Добро вече, гледате дневник. Предсједник је данас…

Једном приликом сам на друштвеним мрежама написао да је Радио телевизија Црне Горе примјер како један јавни сервис треба да изгледа. Наравно да ме је екипа из земље на којој чинодејствује поменути “јавни бродкастер” са невјерицом запитала да ли сам нормалан.

четвртак, јануар 26, 2017 / 11:25

Једном приликом сам на друштвеним мрежама написао да је Радио телевизија Црне Горе примјер како један јавни сервис треба да изгледа. Наравно да ме је екипа из земље на којој чинодејствује поменути “јавни бродкастер” са невјерицом запитала да ли сам нормалан.

Пише Марко Шикуљак

Уствари, прави РТЦГ нисам ни гледао. Гледао сам сателитски програм, који је само програм за расијање. Нема страних филмова и серија без лиценце за читав свијет. Наравно да је то провинцијска тв-кућа, која се може развити само онолико колико то деспоту на власти одговара. Но, у програму ме је највише одушевљавало стално понављање новородољубивих пјесама насталих поводом новостечене самосталности, те документараца о историји.

Од 2005. до данас, обрадили су кроз њих и Балшиће, и Црнојевиће, и Петровиће понаособ; те разноразне главаре за које су тешко чули и страствени љубитељи историје. То су они документарци који имају само наратив, а као кадрови су ту снимак књиге која је извор реченог, као и много неодређених панорама кршевитих брда. Нема саговорника, нема историчара, нема играних илустрација времена прошлог.

Продукцијски минимум минимума.

Монтенегринска власт се кроз рад јавног сервиса, и кроз тај продукцијски минимум, потрудила да удари камене граничнике који их тобоже одвајају од Срба. Стално се прича о Црној Гори, њиховој посебности, чојству војводе и јунаштву сердара.

И такав продукцијски минимум, астрономске су висине за Српску. У Српској нико не сматра да је потребно на сличан начин образовати оне које позивају да плаћају ТВ претплату. Нама очигледно не треба документарац ни о Кочићу, ни о Пелагићу, ни о Дучићу. Непотребно нам је да знамо ко су ти средњевијековни владари Босне, да је Твртко Котромањић крунисан на гробу св. Саве као краљ Срба. Да су златни љиљани, данас на реверима истакнутих милитантних исламиста у Ефбиху, заправо наше наслијеђе. Како су се звали владари прије Кулина бана?

Чему документовање наше прошлости? Грданов устанак? Невесињска пушка? Солунски добровољци? Јадовно? Козара? Јасеновац? Сутјеска? Коридор? Чему?

Па није да не користи. За вријеме избора 2016, гледаоци РТРС “излудили” су од бјесомучног понављања једних те истих кадрова Српске из ваздуха, те једине двије пјесме о Српској. И кад се у предизборне сврхе пумпа родољубље, потребан је некакав садржај. Да ли вас је тад било срамота, што неку парицу нисте одвојили да се сними још нека пјесма?

Гомила пара даје се наводним новинарским именима, који праве тезгарошке емисије на РТРС, а оне не чине никакав искорак. Ни у садржајном, ни у квалитативном смислу. Данас Миле, сутра Жељка. Па понови.

Прије нешто више од двије године, јавни сервис Српске је дао паре да би од реномиране београдске телевизије Хепи купио ексклузивни програм – интервју са Милорадом Додиком! Прије неколико дана, јавни сервис Српске купио је исти ексклузивни програм, али од ТВ Прва. Такође из Србије.

Да буде јасније. РТРС може Милорада Додика интервјуисати у Бањој Луци, на радном мјесту. Може и у Лакташима, у топлини породичног дома. Може на РТРС ПЛУС организовати и вишечасновна снимања – Радни дан са предсједником. Умије ли још увијек орати трактором? Да ли син успјешно враћа кредит за воћњак? Када ћемо извојевати независност?

Властити ресурси, мањи трошкови.

Може било шта и било како. Али нема смисла да купује емисије у којима Додик прича све оно што смо од њега већ чули у јутарњем програму, првим вијестима, првом дневнику у 12, другим вијестима у 14, Српској данас, другом Дневнику, трећем Дневнику, код Мате, код Лазанског… Разлика је само што све то што смо већ чули – купујемо. Јер је то рекао за јавност у Србији.

Нешто од новца којим располаже, РТРС мора да уложи у документарни програм. Да се поставе каменови граничници. Ко смо, шта смо, и куда идемо. Да знамо да разликујемо “рођендан” од Дана Републике.

Или не мора, уопште. Али онда престаните да нам потурате причу како постоји неки план. Како постоји нешто више, од просте политичке борбе, импровизације од данас до сутра. Не постоји.

Да постоји, видјели би на ТВ екрану. 

 



0 КОМЕНТАРА

  1. Једина ствар вриједна помена које је изашла из РТРС-а задњих десет и више година је серијал о пећинама Републике Српске.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *