinjenih širom BiH, čije je postojanje utvrđeno presudama Međunarodnog suda pravde, Međunarodnog suda za ratne zločine i ostalih nadležnih sudova. Zvaničnici i institucije iz RS-a i Srbije svojim odnosom prema tim činjenicama jasno demonstriraju nepoštivanje navedenih međunarodnih pravosudnih institucija i njihovih odluka.
    „Nagrada“ za taj odnos prema Međunarodnom sudu pravde je stigla u vidu odbijenice, bazirane na političkim osnovama, a ne Statutu, pravilima i praksi ove pravosudne institucije. Podsjećamo da Sud u Hagu nije tražio posebnu odluku Predsjedništva BiH o imenovanju Sakiba Softića za agenta BiH u postupku revizije presude Suda od 11. jula 1996. godine po zahtjevu iz Srbije. Sud je na osnovu odluke Predsjedništva BiH od 4. oktobra 2002. godine prihvatio Softića kao agenta BiH u postupku revizije presude, koja je pokrenuta zahtjevom iz Srbije, dok je Softić iznenada izgubio legitimitet kada je stigao na red i zahtjev za reviziju presude iz BiH, čime su jasno demonstrirani dvostruki aršini Međunarodnog suda pravde.

  17. Pozdravljam dosljednost Dragana Cavica i njegove partije da tuzi Sakiba i Bakira.Do danas nisam znao da imenovanje agenta BiH Sakiba, u sporu protiv Srbije, nije objavljeno u sluzbenom glasniku BiH pa ce to dodatno pokazati kako je ovo nakaradna drzava gdje je pravo davno reklo zbogom i ako je tako nije zasluzila ni da postoji. Sta se onda neko ima cuditi sto tuzbe BiH padaju jos na portirnici medjunarodnih sudova. Procedure su jasne!

  18. Čović je izjavio da se nije opredjeljivao u vezi zahtjeva za reviziju tužbe BiH protiv Srbije jer bi bio siguran da bi predstavnici Bošnjaka pokrenuli tužbu protiv Hrvatske pred istim sudom u slučaju negativne drugostepene presude protiv šest nekadašnjih dužnosnika takozvane Herceg-Bosne.
     
    Da li postoji mogućnost ovakvog procesa kao što je pokrenut protiv Srbije i Crne Gore i šta bi se moglo dokazati, bilo je pitanje na koje je odvjetnik Nobilo decidirano odgovorio:
     
    -Genocid koji je bio podloga za tužbu BiH prema Srbiji, u odnosu na Hrvatsku, ne može se koristiti jer nikada nije došlo u pitanje da je bio izvršen genocid nad Bošnjacima u BiH od strane ili hrvatske vojske ili HVO-a pa čak ni u bilo kojoj presudi Haškog tribunala genocid ni na koji način nije spomenut.
     
    Ne bi se mogla podići tužba pred Međunarodnim tribunalom u Hagu zbog genocida protiv Hrvatske jer to nema nikakve podloge. Šestorici, kojima se sudi u ovom trenutku, oni nisu optuženi za genocid – rekao je advokat Nobilo i dodao da Čovićev argument nije uvjerljiv.
     
    Na pitanje ukoliko se dokaže udruženi zločinački poduhvat kroz pravomoćnu presudu u predmetu Prlić i ostali, da li je moguća tužba države BiH protiv Hrvatske, Nobilo je rekao:
     
    -Mislim da se Hrvatska može tužiti kao država ali samo pred hrvatskim sudom. Međutim, mislim da nije to bit, da li je bio udruženi zločinački poduhvat ili ne. Puno je bitnije da li su se ta kaznena djela odvijala u okviru međunarodnog oružanog sukoba ili ne. Imamo niz presuda u Hagu gdje je utvrđen međunarodni oružani sukob i ako bi ta činjenica bila potvrđena od strane Žalbenog vijeća haškog tribunala došli bi u situaciju da bi mogli zaključiti da je Hrvatska bila na neki način direktno ili indirektno preko svojih ispostava u HVO agresor u BiH i da je na terenu BiH u tom agresivnom ratu napravila određenu štetu. Tada bi se stvorila određena pravna situacija gdje bi BiH mogla potraživati naknadu štete od Hrvatske, ali ne u obliku kako je išla BiH protiv Srbije prema Međunarodnom sudu u Hagu – odgovorio je Nobilo.
     
    Nekoliko dana ranije, držanje Dragana Čovića u „slučaju revizija“, kritizirao je i hrvatski  profesor Ivo Banac.

    „Kada je riječ o ponašanju takozvanih hrvatskih političkih predstavnika u Bosni i Hercegovini, treba reći da oni, prije svega gospodin Dragan Čović, u ovom pitanju nisu zastupali hrvatske, nego su zastupali srpske nacionalne i državne interese. Da je tome tako, može se vidjeti iz „Politike“, gdje se Čovićevo pismo upućeno u Haag hvalilo na sva zvona“.

    Prof. Banac aludirao je na najstariji i „najsrpskiji“ dnevni list u Srbiji „Politika“ u kojem je pismo Dragana Čovića Međunarodnom sudu pravde u Haagu objavljeno na naslovnoj stranici kakav tretman nije nikada imao niti jedan hrvatski političar, osim Josipa Broza Tita.
     
    Srbijanski pravni ekspert, Milenko Kreće, pohvalio je držanje Dragana Čovića, izjavivši za „Politiku“ da je Čovićev glas bio odlučujući za olduku Haškog suda: „da je podržao reviziju, Sud bi vjerovatno prihvatio apelaciju“, rekao je profesor Kreće.
     
    Profesor Kreće je napomenuo da Predsjedništvo BiH u principu donosi odluke konsenzusom, ali se po ustavu odluke mogu donositi i većinom glasova ukoliko nema saglasnosti sva tri člana Predsjedništva.
     
    „U slučaju da se Čović složio sa Izetbegovićem da treba pokrenuti reviziju, postojala je mogućnost da sud uvaži to kao odluku Predsjedništva BiH“, rekao je srbijanski profesor.

    Profesor Kreće očito ima na umu činjenicu da je i prvobitna odluka iz 2002. godine o imenovanju Sakiba Softića za agenta BiH usvojena preglasavanjem 2:1 i da je uprkos protivljenju srpske strane prihvaćena kao legitimna pred Haškim tribunalom. Identično se moglo desiti i u aktuelnoj situaciji: da se Dragan Čović jednako kao i Izetbegović izjasnio za podršku Softiću, Sud bi najvjerovatnije prihvatio akreditaciju agenta Sakiba Softića, kao što je to učinio i 2002. godine.
     
     
    S.B./Agencije

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *