Да ли би Додик требало да буде предсједник и Српске и Србије?

Мејнстрим медији у Србији редовно тврде да је Милорад Додик много популарнији у Србији него у Републици Српској, а неки иду чак и толико далеко да тврде када би се кандидовао за предсједника Србије био би изабран ван конкуренције.

Пише Синиша Ђурић

Управо јединствена прилика за уједињење Републике Српске и Србије указује се Милораду Додику предсједничким изборима у Србији, али и за медије и народ у матици да избором Додика за предсједника Србије осјете и на својој кожи како је нама у Српској „добро“.

Имајући у виду да има држављанство и БиХ и Србије, ништа формално не спречава Милорада Додика да се кандидује на изборима за предсједника Србије.

Штавише, избором једног човјека за предсједника и Србије и Републике Српске, што ни у којем случају не би било незаконито, можда не де јуре, али дефинитивно де факто би значило и уједињење Републике Српске и Србије, без потребе за референдумом и сукобљавањем са међународном заједницом – наравно ако је циљ Милорада Додика оно што нам десетак година обећава.

Историјски преседан за овако нешто постоји у нашем комшилуку: прва фаза у стварању модерне Румуније било је уједињење кнежевина Влашке и Молдавије, које су биле вазали Турске и против чијег уједињења су биле све велике силе. Међутим Румуни су се мудро досјетили и преварили велике силе 1859. године тако што су на изборима у обје земље за кнеза изабрале истог човјека: Александра Јоана Кузу, који је након двије године и формално ујединио двије кнежевине у де факто независну Румунију, а велике силе су доведене пред свршен чин… Двадесет година послије Румунија је и међународно призната као независна држава.

Дакле, све што Милорад Додик треба да уради, ако је истина да се бори за уједињење Србије и Српске, да се кандидује за предсједника Србије, а не сумњамо ни да ће медији у Србији који му редовно праве хвалоспјеве, такав патриотски чин подржати. С обзиром на велики број кандидата, тим су веће шансе за улазак у други круг!

Овај текст уопште није сатиричног карактера и представља у правном смислу легитиман приједлог, а на Милораду Додику је да коначно оствари своја десетогодишња обећања и сан свих Срба, али и да потврди своју популарност у Србији?