Дани(ј)ел Симић

Ко увијек пријети ратом?

Можете се ви шегачити колико хоћете, али овакви потези као Бакиров, у одговарајућим политичким условима могу изазвати ратни сукоб.

четвртак, фебруар 23, 2017 / 18:47

Почећемо блаблаториком од земаља НАТО спонзорисаних квази НВО, како "политичари" стално праве вјештачке кризе, како би на власти што дуже остали. Народ гладан, они се бахате у приватним авионима, ово, оно. Осим што је то све тачно, једна ствар се увијек испушта од Дејтона на овамо, а што ову млатилицу празне сламе у политичком промишљању чини предумишљајно србомрзачком. Поквареном, додао бих.

Сваки извјештај Инцка и иних весељака из окупационог салона у курвагону наше ПДВ стварности, Европским проналазачима топле воде и дијелитељима извиђачких значки, НАТО мирољупцима… сви увијек налазе да је за (нешто) крива Српска и њен предсједник (име и презиме). Слободно допишите када неко други постане предсједник, или када буде неки други кијамет изазван, док отупимо зубе око ове апелације кадилуку у Хагу.

Међутим, написасмо, испушта се нешто. А то је просто:

Ко први почиње?

Покушава се у сајбер-вехабијским и крипто-усташким медијима то настајање кризе таблоидно персонализовати у једну личност. Милорада Додика. За све је он крив. Манијак један. Бљак. Тада почиње и сезона отвореног вријеђања српске нације и свих њених вриједности, а ми то сви треба мирно да гледамо, само јер приче о корупцији у милионским износима у институцијама Републике буду тачне?

Мислим, ја сам за то да слободни медији објаве све криминалне радње и да се лопови што праведније осуде. Једино ми је поглупо што неко тако замлаћује народ, алудирајући да тобоже имамо судску власт, те што се и у случају да је имамо, стално прича о Милораду Додику и његовим партијама на власти?

Ваљда у Ефбиху ти "политичари" не краду и не изазивају националне кризе и наплаћују то у непримјећеним проневјерама? Те се проневјере прешућују јер су таман са толико више знаменки испред милиона, колико има (више) кантона у Ефбиху, него у Српској? Ваљда у октроисаном, тзв. Уставном суду БиХ, о нама не пресуђују туђинске судије?

Циљ је, заправо, да баш од оволиког правдања и разлагања српској страни наметнуте и лажне медијске конструкције Сарајстанског правдољубља и антикорупционаштва, треба да заборавимо како већ деценијама само и увијек једна страна прва почиње задирање у Дејтонски МИРОВНИ споразум. Бави се вријеђањем и ратним хушкаштвом, насиљем и простаклуком.

Испод Савског моста тече Сава. Они који раде ПРОТИВ МИРА раде ЗА РАТ. Ништа их не маскира што фруликају да су за све криви "Додик и Српска". У овом придружују и "Иванић и Сви Срби".

Персонализујмо и ми

Ко је поднио сасвим заборављену апелацију?

Бакир!

22. годину од завршетка рата, и уз противљење пола тзв. БиХ и два јој конститутивна народа, ово искључиво може служити нарушавању међунационалних и добросусједских односа.

Тужио је, без сагласности друга два члана тзв. Предсједништва БиХ. Тужио суду који је већ доказао да није суд, већ политичка заставица, јер некада прихвата да суди државама за агресију и геноцид, чак и када нијесу постојале у Уједињеним нацијама као Србија у Бакировом случају. Дочим кад је Србија тужила државе НАТО за геноцид и агресију, тај суд се проглашава ненадлежним баш из истог тог разлога.

Да појаснимо. Међународни суд правде у Хагу Србију не признаје за насљедницу СФРЈ. Позива се на то што је СР Југославија приморана, под слугањерском палицом Горана Свилановића, да се поново региструје у Уједињеним нацијама након Мајданског свргавања Слободана Милошевића. Тако 1999. године, према тумачењу овог суда, Србија није била чланица УН, па тај суд не може да је заштити од класичне агресије. Од одузимања њене територије и геноцида. Овај суд ће, дакле, судити само у случају ако то затражи Бакир? А то већ мирише на то да је нечији пијун, те да тај који вуче фигуре намјерава да изазове нестабилност, а можда и нови рат.

Додик је изазвао референдумску кризу и ратно стање!

Ето добро, ову је Бакир, али Додик је гори! Види ово за референдум!? Рећи ће читаб-ефендије у медијима који сишу парице са Бакирове наргиле, оли чибуче код његових хабаба и спонзора.

Ни ово није тачно. Ништа Додик не би референдумчио, да опет није била поднесена апелација. Ко је оно поднио екстремно ненормалну жалбу тзв. Уставном суду БиХ о Дану Републике Српске?

Бакир!

Извините, нијесам добро чуо. Опет Бакир?

Аха.

Дакле није је Миле, Бакир је?

Да!

Нема никакве везе Додик. Сви данас очигледно заборављају колико је чаршија из Тамног вилајета мрзила Драгана Чавића. Ништа његова изузетна кооперативност у разградњи Дејтона није допринијела да и он у ефбиховским медијима није портретисан у поређењу са Радованом Караџићем (чију је странку и водио) или Ратком Младићем. Иста ствар је и са Иванићем. Биће и са Говедарицом. И с овим, и с оним.

То говори да овдје имамо проблем обрачуна са српском нацијом у цјелини, што нас никако не примиче било каквом разуму.

У каквом је стању мир?

Савјет за проведбу МИРА у тзв. БиХ, који су стварни господари ове земље, а не наши "политичари"; данас засједа и прије сједнице нам најављује да нас неће обавијестити у каквом је стању МИР!? (Значи није добро.)

Али зато Црнадак јавља да је писмо које је послао у Хаг ипак стигло. Без обзира што је прву ситну њигу велепосланица у Нискоземској, Мирсада Чолаковић, подерала. Каже се даље по налогу – шта мислите кога?

Наравно Бакировом!

Говедарица најављује упитност парламентарне већине у ПС БиХ, а Иванић је остао сам да држи конференцију за штампу, јер је одбијајући могућност да буде прегласан сједницу напустио представник плебса муслиманске вјероисповјести. Како се он оно зове?

А, да – Бакир!

Но, пошто мораш бити ефбиховски медијски бот да вјерујеш да је за све крив неки Милорад Додик, тако и када ја овдје кажем Бакир, то је заправо све оно што Бакир представља. А представља један размажени поглед на свијет, по којем је битније шта ће мислити не знам ни ја ко у Хагу, него његов први комшија Србин. Рецимо да се Младен зове. Представља све оне силне предмете које тзв. Суд БиХ ставља под сто. (Као у случају Атифа Дудаковића). Представља и све оне кретенске пријетње ратом, уз сваку озбиљнију политичку кризу генерисану из Сарајева, а она увијек долази из само једних уста. Из истих оних, из којих и данас смрди на почетак деведесетих. Које су и тада исто тако кандисале.

Из уста Бакирових!

Људи, кад неком пријетите ратом, то је исто као да неком с ким се не слажете у кафани, стално говорите: Опалићу те шаком у главу! У таквом случају, кад пријетилац протегне руку да узме пиће, овај коме то говори може мислити да узима чашу, како би му разбио главу. И ето туче.

То је један поглед на свијет, који је испуњен мржњом и неуважавањем, религиозним фанатизмом и петљањем истог у политику. Сталним покушајем да неког вратите у ратну психозу и објасинте му да сте више у праву од њега да пуцате, те да треба владати над истим. При свему томе, он још увијек или добија, или игра на већ изанђалу мелодију подршке тзв. међународне заједнице, односно земаља НАТО. Само што му то може бити и ризична карта.

Тако се исто понашао и Силајџић, и то у условима када су и Додик, и Чавић, и Иванић, и Босић и Драган Човић (такође напуштач сједнице тзв. Предсједништва БиХ) ставили своје потписе на причу о "реформи полиције". Дакле у далеко бољој ситуацији него данас, мало му је било што су пристали да се полиција финансира са једног извора, што је заправо и кључно.

Умјесто тога, на крају није добио ништа. Ни оно што су потписали.

Ми сви остали, добили смо још неколико година у изгубљеном прангијању примитивачке и клеронационалистичке приче из рата, за које је код нас потребно само да један почне.

Циљ овог текста је да схватимо да увијек почиње један и само један!

Бакир!

Надам се да смо овај пут то запамтили и да више нећемо водити овај разговор.



35 КОМЕНТАРА

  1. Bakirovi argumenti po pitanju revizije tužbe su jasni i dovoljni čvrsti. Jači su Bakirovi argumenti od Mladenovih. Dodikovih. Simićevih.

    Revizija nije novi sudski proces već onaj stari iz 1993. godine. Tom jednom te istom sudskom procesu legitimitet je dao Živko Radišić prije 15 godina. Na sjednici Predsjedništva BiH Softić je dobio punomoć da prestavlja BiH pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu u sudskom procesu protiv Srbije. Ne postoji neka druga odluka Predsjedništva BiH po ovom pitanju. Sakib je pričao da je bivši agent više u kontekstu naknade i dnevnica a manje u smislu ovlašćenja za zastupanje.

    Referendum? Ni tu Simićeva priča ne pije vodu. Ustavni sud BiH je čitavu priču proglasio neustavnom. A odluke US se ne dovode u pitanje, one se sprovode. Kada se odluke US ne sprovode onda je to protivustavno djelovanje, onda je to državni udar.

    Dan Republike? To je srpski praznik. Na taj dan je zasjedala Skupština srpske Republike BiH. Zasjedali srpski parlamentarci u nepriznatom parlamentu. Muslimana i Hrvata bilo nije na tom neformalnom srpskom druženju. To je argument Ustavnog suda BiH i razlog zašto je Bakir podnio apelaciju. Muslimani i Hrvati taj datum ne vide kao svoj datum a i jedni i drugi su ravnopravni Srbima u Srpskoj – konstitutivni su.

    Dakle, šuplja je ovo priča. Argumenti se mogu posložiti i ovako i onako. Možemo sad komotno naoštriti rogove pa se pobosti k’o ovnovi ili mufloni. Možemo ali i ne moramo.

    Bolje da radimo svako svoj pos’o. Bolje da Simić ovaj portal učini regionalno prepoznatljiv a ne ovako da gubi na značaju i u ovim našim republikosrpčanskim okvirima. Sve manje vijesti, sve manje kolumni iz kojih se nešto može naučiti. Sve više psovanja i bezrazložne galame.

  2. Сигурно добар текст, добра и намјера да се покуша доћи до суптине проблема. но, аутор је (данас на жалост тако чест приступ код колумни) отишао у ширину, превише је тема једном колумном обухватио, у сажетом тексту то је немогуће ваљано обрадити, што опет води површности и апстрактности,.

    Ови смутљивци из НВО који су кеширани да муте воду и залуђују и тако слуђен плебс, и нису вредни трошења тастатуре. Радо користе мантру „како политичари стално праве вјештачке кризе, како би на власти што дуже остали“, када је то згодно њиховом послодавцу, у другој прилици ако је то пожељно, радо ће означити „дежурне негативце“ у тој причи, то би обично био госп.Додик, но и добија опасну конкуренцију, много је ту ових лупежа из Српске, који се не држе пожељне мантре, самим тим су и они негативци у неком пожељном поимању ствари. Нећу више о овим хохштаплерима у НВО.

    Госп. Симић је примијетио двоструке аршине овог МСП, што нам јасно казује да је и он у раду под снажним утицајем политике, и оних који одређују правила игре.
    Има ту још подоста ствари. Када је била актуелна ова тужба, у Српској су и пре 15 година били против, но некако се прогурало да та тужба датира из 1993.године, и да је као таква актуелна.
    У реду, али како су онда у том предмету и пресуди (ако је тужба из 1993.) обухваћени и догађаји послије, тј из јула 1995. Није то баш тако како су нас тада увјеравали, а овдје је можда важно и да добијемо одговор како је та наводна одлука о именовању агента 2002.године донесена, преглсавањем или како, и да ли је госп.Радишић тада учинио што је требао и морао да се тај наум осујети. Много је питања, но овдје више желим да скренем пажњу да је једно што нам медији и званична лица пренесу, тј неку пожељну мантру и виђење ствари, а друго како стварно ствари стоје.

    Ревизија пресуде пред МСП? Прича о ревизији пресуде МСП је подваљена мантра намијењена малоумној задојеној свјетини у бошњачком делу фед. БиХ, то није спорно.
    Иако сама идеја нема шансе да промијени нешто у пресуди МСП (која је узгред и коначна), а ту су постављеа тако високо и ригидно стандарде процедуре, да је могућност ревизија она прича „де јуре“ и „де факто“ („де јуре“ може, „де факто“ нема теорије), ова прича је опаснија је него ли се чини, а и лично сам потцијенио опасност ове приче.

    Када је прича почела, многи ликови из бијела свијета, па и ментори бошњачке политичке елите су упозорили на суманутост ове идеје. То су упозорили и неки умни Бошњаци и правни експерти, па чак и њиховим медијима који нагињу екстремније;
    http://www.oslobodjenje.ba/za-one-koji-znaju-citati/kolumne/revizija-presude/193464
    http://www.avaz.ba/clanak/277174/revizija-koje-nema?url=clanak/277174/revizija-koje-nema
    Но, врло брзо су се такви гласови изгубили, и данас имамо најезду, хиперпродукцију текстова о овој теми у федералним медијима, а политичари, медији, јавност, сви се ко пијан тарабе држе пожељног виђења ствари, сви дају подршку Бакиру, сви знају како ова апелација има легитимитет (јер ето има нека наводна одлука предсједништва из 2002), сви дају подршку Бакиру, а већ имамо и лицитирање како ће ови лупежи Срби платити, у кешу, и да она „геноцидна творевима“ напокон нестане.
    И занимљиво да нема шансе да нико, па барем неко, па и они из самозваних грађанских странака, да другачије виђење ствари. Рецимо да одговори на једно питање.
    Ко је донио одлуку о овој апелацији? Овај Софтић? Одакле му право? Бакир ибн-Алија? Одакле њему право? Неки хохштаплери из НВО? Одакле им право?
    Није ово тужба грађана или удружења против Србије, него питање спора двије државе. Па одакле право некоме, без ваљане одлуке институција БиХ, да донесе такву одлуку? Јок, нема таквих питања, само прежвакана мантра, у име жртава, правда за жртве, бла, бла. Сви у исту тикву.

    Младен покушава колико може, но он има превише државнички приступ у овој причи. На другој страни има у тексту правилно прозваног задојеног фанатика Бакира ибн-Алију који се поставио свађалачки, и који не бира средства и реторику, у правилу острашћену. Уосталом лик хладно изјави да неће доћи или ће напустити сједницу предсједништва ако не буде „правилно дефинисана“. И са таквим ти ради.

    Паралелно иде хушкање, помиње се и рат, прича која подсјећа на хушкање из тамо 1990-92 када су они који су себи дали за право да имају тапију над БиХ, те сатирали и газили механизмом прегласавања сваку вољу и тежњу једног народа упорно понављали „има да буде како ми кажемо или рат. има да вам ј***** мамицу“.
    Римејк познате приче.

    И сада је барем мени јасно. Не генеришу проблеме овај фанатик Бакир ибн-Алија и клика око њега јер су тако одлучили, ето дошло им, него моћнији играчи су их навратили (а то говори напрасно добијена плебисцитарна подршка у јавности у бошњачком дијелу фед.БиХ). Од саме ревизије неће бити ништа, но могуће да ова прича и сага око апелације потраје мјесецима, годинама, уз стално подгријевање страхова, осјећаја неизвесности, стрепње да би ствари могле поћи наопако. А федерални медији ће хушкати и хушкати, увиек изнова и изнова помињати рат, рат, рат. Да, јесте рат, знан као „специјални рат“, они који гурају ту причу знају како се води, извијештили су се, знају како усадити у умове оних којима су злу судбину одредили осјећај страха, стрепње, неизвјесности, имају своје корисне фанатике (истина некад се ти фанатици измакну контроли), овог Бакира и клику око њега.
    Понављам, и на жалост, ова прича је озбиљнија и опаснија него ли се испрва чинило.

  3. Ствар је врло јасна.

    По упутама из Исламске декларације нема мира муслимана са неисламским поретком. Дужност муслимана је да тамо гдје су апсолутна већина успостављају исламски поредак.

    Ово нисам ја написао него отац и идеолог Бакира Изетбеговића. Те упуте су сада на дјелу.

    Невјероватно је да мало ко примјећује да је тзв. грађански блок бошњачког национализма (Бајровић, Суљагић) задужен за нападе на хрватску компоненту, а овај други вјерско-национални (Изетбеговић) на српску. Па су кобајаги ови што су против Хрвата србољуби, а ови што су против Срба кроатољуби.

    Чак постоји и трећи блок који је између та два, а који предводи Денис Звиздић који има задатак да замазује очи званичној Србији и Хрватској. Званичној Хрватској су очи добрано замазане институционализовањем усташтва, а Србији Вучићевом потребом да пере радикалску прошлост.

    Човићу није било лако јер је свјестан да би 90% Хрвата у Хрватској гласало да он подржи ревизију, а 90% Хрвата у БиХ је против те подршке. Човић је ипак послушао глас БХ-Хрвата.

    Ово је фронтални удар на РС, а само је срећа да су прецијенили своје снаге па су истовремено ударили и на Хрвате, јер да није тако, јуче би Човић и Изетбеговић прегласали Иванића и Сакиб Софтић би добио легитимитет од шефа државе (Предсједништва БиХ).

    Мислим да Екс није у праву са својим констатацијама око легитимитета Софтића.

    Читамо ових дана коментаре многих који кажу:“Што се Срби боје тужбе ако нису криви.“
    На то се нема шта додати јер се невин пред праведним судом заиста нема чега бојати.

    Не боје се Срби због тога што су криви него се боје да су ово политички судови. Кога су змије уједале и гуштера се боји.

    Међутим, такво питање се може поставити и супротној страни. Ако Сакиб Софтић има легитимитет због чега Изетбеговић крши устав и наређује амбасадорици у Хагу да одбије послушност свом шефу Црнатку и преда писмо које је упућено суду. Које реченице у том писму се боји Изетбеговић.

    Опет понављам, наша срећа што су се прецијенили и отворили све фронтове одједном.

    Друга срећна чињеница је што више априори не могу рачунати на подршку САД јер је у плану већ било “здраво за готово“ узето да ће Хилари Клинтон бити предсједница САД.

    Имају подршку Турске, али та Турска није више тако моћна као у вријеме када је план прављен (прије двије-три године).

    Иванић је јуче рекао кључну ствар. Како поправити штету?

  4. И још да додам, подсјети ме Khal Drogo.

    Поредајмо ствари овако. Сакиб Софтић је адвокат, БиХ је клијент.

    Ја имам адвоката и дошла ми је нека пресуда. Најнормалније је да ми адвокат појасни пресуду, каже какве су ми шансе ако се жалим, али сам ја тај који на крају одлучује да ли ће бити жалбе или неће.

    Шта имамо овдје?

    Сакиб Софтић је адвокатски исправно рекао да он неће сам да одлучује о покретању ревизије. Бакир Изетбеговић, умјесто да тражи сазивање сједнице Предсједништва због тог исправног адвокатског става, сазива сећијаше и Босни и Херцеговини одузима улогу клијента у спору и пребацује је на неформалну групу сећијаша.

    Да би то замаскирао Изетбеговић погрешно тврди да само адвокат има право да одлучује о жалби, а да се по том питању клијент (БиХ) ништа о томе не пита.

    Због тог страха да суд из званичних дописа министра иностраних дјела и суверена државе не сазна да у овој ревизији клијент није БиХ, него неформална група сећијаша, руши дипломатију БиХ.

    И на крају бизаран примјер. Шта да се од те 2007.године до данас нешто десило Сакибу Софтићу? Би ли било ревизије?

    Да ли то значи да правда зависи од физичке кондиције Сакиба Сосфтића.
    Ко би онда, по Бакиру, једини имао право да поднесе жалбу.

    Ако ја као правни лаик на једноставан начин могу аргументовано оспорити легитимитет жалбе, шта ће тек да ураде правни стручњаци?

  5. Не видјех да је ико из Српске тражио да се Бакир Изетбеговић протјера из политике. Ових дана Радончићев „Аваз“ поново објављује фељтон о Бакировој улози у ликвидацијама унутар сарајевског параобавјештајног подземља, који је некад објављивао Авдић у „Слободној Босни“, а српски политичари ћуте. Зашто му сваки дан не „набијају на нос“ ликвидације ратних злочинаца, предратних клошара и криминалаца? Зашто о томе не бруји РТРС? Баве се СДС-ом, па не стижу?!

    Бакир је човјек мрачне прошлости, човјек који наставља пројекат који му је започео крепали бабо. У рату 1992. нису успјели, па сада виде шансу. Циљ је да се размонтира Српска и он стално вуче у 1992. годину, и управо српски најјачи аргумент треба бити да тај лик не да напредак земљи, обесмишљава је, и тјера Србе у сецесионизам.

    Чини се да ће бити јако тешко прогнати га, јер одговара Американцима као лик који може у било ком тренутку запалити пожар на тлу Европе. Срби с обје стране Дрине би требали све учинити да Бакира представе борцем за Исламску државу у срцу Европе, како у Савјету Европе, тако и према врху америчке администрације, јер и сам Трамп мрзи Бакиру сличне.Умјесто бацања милиона у „Кесићев бунар“, исплативије би било платити неколико чланака у најутицајнијим америчким дневним листовима, у којима би поменули и везе с иранским обавјештајним службама и ликвидације људи који су посједовали доказе о злочинима над Србима.

    Не заборавимо да је СДА имала фебруара 1992. године (два мјесеца пред почетак рата) партијску паравојску „Патриотску лигу“ са 70000 људи под оружјем, да је рат почео убиством Никле Гардовића на Башчаршији, да је Алија рекао „жртвоваћу мир за Босну“, да је у Исламској декларацији написао да нема суживота с немухамеданцима. И ми се сад чудимо његовом потомку.

  6. Ексеру, не треба заборавити да су Муслимани Србе из институција БиХ „отјерали“ управо прегласавањем, референдумом против воље једног конститутивног народа. То је био директан узрок рата, осим одбијања Кутиљеровог плана у америчкој режији. Исто се понавља у овом случају. Иде се против воље једног, а можда и два конститутивна народа, што је неприхватљиво чак и ако је правно утемељено.

  7. Gospodin Simo je u 2 recenice napisao sustinu.
    Ja cu probati u jednoj:
    Ovo je provodjenje islamske deklaracije, mi ne mozemo ziviti u takvoj drzavi.
    Pametnom dosta, pametan zna sta ova recenica povlaci za sobom, a to sam vec pisao.
    Dakle, dogovor sa muslimanima na 100 godina ili razlaz. Ako ne bude dogovora, bice razlaza. Kako, opstrukcija vlasti na nivou BiH, a izglasavanjem akta u Narodnoj skupstini RS da svako drugacije politicko djelovanje u Sarajevu je krivicno djelo. Taj dio posla smo osigurali i ne moze se niko odmetnuti. Hoce li opstrukcija ici na stetu gradjana RS-a-nece ima 10-ak metoda koje obezbjedjuju da svaki gradjdanin RS-a koji je zaposlen u drzavnim institucijama primi uredno svoju platu. Kada se vise ne bude imalo kuda pitace nas sta vi hocete a mi cemo reci hocemo drzave garante dejtonskog sporazuma ovdje da sjednemo zajedno i kazemo sta imamo. Po meni je ovo najjednostavniji put i jedini najlogicniji slijed dogadjaja koji bi trebali uslijediti.

  8. drazen78b
    …а српски политичари ћуте. Зашто му сваки дан не „набијају на нос“ ликвидације ратних злочинаца, предратних клошара и криминалаца? Зашто о томе не бруји РТРС? Баве се СДС-ом, па не стижу?!
    ———————————————————

    Овај закључак који је лако видљив на сваком кораку разголићује сву подмуклост, јефтиноћу, и шупљирање њихове политике.
    Да, СДС је уствари њима једини и прави непријатељ.
    Немају они проблема са Бакиром.., о Бакиру у двије три рекло би се сасвим пристојне реченице, а онда десетоминутна салва отровних стрелица према СДС-у, и опозицији.
    Стара офуцана прича о патриоти и умном Додику, а осталим издајницима и бакировим Србима.
    Чуј приће ба…“коначно и опозиција ових дана укапирала десетогодишњу причу М Додика“…само не рекоше шта је то 10г тако умно тврдио патриЈота и вољени вођа, а било тако тешко укапирати.Да Бакир и његови не воле ју и раде против Републике Српске???
    Да није отужно и прејефтино било би смијешно.

    СДС није на власти 15 г, а њима за све крив СДС. Сви ондашњи СДС-ови профитери,тајкуни, пробисвјети, лопурде…, су данас листом уз власт и око власти, а њима и даље крив СДС. Силни милиони из Бобар банке, нестану нетрагом, Бобар напрасно умре од срчке…а њима крив СДС…,итд итд…хиљаде примјера.
    Опет шупље и прејефтино.

    Наравно да је по сриједи у цијелој овој причи уствари класна борба, како неко овдје рече, а не никакви национални сукоби и интереси. У цијелој БиХ сада постоје само двије супротстављене стране. Мања и јака група, са државним апаратом у рукама, и силним новцем, и на другој страни сви остали, опљачкани, понижени. Довољно је погледати широке друштвене мреже, па извести лак закључак.
    Талас се у последње вријеме на том фону нагло шири, све ређе се може чути да људима из федерације смета нешто Република Српска, а све више је прича идентична на обе стране.
    Пошто су милијарде у игри, није за одбацити да би монструми свашта направили, закували, унесрећили, само да би они као такви опстали.

  9. Не желим ником да опонирам, екс је најближи, срце ме боли, али је тако.
    Не кажем да је морално легитимна апелација, али са правног становишта, пуномоћ оном јаду лојавом никад није укинута.
    Зашто Радишић није гласао против тужбе, односно пуномоћи Софтићу 2002 године, зашто је пичка комунистичка била уздржана?
    То издајника треба питати док је жив, он је могао ставити вето, отићи на национално вијеће и за сва времена завршити са том по српски народ у Српској, све због будуће дугогодишње уцјене Србије кобног ћутања.
    Да тужба од 1993 године није била легитимна, доказ је да је морала на потврду предсједништва 2002 године.
    Ја ово коментаришем због Иванића.
    Интересантно опет комуниста као Радишић, човјек који је био члан предсједништва 1988 године испред реда Срба, када је потписао са Пиљком пуштање Алије три године прије истека робије на слободу?
    Историју знате.
    Иванић вријеђа интелигенцију правницима, политичарима и сваком разумном Србину. Каже да је прије годину имао сва сазнања како ће овасподоба поднијети апелацију по наређењу Бакира.
    Па што не заказа предсједништво Иванићи кад си преузео предсједавање, а могао си и раније као члан предсједништва?
    Што не постави питање пуномоћи, што не искористи ти своје право, што не уцијени међунардну заједницу и Бакира са потписом АГЕНДЕ и европског пута?
    Што се са паметним Вучком не договори прије годину да то сјебете?
    Кога ти фарбаш Иванићу-самозвани четниче са енглеским’?

  10. Маркане,

    мислим да ниси добро разумио за шта се гласало 2002.године.

    Тада се није гласало да ли ће БиХ имати агента, него се гласало да ли ће на то мјесто доћи Сакиб Софтић или ће на том мјесту остати Френсис Бојл.

    Да је Радишић оспорио Софтића тај посао би наставио радити Френсис Бојл. Шта мислиш шта је боље?

    Треба да схватиш да је Изетбеговић јуче рекао да је био спреман гласати о пуномоћи Софтићу, али да није спреман гласати да ли ће бити ревизије пресуде.

    Да је Иванић прихватио да се на дневни ред стави пуномоћ Софтићу тиме би признао да је једини проблем ко ће бити агент, а да проблем није питање да ли ићи у ревизију или не.

    Данас имамо изјаву Изетбеговића који каже да он није донио одлуку да се иде у ревизију него да је само дао подршу тој одлуци.

    Ово изјава говори да чак ни бошњачки представник у Предсједништву није донио одлуку да се иде у ревизију. Доношење одлуке и подршка одлуци су различите ствари.

    Тиме је јасно речено да адвокат нема сагласност клијента за жалбу (ревизју) на пресуду.

    Кључно питање за суд је да ли ће прихватити жалбу на пресуду који ће поднијети адвокат без потврде да се клијент (БиХ) слаже са тим потезом.

    Може Изетбеговић давати подршку преко медија колико хоће, али се на суду прихвата само папир на којем јасно пише да суверен БиХ (Предсједништво) стој иза те одлуке.

  11. Након неких коментара мора реаговатиа када је у питању ова сага око ревизије.

    У медијима се пуно протура ова прича око ове фамозне одлуке предсједништва из 2002.године. Сам сам написао да бих волио знати како је ишла та прича, и да ли је госп.Радишић учинио оно што је тада требао и морао.
    Овај сам Живко тада беше сигурно рђав избор на тој функцији, тако, лик из неких прошлих времена, који ће гледати да буде свима по вољи и да се никако не укаља његова таштина. Но, и у овој причи вреди латинска изрека „Audiatur et altera pars “ (нека се чује и друга страна), и ми данас заиста не знамо детаље и генезу те приче.

    А и беше то друго време, време притисака и отимања надлежности Српској, и Српска беше тада изложена јаким ударима, бочним и фронталним, није било лако тада дјеловати.

    Такође, ту су и медији који су преносили плебсу неко пожељно виђење. А медији по обичају лажу. Тако нам протурају и ту причу да српски члан у предсједништву може ставити вето због заштите националног интереса. Лажу.
    Ако погледамо октроисани устав БиХ
    http://www.ads.gov.ba/v2/attachments/1951_USTAV_BOSNE_I_HERCEGOVINE_srp.pdf
    члан V, ставка 2) под д), српски члан тј члан предсједништва из Српске, ако је прегласан, не може покренути механизам заштите националног интереса. То могу у пракси покренути бошњачки и хрватски члан (иако није било потребе јер би у ранијим сазивима она 2 из федералног Сарајева обично прегласали овог нашег из Српске, али могу, и процедура је једноставна), не и члан предсједништва из Српске.
    Он може у року од 3 дана написати изјаву да је одлука штетна по Српску. У том случају НС Српске мора у року од 10 дана са 2/3 гласива подржати ту изјаву, и тада та одлука бива неважећа. Но, ту опет могу Бошњаци у НС Српске покренути механизам заштите националног инетерса, и следи прилична зајебанција.
    Сад зашто је тај сам Устав асиметричан, и са одредбама који су на штету Срба (мада испаде и добро када се и ако се буде имплементирала пресуда Сејдић-Финци, и мање бриге по Српску) друго је питање.
    Ово пишем да бих објаснио комплексност ове проблематике, и ту заиста ваља бити добро упознат са замкама. Зато је за Српску од судбоносне важности тзв ентитетско гласање, и зато они који мисле рђаво Српској на то ентитетско гласање ударају, и удараће, но то је већ друга тема.

    Е сад важније у овој причи.
    Сам Софтић је више пута нагласио да му је давно истекао мандат, а онда се напрасно ресетовао. Бакир и клика протурају како овај агент Софтић има легитимитет, јер ето постоји клаузула да ће он предузети све „потребне радње“. На то се хвата ко пијан тарабе, ту мантру су одмах као „свето слово“ прихватили сви у бошњачком корпусу, и неки наивни Срби.
    Међутим, није ово жалбени поступак на првостепену пресуду да апелациони суд донесе правоснажну пресуду, па да та прича пије воде. Пресуда МСП је коначна. Ревизија пресуде МСП је правно средство које се изузетно примењује. Као такво, оно је насупрот концепта „пресуђене ствари“.
    Такође по познатим ауторитетима из ове области (рецимо Цимерма, Геис), поступак ревизије је засебан правни случај. Самим тим треба и одлука, и именовање агента.

    Но, овдје морамо знати да је ово и нова ситуација за МСП. До сада су била само 3 захтјева за равизијом (сва 3 наравно одбијена). Али сада ће се МСП по први пута сусрести са бизарном ситуацијом да има захтјев, без ваљане одлуке институција те државе. Извјесна Невенка Тромп (која је додуше радила 10 година у МКСЈ, не у МСП) заступа занимљиво мишљење да ето постоје озбиљне процедуралне мане, али да ће МСП ипак прихватити апелацију (што не значи да ће удовољити захтјеву) због осјетљивости (читај емпатије) самог спора.
    И у ту сврху онај фанатик Бакир и клика око њега протурају ову мантру, свјесни су да је на климавим ногама, али по систему апп (ако прође, прође) гурају ту причу. У наставку ће уз подршку својих ментора и разних НВО који ће уместо аргумената протурати емпатију вршити притисак да суд ипак прихвати апелацију. А и у тексту је госп.Симић примијетио недоследности тог МСП, и да је итекако под политичким утицајем.

    А ту иде и најважније питање. Ко је у име државе донио одлуку да се упути апелација? Ко? Ко му је дао право? Симо је то фино објаснио постављајући се у улогу клијента. Има још једно питање, гдје се опет морам вратити у 2002-у. Ко је финансираио правни тим БиХ у том спору? Наводно, приватни НВО фондови. Који и сада финансирају овог Софтића. Неки ће рећи, па добро, нису државне паре, шта нас брига. Али како се може агент државе и правни тим финансирати из приватних финдова? А ко те плаћа, за њега ћеш и радити.

    Како год, Бакир и клика гурају своју мантру, у бошњачком корпусу су се изгубили гласви разума, умне главе које смо до прије пар недјеља имали прилике ћути су заћутале. Добро, тако је. Али ми је и глупо да Срби падају на ту пропаганду.

  12. Кажем да се пуномоћ морала ставити на дневни ред прије годину и више.
    Управо онда када је Иванић рекао да је имао сазнања да ће Изетбеговић све урадити да поднесе апликацију.
    Радишић је такође као доказано западни човјек, због у то доба силних попуштања Републике Српске, могао испословати са својим менторима да у знак добре воље буде повучена неуставна тужба, за коју се знало да нема шансе да буде позитивно ријешена.
    Зато ја то пишем.
    Вучић је такође знао прије годину да ће се ово десити, Вучић је Иванића морао због интереса Србије натјерати да закува прије потписивања споразума о стабилизацији и придруживању БиХ.
    Имао је и он адуте, давање шиптарима све, да се ништа није добило, јебали би шиптари и Бакира за свој интерес,јаче сртоје сто пута од муслимана код ната и амера.
    Судиће им обојици историја и народ као издајницима.
    Видјећете колико ће ова издаја од стране двојице прозападних људи коштати Републику Српску због уцјена Србије кад се прихвати апелација, јер онај ко је Изетбеговићу рекао да то уради, он одлучује и о прихваћању апелације.
    Имаће се за шта ухватити, сад су Најс и онај амер на Бакировој страни, ту су пресуде Караџићу и Младићу, имаће за шта да уцјењују Србију због ова два српска издајника.

  13. На крају крајева за ово опзиужујем коалициону српску власт у Сарајеву.
    Шта су са Меркел и народњачким блоком договорили, причали су да ће уклонити све баријере које воде подјелама и да ће искучиво радити оно што доноси мир, стабилност и привредни раст.
    Ево шта су нам исполовали издајници и политички дилетанти.

  14. Да ли Сакиб Софтић има легитимитет и легалитет да поднесе апликацију са захтјевом за ревизијом пресуде из 2007. године, да ли је апликација ваљана и да ли је сама ревизија могућа – одлучиват ће МСП у Хагу и нико други. Др Александар Савановић лијепо рече неку ноћ у „Апсотрофу“: не постоји на свијету снажнија, озбиљнија и мериторнија судска установа (осим, како рече, можда Врховног суда у Америци) од Међународног суда правде у Хагу.
    Али је Бојан Бајић поставио пар занимљивих питања Милораду Додику и Младену Марићу:

    „1. Da li ste dokaze da u Srebrenici nije počinjen genocid sistematizovali i pripremili?

    2. Da li ste Srbiji dostavili te dokaze i zamolili Srbiju da pokrene reviziju presude iz 2007.godine, kako bi bili prezentovani Vaši dokazi da se u Srebrenici nije desio genocid?

    Da li ste kao srpski član Predsjedništva BiH i kao najsrpskiji mogući predsjednik Republike Srpske, odlukom da se ne žalite na ‘prvostepenu’ presudu Medjunarodnog suda pravde iz 2007.godine, potvrdili da se slažete sa prvostepenom presudom i kvalifikacijom da je u Srebrenici počinjen genocid?“

  15. Затварам што се мене тиче причу о овој теми.
    Једноставно нема смисла причати, чињеница једа ово што нас јебу у Српској и Србији није морало бити.
    Више пута смо муслиманима, хрватима и шиптарима дали све за ништа.
    Могли смо за оно што смо дали кроз чврсте преговоре добити милијарде евра овдје, десетине у Србији, плус затворити све историјске лажи против српског народа.
    Све би то ментор урадио, али наше пичке због криминала и шпијунског досијеа дадоше све да спасу своју гузицу, тиме уништише двије генерације младих људи.

  16. Ако се људи трпају у некој причи, не морају бити експерти, али је разумно да се макар упознају са материјом о којој пишу.
    Тако се у овој причи трпа неки дрипац Бојан Бајић, или како се већ зове, чије сам „умовање“ прочитао у федералним медијима, и овај овдје Осман Ђ., при томе изнесе тај дрипац Бојан неистините тврдње и питања која су неопјевана глупост.

    То што тај дрипац Бојан тврди да је МСП пресудио, нигдје у пресуди ( http://www.institut-genocid.unsa.ba/pdf/Presuda%20MKSY-a_BiH-Srbija.pdf ) МСП не пише, ни слично томе.

    Српска па ни њене институције (ВРС) нису били страна у том спору, тако да није смислено да се Српска и њени представници бави питањем ревизије.

    Пресуда МСП није „првостепена“, како то овај дрипац Бојан и овај Осман помињу, нити се на њу има право жалбе, већ је пресуда МСП у овом спору из 2007-е коначна.
    Ревизија пресуде МСП је правно средство које се изузетно примењује. Као такво, оно је насупрот концепта „пресуђене ствари“.

    Ајд разумијем да се овај дрипац Бојан улизује и додворава сарајевској махали па на фајсбуку пише такве будалаштине, али је пожељно да коментатори на овом порталу пре него крену са коментаром прикупе макар основна сазнања о материји коју коментаришу.

  17. Мање је битно да ли је нешто правно ваљано или није, суштина је да се поново силом иде против воље једног народа, тј. понавља се прича која је била директан повод за подјеле и крвави сукоб. Покушава се вратити БиХ на стање из 1992. године.

    Умоболно је је да првог комшију тужиш суду, а онда кажеш “ ‘ајмо градити добросусједске односе!“ или „ти си ми силовао женске у фамилији, побио си ми дјецу у геноциду, протјерао ме, запалио ми, извршио си агресију на моју отаџбину, хајде да ступимо у брак!“.

    Све који су имали било какву улогу у рату треба протјерати из политике. Штета што нема добре намјере страног фактора, јер ови народи никад неће помести „псе рата“ и криминалце.

  18. [Khal Drogo,26.02.2017. 08:54:33[168572]

    Пресуда МСП није „првостепена“, како то овај дрипац Бојан и овај Осман помињу, нити се на њу има право жалбе, већ је пресуда МСП у овом спору из 2007-е коначна.
    Ревизија пресуде МСП је правно средство које се изузетно примењује. Као такво, оно је насупрот концепта „пресуђене ствари“.]

    Наравно да није ‘првостепена’ и да је коначна (с роком од 10 година за њену евентуалну ревизију), али не беше ли Бојан Бајић управо и ставио под наводнике ријеч ‘првостепена’, баш њима указујући на то да пресуда није првостепена, као што си и ти ставио? Беше да ниси видио те наводнике (погледај још једном горе гдје су наведене ријечи Бајића, у тексту латиницом), ја сам само прекопирао дио из његовог писма, требало их је подуплати ваљда, да буду очитији…

    А и остатак коментара је, у истом духу, поприлично бесловесан…

  19. Шта је с тобом Османе, јеси сав свој. Јасан је смисао дијела текста који си пренио. Тај дрипац указује да је Српска (тј њени представници) пропустила да са се жали на „првостепену“ пресуду, и да тиме као нешто признаје.
    Такође иде и дио у наставку који ниси пренио (сад иде copy/paste)

    I obični građani znaju, kad se tužiš oko nečega i ne uložiš žalbu na prvostepenu presudu da to znači da se slažeš sa presudom.

    Лик истрајава и упорно доказује непознавање материје у коју се трпа.

    Пресуда није првостепена, већ коначна. Не постоји могућност жалбе. Српска није била страна у том спору, и ту нема шта да се слаже или не са текстом или дијеловима текста написаног на 600 страница пресуде. Нити може Српска покренути спор (предати апликацију са захтјевом за ревизију) пред МСП.

    Није овај дрипац код ријечи првостепена ставио наводнике, већ ја у коментару. Он ју је окитио са 2 апострофа, што је правописно бесмислено, а из самог текста је више него јасно шта мисли, и још важније да паметује о материји о којој појма нема.

    Без икакве потребе се стављаш у одбрану овог неозбиљног дрипца.

  20. Османе,

    постоји још једна коначна пресуда овог трибунала, а она се односи на тужбу БиХ против Србије за агресију. О њој мало ко говори (неоправдано).

    Подсјетимо се да је БиХ 1993.године тужила Србију за агресију и геноцид, а да је одмах иза рата донесена коначна пресуда да Србија није извршила агресију, а да је други дио тужбе по питању геноцида пресуђен како је пресуђен, 2007.године.

    Суд је ту дио те тужбе (за агресију) одбацио и званично Србија није извршила агресију на БиХ.

    А шта имамо у пракси?

    Они који највише прозивају Додика и друге политичаре у РС како не поштују судске пресуде и не признају судски пресуђен геноцид, такође не поштују судске пресуде и упорно у јавном дискурсу употребљавају ријеч агресија, агресор.

    Што је најгоре, тај ријечник се употребљава и на заједничком јавном сервису БХ РТВ.

    С обзиром да постоји коначна пресуда да Србија није извршила агресију, самим тим је немогуће да је извршила геноцид, па су се судије сјетиле да Србију не могу казнити за извршење, али могу за неспречавање геноцида.

    Шта даље би?

    На основу те судске акробатике сјетише се Бошње и тужише Холандију за неспречавање геноцида и чак оборише владу и добише одштету што је некима изгледа и главни циљ.

    Тако за сада имамо да су двије земље службено проглашене кривим за неспречавање геноцида. Србију и Холандију. Ту су се Бошње дебело зајебале јер су се ови са Запада препали да ће то кренути редом јер по тој логици свака чланица УН би теоретски могла бити одговорна за неспречавање геноцида.

    Такође је битно примјетити да све ове чињенице сећијаши добро знају и због тога је Додик дебело у праву када каже да је овдје циљ РС, а не Србија која је формално тужена страна (која се знајући све ово пуно не узбуђује).

    Зна то и овај несрећни Бајић, па зато лапрда.

    Проблем је што БиХ не може међународном суду тужити један свој дио. Прије те тужбе би РС морала постати суверена држава.

    Не треба бити правник да се ово схвати!?

    Ако је пресуда коначна, онда је њена ревизија нови предмет. А нови предмет треба нову пиномоћ за адвоката и одлуку да се у ревизију улази.

    Ако је пресуда није коначна и обавезујућа, онда се клијент мора изјаснити да ли је задовољан првостепеном пресудом, а ако није онда клијент треба донијети одлуку да је незадовољан и да иде у жалбу.

    Било шта да је Изетбеговић није испунио ни један услов да преда захтјев за ревизију.

    Или ћемо поштовати све пресуде или нећемо ни једну.

    Ако се тражи да се призна да је било геноцида у Сребреници, онда се ријеч агресија не смије чути. Или ријеч да је негдје изван Сребренице почињен геноцид.

  21. Не треба бити никакав експерт па једноставно српским језиком рећи оно што је Дражен у задњем коментару рекао, сасвим је ово довољно.
    Грешке су наши направили, апсолутно не окривљујем муслиманске усташе, имало се са чим пред Милоша,што рекао наш народ, кад се договарало задњих деценија о провођењу мира и попустању зарад општег интереса.
    Да није било популистичке политике и уцјене „наших политичара“, те конформизма наше праве интелигенције, не би ми данас бринули о будућности Републике Српске и били сиромашни.

    Невјероватно звучи, али је истинито.
    Гинуло се на све стране, двије деценије после рата српски народ више мрзе бошњаци и хрвати из Хрватске, него пар година после рата.
    Неће на добро, мада сам сигуран да се могло много тога на културан, али чврст начин постићи од 1996 године.
    Нисмо ми поратне године искористили да се примјени Дејтонски споразум,да се стабилизује правни, политички и привредни систем, да се на паметан начин елиминишу фундаменталисти и забрани говор мржње.

    Ма јебеш државу без стратегије, која обавезно у зачетку, баш као Република Српска што је била, мора имати тојагу у руци, па писни, укради, или издај, ПИЗДА ТИ МАТЕРИНА.
    ПРИМЈЕР.
    Ту су насјели часни официри и војска, изјебаше их после рата политичари, они исти који су док су ови гинули, скоро сви постали богаташи, поново част изузецима.

    Касније је то ишло преко борачких организација, даш папку ауто, па канцеларију, па добру удовицу да му буде секретарица, па обуче папак одијело и кравату, стави нарувицу,, па оде у владу да као разговара са намазаним битангама, па сједе са њима на елитна мјеста, па се напије и усере, па му неког запосле, дају му стан, тиме га заробе и оде локална и републичка борачка организација, тиме и народна правда у пет пички материних.

  22. Бакир Изетбеговић свјесним изазивањем кризе жели да сакрије свој ратни и послератни криминал!!!

    Видјећемо како ће се о овом очитовати суд и тужилаштво БиХ на које Бакир има утицај!

    https://balkanbreakingnews.com/2017/02/26/krivicna-prijava-protiv-bakira-i-sebije-izetbegovic/

  23. [Симо П. Ороз,26.02.2017. 13:01:32[168578]
    Османе,

    постоји још једна коначна пресуда овог трибунала, а она се односи на тужбу БиХ против Србије за агресију. О њој мало ко говори (неоправдано).

    Подсјетимо се да је БиХ 1993.године тужила Србију за агресију и геноцид, а да је одмах иза рата донесена коначна пресуда да Србија није извршила агресију, а да је други дио тужбе по питању геноцида пресуђен како је пресуђен, 2007.године.

    Суд је ту дио те тужбе (за агресију) одбацио и званично Србија није извршила агресију на БиХ.

    А шта имамо у пракси?

    Они који највише прозивају Додика и друге политичаре у РС како не поштују судске пресуде и не признају судски пресуђен геноцид, такође не поштују судске пресуде и упорно у јавном дискурсу употребљавају ријеч агресија, агресор.

    Што је најгоре, тај ријечник се употребљава и на заједничком јавном сервису БХ РТВ.

    С обзиром да постоји коначна пресуда да Србија није извршила агресију, самим тим је немогуће да је извршила геноцид, па су се судије сјетиле да Србију не могу казнити за извршење, али могу за неспречавање геноцида.]

    И мене занима да наведеш линк на пресуду (дио пресуде) да видимо о чему се тачно ради, на што се позиваш. Ја немам проблема, као легалиста, да прихватим, формално, сваку судску пресуду и сматрам да се наша званична политка треба и мора темељити на томе (такођер и образовна политика, и сл). Ето ми мамо, рецимо, и пресуду Хашког трибунала у случају „Тадић“ гдје се пресудом утврђује да је у БиХ био на сцени „међународни сукоб“ а не тек „грађански рат“, како је одбрана тврдила, и наведени су разлози и чињенице за то. И тако даље.

    [Шта даље би?

    На основу те судске акробатике сјетише се Бошње и тужише Холандију за неспречавање геноцида и чак оборише владу и добише одштету што је некима изгледа и главни циљ.

    Тако за сада имамо да су двије земље службено проглашене кривим за неспречавање геноцида. Србију и Холандију. Ту су се Бошње дебело зајебале јер су се ови са Запада препали да ће то кренути редом јер по тој логици свака чланица УН би теоретски могла бити одговорна за неспречавање геноцида.]

    Иако се слажем да постоји велика одговорност УН-а или међународне заједнице за дешавања на простору Републике Босне и Херцеговине (али на друге начине), уопће није тачно да би „по тој логици свака чланица УН-а теоретски“ могла бити одговорна за неспречавање геноцида у Сребреници као што су СР Југославија/Србија и Холандија. Зашто? Па тадашња СР Југославија је имала све те официре и генерале – којима је већ пресуђено да су криви за геноцид – на свом платном списку, то су били и њени људи (напримјер, у случају „Милошевић“ један припадник ВРС-а је рекао како себе сматра и официрем ВРС-а и Војске Југославије, и сл), Србија је имала своје људе на терену, итд. Што се тиче кривице Холандије за неспречавање геноцида у Сребреници, она се сматра одговорном јер су њене снаге (такођер снаге и људи на терену) предале људе, који су се били склонили унутар базе Холандског батаљона, снагама ВРС-а и МУП-а РС који су послије побили. Суд је утврдио да Холандија није крива за оне жртве који су се налазили изван саме базе, поготово не за оне у шумама, већ само за оне које су директно они сами испоручили Србима. Зато су криве Србија (тадашња СР ЈУ) и Холандија, због сасвим конкретних дјела, акција и одлука, а не могу бити криве друге чланице УН-а.

    [Такође је битно примјетити да све ове чињенице сећијаши добро знају и због тога је Додик дебело у праву када каже да је овдје циљ РС, а не Србија која је формално тужена страна (која се знајући све ово пуно не узбуђује).

    Зна то и овај несрећни Бајић, па зато лапрда.

    Проблем је што БиХ не може међународном суду тужити један свој дио. Прије те тужбе би РС морала постати суверена држава.

    Не треба бити правник да се ово схвати!?]

    С овим се у доброј мјери слажем, али не што мислим да је Република Српска главна мета, него што мислим и да свијету није стало да се Србија проглашава кривом, због разних ставри а међу њима и будућности Косова. Ми се у БиХ налазимо заиста у једном полиитчко-правном лимбу: имаш страну (РС) која се сада огледа у једној од административних јединица/ентитета БиХ која је сљедник стране која је починила геноцид (чији су војни, полицијски и цивилни дијелови учествовали у том злочину), и имаш страну над којом је почињен геноцид, а уставно-правно и политички је (нагађа се) омогућено страни која је сљедник оних који су починили геноцид да онемогући страну над којом је почињен геноцид да поднесе ревизију пресуде јер заједно врше власт и морају се заједно договарати. И смијешно и жалосно, поред тога што је нонсенс.

    [Ако је пресуда коначна, онда је њена ревизија нови предмет. А нови предмет треба нову пиномоћ за адвоката и одлуку да се у ревизију улази.

    Ако је пресуда није коначна и обавезујућа, онда се клијент мора изјаснити да ли је задовољан првостепеном пресудом, а ако није онда клијент треба донијети одлуку да је незадовољан и да иде у жалбу.]

    Видјет ћемо шта ће рећи МСП у Хагу.

  24. @ Осман Ђ.,27.02.2017. 10:22:22

    Nećemo se složiti po pitanju strana – strana koja je počinila genocid i strana koja je žrtva genocida. I jedna i druga strana je Republika Srpska. Genocid je počinjen na teritoriji Srpske a žrtve genocida su većinom državljani Srpske.

    Planirajte lijepo kada Srbiju osude na odštetu da te pare dominantno završe u budžetima SO Srebrenica i budžetu Republike Srpske. Nećemo se zaj.ebavati sa tim parama.

  25. @ex-1978,27.02.2017. 11:01:56

    Нисам досад чуо и за то бјашњење, озбиљно. Мислим, поштујемо право сваког да мисли да је нешто онако како он мисли да јест. Наиме, неки људи кажу (и наводе своје разлоге, аргументе и доказе) да је УН (као кровна међународна, свјетска организација) формиран одмах након Другог свјетског рата само због два разлога: (1) да омогући међународно признање и охалали стварање државе Израел и да (2) формирањем тијела какво је Вијеће сигурности (с обзиром на сталне чланице) убудуће држи Њемачку на уздама да никада више не понови што је направила. Небитно, можда је то само прича теоретичара завјере, али далеко од тога да УН и Вијеће сигурности нису важни. Од 1992. па све до 1995. године и потписивања ДМС-а, у свакој резолуцији Вијећа сигурности се понаваљала једна формулација: „…потврђујемо суверенитет и територијални интегритет и политичку независност Републике Босне и Херцеговине“, те спомињући у наставку како је БиХ чланица УН-а, итд.
    Управо због ове међународно-правне чињенице Република Српска није ни постојала до Дејтона, тек је у Дејтону добила своје међународно признање као један од ентитета унутар државе БиХ (а не „државне заједнице“) чија је „унутрашња структура модифицирана овим (новим) Уставом“ којим је суспендован Устав РБиХ а БиХ наставила континуитет свог постојања.
    Е сад @Ех – у складу с овим што рекох о међународном признању, легитимитету и легалитету – ја могу овдје искористити ону омиљену скраћеницу („тзв.“) кориштену у многим медијима у РС-у па казати овако, да буде јасније у чему се то нас двојица не слажемо: да је тзв. ВРС и тзв. МУП тзв. самопроглашене и непризнате РС починила геноцид над грађанима БиХ бошњачке националности у Сребреници.

  26. Pricu o Trecem Bloku ovih dana prica Profesorica Serezada Delic. To su ideje Treceg Bloka kako ih ja vidim. One su sudbina naroda koji zive u BiH, i samo je pitanje vremena kad ce ta prica da proradi. Oni koji ovdje brane jedne ili druge, ili su za to placeni, ili ne vide dalje od nosa. Frontalunpredlazem da objavi poslednju pricu Seherezade Dilic. Nije valjda da mi u RS nemamo ni jednu Serezadu. Ljudi moji, rat koji nikom nije trebao i koji je svima donio zlo, davno je prosao. Okrecimo se zivotu, ako ni radi cega, ono zbog nase djece i unuka.

  27. Malo mi je tuzno citati ova pisanija politickih nepismenjakovica koji pisu o politickim potezima kako koji vjetar duva pa ovdje predlazu ko se treba protjerati iz politike a ko ne. Ova politicka nepismenost nas je dovela u stanje u kome se nalazimo i ja bih ovim putem pozvao ljude koji imaju zakonodavnu vlast u rukama da otvorimo siroku javnu raspravu povodom oduzimanja prava glasa mnogim ljudima koji ne poloze test minimalnog politickog znanja.Nama su takvi ljudi doveli na vlast politicke nepismenjakovice u Sarajevu koji 2 godine nista radili nisu osim stu se osjecali uvrijedjeno ko bi ih god malo politicki napao.
    Cuo sam da je Milorad Dodik danas predlozio ovu moju ideju da se prosiri krivicni zakon, u smislu djelovanja politicara iz RS-a na nivou BiH, pa da svako drugacije djelovanje u zajednickim organima koje je suprotno instrukcijama narodne skupstine RS-a bude krivicno djelo. Hvala sto moje ideje prosljedjujete ljudima koji imaju moc da ih sprovedu.
    Vidio sam danas u narodnoj skupstini da je i Krsmanovic obavijesten da neko po forumima predlaze razlaz sa institucijama BiH jer je javno priznao da je politicki nepismen pa ne zna ni jedan metod kako institucije BiH staviti na „stand by“ a da pri tome svaki nas Srbin uredno primi platu a ja ih znam desetak. Ako Krsmanovic hoce da mu proslijedim jedan od metoda morace zauzvrat javno da pojasni neka pitanja koja bih mu ja postavio. Do mene moze doci preko redakcije koja bi me kontaktirala.

  28. Што би рекли код нас у Зеленцима Горњим: Tempus omnia revelat!

    Сјајан текст Дани(ј)еле, само напр(иј)ед.
    Нев(ј)ерне Томе би могле да прочитају властите ријечи/коментаре, још су туи.

    Колега Бакир лупа у континуитету нанулама, а друг Миле и даље остаје највећи борац за (једину могућу) БиХ.

  29. Што би рекли код нас у Зеленцима Горњим: Tempus omnia revelat!

    Сјајан текст Дани(ј)еле, само напр(иј)ед.
    Нев(ј)ерне Томе би могле да прочитају властите ријечи/коментаре, још су туи.

    Колега Бакир лупа у континуитету нанулама, а друг Миле и даље остаје највећи борац за (једину могућу) БиХ.

  30. Ma sve je to manje vise tacno samo:

    Dodik je nekad/ranije/do prije par godina… bio američki apologeta, čovjek koji je imao ključnu ulogu u rušenju Slobodana Miloševića, (in)direktno doprinio osamostaljenju Kosova…, danas SAD/Amerikance optužuje da su Najveći AntiSrbi i srpski neprijatelji.

    Dodik se, bez sumnje, promijenio, jer samo se Magarci ne mijenjaju.

    6.
    Međutim, na ovom mjestu se pojavljuje nekoliko sitnih problema, a nijedan od njih nije sadržan u tome što je Dodik ranije bio proamerički, shvatio da bi ga ostanak u tom agregatnom stanju mogao dovesti u poziciju jedne Ž., pa postao proruski; Ne, on ima pravo da bude šta hoće, ali pitanje glasi:
    Da li su SAD/Amerikanci uništitli Republiku Srpsku ekonomski, finansijski, civilizacijski, sveli je na gotovopustaru, potpuno urušili Društvo, ključne fondove pretvorili u “nuklerane bombe”, koje samo što ne eksplodiraju…; Upravljali njome po principima Mentalne Pornokratije?
    Nisu.

    Da li su SAD/Amerikanci uništili Izvore Nacije: Porodicu, Obrazovanje, Kulturu, Zdravstvo?
    Nisu.

    Da li su SAD/Amerikanci uništili institucije RS, pretvarajući ih – prvo, u alatke Jednog Čovjeka, potom u alatke Organizovanih zločinačkih organizacija i na kraju u samostalne entitete Organizovanih zločinačkih organizacija unutar RS?
    Nisu!

    Ko je to učinio?

    Milorad Dodik i njegova nenarodna vlast, koja sada trubi o svesrpskom ujedinjenju “do kraja vijeka”!

    Zašto ne sutra, ako ste već Ujedinitelji?!

    7.
    Šta je u postupcima Dodikove vlasti spram sopstvenog naroda prosrpsko?!
    Ništa.

Оставите одговор