Фонд здравства на трезору, и зашто то није никакво рјешење

Као главни разлог интеграције Фонда здравственог осигурања у Буџет Републике Српске наводи се могућност управљања готовином са једног мјеста чиме би се "повећала транспарентност у трошењу новца од доприноса за здравствено осигурање, као и рационализација трошкова у здравству." Дакле, трезорско пословање би требало да обезбиједи ефикасно располагање и управљање средствима.

уторак, фебруар 28, 2017 / 14:20

Као главни разлог интеграције Фонда здравственог осигурања у Буџет Републике Српске наводи се могућност управљања готовином са једног мјеста чиме би се "повећала транспарентност у трошењу новца од доприноса за здравствено осигурање, као и рационализација трошкова у здравству." Дакле, трезорско пословање би требало да обезбиједи ефикасно располагање и управљање средствима.

Пише Дејан Прошић

На почетку треба нагласити да Фонд здравственог осигурања Републике Српске (ФЗО РС), није буџетски корисник, тј. ФЗО РС је ванбуџетски фонд који се у највећој мјери финансира из доприноса за здраствено осигурање (преко 95 %), који не спада у приход Владе Републике Српске, већ је директан приход Фонда. Смањење плата и пораст незапослености, сива економија, плаћање пореза и доприноса на најнижу основицу или неплаћање доприноса, смањили су ресурсе из доприноса за здравствено осигурање, што има озбиљан утицај на финансирање и одрживост здравственог осигурања и комплетног здравственог система у Републици Српској. Специфично је да потреба за здравственом заштитом током криза расте, а смањују се јавни приходи, као што је тренутно случај и у Републици Српској. Ако се јавна потрошња за здравство смањи, терет се пребацује на пацијенте. Смањење јавне потрошње може резултовати нарушавањем континуитета и квалитета здравствене заштите.

У случају примјене класичног модела трезорског пословања, ФЗО РС би био укључен у рачун државног трезора, чиме би његови рачуни код пословних банака били угашени (као што је учињено у случају Фонда ПИО), а све новчане уплате и исплате би се вршиле преко рачуна државног трезора. ФЗО РС више не би имао контролу над новчаним токовима, јер би о свим налозима одлучивало Министарство финансија. У условима финансирања кроз трезорско пословање, ФЗО РС би могао би стварати расходе кроз обавезе највише до износа средстава одобрених плановима Министарства финансија. Оваквим концептом би био промијењен начин функционисања ФЗО РС и финансирање комплетног здравственог система.

Зашто? Зато што су главне карактеристике оваквог модела сљедеће: ФЗО РС би директно био укључен у Трезор (Буџет) и сви приходи и расходи би се реализовали као и за остале буџетске кориснике. Такође, како би приходи од доприноса били саставни дио прихода Буџета, захтјеви за плаћање би се подносили и реализовали по одобрењу Министарства финансија, а са рачуна се не би могао исплатити ни један издатак уколико средства нису предвиђена државним Буџетом. Такође, ФЗО РС не би имао могућност задуживања због могућег недостатака средстава, већ је то надлежност Министарства финансија, које се у случају потребе може задуживати у земљи и иностранству.

Гдје су проблеми?

Један од проблема који би се (сигурно) појавио је тај да ФЗО РС не би могао у потпуности располагати свим средствима која су му као извор прихода дефинисана у Закону о обавезном здравственом осигурању, гдје се, осим намјенских доприноса, предвиђају и средства које Влада из Буџета треба уплаћивати за трошкове здравствене заштите разних угрожених категорија (незапослени, инвалиди, одређене социјалне категорије итд.), за које је обвезник уплате доприноса (у 2016. години Влада није била у могућности исплатити доприносе за ове категорије у цијелости, већ је по основу ових доприноса остала дужна 16 милиона КМ). Такође, чланом 54. Закона о здравственом осигурању је предвиђено да Влада Српске покрије трошкове које Фонд не може покрити властитим приходима (ова средства се већ годинама не уплаћују из Буџета, тако да су већ ове године избачена из Финансијског плана Фонда).

Други модел трезорског пословања у здравственом систему је тај да унутар Буџета постоји посебан подрачун за Фонд здравственог осигурања, али би и на овај начин Фонд само дјелимично самостално располагао новцем.

Оно што би се "вукло" из досадашње праксе финансирања унутар здравственог система је то да би се и даље одређивали паушални износи који се морају плаћати здравственим установама без обзира колико су здравствених услуга направили и колико квалитетно. Самим тим долазимо у парадокс, јер уз фиксне мјесечне износе које добијају, одређеним здравственим установама (п)остаје рационално обављати што мање услуга како би тиме смањиле своје трошкове, док друге здравствене установе "раде на квантитет" повећавајући број пружених услуга науштрб квалитета (садашњи модел плаћања здравственим услугама према извршеној услузи).

"Резање" расположивих средстава за здравство у државном буџету би било брже него стварно смањење крајњих трошкова здравствене заштите, а систем би сам од себе стварао нове дугове. Овакав систем са собом носи озбиљну угроженост одрживости здравственог система, јер би и до 90 % средстава унапријед било распоређено на основу критеријума из прошлости, а не на основу стварних потреба. У таквом систему финансирања ФЗО РС нема аутономију у управљању и располагању средствима, већ само одређује приоритете код подношења захтјева за плаћање одређених ставки у свом буџету у оквиру расположивих средстава одобрених мјесечним планом расхода.

Финансирати услуге, или установе?

Један од начина превазилажења оваквог стања је и боље уређен модел плаћања здравственим установама према извршеној услузи, а њега није могуће квалитетно примјенити уколико је могућност прерасподјеле ограничених средстава (са тенденцијом смањења) унутар самог здравственог система изузетно мала или никаква. Контрола мора бити унапријеђена и у техничком и персоналном смислу.

Узимајући у обзир да се ФЗО РС готово у потпуности финансира само из доприноса за здравствено осигурање, ребаланси Буџета на штету здравственог осигурања би се изузетно неповољно одразили на цјелокупно функционисање здравственог система. У оквиру трезорског пословања систем финансирања здравства би додатно из фокуса изгубио грађане (пацијенте) и дефинитивно у први план умјесто финансирања здравствених услуга ставио финансирање самих здравствених установа. Средства морају бити на рачуну ФЗО РС, јер без брзе комуникације између здравствених установа и Фонда систем не може да функционише.

Што се тиче повећања дисциплине и намјенског трошења новца од стране руководећих структура, које Влада Републике Српске потенцира као основни разлог за увођење трезорског начина пословања, ту се ништа не мијења у односу на досадашњу праксу. И данас постоје стандарди и нормативи који тачно прописују колико је медицинског и немедицинског особља потребно у здравственим установама да би могле квалитетно и адекватно пружити здравствену заштиту становништву. Уколико стандарди и нормативи не одговарају потребама, потребно је извршити корекцију истих, а не мијењати комплетан начин пословања, односно укидати аутономију пословања Фонда. Проблем је и Мрежа здравствених установа која је, узгред речено, задњи пут рађена прије десетак година.

А огроман проблем представља то што је допуштена пракса која представља кривично дјело, а то је уплаћивање плата без плаћања пореза и доприноса од стране појединих директора здравствених установа и ненамјенско трошење средстава за здравствену заштиту становништва.

Дакле, једини аргумент Владе Републике Српске је оно што већ постоји, а то је контрола и рационализација трошења новца у здравственом сектору, само што се не примјењује.

Шта спречава Владу Републике Српске да сада изда наредбу да се преко банака не могу исплаћивати средства здравственим установама уколико не измире обавезе за порезе и доприносе?

Ништа!

Шта ће спријечити директоре здравствених установа да и даље исплаћују плате без уплате пореза и доприноса? Да ненамјенски троше новац грађана који би требали трошити на здравствену заштиту истих?

Ништа!

Новац који "сљедује" домовима здравља и болницама по уговору ће им се и даље пребацивати на посебан рачун, без обзира у склопу чега тај рачун био, јер је он одвојен од осталих рачуна.

Директоре домова здравља поставља начелник општине, тако да се у том смислу опет ништа не мијења. Што се тиче болница, ту Влада има оснивачку улогу и може смијенити директоре који исплаћују плате без пореза и доприноса, који ненамјенски троше новац умјесто за набавку медицинског материјала, опреме и свега што је потребно да би болница нормално функционисала (да не "наређује" осигураницима да морају купити лијекове, пелене, газе, завоје, итд. које су они већ купили кроз допринос за здравствено осигурање). Влада Републике Српске може побољшати контролу и дисциплину и смијенити директоре који на тај начин послују и сада!

У већини европских земаља Фондови за здравствено осигурање су одвојени од државног буџета, а изузетно је важно да се здравствени систем схвати као једна од битних особина сваке државе, гдје се политика не треба мијешати.

У Словенији нпр. функционише потпуно самосталан Фонд по узору на њемачке и аустријске фондове, који се финансира од доприноса, допунског здравственог осигурања, разних пореза и такси. Слична ситуација је и у Македонији гдје Фонд такође самостално располаже средствима, а од 2015. године самостално располагање новцем поново има и Фонд у Хрватској.

Постоји много разлога зашто је трезорски начин финансирања лоше рјешење:

  1. Ријеч је о финансирању које је напуштено у већини европских држава (управо због нетранспарентности трошкова и немогућности брзог реаговања), гдје су фондови здравственог осигурања независне институције које располажу својим средствима, односно средствима осигураника;
  2. Трезорски модел финансирања не омогућава аутономију Фонду и доводи у питање квалитет и доступност здравствене заштите;
  3. Трезорски модел финансирања здравства је супротан са концептом развоја Фонда здравственог осигурања и његове улоге у финансирању здравствене заштите осигураника, који је утемељен Законом о здравственом осигурању;
  4. Трезорски модел финансирања је супротан развоју цјелокупног здравственог система, као и квалитета и доступности здравствене заштите и фокуса на грађане/пацијенте;
  5. Раскорак између потреба и могућности да се оне задовоље, доводи до финансијског притиска на здравствене установе, као и до дефицита Фонда;
  6. Фонд се финансира из доприноса, који се разликује од изворних прихода буџета па тиме Фонд не може бити класична потрошачка јединица буџета, већ посебна потрошачка јединица која има самосталност у управљању средствима, имајући у виду остваривање права осигураника;
  7. Ако се Фонд нађе у финансијским проблемима није у могућности да изврши ребаланс буџета већ све зависи од ребаланса државног буџета;
  8. Такође, сваки ребаланс државног буџета повлачи са собом могућност повлачења средстава намијењених за здравствено осигурање становништва, а који се уплаћују као доприноси за здравствено осигурање;
  9. Ограничавање трошкова у здравственом систему и успостављање механизма за контролу буџетских средстава је критично питање за Фонд здравства;
  10. Ефикасно располагање и управљање буџетским средствима је могуће и ефикасном контролом, израдом Плана мреже здравствених установа, стандарда и норматива у здравственом сектору и поштовањем истих, без "пребацивања" Фонда на Буџет…

Умјесто закључка

Законска обавеза и главни задатак Фонда здравственог осигурања јесте ефикасно управљање јавним средствима обавезног здравственог осигурања, односно средствима осигураника, уз обезбјеђивање Законом утврђених права осигураника. Ниво расположивих права грађана у здравству директно зависи од висине средстава која се намјенски и законски издвајају у ту сврху. Новац од доприноса за здравствено осигурање се не би требао ненамјенски трошити за разне услуге и обавезе које су дужни плаћати оснивачи здравствених установа, већ искључиво за плаћање трошкова здравствене заштите осигураника чији је то новац уосталом.

У склопу ефикасности комплетног здравственог система, мора се остварити и могућност ефикаснијих преговора са свим добављачима о цијенама лијекова, услуга, материјала и сл., односно, ефикасније управљање трошковима. Потребно је омогућити флексибилно управљање намјенским средствима, гдје се подстиче квантитет и квалитет услуге, што ће усмјерити здравствени систем са "финансирања зграда" на потребе лијечења пацијената. Више новца у систему кроз фаворизовање рада и квалитета побољшаће услове у здравственим установама, као и рад здравствених радника, а квалитетније управљање намјенским средствима и покривање стварних текућих трошкова здравственог система, као и постепена отплата нагомиланих дугова, уз спријечавање стварања нових, довела би до усклађивања финансирања здравственог система са најбољим праксама у ЕУ. Контролу трошкова и ненамјенско трошење новца, стварање дугова и корекције лошег руковођења здравственим установама могуће је извршити и у постојећем систему финансирања, уз санкције одговорним лицима.

Побољшање наплате доприноса, као основни циљ којим би било која "реформа финансирања" требала тежити, такође неће ријешити прелазак на трезорски начин пословања!

Основни циљ Владе Републике Српске би требао бити финансијски стабилан здравствени систем који ће се што мање финансирати из државног буџета, а што више из прихода здравственог осигурања, основних и допунских, као и сопствених прихода, а сам здравствени систем да се схвати као једна од битних особина сваке државе, гдје се политика не треба мијешати.



0 КОМЕНТАРА

  1. Ovo je neki budžetlija sadjenuo. Ničim konkretnim nije obrazložio svoje stavove. Slagao nas je par navrata.

    Srpska je 2014. po navodnom stanovniku (kažem navodnom jer je broj stanovnika daleko manji!) izdvajala i trošila 677 KM. 2015. godine je trošeno 711 maraka. Poraslo je i učešće troškova zdravstva u BDPu. Zamislite samo kakve bi podatke imali da smo vodili ovu evidenciju u vremenu od 10 ili 15 godina unazad? Prava je istina da je Srpska u ovom periodu troškove zdravstva uvećala nekoliko puta. Ovaj porast je daleko veći od rasta BDPa, od rasta izdvajanje za obrazovanje, kulturu ili policiju.

    Autor teksta nam pruža potpuno drugačiju sliku.

    Ukoliko je nekome do ozbiljne reforme sistema zdravstva onda treba ukinuti monopol koji uživa Fond zdravstva. To je relikt nekih prošlih vremena koji ne samo da nismo smanjivali i ograničavali nego smo ga budžili i povećavali. Fond zdravstva treba da dobije konkurenciju. Svi koji uplaćuju novac za zdravstveno osiguranje treba sami da odlučuju o svom novcu. Možda bi neko želio svoj novac dati nekom privatnom fondu. Tek će konkurencija natjerati naše budžetlije da budu bolji i da se bave suštinom svog posla – uslugama građanima a ne da glavna preokupacija bude ko će imati pečat i virmane za plaćanja faktura.

    Zdravstvo čekaju rezovi. Otpuštanja i smanjivanje mase plate. Onima koji su bitni za funkcionisanje sistema plate i privilegije moraju rasti a onima koji su tu došli preko partije i da je više živih na spisku – plate se moraju kresati. Ozbiljni kresati.

  2. ex-1978,02.03. 2017. 06:29:50[168650]
    pa, ne znam moze li to odgovoriti na povecanje.. recimo u USK bila akcija pa otkrili da su privatne zravstvene ustanove i apoteke koje imaju ugovor sa fondom ispostavljajle racune za nepostojece usluge i lijekove… u Rumuniji takodje bila velka afera.. U Njemackoj privatne klinike koje imaju ugovor sa fondom ne mogu ni nove uredjaje nabaviti ukoliko fondu unaprijed ne dokazu neophodnost istih, ne mogu refundirati npr. estetkse zahvate.. itd.. ima svakakvkih mogucnosti.. kod nas? ne znamo nista..

  3. Народно здравље је све лошије, тако да трошкови расту. Фондови су пред банкротом, па Влада налази рјешење у пребацивању на трезор. Суштина је да ће се све више терет пребацивати са државе на пацијенте. Све је већи број људи без здравственог осигурања, тако да смо раме уз раме са САД. Проблем је што смо некад нешто имали, а данас (након 30 година) што значи да контраеволуирамо, па ћемо у некој тачки вратити на ниво пећинског човјека. Тољага већ данас многима приличи.

    Ово је земља у којој је на власти социјалдемократија, али у овој земљи некако преживљавају људи који немају здравствено осигурање, па и поред значајних здравствених проблема не потраже здравствену услугу.

    Примјер 1: Жена напипа чворић у дојци у јуну, нема новца за претраге, јавља се на преглед тек након осам мјесеци. Дијагноза: малигни тумор.

    Примјер 2: Човјек доживи епи напад на Борчевом стадиону, изгуби свијест, пробуди се у Служби хитне помоћи, добије упутнице за неуролога, ЦТ главе, али нема новац нити здравствено осигурање и здравствени проблем „ставља на чекање“.

    Примјер 3: Човјек повраћа крв и има крв у столици, губи доста крви, али не јавља се за помоћ здравственој установи, јер нема новац нити здравствено осигурање.

    Примјер 4: Бака (72) није уплаћивала неких 40 КМ мјесечно (да би као пољопривредник добила здравствено осигурање), има битне здравствене проблеме, али јој траже да измири 1500 КМ дуга да би јој овјерили књижицу. Кћерке су незапослене, па не могу наплаћати прегледе и претраге.

    Држава је у проблему, јер не може да да адекватне накнаде за рад здравственим радницима. Медицински техничари, они најбољи, масовно напуштају наш здравствени систем, одлазе у Њемачку. Доктори уче њемачки, енглески, шведски и норвешки, и у ниском старту су. На мјесто медицинских сестара долазе преквалификоване фризерке, водоинсталатери, токари и сл. Добар дио здр. установа није у могућности да исплати и плате и доприносе, па држава толерише незакониту исплату само нето плата. Међутим, само у Бањој Луци доприносе не уплаћују радницима Врбаса, Витаминке, ФК Борац, Релакса, Робних резерви, Релакса, многи приватници плаћају са закашњењем или не уплаћују уопште. Каса Фонда се не пуни.

    Најбољи ђаци из основне уписују медицинску школу. Ми их данас школујемо да би сутра радили негдје другдје. Људе који имају потенцијал да буду инжењери, осовина привреде. Становништво стари. Све више старих = све више оних којима треба здр. услуга. Све мање квалитетних здр. радника. Нажалост, у овој земљи је најважни ресурс машина, а не човјек. Статистика је битнија од живог човјека. Ближимо се тачки када ће бити немогуће изаћи из зачараног круга самоуништења. Нико нема жељу да дијагностикује, а да не причамо о терапији.

  4. Pored uvozničkog i onog računovodstvenog/revizorskog lobija, pored građevinske i narko mafije, pored budžetlija svih boja i partijskih zastava, pored notara i advokata – posebno negativnu ocjenu zaslužuju doktori i svi ostali medicinari.

    Iskoristili su maksimalno svoj specifičan društveni položaj i uvukli se u sve partije/pozicije/poluge vlasti i drmaju ozbiljno već decenijama. Rezultat tog njihovog drmanja političkom scenom su ogromna sredstva koja izdvajamo njihovoj branši i potanki rezultati tog našeg ulaganja. Redovno neljubazni i alavi na pare – problem su društva. Nisu rješenje za naše bolesti već društveni problem nesagledivih posljedica.

    Naši doktori će najlakše u cijeloj Evropi dati djetetu antibiotik. Nisu oni vođeni idejom zdravlja već najčešće idu za sitnim ćarom kojima ih nagrađuju bjelosvjetski farmaceutski mafijozi. Vikend u Opatiji je dovoljan da naš prosječan pedijatar svakoga dana po neko dijete bez prijeke potrebe nafiluje antibiotikom. Uz antibiotik ide i probiotik. Satiru nam imunitet od kolijevke.

    Umjesto da doktori pričaju i diskutuju o takvim stvarima, da se bave pitanjima koji su vezani za njihovu struku i naše zdravlje oni će redovno gurati nos tamo đe mu mjesto nije.

  5. ……….као што ти гураш ност гдје му мјесто није, дрски паланачки филозофе!

    Младене Долићу, СРАМ ТЕ БИЛО РАТНИХ ХИРУРГА, срам те било људи који часно лијече српску сиротињу, људи који су спасили хиљаде живота!

  6. ex-1978,06.03.2017. 14:50:07[168718]
    Pored uvozničkog i onog računovodstvenog/revizorskog lobija, pored građevinske i narko mafije, pored budžetlija svih boja i partijskih zastava, pored notara i advokata – posebno negativnu ocjenu zaslužuju doktori i svi ostali medicinari.

    Ti nikad da potrefis pravu dijagnozu.Ko medicinarima to sve dozvoljava?Vlast,svojim bez-zakonjem,i svima koje si nabrojao.Zasto svi postaju,u sredzenim drzavama,gradzani koji su bezpogovorni izvrsioci zakona drzava u koje dodzu?Zasto smo u Evropi veoma cjenjeni strucnjaci i veoma prilagodljivi sugradzani okolini u kojoj se nadzemo?

    Zato sto smo i veci Evropljani od mnogih drugih a dozvoljavamo politicarima da nam kroje gače.

  7. …,
    Примјер 1:..,
    Примјер 2:..,
    Примјер 3:..,
    Примјер 4:..,

    Примјер 5:
    У 23ч примају дијете са јаким стомачним боловима. Каче му некакву инфузију, и остављају га током цијеле ноћи да се грчи од болова. Током цијеле ноћи му апсолутно нико не прилази. Ујутро дијете у полусвесном стању, од исцрпљености, болова, помодрело са отеклим стомаком. Хитна операција, уз констатацију да је прсло слијепо црево већ пар часова. Ваде му и испирају цијелу утробу, кажу сада је све у божијим рукама.
    По пријему није била тренутно овјерена књижица, умјесто тога приложен докуменат да је дијете стопостотног РВИ… рекли то се не пика.

    Дијете лежало после тога још 15 дана. Тражили да се плати око 400 данашњих еура.
    Држава коју води ОЛОШОКРАТИЈА одговара, да соигурање важи само за РВИ као појединца, али не и за његову најужу породицу (дјецу). Тако да дјеца могу…,???
    (дјецу вам нећу опростити)

    Примјер 6:
    Прије мјесец дана напрасно умире човјек у најјачим годинама у 57-ој, један од ратних команданата 16. Крајишке бригаде, кичме ВРС и стварања Српске…,прије 2 дана(у недељу) сахрањује се још један командант ударног батаљона 16. Крајише бригаде у 58г.
    И он се нагло разбољева и напрасно умире…, Случајно???!!!

    Наравно то није за ОЛОШОКРАТИЈУ ниаква вијест.
    ОЛОШОКРАТИЈА је забринута за постоперативно стање свога вође око естетских затезања обрва и ко зна чега још…,

    Примјер 7:
    Треба само видјети ћумезе па се после тога добро исповраћати…, гдје је годинама смјештена ортопедија, урологија и још неке амбуланте,( у највећем граду Српске, српској престоници, метрополи, кажу и будућој престоници европске културе)…како је све прљаво, блатњаво, смрдљиво, опадају зидови, натискано од старих и болесних, неокупаних, знојавих..,све тако збијено у уским ходничићима…и да зло буде веће ту је чак и некаква амбуланта за новорођенчад.
    Мајке кроз сву ту натискану и описану масу провлаче своје тек рођене бебе, немају их гдје пресвући него одјећу слажу по поду и клупама…,

    Примјер 8:……108….,208….,

    За ОЛОШОКРАТИЈУ је то наравно само прљава и баластна руља, које се треба што прије ратосиљати и ништа више.
    :(:(

  8. Систем здравства је стимулативан у погледу инвестиција (не зна им се број, а ни логика) и у погледу потрошње.Статистички би се могло доказати да имамо нездраву популацију, а да се превентивно дјелује тек у 10% или мање случајева пружања здравствених услуга. И док су ситематски прегледи за паре, укључујући и оне за посједовање оружја, вожњу аутомобила, радну способност, с друге стране се немилице прчи у разне дијагностике и масовно прописивање медикамената.

    Резултати се не мјере, нема ни циљева, не знамо ни шта имамо ни чему служи. Зато је бара мутна и добра и подстицајна за мутиводе.
    Аутор је у праву када тврди да трансфер на трезор/е може само да допринесе даљем замагљивању циљева.

  9. У здравственом систему има и људи и нељуди, као свугдје. Није свакоме исти мотив при избору занимања. Неко жели да превлада коплексе, да га народ ословљава са „докторе“, неко види шансу да заради велики новац, а неко има емпатију према мукама људи и иде људски да помогне.

    Мени је бака некад лежала у болници, па ми доктор – добар познаник индиректно тражио новац да ме не отпусти, јер „немају кревета, а она је лакши пацијент“ и пет пута ме питао шта ја предлажем, очекујући новац.

    Једном сам у болници видио жену која буквално умире. Упитах (данас покојног) проф.Мркобраду зашто није на одјелењу за интензивну његу, склонио ме на страну и рекао: „Сиротиња, сине.“. Мени је то било страшно сазнање.

    Скоро ми један хирург прича о скандалу на дјечијој хирургији, кад се доктор у дежурству напио, па није желио да откључа. Ја га знам од основне, био исподпросјечан ђак, „заглавио“ на факултету, али га наводно другарица Н.Тешановић изгурала експресно до краја факултета и запослила. Многи су се чудили, јер је прилично агресиван кад попије, тукао се у Хард-рок кафеу, па приликом прославе једне Нове године у Клубу умјетника посвађао се с конобаром, па узео да баца слике са зида, да их ломи.

    С друге стране, знам велики број дивних доктора, који бесплатно раде ултразвучне прегледе, примају људе који немају здравствено осигурање, који немају новца. Др Козомара је бесплатно скидао мрену, др Арар радио бесплатно магнет и друге јефтиније претраге, др Смиља Обрадовић, др Лазаревић и др Милановић сваког мјесеца људима без здравственог осигурања ураде бесплатно комплетну кардиолошку обраду која вриједи и до 150 КМ. Дуго би потрајало кад бих набрајао све оне који су добри људи, а раде у здравству.

  10. Фронт добро запажа да се премало пажње посвећује превенцији. Понављам да људи занемарују озбиљне проблеме зато што немају здравствено осигурање. Човјек за 5 мјесеци изгуби 27 кг, али нема новца и не обраћа се доктору. Други игнорише пола године болове у желуцу, а онда му се рутински установи и шећерна болест, и повишен крвни притисак, и повишене масноће, и чир. Он и не зна да је болестан, јавља се у моменту кад су можда наступиле и неке компликације, кад су дијагноситика и терапија много скупље. Безброј је сличних примјера.

    Преласком на трезор, терет плаћања здравствених услуга ће се пребацивати лагано са државе на грађане. Расти ће број оних којима ће требати услуга, неће имати да плате, умираће. То се већ дешава. Биће све горе уколико се не појави у наредних неколико година неко ко ће омогућити покретање привреде, чиме би се повећала база из које би се захватало за здравство.

    С обзиром да се многим здр. радницима не уплаћују доприноси, један докор специјалиста кошта државу укупно око 2000 КМ мјесечно, што је мање него је кошта једна васпитачица у БЛ вртићу или радник са завршеном средњом школом у ЕПРС.

  11. Licno bih ljekarima dao najvecu platu u drzavi, ali bukvalno. To je jedini nacin da se iskorijeni korupcija, mito i uspostavi zdravo zdravstvo. Isto tako bih propisao kaznu zatvora za davanje mita ljekarima,policijajcima,nastavnicima i svim budzetskim korisnicima. Kazna bi krenula od 5 godina zatvora pa na vise.Prosto kao pasulj.

Оставите одговор