Коме су требали фашисти уз Историју Републике Српске?

Ако је пред више од стотину свједока у сред Беогада могуће исконструисати такву лаж коју су пренијели сви медији, без икакве провјере, шта је све могуће слагати на другој страни свијета?

субота, децембар 17, 2016 / 17:24

Ако је пред више од стотину свједока у сред Беогада могуће исконструисати такву лаж коју су пренијели сви медији, без икакве провјере, шта је све могуће слагати на другој страни свијета?

Промоцију књиге Историја Републике Српске, на којој су били један од аутора Чедомир Антић, те историчар Предраг Марковић и Немања Девић, упали су припадници екстремних анархистичких и љевичарских организација АСИ и Маркс 21. Стали су испред катедре, почели се уносити у лице говорницима (у том тренутку ријеч је имао Девић), смијати се и реметити излагање.

Девић је упркос томе наставио са говором, јер је претпоставио да анархисти желе повод за крупнији инцидент, провоцирајући његову реакцију. Прије почетка промоције нешто овог типа је најављено од стране ових опскурних организација, па је упућен позив полицији да обезбјеђује скуп. Са клупа амфитеатра је сишло пар младића који су покушали да изгурају провокатора. До сукоба није дошло, а пар анархиста из гледалишта је добацивало да се они противе оваквом скупу на Филозофском факултету.

Према Девићевим ријечима, све се окончало тако што су два полицајца у цивилу извели провокаторе, а промоција је након кратког прекида настављена и трајала је још два сата.

А онда креће прича…

Међутим, следећи дан у медијима се могло присуствовати не паралелној стварности, већ очигледној фантазији. Портали Блица, Курира, Еспресо (власништво Курира), Б92, Информера, потом Танјуга, РТС, Спутњика, а затим и небројених других, стајало је да су на трибину(?!) упали десничари, те да су напали студенте и узвикивали „Хајл Хитлер“, „Зиг Хајл“ и слично. Углавном су се позивали на неименовану студенткињу, која је „касније од колега сзнала да су у питању припадници Националног српског фронта.“

Да ствар буде стравичнија, сви медији су постављали наслове у коме су спомињали фашисте и фашистички поздрав, а све то пропратили кратким видеом инцидента, на коме се ништа од тога не види и не чује. При томе, медији за које не можемо рећи да немају потребна средства попут телефона и контаката прилично уважених професора Антића и Марковића, нису позвали учеснике да питају шта се заиста десило.

Од таблоидних медија попут Блица, Курира и Б92 се ни не очекује боље, али занимљива је реакција Танјуга, РТС и очигледно совјетсконосталгичног Спутњика. Нико није посумњао у оно што је прочитао, није погледао видео, или јесте и ништа им се није учинило нелогичним, нити им је кликнуло како се, и коме и од стране кога лијепе етикете „фашиста“, па нису ни тражили изјаву очевидаца, већ су вјеровали „анонимној студенткињи“.

Први медиј који је почео да поправља брљотине биле су Новости, које су прве контактирале учеснике, и већ је било јасно шта је у питању. Међутим, добар дио других медија прелази на другу, подмуклију фазу лагања. На страницама са старим линковима мијењају наслове и детаље претходно објављене вијести, те сад говоре о сукобу љевичара и десничара на Филозофском факултету.

А кад је свануло…

На то се надовезују добро познати злоупотребитељи ових тема, па пред јавност у црнокошуљашком издању излази Ненад Чанак, вођа екстремистичке Лиге социјалдемократа Војводине. Чанак тражи од полиције да се обрачуна са фашистима, „или ће се они побринути за то.

Агенција Спутњик не мијења првообјављену вијест која врви од произвољности и нелогичности о „следбеницима Фирера“ који прекидају промоцију књиге, али објављује текст са изјавама Чедомира Антића, који жали што је минут и двадесет секунди, колико је трајао инцидент, засјенило два и по сата читаве промоције. Он сумња на намјештаљку, истичући да никакве фашистичке повике није чуо, те да су одређени медији пренијели управо то што су хтјели они који су жељели да прекину трибину.

– На промоцији је био присутан и декан Филозофског факултета и мислим да је то све јасно, белодано, али да је суштина у томе да је тако тумачена и спакована вест дошла до одређеног броја грађана. Ти грађани ће сматрати да је трибина посвећена историји Републике Српске фашистичка и да то организују фашисти и да су фашисти главни на Филозофском факултету. Ја те узвике ’Зиг хајл‘ нисам чуо и морам да кажем да ми све то делује као једна велика намештаљка“, нагласио је Антић.

Он је оцијенио да је прекидање трибине било данима најављивано по медијима и друштвеним мрежама. Идеја оних који су хтјели да је прекину била је да пошто их нема довољно да прекину трибину, онда су ријешили да фашизују њене учеснике.
 



0 КОМЕНТАРА

  1. „Ако је пред више од стотину свједока у сред Беогада могуће исконструисати такву лаж коју су пренијели сви медији, без икакве провјере, шта је све могуће слагати на другој страни свијета?“

    Е чуј, „ако је у сред Београда могуће исконструисати такву лаж“…Па то није ништа…Шта тек да су ти неки фашисти похватали учеснике скупа па их живе убацивали у кавезе с гладним лавовима на Калемегдану? Страшно…

  2. – Ne znam zašto bi neki fašista prekidao Peđu Markovića ili Čedomira Antića, ali znam zašto je neki anarhista to pokušao,a to je jer su nezadovoljni obavljanjem jednog posla, jednog zlog posla koji već deset godina obavljaju na Filozofskom fakultetu – rekao je Antić.
    ——————————————————————————

    Antić smatra da nema fašiste kojem bi smetali njegovi stavovi.

    Lik ili je iskren ili je glup.

  3. Ја имам информацију из прве руке.

    Трибина је само повод за фашистичко-ахархистички обрачун.

    У публици је био велики број припадника Националног строја и љотићеваца. Анархисти су то искористили, прекинули предавање, као што то чине веома често у БГ и по свим другим питањима.

    Неофашисти су се као нашли да “одбране“ Марковића, Девића и Антића.

    А ми равногорци јебемо матер и ахархистима и фашистима.

  4. Mladost ludost.

    Interesantniji je odgovor medija na bezazleni incident na promociji knjige.

    Interesantno je i to što povodom te knjige ne pročitah ništa na frontalu? Ćirilicom ispisana istorija Republike Srpske. To je knjiga koja će naći mjesto u velikom broju kućnih biblioteka. Valjalo bi da neko da neki kritički osvrt.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *