Клијенти пропале Бобар банке морају платити 10.000 КМ само да пријаве потраживања!

Повјериоци бијељинске Бобар банке у стечају, поред тога што ће остати без већег дијела новца који су имали у тој пропалој банци, морају да плате и до 10.000 КМ само да би пријавили своја потраживања, преноси пословни портал Капитал.

Окружни привредни суд у Бијељини донио је 24. јануара рјешење о покретању стечаја у Бобар банци, а повјериоцима је остављен рок од 30 дана да пријаве своја потраживања.

„Позивају се повјериоци да изврше уплату судске таксе на име пријаве потраживања и то у вриједности од један одсто од висине пријављеног потраживања, с тим да не може бити мања од 50 КМ ни већа од 10.000 КМ“, наведено је у рјешењу о отварању стечаја у „Бобар банци“.

Економски аналитичар Зоран Павловић каже да није поштено да људи који су изгубили значајан новац у овој банци сада морају да плаћају и провизију, али је законито и да ту не може бити одступања.

Џак без мачке

„Новца у „Бобар банци више нема“, тако да је упитно да ли ће повјериоци добити и тих један одсто својих потраживања. Ја бих се запитао да ли се исплати дати један одсто, али с обзиром на то да нада умире задња, сигурно је да ће се сви надати да ће добити нешто из имовине која ће бити продата и да ће платити ту таксу“, казао је Павловић.

Он је истакао и да РС и БиХ немају искуства по питању стечаја банака и да се све што су закони у вези са стечајем до сада дефинисали углавном односило на мала и средња предузећа.

Стечајни управници са којима је ЦАПИТАЛ разговарао кажу да је плаћање таксе обавеза предвиђена Законом о судским таксама РС, а да повјериоци увијек сносе ризик. Наводе и да повјериоци неће бити оштећени за тај износ јер им се и он признаје у потраживањима.

Проблем је што је овдје јасно да повјериоцима добар дио потраживања неће бити исплаћен јер је банка и отишла у стечај упрво због тога што не постоји могућност намирења свих повјерилаца.

Кредити се наплаћу, дугови не морају

Стечајни управник „Бобар банке“ Лазо Ђурђевић каже да је плаћање судске таксе законска обавеза и да се односи на предузећа као и на финансијске институције.

Он је истакао да још увијек није успио да изврши увид у комплетно стање у „Бобар банци“, али да је тражио од суда да именује привремени одбор повјерилаца који ће, између осталог, одлучивати и о томе на који начин ће ићи наплата кредита, односно да ли ће грађани и фирме морати одмах да врате цјелокупан износ дуга према овој банци.

„Када се формира привремени одбор повјерилаца одлучићемо о томе“, казао је он.

Ђурђевићев претходник, ликвидациони управник „Бобар банке“ Миле Максимовић, који је и предложио отварање стечаја, навео је у свом извјештају да банка није ликвидна, да није у могућности да измири све своје доспјеле обавезе, те да су обавезе банке веће од њене имовине и да неће бити у могућности да измири све своје доспјеле обавезе.