Руски амбасадор у Хрватској: Спријечили смо бомбардовање Загреба

На данашњи дан пре 25 година, Русија је признала независност Хрватске. Руски амбасадор у Загребу Анвар Азимов у ауторском тексту који је пренео загребачки "Јутарњи лист" подсетио је на поједине значајне детаље из новије историје односа Русије и Хрватске.

Тако је, навео је он, некадашњи председник СССР-а Михаил Горбачов, октобра 1991. године спречио да тадашња ЈНА бомбардује Загреб.

"Један од догађаја који су изградили наш однос догодио се почетком октобра 1991. године када се над главни град Републике Хрватске надвила претња бомбардовањем. Уз помоћ дезертера из ЈНА и из прислушкиване комуникације Штаба Врховне команде у Београду хрватско руководство на време је сазнало за напад који се спрема на Загреб и велика индустријска постројења у земљи. Будући да су САД и Запад заузели нефлексибилан став те су, подржавајући целовитост Југославије, сматрали да су све акције ЈНА легитимне, хрватско вођство се за помоћ тада обратило Москви. Захваљујући, између осталог, и нашим оперативним акцијама и обраћању Михаила Горбачова руководству Југославије и ЈНА 6. листопада 1991. године, с позивом да се суздрже од употребе силе, Загреб је успешно спашен од разарања и озбиљних цивилних жртава", пише руски амбасадор.

Подсетио је да је совјетско руководство, од почетка сукоба у бившој Јуигославији било за обуставу ватре, за мирно проналажење решења и то на основу поштовања суверенитета народа и једнакости Република Србије и Хрватске како би се осигурао трајан мир и добросуседски односи Србије и Хрватске.

У међувремену, СССР се распао, али је Русија наставила да се залаже за мир. Међутим, иницијатива по том питању прешла је на земље Запада, а рат који је постао један од најкрвавијих у историји модерне Европе, није се успео избећи.

Руски амбасадор у Хрватској Анвар Азимов нагласио је да је Русија наставила да пружа помоћ Хрватској "кад год је то било могуће".

"Није тајна да је управо руско ваздухопловство прекинуло ваздушну блокаду Хрватске у време сукоба. Последњи авион за Загреб до увођења блокаде и први након ње били су руски. Познато је да су се током сукоба у бившој Југославији само руски возачи усудили довозити међународну хуманитарну помоћ до најтежих делова фронта, а и деловања руских мировних снага у том раздобљу су заслужила највише похвале", подсећа Азимов.

Руски амбасадор наводи да су се у протеклих 25 година економски односи Русије и Хрватске константно развијали, као и да је Русија у хрватску привреду уложила више од 600 милона долара (што је 12 пута више него САД).

"Трговински промет наших земаља досегао је три милијарде долара годишње, а годину дана пре санкција износио је 2,1 милијарду долара (два пута више од трговинског промета Хрватске са САД, балтичким земљама, Пољском и Украјином заједно). Развоју хрватске привреде у великој мери је допринео банковни капитал из Русије. На пример, за ширење само једног Агрокора руски Сбербанк је одобрио кредите веће од милијарду евра. У бродоградилиштима у Ријеци, Пули, Сплиту и Трогиру је од 1993. године за Русију саграђено педесетак бродова вредних више од 1,5 милијарди евра, а све то резултирало је отварањем радних места и улагањем у будућност земље".

Амбасадор Русије у Хрватској каже и да су везе народа Русије и Хрватске "историјске" и да се "броје стотинама векова", што је допринело реализацији пројеката у култури.

"У 2017. години Москва је покренула иницијативу да поводом 25. годишњице успостављања дипломатских односа један од својих тргова преименује у част Загреба. Тај пројекат је тренутно у изради, а на споменутом тргу планира се постављање споменика хрватском теологу Јурју Крижанићу који је дуги низ година живео у Русији и који је као мало ко други осећао важност борбе за словенско јединство", пише руски амбасадор и додаје:

"Русија је, коначно, постала ближа и хрватским туристима. Од прошле је године, уз директне летове Загреб – Москва, успостављен и додатни лет Загреб – Санкт Петербург. Сада је могуће за три сата долетјети до једног од најлепших градова Русије, који се убраја и међу десет најјефтинијих туристичких дестинација на свету. У ту је сврху максимално је поједностављен и поступак за добијање визе па је хрватском туристи довољно да има пасош, осигурање и копију туристичког ваучера по прописаној форми коју може издати већина руских хотела и путничких агенција".

Уз опаску:

"Нема смисла превише говорити о томе да је хрватско гостопримство током ових година постало посебно драго стотинама хиљада руских туриста који, како је већ и примећено, дарежљиво одговарају на хрватску гостољубивост".

Ипак, руски амбасадор наглашава да односи Русије и Хрватске нису тренутно "ружичасти", подсетивши да се Хрватска придружила осталим чланицама Европске уније у увођењу санкција Русији, да учествује у акцијама НАТО, да подржава Украјину у сукобу око Крима и Донбаса, што је, истиче Азимов, за Русију та позиција неприхвалтјица, као и да "понавља неутемељене оптужбе о вођењу хибридног рата", да доприноси дестабилизацији Балкана…

"Упркос томе што се наши билатерални односи данас тешко могу назвати ружичастима, ми остајемо и даље верни својим начелима: отворени смо за партнерство, сарадњу и пријатељство с онима који су спремни да нам буду пријатељи и да сарађују са нама. За разлику од многих наших западних партнера, ми не тежимо томе да контролишемо друге и намећемо им своје норме и одлуке, него смо спремни да заједно радимо на успостављању глобалне безбедности и стабилности, учествујемо у обезбеђивању мира и економског просперитета у Европи и целом свету", нагласио је руски амбасадор и поручио Хрватској:

"Ако хрватско руководство покаже политичку вољу, Русија је спремна за даљи свеобухватни развој обострано корисне и конструктивне сарадње наших земаља, али за то је данас ‘лопта’ на хрватској страни".