Рођаци траже истину о ирским бебама баченим у канализацију

Сестрица Петра Малрајана можда је одбачена међу бебама и дјецом пронађеном у канализацији некадашњег дома за неудате мајке у ирском граду Туаму, но он то жели знати поуздано.

петак, март 10, 2017 / 09:56

Сестрица Петра Малрајана можда је одбачена међу бебама и дјецом пронађеном у канализацији некадашњег дома за неудате мајке у ирском граду Туаму, но он то жели знати поуздано.

Након службене истраге ирска влада прошле седмице је објавила да су пронађени остаци тијела беба, од новорођенчади до трогодишњака, на томе мјесту, што је ужаснуло Ирску те оживјело тјескобу због тога како су католичке институције уз подршку државе некад третирале жене и дјецу.

Број тијела није познат, но трагови докумената сугеришу да би могло бити око 800 тијела.

За Малрајан, чија је мајка била неудата жена 1944. и провела прве четири године у дому у Туаму прије него што је удомљен, велико откриће доноси наду да би могао сазнати што се догодило с Мариан, млађом сестром коју никада није упознао.

"Оно што сада тражим јесте сазнати: Гдје је она?", рекао је Малрајан у интервјуу за Ројтерс.

"Волио бих да се њени остаци пренесу оданде те јој организовати достојанствен спровод", рекао је човјек који има седмеро дјеце и осмеро унука.

Стопа смртности дјеце у црквеним институцијама знатно је виша него у ширем ирское друштву и вјероватно је да ће бити откривене и остале необиљежене масовне гробнице.

Потврде о смрти углавном наводе инфекције попут оспица, гастроентеритиса, бронхитиса, туберкулозе, менингитиса и упале плућа, али нико није установио зашто су ондје дјеца толико више умирала него у осталој популацији.

"Морам живјети с тим да не знам што јој се догодило", рекао је Малрајан који је сазнао да је имао сестру прије неколико година.

Магдаленине праонице: присилни рад за ‘посрнуле’ жене

У прошлости, строга католичка моралност сматрала је трудноћу прије брака дубоко срамотном и такве би жене породица и друштво одбацили као грешне.

Малрајанова мајка Делиа била је једна од 35.000 ирских жена која је прошла кроз католичке домове за мајке и дјецу, гдје су дјеца рађана у тајности у 20. стољећу.

Моћ Цркве и стигма повезана с неудатим мајкама тако су доминирале да су окрутно поступање према тим женама и њиховој дјеци биле табу теме деценијама и многе су заборављене.

Дом у Туаму који су водиле часне сестре у реду Бон Секурс, дјеловао је од 1925. до 1961. и срушен је 1970. године.

Часне сестре нису дале коментар о томе зашто су тијела беба покопана у канализацији.

Рекле су да су предале податке о дому локалним властима кад је дом 1961. затворен.

Захваљујући упорним напорима локалне историчарке аматерке Катрин Корлес, која у своје слободно вријеме истражује историју дома, откривено је постојање масовне гробнице.

"Осјећам да то морам учинити због њих. Правда се мора задовољити", рекла је Корлес. "Осјећам да су та дјеца бачена као смеће, само зато што су била тзв. незаконита".

Као резултат њеног истраживања, у 2014. је успостављена комисија за истраге о 18 домова за мајке и дјецу широм Ирске, укључујући Туам. 

Одвајање дјеце од мајки

"Ако се нешто догодило у Туаму, вјероватно се догодило и у другим домовима за мајке и дјецу широм земље", рекао је дублински бискуп Диармуид Мартин 2014.

Мајке би најчешће проводиле годину дана у домовима попут онога у Туаму прије но што су биле одвојене од својих беба и послате даље.

Многе су напустиле Ирску и почеле нове животе на другим мјестима. Друге, попут Делије Малрајан, биле су затворене у познатим "Магдалениним праоницама" гдје су "посрнуле жене" присиљене радити без икакве новчане накнаде.

Нека су дјеца удомљена, нека усвојена а нека су остала у домовима за мајке и дјецу док нису била послата у државна црквена сиротишта, гдје су учила радити.

Петер Малрајан био је међу многима који су искусили малтретирање и понижавање удомитељске породице који су такву дјецу искориштавали као радну снагу.

"Били смо нико. Нико нас није поштовао", рекао је Малрајан који је изразито био свјестан својег ниског статуса због којег је био повучен и није волио причати о својем поријеклу.

Као одрастао човјек, Малрајан је пронашао своју мајку и посјетио је неколико пута у Магдалениној праоници гдје је провела остатак свог живота. Кад му је рођена прва кћерка, однио ју је показати мајци, која ју је привила у наручје. Никада није открила да је и она некада имала дјевојчицу.

 



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *