Сјетите се овог кад вам кажу: Они на Косову су продали своја имања

Пишем са тог Косова и Метохије. Имам сасвим довољно година да се сећам и почетка осамдесетих и оних демонстрација и шта им је претходило.

понедељак, јануар 30, 2017 / 08:12

Пишем са тог Косова и Метохије. Имам сасвим довољно година да се сећам и почетка осамдесетих и оних демонстрација и шта им је претходило.

 Када живиш јужно од Ибра у селу где је Срба десетак скромнијих кућа са обрадивом земљом а окружује те неколико села са Албанцима, онда схватиш да си у центру пажње. Имаш и велике и плодне њиве на којима је рађало баш све, али деси ти се да преко ноћи останеш без летине јер ти комшије десеткују све. Покраду стоку, попале сена, затрују бунаре, посеку шуму. И тако из године у годину.

Имаш малу децу која дуго пешаче до удаљене школе, или их пратиш или дочекујеш са модрицама, покрадених јакни, патика, изгубљене торбе, књига, изгребане од трчања кроз шумарке. Сваки мрак у зимским ноћима доноси зебњу, у даљини иза брега се чују рафали, некоме изгори штала и трактор. Одеш на задушнице и нађеш поломљене споменике, поломљене крстове на свежим гробовима, покрадене металне ограде, месингана слова. И тако из године у годину.

Деца порасту, крену у средње школе, кад чујеш да је нека девојчица из суседног села силована. Чујеш како је из оближњег села човек пребијен док се враћао са посла. Телефона нема нигде.

А онда једног дана дође ти старешина из албанског села са пратњом. Глуми велику забринутост, нуди ти помоћ, огрев, дрва, даје бесу (реч) да те из његовог села нико неће дирати. А онда ти оним стакленим погледом понуди (посаветује) да ти откупи кућу за пола милиона марака са све њивама. Размишљаш у глави да је то спас, неколико станова где год по СФРЈ тада, отвориш радњу, ишколујеш децу, обезбедиш се. Али проради патриотизам, жеља и инат, одбијеш понуду. Следећих месеци све што се догађало постаје дупло интензивније, не само теби, већ и првом комшији Србину.

Следеће године опет старешина из суседног села. Ти гладан, деца гладна, шума посечена, гробови порушени. Он ти нуди 200 000 марака. Деца врше притисак да се иде, жена врши притисак да се иде. Инат не да. Одбијеш. Следеће године, по истом шаблону и још већим притиском одлазиш у суседно село и нудиш сву имовину за 200 000 марака. Мудрац врти главом и пуши увијен дуван. Каже да може за 150 000 али ако и комшија прода своје њиве, не мора кућу и окућницу. Продаш, одеш. Када комшија види да ће му Албанац бити први у злу не требало, нуди све своје за 100 000. Одлази и он. Одлази још оних двадесетак домаћина.

Е то тако изгледа, рођаци. А онда када дођу у ц. Србију, купе још већу кућу за пола новца, отворе продавницу, запосле децу. Па и ту кућу плате вама у ц. Србији, ауто купује од вас и вама даје новац за то. Иста али суровија прича дешавала се деведесетих, али са много више насиља, крви, отмица, силовања.

Када следећи пут будете причали о продаји Косова, сетите се делом овога. И да… ја имам преко 3 хектара земље у Недаковцу поред Вучитрна, близу реке Ситнице. Нити могу да је продам а ни да обрађујем. А она рађа тамо неком другом. Овом треба додати и пар правила са краја седамдесетих. Прво је било комасација земљишта. Узму твоју њиву близу куће, друге категорије, а доделе ти трећу, али до ње мораш проћи кроз албанска села. И правило 7+1 за запошљавање: на 7 Албанаца запошљава се један Србин, Црногорац, Муслиман, Турчин или Ром… Па саберите…

 

Љ.3. (Фејсбук репортер)

 Слика: Село Прекале, 1988. мајка прати дјецу са пушком

 
 


0 КОМЕНТАРА

  1. Овако би нам и Арапи могли отети Српску. Имају новац, а имају и терористе. Срба у Српској данас је око 900000, с тенденцијом даљег пада. Кад се тај број смањи још више, људи ће одлазити и сами како дјецу не би оставили у неизвјесности. И данас одлазе многи који су добро ситуирани. Олако смо се предали.

  2. „Олако смо се предали“.
    ……………………….

    Дражене,
    да би се неко предао прије тога треба да се деси нека борба.

    Овдје нема борбе, овдје се све ради да се било каква борба обезвриједи и дестимулише.
    Једина права борба је била од 91-95, све после тога што се радило и што се ради није у сврху борбе него дестимулација и омаловажавање било какве борбе.

    Народ и државу је зајашио паразитски сој људи, сој људи који ће прије жртвовати и десетине хиљада других само да се он,појединац, неби спустио (карикирам), са Аудија на Шкоду.

    Забезекнуо сам се прије неколико дана када чух у разговору са свештеним лицем, да и он подржава то што више омладина одлази. Такође сам закључио да то није његов лични став. Правда тиме да ће се многи једног дана вратити као пензионери и сви који остану ће лијепо живјети од њих. Типично паразитско размишљање.

    Засигурно да је то политика и државе, ентитета,како год.
    ФАЗА 1
    Све што је претекло из рата, као најздравији дио народа, систематски, додатно и даље уништавати, омаловажавати, понижавати. Не дозволити ни њима ни њиховим породицама било какав напредак и јачање у друштву. Свести их на ниво биједе и држати их као на инфузији, са циљем да што прије и да их што више „напусти“ овај свијет.
    ФАЗА 2.
    Сву привреду и економију попљачкати, уништити…,
    Сво потомство претходних растјерати по свијету, нека раде, нека се сналазе, а послије ћемо и од њих, ми и наша паразитска дјеца крв пити, и на њихов рачун лијепо и безобразно добро живјети.
    ФАЗА 3
    Тако свести Српску на око 400-500 хиљада, а вјероватно и мање.., само да се ничим неби угрозио достигнути комодитет паразита, криминалаца..,и остале братије.
    ФАЗА 4
    Након тог погрома све покрити пропагандном машинеријом и причом како су они(паразити,криминалци…,) спасили нацију, како су они најјачи и најиздржљивији слој народа, како су то била тешка времена, неминовне жртве, али ето опстало се.
    Пред камерама РТРС-а ће ронити крокодилске сузе, а одмах иза камера следи прдеж, подсмјех и церекање. Као што то и данас раде.

    Нема ту више са ким да се бори нити за шта.
    И на Космету су људи препуштени били сами себи, стално једни те исти да се боре до задњег, док се жгадија по Београду купала у шампањцу, прдила и подригивала, уз наравно крокодилске сузе,али само пред тв камерама.

  3. Што се тиче Српске, циљ да се она очисти од Срба, није постигао ни Тућман ни Алија. Али на том чишћењу веома успјешно раде Миле и Жељка.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *